На Градиштанском одсеку. Дејство Браничевског одреда. 11. октобра рано у јутру, командант Браничевског одреда, који је командовао Пожаревачким одсеком кренуо се са целим штабом да прими команду над Градиштанским одсеком. Око подне стигао је на положај и нашао трупе овог одсека у оваквом распореду: Пешадија: 1 батаљон 18. пука I. позива на одсеку Купљево брдо – Тополовник. 1 батаљон 9. пука III. позива на одсеку Тополовник – Коњо главица – Пек. 1 батаљон 9. пука III. позива (3 чете) на одсеку Голубац – Песаче. 1 батаљон 9. пука III. позива (3 чете) на предстражним положајима. 1 батаљон 12. кадров. пука у резерви на Липовачи. 2 чете 9. пука III. позива у резерви код Царевца. Свега: 5 батаљона. Артилерија: 1 позициска батерија на Липовачи. 1 комбинована батерија на Трибродским положајима. 1 вод хаубичке батерије на десном крилу Липоваче. Свега: 2 ½ батерије. О непријатељу имали су се тада ови податци да је заузео Затоње и Кисиљево; да се креће ка Поповцу и да остали део фронта на левој обали Дунава осматра доста слабим предстражама. Одмах је упућено једно одељење од 20 људи у Градиште ради осматрања непријатеља, а једно у Голубац. Тражено је од команданта Дунавске дивизије I. позива извешће, докле се простире десно крило дивизије како би се могла ухватити и одржавати веза, које тада није било. Око 14 час. командант левог крила извештава: „Непријатељ од Кисиљева и Бискупља развија се према фронту: Тополовачко – Купљево брдо, а једна колона наступа од Поповца уз Ђураковачку реку и увлачи се између Браничевског одреда и Дунавске дивизије I. позива те прети да их растави. Молим да се повучем на Шуме врх како бих ухватио везу са десним крилом Дунавске дивизије I. позива, које је на Липовачи к. 250 и Трновачком гају. Наређено му је, да остане на досадањем положају. Командант Браничевског одреда са начелником штаба изашао је лично у рекогносцирање. После рекогносцирања од 2 ½ часа командант одреда дошао је до закључка, да непријатељ нема намеру да ове јаке положаје напада, већ гледа да их изманеврује обиласком левог бока. Но како је било врло опасно, ако непријатељ успе да пређе код Голупца са незнатном снагом и пробије фронт, то је командант одреда решио да се трупе са дела фронта од Голупца до Песаче потока повуку ближе Голупцу и уопште цео фронт појача и примакне ближе левом крилу. У овом циљу наредио је, да се трупе са левога крила, неосетно за непријатеља, повуку и поставе на брежуљак јужно од Десине, а са деснога крила на Липовачу и Тополовачки вис. На тај начин у неколико је промењен фронт трупа и окренут више на северозапад. У току ноћи 11./12. октобра ово је извршено. Непријатељ, сем омањих пушкарања око Кисиљева и Тополовника, није предузимао ништа.
На Рамском одсеку. Дејство Дунавске дивизије I. позива. У току ноћи 10./11. октобра на фронту ове дивизије било је мирно. Батаљон 12. кадров. пука са Купљева и Оклопа повукао се у току ноћи на главни положај, ма да није био нападнут од стране непријатеља. Са трупама Градиштанског одсека, које су се ноћас налазиле на линији: Купљево брдо – Коњ – Триброд -Голубац, одржава се веза. Упућене су официрске патроле у правцу Курјача – Анатема, по чијим извештајима непријатељ до подне 11. октобра није допро до села, али се његови предњи делови одмах налазе са северне стране с. Курјаче, а на коси Анатема – Душник утврђује се. Целог дана осматрано је спуштање непријатељских пешачких делова са косе Душник и В. Брда ка Курјачкој реци, а тако исто и ка Поповцу. Од непријатељске артилерије примећено је: 1 батерија пласирана је јужно од Душника, а 1 батерија јужно од Периног гроба. 1 батерија спустила се косом од Анатеме ка Костолцу. Непријатељска батерија од Душника отворила је ватру на наше предње делове око 17 час. У 17.45 час. према наређењу команданта III. армије ОБр. 7402 упућена су 2 батаљона 18. пука I. позива у Пожаревац на расположење команданта III. армије. Осматрањем у току дана могло се закључити, да је јачина непријатеља пред фронтом ове дивизије 2 до 3 пука. У главном 11. октобар је прошао без нарочитих промена. На основи заповести команданта III. армије ОБр. 7408 издата је у 20 час. заповест ОБр. 5685 у овоме: „Непријатељ се спустио у долину Курјачке реке. Вероватно ће нас сутра напасти. За поседање положаја наређујем:
1) 12. кадров. пук посешће косе између Лесковачког потока и Саставака, између Саставака и Печанице реке и Медвеђак поља и то све са 1 батаљоном. Остатак пука у резерви позади Липоваче (к. 250). Једно извиђачко одељење поставити на Шуме (к. 360); одржавати везу десно са трупама Градиштанског одсека на Купљевом брду, лево са 9. пуком I. позива. Један батаљон из резерве стоји на расположењу команданта дивизије.
2) 9. пешад. пук I. позива са 2 батаљона посешће одсек од Биковице – преко пута Мајиловац -Братинац до испадног угла подигнутих стрељачких заклона према Стигу (к. 253 сев. ивица с. Сиракова, сев. западна ивица овог села и даље преко пута до поменутог испадног угла); са 1 батаљоном држати гребен: Безимена коса источно од с. Берање – Липовача до на 700 м. западно од к. 250; 4. батаљон у резерви код Берањске шуме. Овај батаљон не употребљавати без дозволе команданта дивизије.
3) 18. пешад. пук I. позива држаће одсек од пута Мајиловац – Братинац наспрам Берање, па линијом подигнутих стрељачких заклона до испадног угла ових према Курјачи, одржавајући десно везу са 9. пуком I. позива.
4) 4. батаљон 8. пука III. позива са Дунавским дивизиским коњичким пуком држаће одсек: Кик (источно од Бабушинца) – Бабушинац, одржавајући везу десно са 18. пуком, а лево са трупама Дринске дивизије I. позива с оне стране Млаве. Батаљон ће у тактичком погледу стајати под командом коњичког пука.
5) Распоред артилерије да остане по досадањем, с тим да се 1. батерија пласира на левом крилу положаја у близини 2. батерије.
6) Непрестано слати унапред, а крилни пукови и са стране, патроле што даље ка непријатељу, и о свему што се буде приметило, одмах ме извештавати.
7) Утврђивање са подизањем настрешница продужити докле год буде било могуће.
8) Положај се мора бранити најупорније.
9) Све остале јединице и установе остаће на досадањем месту.
10) Ја ћу се за време борбе налазити на Липовачи.
На Пожаревачком одсеку. Дејство Дринске дивизије I. позива.
Командант пионирског моста код Драговца 11. октобра у 7 час. извештава: „Морава је надошла ноћас за 20 см. Ако вода надође, саобраћај преко моста биће прекинут. Како је непријатељ од синоћ у Липама и спушта се уз Мораву, то мост није више сигуран за дуг останак, зато молим за потребне инструкције“. На овај извештај саопштено је команданту моста код Драговца, да су наше трупе ноћас поново заузеле Липе одбацив непријатеља ка северу, и наређено му да мост одржава у највећој исправности. 11. октобра у 8.30 час. добивено је од команданта III. армије наређење ОБр. 7389 у овоме: „Због указане потребе наређујем, да Дунавски дивизиски коњички пук одмах уступите команданту Дунавске дивизије I. позива у Касидол. Дрински дивизиски коњички пук сад се налази на левој обали Мораве северно од моста код Брежана. Он и даље остаје у саставу трупа Смедеревског одсека. Осигурајте место где је био Дунавски коњички пук једном четом“. У духу овог наређено је, да командант левог одсека поседне фронт, који је до сад држао Дунавски коњички пук, са 1 четом пешадије, обезбеђујући и мост код с. Брежана. За овај мост да припреми све што је потребно, те да се, ако се и кад се буде наредило, може порушити. У 12.40 час. командант левог одсека јавља, да према центру левог одсека од Дубравице наступају непријатељска пешадиска одељења, потискујући наше предстраже. Наређено је, да 2 брзометне батерије левог одсека и 1 Дебанжова батерија отвори ватру, због чега су застали непријатељски стрељачки стројеви. У исто време командант десног одсека јавља, да непријатељска артилерија са Лештара туче фронт утврђења његовог одсека између пута, који од Кленовика води за Ћириковац и пута Петка – Пожаревац; два непријатељска стрељачка строја крећу се ка томе фронту потискујући предстражне делове. У 13.35 час. командант десног одсека јавља, да су правцем од с. Кленовика непријатељске патроле дошле до на 500 м. испред линије утврђења, а позади патроле примећује се кретање 2 стрељачка строја. У исто време развила се пешадиска ватра на крајњем десном крилу код с. Маљуревца. Команданту одсечне артилерије скренута је пажња на ово, наређено му је да осматрање и отварање ватре код циљева тачно уочи. У 15 час. командант 4. батаљона 6. пука јавља, да се на фронту предстража његовога батаљона (правац од Дубравице) развила понова пешадиска борба. На фронту с. Брежани води се пешадиска и митраљеска ватра, а у дејство је ступила 7. Дринска батерија, потпомажући својом ватром одбрану с. Брежани. У то време начелник штаба III. армије извештава, да је командант Дринског коњичког пука известио, да од Шалинаца низ Мораву наступа једна колона јачине: 1 пук пешадије, 1 батерија и нешто коњице, и да је саму варош Смедерево непријатељ заузео. Команданту левог одсека наређено је, да коњичким патролама од с. Брежана дође у везу са командантом Дринског дивизиског коњичког пука, који је на левој обали у висини с. Брежана. У 15.45 час. према телефонском наређењу команданта III. армије, упућен је командант 3. прек. пука са 2 батаљона и митраљеским одељењем, који су били у дивизиској резерви позади десног одсека, ка Драговцу са задатком да обезбеди мост код Драговца на Морави, од једне непријатељске колоне (јачине 1 пук пешадије и 1 батерија), која наступа од Шалинаца уз Мораву. Са Дринским дивизиским коњичким пуком, који се налази на левој обали Мораве у висини Брежана, да ступи у везу. Скренута му је пажња да је код Скобаља 1 дивизион Шумадиског арт. пука. Од команданта III. армије добивено је наређење ОБр. 7849 у овоме: „Командант ће наредити:
1) Да се припреми све што треба за рушење гвозденог моста на Морави код Љубичева. По усменом извештају команданта инжињерије Дунавске дивизије I. позива, Врховна команда је већ издала наређење за ово рушење у моменту потребе и на мосту је постављена стража и спремљен експлозив од стране Дунавске дивизије I. позива. Ове људе употребити за тај посао, пошто је ваш пионирски полубатаљон на Годомину.
2) Да се припреми све што је потребно за рушење железничких мостова на Млави и Орловачи код Црнића. За рушење само, обратићете се, у моменту потребе, и ја ћу издати накнадно наређење, кад оно треба да се изврши, и то како за мост под 1., тако и за мостове под 2.
У случају евентуалног напуштања Пожаревца наредите:
1) Да се поквари резервоар за воду на овдашњој железничкој станици као и скретнице;
2) Да се поруше фуруне у казненом заводу а по могућности и по вароши;
3) Да телефонско одељење те дивизије узме што му треба од телефонске спреме и материјала из овдашње државне станице, а остало да са својом комором пренесе у Жабаре и преда тамошњој станици. На случај евентуалног повлачења кварити систематски све везе телефонско -телеграфске, нарочито оне, које иду ка противнику. Исто тако рушити и све знатније објекте, на путовима обичним и железничким, као и скретнице и резервоаре за воду по станицама. Исто тако пролазећи поред напуштених телефонско – телеграфских станица да трупе узму од овог материјала што им треба, остало уништити“.
У 15 час. од команданта III. армије добивено је наређење ОБр. 7403 у овоме: „Упутите одмах 2 батаљона 3. прек. пука са командантом на леву обалу Мораве преко Драговачког моста са задатком, да заузимањем подесног положаја северно од моста на Морави код Драговца обезбеди комуникацију преко овога моста и прикупљање трупа Шумадиске дивизије I. позива, која се искрцава у Осипаоници. Један дивизион артилерије ове дивизије налази се у Скобаљу. Ступите у везу са дивизиским коњичким пуком, који је био на левој обали Мораве у висини Брежанског моста и вероватно се повукао уз Мораву, а тако исто ступите у везу са 19. пуком I. позива, који се налази у борби код с. Липе и можда ће се повући ка с. Радинцу. Овим батаљонима придаће се и једна пољска батерија из Скобаља, што је наређено“. У духу предњег, командант Дринске дивизије I. позива је издао потребно наређење. У 16.45 час. примљен је извештај од команданта III. армије ОБр. 7402, да је упутио форсираним маршом у Пожаревац 3 батаљона 18. пука I. позива. У исто време од команданта Дринског коњичког пука примљен је извештај, писан у 13.45 час.: „Непријатељ у јачини од 1 пешад. пука са деловима коњице и артилерије наступа од Шалинаца ка Брежанима“. У 21.30 час. од команданта Дунавског коњичког пука примљен је извештај писан у 15 час.: „Чета која ме је сменила дошла је на мој положај у 13.10 час. и затекла ме у највећој борби. Увео сам чету одмах у борбу. Због ове борбе нисам смео трупе смењивати. Сачекао сам, да се борба утиша и онда сам лично командира упознао са ситуацијом и тачно у 14.30 час. отпочео сам прикупљање пука за полазак у Дунавску дивизију I. позива, кад сам се са положаја кренуо на одређено место за прикупљање. Чета је слаба да одржи положај према јачини непријатеља, кога ценим до 1 батаљона са митраљезима. Кад пук прикупим и кренем известићу команданта“. У 22 часа командант левог одсека доставља овај извештај о данашњем раду: „Око 11.30 час. непријатељ је отпочео са омањим деловима наступати ка левом крилу пододсека, због чега су предстражни делови отворили ватру. После тога, примећено је рокирање ка крајњем левом крилу овога одсека, и пребацивање за дуже време по групама од 10 – 12 војника од Батовца и Петке у правцу северне ивице села Брежана са јасном тежњом, да овладају мостом на Морави у близини с. Брежане. Због овога отворила се борба на фронту, који је држао коњички пук, у коју је уведена чета која је дошла да га смени. Због јачег притиска на крајњем левом крилу овога одсека упућен је 1 батаљон из дивизиске резерве, који је учинио, да непријатељ не овлада потпуно с. Брежани. Због тежње непријатељеве да овлада мостом Брежанским, мост је запаљен. За то време, на десном пододсеку борбе није било. Тек око 17 час. непријатељ је почео да дејствује артилериском ватром, тукући десно крило хаубичком батеријом, а лево крило пољском. Ова ватра није причињавала готово никакве штете, једино је припомогла непријатељу, да се према левом крилу подвуче на 600 – 700 м. а према десном крилу на 1.000 м. Борба је прекинута на целом фронту у главном око 17 час. Наша артилерија добро је дејствовала, због чега је непријатељ наступање изводио веома опрезно и полако. Све трупе овога одсека остале су ноћас у рововима, сем што се крајње лево крило померило уназад и што се предстражна линија на целом одсеку привукла мало ближе утврђеној линији. У сумрак примећено је кад је ватра престала, да се непријатељ утврђује на целој линији, на коју је данашњим својим наступањем дошао. Непријатељски аероплани својим извиђањем обележили су доста тачно нашу утврђену линију, што се закључује по паду артилериских зрна. У 22.15 час. командант левог одсека известио је, да је непријатељ у јачини 1 батаљона пешадије са 3 митраљеза ушао у с. Брежане; да је ћуприја на Морави изгорела и да је то место у рукама непријатеља, због тога се није могло тачно утврдити, да ли је сад оправљена за употребу непријатеља“.
Овај извештај примљен је од команданта одсека, ппуковника Васе Гинића по нарочитом наређењу команданта Дринске дивизије I. позива да би се утврдило, да ли је мост код с. Брежана изгорео или не и ко држи с. Брежане: ми или непријатељ јер све до овог извештаја, ппуковник Гинић тврдио је, да непријатељ није у Брежанима. Фронт десног одсека тукла је непријатељска артилерија, а по подне непријатељски пешадиски делови вршили су насилно рекогносцирање и отворили су пушчану ватру која се стишала у 17.30 час. Дунавски коњички пук кренуо се у 19.20 час. у састав своје дивизије. Од команданта III. армије добивено је наређење ОБр. 7882 у овоме: „Врховна команда са ОБр. 6171 од данашњег понова је наредила, да се у своје време, кад ситуација неминовно буде захтевала, Љубичевски мост минира и баци у ваздух сходно моме наређењу ОБр. 7849 од 10. октобра. Командант ће одмах наредити да се изврши минирање овога моста и у своје време рушење“.
На Смедеревском одсеку. У току ноћи 10./11 .октобра наше трупе заузеле су с. Липе. Непријатељ је у току ноћи неколико пута силно нападао на Смедерево са источне стране; напади су одбивени. Непријатељ се утврђује на десној обали Дунава 2 км. источно од Језаве код Багера и Кулича. Врховна команда са ОБр. 21985 од 11. октобра у 10.20 час. наређује команданту III. армије ово: „Обратите најозбиљнију пажњу на Смедеревски град и што пре појачајте трупе на том одсеку. Заузећем Смедерева било би угрожено одржање трупа Београдске Одбране на садањим положајима, као и њихова одступница на Младеновачким положајима“. Међутим у 10 час. непријатељ је већ вршио јак напад на фронт: Липе – Смедеревски град. Артилериска ватра из великих и лаких оруђа била је страховита. Нарочито је силна артилериска ватра била управљена на Смедеревски редут. Под тим притиском наше су трупе евакуисале Смедерево у 14.50 час. Напад на Липе, ма да је био извођен са много надмоћнијим снагама, био је одбивен на центру и десном крилу, али је пред вече попустило лево крило, те су наше трупе биле приморане да се повуку ка Радинцу. У борби код с. Липе учествовали су делови 19. пука I. позива (из Шумадиске дивизије I. позива), који су према наређењу команданта III. армије били дошли у Осипаоницу и продужили возом ка Смедереву. У вече 11. октобра, трупе Смедеревског одсека биле су на линији: Радинац – Враново брдо – Вучак – Петријево – Удовице. Још у јутру 11. октобра, командант Смедеревског одсека добио је од команданта III. армије наређење ОБр. 7382 у овоме: „Ради слободе маршовања неопходно је потребно да прелази преко Мораве код Брежина буду у нашим рукама. Команданту Дринске дивизије I. позива наређено је да ово осигурава, а ви упутите коњички пук на леву обалу Мораве северно од моста код Брежана да извиђа ка Шалинцу и Липи и да са деловима Дринске дивизије I. позива обезбеђује мост код Брежана. Коњички пук своје извештаје нека шаље и вама и команданту Дринске дивизије I. позива“.
Долазак Шумадиске дивизије I. позива на Смедеревски одсек. У току 11. октобра вршено је укрцавање главнине трупа у Нишу. У 14.20 час. пошао је као последњи воз са дивизиским штабом и поштом. Од 19. пука I. позива, први ешелон (1. батаљон и 2 чете 2. батаљона) кренуо се из Осипаонице у Пожаревац 10. октобра у вече; други ешелон (2 чете 2. батаљона и митраљеско одељење) продужило је возом ка Смедереву до с. Вранова и одатле је упућен ка с. Радинцу. Према наређењу команданта Смедеревског одсека, које је горе изнето, други ешелон 19. пука I. позива стигао је 11. октобра око 2 часа у с. Радинац; наређено је команданту батаљона да ухвати везу са батаљоном 5. пука и са коњицом у правцу Сибовице, што је извршено до 4 часа. У ово доба, стављено је под команду команданта 19. пука: 2 батаљона 5. пука и 2 чете 6. пука I. позива. Патрола упућена ка с. Липама у 4 часа јавља, да у с. Липама нема непријатеља. Одмах је упућена 1 чета 19. пука у с. Липе са задатком да заузме прелазе на р. Мртва Морава. Чета је заузела Липе, а при излазу на северну ивицу села наишла је на 1 непријатељски вод, кога је натерала да се повуче на десну обалу Бадрика, ухвативши том приликом везу десно са коњицом. У 6.30 час. од команданта 2. батаљона 5. пука примљен је извештај од 6 час. да се са батаљоном (2 чете 5. и 2 чете 6. пука) налази на десној обали реке Језаве јужно од с. Липе. Око 6.40 час. непријатељ се развија дуж десне обале р. Мртве Мораве и артилеријом туче с. Липе. Послата је 1 чета из 19. пука I. позива у с. Липе; команданту 2. батаљона 5. пука I. позива наређено је, да са једном четом продужи десно крило на предњој ивици села; сем тога, упућено је једно митраљеско одељење у с. Липе. Борба се развија; до 11.30 час. непријатељ је успео да уђе у село, у коме се води огорчена борба. У ово време, 3. батаљон 19. пука (3. и 4. чета 3. батаљона и 1 чета 4. батаљона), који се искрцао у Осипаоници, упућен је у с. Радинац. Чим је командант пука извештен о доласку овога батаљона наредио је, да се две чете упуте у с. Липе због критичне ситуације код 2. батаљона. Непријатељ се у селу непрестано појачава; 3. батаљон 19. пука који је око 14 час. стигао код цркве у Липама добио је наређење, да са двема четама продужи десно крило 2. батаљона од цркве ка р. Лесковачи. У даљем току борбе ушли су и остали делови 3. батаљона у дејство. Око 17 час. развила се огорчена борба, непријатељ је отворио ужасну пешачку, митраљеску и артилериску ватру. Око 17.30 час. повлаче се наше трупе на леву обалу Језаве. У овој борби учествовало је са наше стране 7 чета из 19. пука I. позива; 2 чете 5. пука I. позива и 2 чете 6. пука I. позива, свега: 11 чета и 1 пољска батерија, без икакве органске везе. Непријатељ је располагао снагом од 1 пешадиске бригаде, потпомаган брдском, пољском и хаубичком артилеријом. Да с. Липе није без икакве потребе напуштено у току прошлог дана (10. октобра), већ да је схваћена његова важност и да је утврђено, онда се непријатељу не би дозволило да падом с. Липе натера наше десно крило на повлачење и тиме обухвати десни бок Смедеревског одсека. По прелазу свију делова на леву обалу Језаве, командант 19. пука I. позива на основи наређења команданта Смедеревског одсека издао је у 19 час. наређење у овоме: „3. батаљон 19. пука браниће десно крило – предњу ивицу с. Радинца; центар – гробље, браниће 2. батаљон 19. пука а лево крило до пута Липе – Каоница бара браниће 2. батаљон 5. пука. Митраљеско одељење остаће у резерви позади центра“. Пуковник Тасовац командант Шумадиског арт. пука известио је команданта III. армије: „Штаб пука, 4., 5. и 6. батерија са свима деловима приспели су у с. Скобаљ. Очекујем долазак 2. и 3. батерије“. Командант III. армије наређује са ОБр. 7404 команданту Шумадиског арт. пука – Скобаљ: „1 брзометну батерију ставите на расположење команданту 3. прек. пука, који ће вечерас стићи на Мораву код Драговца, где ће командир батерије добити задатак“.
Заповест ОБр. 7408 команданта III. армије 11. октобра у 14 час. – Пожаревац
„Трупе III. армије упорним борбама задржавају непријатеља на фронту: Добра – Градиште -Ђураково – Сираково – Брадарци – Ћириковац – Брежани – Липе – Вучак – Сеона. На одсеку Добра – Ђураково налазе се делови Браничевског одреда; од Ђуракова до Млаве Дунавска дивизија I. позива; од Млаве до Мораве Дринска дивизија I. позива и од Мораве до с. Сеоне делови трупа Браничевског одреда и Дринске дивизије I. позива. Шумадиска дивизија I. позива искрцала се код Осипаонице. Непријатељски немачки 13. и 3. корпус, пребацили су у току последњих дана извесне делове на десну обалу Дунава код Рама, према Пожаревцу и у Годомину, где се утврђују и одакле нападају наше трупе. III. армија има да спречи непријатељу даље продирање, да га потуче и пребаци преко Дунава. Наређујем:
1) Трупе Браничевског одреда на Градиштанском одсеку под командом пешад. пуковника Панте Грујића остају на својим местима у обезбеђењу границе, групишући се јаче према левом крилу, одржавајући тесну везу са Дунавском дивизијом I. позива.
2) Дунавска дивизија I. позива упорно задржава надирање непријатеља, који је прешао од Рама, користећи се свима земљишним погодностима (бранећи поступно подесне положаје на десној страни р. Млаве) нарочито на вододелници реке Пека и Млаве, одржавајући тесну везу са Браничевским одредом и Дринском дивизијом I. позива; нарочито се стара да акцијом на своме правцу олакша и омогући што дужу одбрану Пожаревца, дејствујући активно кад год се укаже подесна прилика, како фронтално тако и у бок непријатељских трупа, које би се са овога правца упутиле ка Пожаревцу.
3) Дринска дивизија I. позива брани најупорније Пожаревац прелази у нападе кад год се укаже прилика.
4) Шумадиска дивизија I. позива са трупама Браничевског одреда и Дринске дивизије I. позива, које су сад на Смедеревском одсеку, најупорније брани положаје код Смедерева, као врло важне у односу на трупе Одбране Београда (њену позадину и железничку комуникацију) и држи што јачу резерву на простору Враново – Драговачки мост, за маневровање на обалама Мораве (одбрану како Пожаревца тако и Смедерева) ради тучења и пребацивања непријатеља преко Дунава.
5) Комуникациски правци Браничевског одреда су долином Пека за Петровац, а Дунавске дивизије I. позива долином Млаве за Жабаре.
6) Команданти дивизија и командант Браничевског одреда користиће се у највећој мери фортификацијом и то, како објектима, који постоје, тако и подизањем нових, израђујући их што јаче и снабдевајући их препречним средствима, настрешњицама и блиндажима. Ојачавање положаја изводити у што већој мери, како ради упорније одбране, тако и нарочито ради издвајања што јаче резерве за маневровање и наношење удара у контра нападу, било делимичном на дотичном одсеку, по иницијативи дивизиских команданата, било по заповести команданта армије у већем обиму.
7) Употреби артилерије и њеном сагласном раду са пешадијом поклонити нарочиту пажњу. Снажна артилериска ватра најбољи је штит пешадије. Тренутно концентрисање артилериске ватре што већег броја оруђа, треба да је омогућено до највећег степена. Маневровање артилерије тј. премештање батерија у нове заклоне чинити што чешће, те да непријатељ наше батерије не може лако пронаћи.
8) У досадањим борбама показало се, да непријатељску пешадију образују ново формиране јединице попуњене рекрутима са недовољном обуком, и да сама пешадија не представља велику уредност. Резултати, у колико их је непријатељ постигао до сад, последица су само његове далекометне тешке артилерије. Исто тако, показало се, да непријатељска пешадија апсолутно не може да издржи наш напад бомбама.
9) Штаб армије је у Пожаревцу, са којим одржавати непрекидну везу.
13. октобар, Операције српске I. армије и Одбране Београда
Операције I. армије На фронту Дринске дивизије II. позива. Непријатељски напад који је у току ноћи 12./13. октобра предузет према с. Кртинској, продужен је све