Операције Тимочке војске
На фронту ове војске у току 28. октобра није било ничега значајног. Трупе су заузимале положаје на новој одбранбеној линији, тако:
Књажевачки одред држи фронт: Голи врх – Стража – Гарје – Врлејци – Варнички врх. Непријатељ је отпочео напад од 15.40 часова на одсек: Васиљ – Слатина, снагом око 2 пука пешадије и 2 батерије. Око 18 часова мрак је прекинуо борбу.
Код Комбиноване дивизије. Непријатељска 2 батаљона ушла су 28. октобра у 7 часова у Зајечар. У 10 часова било је у Зајечару већ 3 батаљона са 2 ескадрона, али без артилерије, која се, вероватно, због покварених мостова није могла пребацити преко Тимока. Комбинована дивизија држи фронт: Оснић – Планиница – Ласово са засебним одредом код Бучја, који је на линији: Српата – Струпата – кота 563 – Вујин гроб – Стража, у вези је десно са Књажевачким одредом на Зубетинском врху. Састав Бучјанског одреда: 2 батаљона 8. пука I. позива; 2. и 3. батаљон 2. прекобројног пука; 2 митраљеза, 1 брдска батерија; 4 пољска Дебанжова топа и 2 хаубице.
Крајински одред. На целом фронту одреда није било додира са непријатељем. Тек је пред мрак 28. октобра јављено, да је у Слатину ушао један вод бугарске коњице. Да би се што боље затворио правац ка Бољевцу, командант одреда издао је заповест за поседање нове одбранбене линије. Десни одсек: 14. пук III. позива од утока Ђанин потока преко Руђина, а потом коса између Бугариновачког потока и Бањске реке. Леви одсек: 13. пук III. позива од Бањске реке преко чуке Стреник, Ружићевог брда и Перића чуке до пута Брестовачка бања – Жагубица. Општа резерва: 3. пук III. позива и брзометна батерија остаје на досадањем одсеку, док трупе левог и десног одсека не поседну нови положај, а потом се повлачи на коту 508 источно од пута Злот -Брестовачка бања. Батаљону 14. пука III. позива на Црном врху наређено је да се прикупи и крене 29. октобра у Брестовачку бању.
Операције II. армије
Шумадиска дивизија II. позива. Пред фронтом ове дивизије непријатељ је 28. октобра био на линији: Средња планина – Честиљиљак – Бркиње – Вртаче – Дубрава. Наши предњи делови повукли су се са ове линије на линију: Главчина – Мачја глава – Големо пландиште. – Од Књажевачког одреда добивен је извештај, да је у току дана (28. октобра) непријатељ напао на одсек: Грохотљивица – Балановци, и да се одред повукао на линију: Врлејица – Тумба – Голи врх – Зубетински врх. Тачка за везу са Шумадиском дивизијом II. позива је Варнички врх. – За држање Плеша, на левој обали реке Нишаве, командант Шумадиске дивизије II. позива наредио је формирање Гулијанског одреда овог састава: 1 батаљон 11. пука II. позива; 2 митраљеза и 1 брдски топ, а остатак 11. пука да уђе у састав дивизије.
Тимочка дивизија I. позива. Овога дана (28. октобра) у 10 часова чела свију колона ове дивизије стижу у Белу Паланку. У 13 часова сва је артилерија прешла Црвену реку. До 16 часова 14. пук са 1 батеријом посео је Шпански положај са задатком, да ту задржава непријатеља, како би се дивизија неузнемиравано могла распоредити и утврдити на новом положају. Коњички пук истурен је у Белу Паланку. Остале јединице подилазе одређеним положајима и прикупљају се. Сва дивизиска комора прешла је Плочу до 18.30 часова. О непријатељу није било никаквих података.
Свођски одред. Командант II. армије наредио је команданту овог одреда, да се ако буде принуђен повлачи правцем преко Власотинца за Лесковац.
Јужно Моравске трупе. Власински одред вршио је напад у току 28. октобра, и успео је да подиђе непријатељском положају местимично до 150 метара, али је задржан јаком артилериском и пешадиском ватром, те се под заклоном мрака повукао на своје првобитне положаје. Врањски одред у Моравској долини водио је овог дана (28. октобра) непрекидне борбе. Примећено је да се непријатељ ојачао нарочито у пољској артилерији. Командант Јужно Моравских трупа, према армиском наређењу ОБр. 9660 предузео је ново груписање трупа за одбрану, да би у неколико скратио фронт и сигурније обезбедио додељене му правце. Линија нових положаја: с. Власе -Пресвета – Крушева глава – Црни врх – Суво дрво – десна обала Врле реке – Запис – Балтијанска чука – Кушљин гроб – Дел. Власинском одреду наредио је, да ухвати везу са Свођским одредом на Баванској глави.
Командант II. армије са ОБр. 9487, од 28. октобра у 18 часова извештава Врховну команду: „Ако будем принуђен, да се повучем за одбрану на леву обалу Јужне Мораве намеран сам, да формирам нарочиту групу од трупа Свођског одреда и Јужно Моравских трупа за одбрану одсека од Пусте реке до Врања, односно за одбрану праваца: Лесковац – Лебане – Медвеђа и долином Ветернице за Лесковац. Та би група носила назив „Лесковачка колона“, а њен би командант био ђенерал Милош Божановић. Молим, да се у овом случају овластим да за начелника штаба те колоне могу одредити ђенералштабног пуковника Милана Туцаковића, досадањег команданта Јужно Моравских трупа, пошто одредима могу командовати самостално досадањи команданти одреда, а под командом команданта ове колоне“.
Напомена. Врховна команда одобрила је овај предлог. За начелника штаба команде трупа Нове Области, на место назначеног пуковника Туцаковића одређен је пуковник Кушаковић, досадањи помоћник начелника штаба III. армије, а пуковник Туцаковић за начелника штаба Лесковачке колоне.
Распоред II. армије 28. октобра
После напуштања Пирота армија се распоредила за одбрану Ниша овако:
1) Шумадиска дивизија II. позива брани одсек од реке Нишаве до Сврљишког Тимока (код Нишавске клисуре: 12 батаљона са 12 митраљеза, 6 брзометних батерија – 23 цеви); 1 спорометна батерија (6 цеви), 1 ескадрон са 2 митраљеза у овом распореду:
а) 1 ескадрон Шумадиског коњичког дивизиона са 2 митраљеза код Сврљишке Топле, затвара Нишавску клисуру и одржава везу са Књажевачким одредом.
б) Бело Ињски одсек. Од коте 910 до Сврљишког Тимока (спрам села Бело Иње) бране: 2. батаљон Шумадиског допунског пука II. позива; 10. Крупова брдска батерија и 1 аустриска брдска батерија.
в) Десни одсек. Од Сврљишког Тимока (спрам села Бело Иње) до Темије искључно бране: 3 батаљона Шумадиског допунског пука II. позива; 2 пољска брзометна топа, аустриска брдска батерија (3 топа).
г) Леви одсек: Од Темије до Сврљишког Тимока (Нишевачка клисура) бране: 2 батаљона 10. пешад. пука II. позива; 1 батаљон 11. пука II. позива; 2. батаљон 5. кадровског пука; 2 топа 3. пољске батерије и 3 топа 8. брдске батерије.
д) 3. хаубичка и 3. пољска Дебанжова батерија на одсеку: Бајтарица – Цигански делови.
ђ) Општа резерва: 3. и 4. батаљон 11. пука II. позива са 2 митраљеза и 3. батаљон 14. пука III. позива између коте 612 и Дервена (к. 489).
е) Гулијански одред: 2. батаљон 11. пука II. позива са 2 митраљеза и 1 брдским топом бране Плеш (к. 1264).
ж) Дивизиски штаб и дивизиско завојиште је у Сврљигу.
з) Борбени део првог степена колонске коморе је на пола пута између Сврљига и Грамаде; део кола за артилериску муницију је у Сврљигу.
2) Тимочка дивизија I. позива: 14 батаљона са 17 митраљеза; 7 ½ брзометних батерија (30 цеви); 2 ескадрона са 2 митраљеза, у овом распореду:
а) Предњи – Шпајски положај – на десној обали Црвене реке од Суве планине до реке Нишаве, бране: Тимочки коњички пук I. позива; 14. пук I. позива (3 батаљона) и 5. батерија Тимочког артилериског пука I. позива.
б) Десни одсек од Соколовог камена па преко Ветанске чуке до реке Доње Драгуше бране: 20. пешад. пук I. позива; 1. дивизион Тимочког артилериског пука I. позива и вод аустриске брдске хаубице.
в) Леви одсек од реке Доње Драгуше преко Бучјег дола до реке Нишаве, бране: 13. пук I. позива (3 батаљона); 6. батерија Тимочког артилериског пука I. позива и 2. брзометна хаубичка батерија (пласирана код Вучјег дела).
г) Положај Градиште између села Калетинца и Сопотинце брани: 1. батаљон 14. пука I. позива.
д) Општа резерва на Плочи: 2. батаљон 15. пука I. позива; 2. батаљон 13. пука I. позива; 4. батаљон 2. пука III. позива; 1. брдска брзометна батерија и митраљеско одељење Тимочког коњичког пука.
ђ) Пионирски полубатаљон. Подељен је по одсецима за утврђивање положаја и рушење објеката.
е) Дивизиски штаб и телеграфско одељење је у селу Банџаревцу.
ж) Борбени део првог степена колонске коморе и део дивизиског завојишта је крај пута: Плоча – Јелашница, а у висини села Банџарева.
з) Трупна комора првог степена колонске коморе и остатак дивизиског завојишта је код села Јелашнице.
и) Други степен колонске коморе код села Сувог дола.
3) Свођски одред. Брани одсек Баванска глава – Чука (765) – Цртово (972) – Бучина глава (537) – Голаш (819), у овом распореду:
а) Десни одсек. Баванска глава – Чука (765) – Цртово (972), бране: 2 батаљона 10. пука I. позива (1 чета на Павулици); ½ батаљона 3. пука III. позива; 1. хаубичка батерија; 1. батерија Шумадиског артилериског пука I. позива; 1 вод коњице из Шумадиског коњичког пука I. позива.
б) Леви одсек. Бучина глава (577) – Модро Стенски дел – Балолица (774) – Галош (819), бране: 1 батаљон 10. пука I. позива; 1 батаљон 3. пука III. позива; 1 вод брдске хаубичке батерије и 1 вод 2. брдске батерије.
в) Штаб одреда је у Свођу.
г) Део мунициске колоне за десни одсек је у Власотинцима, а за леви одсек код Равне Дубраве на друму: Свођ – Ниш.
д) Профијант колона је у Власотинцима.
ђ) Пољска болница је у Власотинцима.
4) Јужно Моравске трупе. Бране одсек између реке Ветернице и Градске реке. Свега 21 ½ батаљона (рачунајући III. позив, добровољце и последњу одбрану) са 12 митраљеза; 5 ½ брзометних батерија (24 цеви); 1 вод Дебанжов (2 цеви) и 4 ескадрона са 4 митраљеза, у овом распореду:
а) Врањски одред. Брани одсек од реке Ветернице до Масуричке реке и то: Десни одсек од реке Ветернице до Јужне Мораве бране: 3 ескадрона 4. коњичког пука; 3 батаљона 1. пука II. позива; 1. батаљон 16. пука I. позива (3 чете); 2. батаљон 3. пука I. позива (3 чете); 4 пољска брзометна заплењена топа (2 аустриска и 2 турска Крупова). Трупе овог одсека држе положаје на левој обали Стубаљске и Јовачке реке, а на линији: Китице – Пресвета – Липова глава – Китице – Дренова чука – Кучавица – Калин Деја – Трпезица – Јасен – Цер – Капиџик. Леви одсек. Од Јужне Мораве до Масуричке реке бране: 4. кадровски пук (3 батаљона); 4. батаљон 10. пука I. позива; 2. батаљон 1. пука III. позива; 2 чете 3. пука III. позива; 2 чете добровољаца; 1 батаљон последње одбране; 4 брзометна заплењена аустриска топа; 2 брзометна заплењена турска Крупова топа и 1 вод 2. брдске батерије. Трупе овог одсека држе положаје на десној обали Јелашничке реке. У долини Мораве, за одбрану исте и заштиту дрвеног моста на Морави код села Лепенца налази се: 1 ескадрон коњице, 1 чета кадровска и 1 митраљез.
б) Власински одред. Брани одсек од Масуричке реке до Градске реке и то: Десни одсек: 17. пук I. позива; 1 пољска брзометна батерија; 5. брдска брзометна батерија и 3. вод 6. позициске Дебанжоне батерије. Трупе овог одсека држе положаје на линији: Стрешер – Кушљин гроб. Леви одсек: добровољачки одред (4 батаљона); 1 батаљон 1. пука III. позива и 1 пољска брзометна батерија. Трупе овог одсека држе положаје на линији: Гаџина пољана – Мали врх – Грамада (1724) – Клинчарница – Преслоп (1122).
5) Тешка артилерија: 1., 2. и 3. градска батерија Мод. 97. (6 цеви), код Александровца.
6) Армиски штаб: 3. телеграфско одељење и армиска војна пошта је у Нишу.
7) Марконијева бежична станица, рефлектор и 6. одељење резервне мунициске колоне је у Прокупљу.
Целокупна борачка снага II. армије била је: 52 батаљона са 45 митраљеза; 22 брзометне батерије (89 цеви); 1 Дебанжова батерија (6 цеви) и 7 ескадрона са 10 митраљеза. Фронт армије од Сврљишког Тимока (Нишевачке клисуре), па до реке Ветернице (код Големог села) износио је 160 км. Команде су биле у таквим приликама, да нису могле подносити бројна стања, зато није ово изнето.
Операције трупа Нове области
1) Вардарска дивизија. Командиру 25. чете граничне трупе издато је наређење ОБр. 282: „Са вашом четом (98 пушака) крените се данас 28. октобра из Гиљана и заузмите на Жеговцу к. 1190 (југоисточно од села Слаковца). Највиши вис утврдите, маскирајте га и ту тачку, која је врло важна веза између нас и Брегалничке дивизије, држите до последњег војника, а на ту тачку послаће се јача снага у случају потребе. Лево од вас, код села Ливоча и код Деваје, као и на путу из Гиљана за Урошевац, налазе се наше трупе и с њима ступите у везу и обавестите ме где сте. Остале наше трупе су око Кончула и на левој обали Биначке Мораве (у околини Гиљана). Везу одржавајте и са овим командантом преко своја два ордонанса и два жандарма одавде, који ће сад с вама отићи и видети где сте, па да се врате овамо у штаб. Ми се ослањамо на Приштину, с. Драговац и Лабљане. Понављам вам, да ви осигуравате десни бок дивизије, која се ослања на Приштину, а и за везу сте са Брегалничком дизизијом, која је око Качаника и која се ослања на Урошевац“. Под ОБр. 287 послат је извештај команданту трупа Нове Области и команданту Брегалничке дивизије у овоме:
„Ради одржавања боље везе између ове команде и појединих јединица устројио сам на положају југозападно од села Ропотова телефонску и релејну станицу. Распоред трупа је овакав:
а) 18. пук са 2 француска брдска топа и са трупама из Кончулског одреда држе положај: Биљачу (720) и Карпину (северна страна Кончулског теснаца).
б) 11. пук са 2 француска брдска и 2 пољска Дебанжова топа држе положај: Дуплицу (јужна страна Кончулског теснаца).
в) 2. пук III. позива држи положај Буковичку планину; штаб пука је у Буковику.
г) 12. пук II. позива са 2 брдска брзометна топа држи положај јужно од Гиљана, а са 2 чете извиђа правце према Мучибаби и Сефери (Једна чета на Липовици, а једна према Сефери; обе са истуреним патролама).
д) 1 батаљон 12. пука II. позива са 5. позициском Дебанжовом батеријом (4 топа) је у општој дивизиској резерви на положају западно од села Ропотова (друм Гиљане – Кончул).
ђ) 1 батаљон 12. пука II. позива са 2 брдска брзометна топа 4. брдске брзометне батерије је у општој дивизиској резерви на положају код Гиљана.
е) Ја сам са штабом у Гиљану. Молим да Брегалничка дивизија постави коњичку релејну станицу у селу Пожаране“.
Под ОБр. 296 наредио је командант дивизије да трупе Кончулског одреда образују Кончулски батаљон, којим да командује мајор Сима Радуловић и који и даље има да стоји под командом команданта 18. пешадиског пука. Командант 11. пука овог дана (28. октобра) у 15.30 часова јавља, да са пуком потискује непријатеља ка источном изласку Кончулског теснаца – Под ОБр. 295 у 18 часова, послато је наређење команданту дивизиске резерве у овоме: „Начелник среза Прешевског јавља, да су се скупиле групе наоружаних Арнаута око села Витина и Врбовца и да су иста села запаљена. Наређујем: Да 29. октобра између 4 и 5 часова упутите 1 чету са 1 брдским топом, којима ће се придружити и чета код села Деваје, па под командом најстаријега да се крену у правцу поменутих села заједно са среским начелником и да тај терен прочисти (долину Бинче реке) и да се на тај начин обезбеди комуникација: Гиљане – Урошевац. Чете ће остати тамо док не заврше посао. Арнаутска села порушити, али им претходно скренути пажњу (првацима и повереницима), да је боље да се умире и да буду лојални, иначе ће их очекивати још гора судбина. О овоме нашем раду обавестите и команданта 12. пука II. позива. О извршењу известити“. – Командант 11. пука у 19.45 часова јавља: „У току данашње борбе успео сам да протерам непријатеља из Кончулског теснаца ка Бујановцу. Овога вечера надам се да заузмем и све остале тачке незаузете на источном излазу из теснаца. Непријатељ је одбачен са великим губитцима“.
2) Брегалничка дивизија. Трупе ове дивизије прикупиле су се и донекле уредиле на положају: Алијас – Стари Качаник – Белиградце.
3) Трупе под командом команданта Битољске дивизиске области.
а) Вардарски одред води борбу код Велеса и у правцу коте 965. Непријатељски покушај да пређе Вардар код Велеса одбивен је. Напад на коту 965 напредује.
б) Тетовски одред. Тетово је у нашим рукама. Наши слаби делови са Грумшина повукли су се пред побуњеницима на мост Вардарски код Фалиша; 13. пук извршио је овога дана марш од села Здуње преко Сухе горе за Гостивар и заноћио је у селима Балин дол, Чаиле, Форина и Чеграна. На маршу преко Сухе горе, добио је командант пука извештај од команданта Битољске дивизиске области: да је непријатељ 22. октобра ушао у Скопље; да је Велес у нашим рукама; да је непријатељ успео да овлада котом 965 – Карабуњиште, а Брегалничка дивизија да затвара Качанички теснац. У исто време саопштено му је, да његов задатак остаје исти тј. заштита и осигурање правца: Скопље – Тетово; скренута му је пажња и на правце, који воде ка Броду и које треба осматрати извиђачким деловима.
4) Албанске трупе. Командант Косовске дивизиске области овога дана (28. октобра) јавио је команданту трупа Нове Области, да се на падинама Шаре појавило према Призрену око 100 качака и да је о овоме обавештен командант Албанских трупа и од њега захтевано, да упути 1 чету са 2 брдска топа и митраљезима да ове качаке растера. У Призрену, после упућивања поменутих делова, остала је само 1 позициска Дебанжова батерија.