г) Операције Тимочке војске
1. – Књажевачки одред. На фронту овог одреда отпочела је борба 29. октобра у 6 часова и трајала је целог дана. Одред је држао линију: Голи врх – Стража – Гарје – Врдејица – Варнички врх. У 13.30 часова непријатељ је успео да заузме Врдејицу; наши делови повукли су се са овог одсека на линију: Оденац – Средњи рт – Планиница. Због пада Врдејице, командант одреда наредио је опште повлачење на линију: Богово гувно – Деветински кам – Главичица, са наслоном на Крстатац. У току овог повлачења, непријатељ је око 16.30 часова напао на лево крило, које је било посело линију: Оштри кам – Шиљати камен – Скокар – Беле. Ноћ је прекинула борбу. Јачина непријатеља према овом одреду није се могла оценити због магле, али се држи да је на лево крило нападао са 1 пешад. пуком и 1 батеријом.
2. – Бучјански одред. По наређењу команданта Тимочке војске, а због неповољне ситуације код Књажевачког одреда, Бучјански одред у току 29. октобра повлачио је своје десно крило на положаје југозападно од Зубетинца између Сланишта и Сланеновачке реке.
3. – Комбинована дивизија држала је линију: Оснић – Планиница – Ласово. Одступница ове дивизије ишла је од Бољевца преко Соко Бање ка Алексинцу. Због неповољне ситуације код Књажевачког одреда, упућен је, по наређењу команданта Тимочке војске, један пешад. пук Комбиноване дивизије на појачање овог одреда. Иначе на фронту ове дивизије у току 29. октобра није било ничега значајног.
4. – Крајински одред. Командант овог одреда добио је 29. октобра наређење команданта Тимочке војске, да се повуче на десну обалу Злотске реке с тим, да на дотадањим положајима остави јаке заштитнице, које ће се повлачити у вези са заштитничким деловима Комбиноване дивизије. Возове и тешку артилерију да упути одмах кроз Бољевац и да их до даљег наређења заустави на простору Бољевац – Горун. Трупе последње одбране да упути одмах са једним пионирским официром ради оправке пута из Лозице и Рожња ка Мозгову, на коме се послу већ налази 1 вод пионира из Комбиноване дивизије. На основу овог наређења командант одреда предузео је одмах повлачење на десну обалу Злотске реке. На Кремену су остале заштитничке трупе.
д) Операције II. армије
Према директиви Врховне команде ОБр. 23153, главни правац повлачења II. армије био је: Лесковац – Медвеђа – Приштина. Командант армије, због овога, кренуо се још 28. октобра у 6 часова из Ниша за Лесковац, али, на железничкој станици Брестовац добија наређење Врховне команде да се одмах врати у Ниш, ради пријема најхитнијих наређења. У јутру 29. октобра, командант армије добио је у Нишу наређење Врховне команде ОБр. 23293, послато из Крушевца 28. октобра, ове садржине: „Кад будете приморани да напустите Ниш, повуците се са Шумадиском дивизијом II. позива и Тимочком I. позива на Мрамор и браните пут: Прокупље -Куршумлија. Правац: Лесковац – Лебане – Медвеђа – Приштина, као и правац р. Ветерницом обезбедите са остатком снаге, која вам је на расположењу. Са штабом идите у Ниш, а затим у Прокупље“. У духу овог наређења, командант II. армије одређује дивизијама ове комуникациске правце: Шумадиској дивизији II. позива пут: Грамада – Ниш. Дивизија прелази Нишаву на гвозденом мосту код града у Нишу па преко трга Краља Милана и Кнеза Михаила излази на друм за Прокупље. Тимочкој дивизији I. позива пиротски друм за Ниш, а одатле путом између Нишког гробља и железничке пруге поред касарне 2. пешад. пука за Лесковац.
1. – Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У току 29. октобра, на фронту ове дивизије, источно од Сврљига: с. Бело Иње – Тројице (580) -Драјинци (726) – Богданица (809), није било ничега значајног. Веза са Књажевачким одредом ухваћена је. Али у циљу тешње везе са овим одредом и затварања Нишевачке клисуре упућен је 1 ескадрон правцем: Плужина – Варош – Сврљишка Топола. Око 17 часова стигао је 11. пешад. пук II. позива у Сврљиг и ушао у састав своје дивизије.
2. – Дејство Тимочке дивизије I. позива
Дивизија је утврђивала своје нове положаје западно од Беле Паланке на линији: Соколов камен – Ветанска чука (644) – Вучији дел (657), под заштитом 14. пешад. пука, који је био на предстражи на Шпајском положају. У току 29. октобра на фронту ове дивизије није се ништа значајније десило.
3. – Дејство Свођског одреда
Десни одсек на положајима код с. Дарковца и Јабуковика брани правац низ р. Власину ка Свођу. Леви одсек на положајима код с. Љуберађе брани правац ка Мезграји и Свођу. У току 29. октобра, непријатељ је напао на леви одсек преко Крста ка Голашу и Топовици, али без великог успеха. Голаш је остао у нашим рукама.
4. – Дејство Јужно Моравских трупа
На основу наређења команданта II. армије ОБр. 9460, командант ових трупа извршио је груписање својих трупа у овоме:
Ветернички одред (4. коњички пук; 2 батаљона 1. пука II. позива; 1 батаљон 10. пука I. позива и 2 брдска топа), на положајима код Голема села са задатком да брани до пожртвовања правце низ Ветерницу ка Лесковцу и Лебанима, одржавајући везу са нашим трупама у Кончулском теснацу.
Моравски одред (1 батаљон 1. пука II. позива; 1 батаљон 16. пука I. позива; 1 батаљон 3. пука I. позива; 2 ½ батаљона 1. пука III. позива; 1 батаљон последње одбране и 1 брдска брзометна батерија), на положајима код Владичиног Хана, са задатком да упорно брани правац низ Мораву ка Лесковцу.
Власински одред: Десни одсек (4. кадровски пешад. пук; 1 заплењена батерија и 2 Дебанжова топа) на положају Голема глава (1173). Средњи одсек (17. пешад. пук I. позива; 1 пољска брзометна батерија) на положају Кушљин гроб (1625). Леви одсек (Добровољачки одред; 1 батаљон 1. пука III. позива и 1 пољска брзометна батерија) на положају код с. Црне Траве. Задатак Власинског одреда је да упорно брани правце низ Власинску реку према Власотинцима.
Пред Јужно Моравским трупама дејствовале су ове непријатељске трупе: Према Ветерничком и Моравском одреду на левој обали Мораве 29. пешад. пук са 1 брдском батеријом. Аеропланским извиђањем утврђено је да се у изворном делу Ветернице око села Добријанци групишу још неке непријатељске трупе. Према Власинском одреду и то према десном одсеку налази се 13. пешад. пук са 1 брдском и 3 пољске батерије; према средњем одсеку је 26. пешад. пук, 1 гардиски коњички пук и две пољске брзометне батерије, а према левом одсеку изгледа да су делови неког пука. У току 29. октобра на фронту Јужно Моравских трупа није било ничега значајног. Око 22 часа, командант ових трупа добио је извештај од команданта Ветерничког одреда, да је једна официрска патрола приметила да се правцем: караула Трстена – караула Копиљак (на старој српско – турској граници) креће 1 бугарски батаљон са 2 митраљеза. Наређено је команданту Ветерничког одреда, да ову непријатељску колону нападне и сузбије.
ђ) Операције трупа Нове области
1. – На фронту Брегалничке дивизије. Ова дивизија затварала је излаз из Качаничког теснаца на положајима код Старог Качаника, а на линији: Слатина – караула Калдери – Врбана. У току 29. октобра по подне непријатељ је према десном крилу (Слатина), држао североисточне падине Шара са 1 пуком и 2 брдска топа. Покушао је само прелаз преко реке Лепенца код карауле Калдери са 2 чете појачане Арнаутима, али без успеха. На Црвеном брегу осмотрена су 4 пољска топа. Према левом крилу (с. Врбани) на коти 1270 примећено је једно одељење коњаника (вероватно неки штаб) са стрељачким стројем и 2 брдска топа.
2. – На фронту Вардарске дивизије. У току 29. октобра, 18. и 11. кадровски пук потпуно су успели да овладају источним излазима из Кончулског теснаца. Извиђачка чета 12. пука II. позива код Липовице, утврдила је присуство непријатеља на утврђеном положају Мучибаба, где има и артилерије. Извиђачка чета 12. пука II. позива код Жегре, водила је овог дана борбу са непријатељем који се са Сефера био спустио ка селима Жегру и Стубли, и повукла се на коту 525 на левој обали Мораве, оставивши на десној обали извиђачки део. Непријатељ на овом правцу цењен је око 2 батаљона са брдском батеријом. Села Жегру и Стублу непријатељ је заузео и запалио. Командант Вардарске дивизије добио је од команданта трупа Нових Области наређење ОБр. 9872 од 28. октобра ове садржине: „12. пук III. позива; 3 пољска Дебанжова топа 5. батерије; 2 пољска топа 1. брзометне Крупове батерије, све на положају код села Сојева сачињавају армиску резерву, која је на мом расположењу а под командом команданта 12. пука III. позива ппуковника Велимира Бељића. Наређујем, да јединице из састава армиске резерве преноће 28./29. октобра на положају код села Сојева (северно од Старог Качаника) и да рано 29. октобра неопажено од непријатеља прикривено се поставе између села Каменоглаве и коте 539 (североисточно од Новог Хана), где ће и даље остати на мом расположењу. На случај крајње нужде командант Брегалничке дивизије I. позива може рачунати на јединице из састава армиске резерве и употребити их, али ће ме благовремено обавестити коју је јединицу, којим правцем, са којим задатком, кад и где употребио. Командант резерве потпуковник Бељић подробно ће се обавестити о положају, који држи Брегалничка дивизија I. позива; извидети правце кретања ка појединим деловима положаја и проучити прихватне и заштитне положаје, проналазећи најудобније правце кретања ка тим положајима. Командант армиске резерве поставиће и одржаваће везу са овом командом и Брегалничком дивизијом“.
3. – Моравска дивизија I. позива – на маршу из састава II. армије у састав трупа Нових Области – вршила је у току 29. октобра покрет по ешелонима. Штаб дивизиски пошао је из Лесковца у 22 часа. Трупе су заноћиле 29./30. октобра на простору од Лебана до Медвеђе. Моравски дивизиски коњички пук, у духу наређења Врховне команде ОБр. 23315 од 28. октобра, продужио је покрет убрзаним маршом, како би што пре стигао у Приштину.
е) Операције трупа Битољске дивизиске области
1. – Дејство Тетовског одреда
На фронту овог одреда 29. октобра у јутру било је овакво стање: На правцу Скопље – Тетово и Качаник – Тетово непријатеља нема већ само побуњени Арнаути, који нападају. На правцу Качаник – Тетово прекинута је веза; правац осигуравају жандармериске патроле. Правац Призрен – Тетово пресечен је од побуњених Арнаута из села Вешала. На правцу Тетово -Гостивар, сва побуњена села порушена су артилеријом. Трупе Тетовске посаде држе Локву и мост на Вардару код Фалиша (250 обвезника, 3 пољска топа очекују се из Гостивара). Командант места у Тетову извиђа у правцу Качаника. Код Брода се налази једна чета жандарма са задатком да држи везу и затвори реку Треску. Командант Битољске дивизије наредио је команданту Тетовског одреда (13. пуку) који је стигао код Гостивара ово: „Крените се одмах за Тетово са задатком, да што даље овладате правцем ка Скопљу и Качанику у циљу извршења раније датог вам задатка: заштите правца Скопље – Тетово – Гостивар – Битољ. Узмите под команду све трупе које се сад налазе око Тетова. Енергичним извиђањем у правцу Качаника и Скопља узиемиравајте непријатеља“. На основу овог наређења, командант Тетовског одреда упутио је из Гостивара 29. октобра у јутру:
1 батаљон, митраљеско одељење и вод брдске артилерије преко с. Милетине ка Грумшину у позадину побуњених Арнаута, и даље ка Скопљу у колико то ситуација буде дозвољавала.
1 батаљон са водом артилерије преко Тетова – Лешке – Добришта и даље ка Рогачеву у циљу хватања везе са нашим деловима на десној обали Лепенца.
1 батаљон као резерву у Тетово.
Командант места у Тетову добио је наређење, да држи Вардарски мост док буде приспео батаљон до Грумшина и затим енергично да дејствује у правцу Грумшина. На правцу: Тетово – Скопље потиснути су Арнаути од Тетовског моста; трупе Тетовске посаде опет су заузеле линију: Грумшин – Калдери – Лешница – Локва, где су дошла 3 пољска Дебанжова топа. Батаљон од Милетина био је у ово време још на положају код Милетина, од куда је кренуо тек 30. октобра у 7 часова.
2. – Дејство Вардарског одреда
У току 29. октобра трупе овог одреда браниле су прелаз преко Вардара код Велеса. Борба на мостовима код Велеса била је веома упорна. Непријатељ се стално појачавао и пешадијом и артилеријом, избацивши на Велес у току дана око 2.000 артилериских зрна. Ситуација код Велеса постала је веома критична. Командант одреда намеравао је овог дана (29. октобра) да под заклоном мрака напусти Велес и да заузме следећи положај на правцу: Велес – Прилеп.