г) Операције Тимочке војске
По телефонском наређењу Врховне команде, ради што упорније одбране положаја источно од Бољевца, наређено је команданту Крајинског одреда око поноћи између 31. октобра и 1. новембра, да одмах упути Комбинованој дивизији 2 пешадиска пука и потребан број артилерије за појачање. Према овоме пројекат покрета Крајинског одреда од прошлог дана није извршен. Командант овога одреда ставио је под команду команданта Комбиноване дивизије: 3. пук III. позива на Влашком знаку (404); 14. пук III. позива, 1 позициску батерију, 1 вод 4. позициске батерије и руски 47 м/м вод упутио је преко Валакоња и коте 404 на Главицу (457), а 13. пук III. позива наредио је, да остане на истом положају са истим задатком.
На фронту Књажевачког одреда у току 1. новембра једна непријатељска колона јачине до 2 пешадиска пука око 16 часова дошла је у додир са деловима десног одсека овог одреда на Лесковику. Због овога се развила борба чета. Према центру, сем омањих патролних чарки, није било значајнијих догађаја. Према левом одсеку једна непријатељска колона јачине једног пука кретала се од 15.45 часова из Планинице преко Церовице правцем севера. По исказима мештана извесни непријатељски делови кретали су се 31. октобра са Скокара тражећи путовође за село Бели поток.
На фронту Комбиноване дивизије I. позива 1. новембра од 8 часова непријатељ је отпочео развијање за напад, помажући га јаком артилериском ватром са четири групе. Наша артилерија дејствовала је против непријатељске пешадије и артилерије. Пред вече непријатељ је успео да се подвуче под наше положаје.
На фронту Бучјанског одреда вођена је борба.
На фронту Крајинског одреда код слабијег дела, остављеног на левој обали Тимока за заштиту левог бока Комбиноване дивизије, није се ништа десило. Већи део снаге овог одреда ушао је у састав Комбиноване дивизије.
Штаб Тимочке војске остао је и даље у Бољевцу.
д) Операције II. армије
1. – Шумадиска дивизија II. позива. Овог дана (1. новембра) у јутру непријатељ је јаком артилериском ватром обасипао Тројицу, Равниште, Темију, Цртово и Станков врх, а затим је против Станковог врха са снагом од једног пука предузео напад. Батаљон 5. кадровског пука потиснут је са Станковог Камена, што је изазвало повлачење целог левог одсека ове дивизије. Командант дивизије наредио је повлачење целе дивизије на леву обалу Тимока и одбрану положаја: Крајишта – Честа – Уљ – Брест – Вртача – Грамада – Бајтарица – Калафат – Каменита караула, с тим, да предњи делови остану на косама на левој обали Тимока за одбрану прелаза. Коњица са 2 митраљеза, 1 четом и 1 брдским топом задржата је на положају код с. Плужине са правцем даљег дејства: Висока Стена – Сливје – Љути врх. У току 1. новембра по подне продужена јс заштитничка борба на положају Жељеко – Дебрен (489) и на положају код Белог Иња. Непријатељ је врло снажно гонио до десне обале Тимока, због чега је извлачење наших трупа било скопчано са великим тешкоћама и губитцима. Распоред дивизије на новом положају: Гуљански одред на Плешу. Десни одсек: Допунски пук (3 батаљона) са 5 брдских топова на положају: Крајишта – Честа – Уљ – Костолов Камен – Брест – Вртача са предњим тачкама Кичер – Раил врх – Чигреј; 1 батаљон са 2 митраљеза и 2 брдска топа на левој обали Тимока за непосредну одбрану прелаза. Средњи одсек: 11. пук II. позива (2 батаљона са 6 пољских и 2 брдска топа) на положају: Раил – Грамада – Бајтарица – Дебели дел; 1 батаљон са 2 митраљеза и 2 брдска топа за непосредну одбрану прелаза. Леви одсек: 2 батаљона 10. пешадиског пука II. позива, 1 батаљон 5. кадровског пука, 4 хаубице, 6 Дебанжових пољских топова и 3 брдска топа на положају: Седалиште – Цигански делови – Калафат – Каменита караула са предњом тачком Љиљак; 1 батаљон, 2 митраљеза и 2 брдска топа на левој обали Тимока за непосредну одбрану прелаза. Коњица држи положај: Висока стена (северно од Плужина). У општој резерви 3 батаљона (по 1 батаљон из допунског и 11. пука и батаљон 14. пука III. позива).
2. – Тимочка дивизија I. позива. У току 1. новембра вршила је са 3 пука (14., 15. и 20.) напад на непријатеља који је 31. октобра подишао Шпајском положају. Било је предвиђено, да овај напад отпочне рано у зору с тежњом, да се непријатељ изненади и обухватом његовог левог крила набаци на Нишаву. Али због тога, што је 15. пук доцкан дошао на Шпајски положај, напад није отпочео у одређено време (5.15 часова) већ тек у 7.30 часова, пошто је претходно у 7 часова отпочела припрема напада артилеријом. После једног часа борбе, примећено је колебање на непријатељском десном крилу (између села Шпаја и Вргудинца), а доцније отпочето је и одступање непријатељских делова на том крилу. Лево непријатељско крило: Раскрсница – Богов врх, потиснуто је око 10.30 часова. После овога, непријатељ је одступио на целом фронту штитећи своје одступање артилериском и пешадиском ватром. Гоњење није донело никакве резултате, због тешкоћа око извођења артилерије на Шпајски положај (друм је био тучен) и због теснаца, који је заклонио непријатељско одступање. Борба је завршена до подне, кад је настало затишје. Непријатељ је одступио толико, да ни са предњих тачака Шпајског положаја пушчаном ватром није могао бити тучен. До 12.55 часова командант II. армије био је на положају Тимочке дивизије I. позива. Због неповољне ситуације код Шумадиске дивизије II. позива, командант II. армије послао је команданту Тимочке дивизије I. позива наређење да упути 2 батаљона одмах на Грамаду, тако да пређе Нишаву на мосту код Пресечних Пивница јужно од села Пресеке. Батаљони да се ставе под команду Шумадиске дивизије II. позива, која ће им на Грамаду послати наређење. Око 16 часова 1 непријатељски батаљон напао је Богов врх и заузео га, због чега се десно крило на Шпајском положају морало повити за нешто уназад. Непријатељски предњи делови заноћили су на линији Богов врх – Вргудинац. Командант Тимочке дивизије оставио је на линији Шпајских положаја 1 пук са једном батеријом, а осталу снагу повукао је на главни положај.
3. – Свођски одред. На десном одсеку непријатељ је артилериском ватром тукао Цртово, Чуку, Голему Гарину. Две непријатељске чете изашле су на пут код Големе њиве и ту се задржале. На Добропољској Чуци у вече било је пушкарање са непријатељским патролама. На левом одсеку до 10.30 часова била је артилериска ватра, а од тога доба до 17.30 часова борба у највећем јеку. Непријатељ је у јачини 3 батаљона, 2 брдске батерије и 4 митраљеза нападао у двема колонама и то: јачом на Мечи врх – Вртибог, а слабијом на Балолице. Резултат борбе био је, да је непријатељ заузео тачке Вртибог и Балолицу. Наше трупе повукле су се на Бучинску главу -Модростенски дел – Опаљеник – Високи дел – Кулу. Пошто је Тимочка дивизија I. позива своју ситуацију данашњим нападом за нешто поправила, командант II. армије наредио је, да Заплањски одред одмах крене са Градишта на Големи врх (1545), да га поседне за одбрану и ухвати тешњу везу са трупама на Кули. Једним одељењем да затвори стазу из Бежишта за Ракош. Командант Свођског одреда наредио је, да се у зору 2. новембра контра нападом непријатељ одбаци са Вртибога и Балолице.
4. – Јужно Моравске трупе. Власински одред, овог дана (1. новембра) пре подне тукао је непријатеља артилериском ватром на Гаџиној Пољани и караули Власини, а по подне и пешадиском ватром без значајних резултата. На фронт Данино село – Морава непријатељ је вршио напад са 3 батаљона и успео са главнином, да овлада предњим положајима овог одсека на левој обали Козничке реке; наређено је да се овај предположај поврати. Моравски одред, непријатељ је нападао на целом фронту и то између 8 и 9 часова у правцу Црног врха (1091) и Камените Чуке (1017) са 3 чете и 2 топа, а око 12 часова косом код села Јагњила са 2 чете. Оба су напада одбивена. Око 13 часова нападао је са 3 – 4 чете у правцу Сувог дрвета (к. 560) и Смрдана. Овај напад потпомагао је ватром из 3 – 4 оруђа и успео да наше трупе потисне, али су се ове опет повратиле на своја места. У 15 часова нападао је са 1 батаљоном, 2 митраљеза и 2 топа на Лисац. Претрпео је многе губитке; ноћ је прекинула борбу. Према овоме одреду непријатељ је на линији: Липова глава – Крушева глава – северно од села Јагњила. Ветернички одред, сем омањег пушкарања, ничега значајног. Патрола упућена нашом старом границом ка караули Лазарев кладенац известила је, да у том правцу непријатеља нема. Један непријатељски ескадрон, који се овог дана био појавио према Копиљаку, потиснут је ка Десивојсцу.
ђ) Операције трупа Нове области
Командант трупа Нове Области 1. новембра у 20.10 часова послао је Моравској дивизији I. позива, Брегалничкој дивизији, Вардарској дивизији, Дунавској дивизији II. позива и Моравском дивизиском коњичком пуку I. позива, наређење ОБр. 10036 ове садржине: „Непријатељ држи линију Слатина (десна обала Лепенца) – село Сопаница – кота 1270 – село Врново (Врнезово) – село Стубла – Џами Карадаг – Мучибаба – с. Врбен – село Добросин – коту 720 (североисточно од с. Кончула) – косу Карпина са истуреним слабим деловима, који су појачани качацима. У току 31. октобра непријатељ је нападао на лево крило Брегалничке дивизије, која држи фронт: Брод -Алијас – караула Калдерн – Ст. Качаник – Белиградце. Овај напад одбивен је и непријатељ се према левом крилу Брегалничке дивизије повукао на коту 1270. На фронту Брегалничке дивизије примећени су до сад 11., 24. и 29. пешадиски пук из састава 3. Балканске дивизије и 6 пољских и 2 брдска топа. Слабији непријатељски делови са качацима протерани су 30. октобра из села Врбовца и Могиле, а 31. октобра наши делови, који се налазе јужно од села Ђерекара, Жегре, Липовичке косе, Подграђа, Дуплице и источно од Мачије главе – коте 720 (северно од Мачије главе) и према Карпини одржавају додир са непријатељем, који је непознате јачине. У борбама 29. и 30. октобра, које су вођене на источном излазу Кончулског теснаца, учествовали су 32., 45. и 46. бугарски пешадиски пукови 3. Балканске дивизије. Коњичка официрска патрола 1. новембра у 6.40 часова опазила је кретање једне непријатељске колоне јачине око једног батаљона између пута за Куманово и села Стубле, вероватно у правцу села Врнова (Врнезова). Непријатељ није ништа предузимао у току ноћи између 31. октобра и 1. новембра и до подне 1. новембра. За прикупљање и припрему за предстојеће операције наређујем:
1. – Да се Моравска дивизија I. позива прикупи код Гиљана 3. новембра по подне;
2. – Да командант Моравске дивизије I. позива стави на расположење:
а) Потписаном команданту: 1. пешадиски пук I. позива, хаубичку батерију, једну чету пионира, једну секцију телеграфско – телефонског одељења, 3. новембра по подне у Урошевцу. Све ове јединице улазе у састав армиске резерве у Урошевцу, која ће стајати на мом расположењу и бити под командом команданта 1. пешадиског пука I. позива.
б) Команданту Брегалничке дивизије: један дивизион (3 пољске брзометне батерије) Моравског пољског артилериског пука I. позива, 3. новембра по подне код коте 539 северозападно од Новог Хана, и
в) Команданту Вардарске дивизије: један дивизион пољских Дебанжових топова у Гиљану.
Командант Моравске дивизије I. позива ставиће на расположење: команданту Брегалничке дивизије и одговарајуће делове мунициске и профијантске колоне за јединице, које улазе у састав армиске резерве и Брегалничке дивизије, а сем овога и део санитетске колоне за све ове јединице и једну пољску болницу, а команданту Вардарске дивизије, део мунициске и профијантске колоне за дивизион пољских Дебанжових топова.
3. – Да командант Брегалничке дивизије стави на расположење команданту Моравске дивизије I. позива у Гиљану са свима припадајућим деловима 3. брдску брзометну батерију (са 3 топа) и 1. француску брдску батерију (од 2 топа), а командант Вардарске дивизије 4. брдску брзометну батерију (од 4 топа) и 2. француску брдску батерију (од 4 топа). Ове брдске батерије треба да се непримећено од непријатеља извуку са положаја тек тада, кад буду на положајима пласиране пољске батерије, које командант Моравске дивизије I. позива по овом наређењу има да стави на расположење команданту Брегалничке и Вардарске дивизије. О овој смени, правилном пласирању пољских батерија, оријентацији циљева, одстојању, створу земљишта и ситуацији водиће рачуна надлежни команданти дивизија у чији састав улазе ове пољске батерије, с тим, да се смењене брдске батерије из њихових јединица одмах најкраћим путом упуте у Гиљане и ту ставе на расположење команданту Моравске дивизије I. позива.
4. – Да Моравски дивизиски коњички пук I. позива са четом Ибарских обвезника остане на садашњем положају до даљег наређења и извршава добивену заповест ОБр. 9952 од 31. октобра, улазећи у састав армиске резерве, која је на мом расположењу.
5. – Да Моравска дивизија I. позива базира правцем Гиљане – Приштина, којим правцем базира и Вардарска дивизија, а да делови Моравске дивизије I. позива, који су у саставу Брегалничке дивизије и армиске резерве базирају правцем Урошевац – Приштина, којим правцем базира и Брегалничка дивизија. Командант Брегалничке дивизије ешелонираће колонску комору својих јединица и одговарајућу колонску комору дивизиона, који му ставља на расположење командант Моравске дивизије I. позива као и колонску комору јединица из састава армиске резерве правцем Урошевац – Приштина. Командант Моравске дивизије I. позива ешелонираће своју колонску комору правцем Гиљане – Приштина, тако, да у прво време II. степен колонске коморе не пређе коту 870 североисточно од села Лабљане. Командант Вардарске дивизије ешелонираће своју колонску комору (у колико је има) испред одговарајућих делова колонске коморе Моравске дивизије I. позива на правцу Гиљане – Приштина.
6. – Магацини хране и фуражи у Урошевцу и Приштини.
7. – Штаб команданта трупа Нових Области у Урошевцу у железничкој станици“.
У току 1. новембра водиле су се мање борбе на целом фронту Брегалничке и Вардарске дивизије. На чету Ибарских обвезника, која је била на Карпини, нападао је један коњички пук и успео да је потисне на леву обалу Криве реке. Пошто су за осигурање комуникације Гиљане – Урошевац одређени жандарми Кумановског одреда и пошто ову комуникацију сад штити и Моравски дивизиски коњички пук I. позива, командант Вардарске дивизије, у циљу прикупљања трупа, наредио је да чета 12. пука II. позива са положаја код села Дебаје оде у састав свога пука код села Ропотова и да 25. чета граничне трупе дође са Жеговца у Гиљане.
Моравска дивизија I. позива. Штаб у Приштини. Трупе су 1. новембра маршовале ка Приштини. Било је потребно савлађивати велике тешкоће: 1. дивизион употребио је цело пре подне да савлада само део пута од Медевца до Лисице. Чело дивизије, 3. пук, заноћило је на северној падини Драгодана. Остале трупе су ешелониране уназад на путу ка Туларима.
Трупе под командом команданта Битољске дивизиске области
Вардарски одред. У току 1. новембра наши предњи делови водили су борбу са непријатељем на северном улазу у Бабунски теснац. Непријатељски пукови, који су нападали на Свињичку главу и Попадију, претрпели су у контра нападима наших трупа огромне губитке. Код одреда недостаје артилериске муниције, а нема се одакле да попуни. На фронту овог одреда, а по исказу бугарских заробљеника, налази се 22. пук и 1 батаљон 13. пука, 7 брзометних пољских топова, 2 пука коњице. У Велесу остатак 7. (Рилске) дивизије и 1 хаубичка батерија. Поречки одред. На линији: Сува гора – Брезица нема додира са непријатељем. Тетовски одред. У току 1. новембра на правцу Скопља, заузела је десна колона без борбе Грумшински положај. Командант Теговског одреда био је на лицу места и уверио се, да је одступање ове колоне 31. октобра на Желински мост било неоправдано. Лева колона избила је у току 1. новембра на Рогачевске положаје. У колико је лева колона према Качанику имала успеха у толико је десна колона према Скопљу изгубила у времену својим неактивним радом.