г) Операције Тимочке војске
У циљу поузданог држања правца: Соко Бања – Алексинац и Бољевац – Параћин, командант Тимочке војске издао је 2. новембра у 1 час наређење ОБр. 750 у овоме:
1. – Комбинована дивизија да одмах отпочне повлачење са досадањих положаја и да заузме на правцу Бољевац – Соко Бања такав положај, са кога би владала са оба ова правца активним дејством. Појачање упућено из Крајинског одреда вратити Крајинском одреду у току повлачења преко Бољевца на Горун северно од Ртња.
2. – Крајински одред да се повуче на положаје западно од Бољевца ради затварања правца: Бољевац – Параћин и Бољевац – Лозица – Мозгово – Алексинац. По доласку на ове положаје исте утврдити што јаче ради упорније одбране. А пошто се Комбинована дивизија повуче са правца: Зајечар – Бољевац – Параћин овај одред има задатак да упорном одбраном прибави потребно време за прелаз III. армије кроз Параћин. По извршеном овом задатку одред има да се повуче правцем Лозица – Мозгово – Алексинац.
3. – Књажевачки одред има задатак да на заузетим положајима по сваку цену обезбеди пролаз трупа Комбиноване дивизије I. позива за Соко Бању.
4. – При повлачењу извршити рушење свих објеката на железничким линијама и обичним путовима.
5. – Штаб одреда одлази у Соко Бању.
Према овом наређењу командант Крајинског одреда наредио је у 5 часова: 14. пук III. позива да заузме за упорну одбрану Јеловац (387) почев од сеоског пута па у десно закључно са селом Мировом. Десно да ухвати везу са Комбинованом дивизијом на Гаврановици и Смиљову, а лево са 13. пуком III. позива. 13. пук III. позива да заузме положај Грабчина, наслањајући лево крило на Тимок преко коса одржавајући везу са батаљоном на Кукујеву, а десно везати се са 14. пуком III. позива. 3. пук III. позива од 3 батаљона у општој резерви позади раскрснице, где силази сеоски пут са Јеловца на главни пут. Командант артилерије да распореди артилерију за што јаче тучење целог предтерена. Командант 13. пука III. позива да упути свој 4. батаљон левом обалом Тимока на Кукујево. Штаб одреда је у Лукову.
1. – Дејство Књажевачког одреда. Према десном одсеку непријатељ је у јачини 6 батаљона после три извршена јуриша потиснуо наше предње делове са Лесковика, који су се повукли на Богово Гувно. Према средњем одсеку непријатељ је дејствовао слабијом артилериском ватром. Према левом одсеку непријатељ је нападао са 2 батаљона на Крстатац, дејствујући батеријом са Зубетинског брда. Јачина је непријатеља према овом одсеку до једног пука.
2. – Дејство Комбиноване дивизије I. позива. Трупе ове дивизије предузеле су у 4.30 часова наређене покрете за заузимање положаја: Влашки дел – Баба Станин врх – Ланац – Кукуљаш са предњим тачкама: Бањски брег – Прека Стена – Љиљача – Градиште – Смиљево – Гаврановица.
3. – Дејство Крајинског одреда. У току дана (2. новембра) вршено је повлачење трупа на линију: Главица – Јеловица – Грабчица са тачком Кукујево на левој обали Кривовирског Тимока.
Повлачење је извршено у реду. Непријатељ је у 14.40 часова почео спуштати своје трупе са Букове главе – Папаског поља – Врбовачке Јежевице ка Бољевцу. Непријатељска артилерија дејствовала је на наше батерије са положаја источно од Бољевца. Узајамна ватра трајала је до 17.30 часова. Пред вече непријатељ је отворио артилериску ватру са положаја источно од Јеловице, а према левом крилу Главице развила се узајамна пешадиска ватра.
Командант Тимочке војске кренуо се са штабом у 4 часа из Бољевца у Соко Бању, где је стигао у 16 часова. По доласку у Соко Бању, командант Тимочке војске обишао је трупе Књажевачког одреда и наредио команданту одреда, да одмах упути један батаљон са једним топом у Соко Бању. По доласку у Соко Бању наређено је команданту овог батаљона да са батаљоном и водом Дебанжове батерије крене 3. новембра у 2 часа правцем: Соко Бања – Језеро – Врело – Попшица са задатком да непријатеља нападне и спречи му наступање ка селу Лалинцу и даље ка Морави. У исто време да ступи што пре у везу са коњичким ескадроном Књажевачког одреда, који се налазио око села Давидовца и са одредом Шумадиске дивизије II. позива (2 батаљона 10. пука, 1 ескадрон, 2 брдска топа и 2 митраљеза), који је упућен правцем Попшица – Гојмановац, а за заштиту правца Попшица – Топоница.
д) Операције II. армије
1. – Дејство Шумадиске дивизије II. позива. Гуљански одред нападнут је још 1. новембра са 1 ½ – 2 непријатељска пука и нешто артилерије и повукао се у ноћи 1./2. новембра са Плеша на Лесков врх, због чега су се и трупе десног одсека повукле са пододсека Крајиште – Чесма – Уљ на Градац (1069). Трупе десног одсека држе сад линију: Градац – Костлов камен – Брест – Вртачу – Изворски врх. Пре подне 2. новембра непријатељ је пред овим одсеком избио на линију: Тупанар – Бело Ињска корита – Крајинска Чесма – Уљ – Преконога, а артилеријом са Плеша тукао је Лесков врх и Градац. Пред средњим одсеком, непријатељ је у јачини 2 батаљона са 2 брдска топа избио на Липницу, а једна непријатељска колона јачине једног пука са делом артилерије, примећена је да се спушта у Сврљиг. Пред левим одсеком, непријатељ је у јачини једног батаљона изашао преко Мерџелата у висину Липнице, а један непријатељски пук избио преко Нишевца за Високу стену (828). Пред вече примећене су велике ватре на косама северно од села Сливја. У 16.10 часова стигла су 2 батаљона 15. пука из Тимочке дивизије I. позива на Грамаду. За заштиту правца преко Попшице и Гојмановца, формиран је одред од: 2 батаљона 10. пука II. позива, 1 ескадрона, 2 митраљеза и 3 брдска топа. Као први положај одреда одређена је линија Ветрила Њод – Главчина (597).
2. – Дејство Тимочке дивизије I. позива. На фронту ове дивизије дан је прошао без зиачајнијих догађаја. Непријатељска је чета избила са Плеша на Тупанар, а још једна чета спуштала се са Гулијанске планине у правцу с. Долца.
3. – Дејство Јужно Моравских трупа. Власински одред: овог дана (2. новембра) непријатељ је снажним нападом извршио пробој десног одсека на фронту: Данино село – Голема глава; прешао Гавраницу, и у први сумрак заузео Мачкатицу. Напад на средњи одсек, према Станиној Грамади и Кушљином гробу, задржан је на 500 метара. На фронту средњег и десног одсека, непријатељ је нападао са 13., 26. и 32. пуком, потпомажући их ватром из 4 батерије. Око 17 часова напао је јаком снагом Гаџину пољану.
Моравски одред. Непријатељ је са 4 – 6 батаљона нападао цео фронт, а нарочитом жестином Лисац и Кукавицу. У вече истог дана непријатељ је успео да овлада положајима Кукавица – Рдово. У даљем току напада на тим правцима доспео је до линије: Ружин гроб – Тумба. Пребачен је 1 батаљон добровољаца на положај Глог – Бигутова чука ради задржавања даљег продирања непријатеља.
Ветернички одред. Због неповољне ситуације код Моравског одреда наређено је команданту Ветерничког одреда, да нападне непријатеља 3. новембра правцем: Пресвета – Китица на леви бок. Непријатељ је 2. новембра заузео Хајдучку цркву. Због ових непријатељских покушаја да обиђе Ветернички одред, као и због његове јачине према Власинском одреду, командант Јужно Моравских трупа предложио је, да повуче Власински одред на положаје: Мурдарева Чука – Сува Чесма – Оштри Зуб – Добро поље, што би му дозволило да појача Ветернички одред. Ово је одобрено. Команданту Власинског одреда наређено је да се групише постепено, задржавајући непријатеља на поменутој линији, наслањајући се својим десним крилом на Мораву, а левим на трупе Свођског одреда.
Свођски одред. Непријатељ је вршио напад двема колонама на Кулу снагом од: 1 батаљона, 2 митраљеза и 2 брдска топ;: једном колоном од Глога преко Чуке и другом преко Врановице и Беле воде. Али, пристизањем 1 батаљона из Заплањског одреда (из Тимочке дивизије I. позива) на Горунову главу, овај је непријатељски напад заустављен, а непријатељ натеран на одбрану.
ђ) Операције трупа Нове области
У току 2. новембра на фронту Брегалничке и Вардарске дивизије вођене су омање борбе без икаквих резултата. У току овог дана између 11 и 17 часова од Моравске дивизије I. позива стигли су у Приштину по 2 батаљона из 3., 1. и 16. пешадиског пука. Остале трупе биле су на маршу ка Приштини. Због велике дужине марша, који је вршен без одмора, огромних теренских тешкоћа и рђавог времена, батаљони који су стигли у Приштину били су јако преморени. Велики број војника је био изостао; оружје, одело и спрема неисправни. Због овога командант дивизије молио је команданта трупа Нове Области, да се извршење наређења ОБр. 10036 одложи за 4. новембар, како би се ове трупе прикупиле и спрема довела у исправност. Командант трупа Нове Области наредио је да се дивизија припреми за покрет ка Гиљану за 3. новембар у 12 часова. Распоред Вардарске дивизије, која је била на положајима код Гиљана био је овог дана овакав: 18. кадров. пук са 2 брдска топа држи коту 720 источно од села Доморовци. 11. кадров. пук са 2 чете 12. пука II. позива, 2 брдска и 2 пољска Дебанжова топа држи положај Дуплицу. 2. пук III. позива са 2 своја батаљона, 1 четом 12. пука II. позива и 2 пољска Дебанжова топа држи Буковичку планину. Извиђачки делови су на десној обали Биначке Мораве. 12. пук II. позива са 2 батаљона, 2 брдска и 2 пољска Дебанжова топа држи леву обалу Биначке Мораве од коте 525 до Гиљанског потока. Извиђачке чете овог пука стално су на десној обали Биначке Мораве у циљу осматрања непријатеља на Мучибаби и Сефери. Дивизиска резерва је позади десног крила на положају код Гиљана: 1 батаљон 12. пука II. позива са 2 брдска топа и позади левог крила на положају код села Ропотова: 12. пук III. позива са 2 пољска Дебанжова топа. Штаб је дивизије у Гиљану. Непријатељ је држао линију: Биљача – с. Кончул – Добросин – Врбен – к. 1011 – Мучибаба – Сефери. Његови слаби коњички и пешадиски делови појавили су се и према планини Карпини.