а) Операције III. аустро – немачке армије
Одмах после пола ноћи 2./3. новембра стигла је у штаб III. армије директива команде армиске групе Бр. 1213 за продужење гоњења, ове садржине:
„Одред Сорсића има да се прикупи у Моравској долини и да продужи наступање од Пожеге ка Ивањици; у Ужицу треба оставити један одред.
19. корпус има да упути ка Пожези оне две бригаде које су до сад биле остављене позади фронта корпуса (205. ландштурмску и бригаду Шварца) у циљу да са одредом, који је у Ужицу, приме заштиту ка западу; 10. брдска бригада, за којом треба кренути једну од бригада 2. линије (17. или 21.), има задатак да потисне противника пред собом и да продужи наступање ка Ивањици; 20. брдска бригада са још преосталом бригадом тога корпуса, продужује наступање ка Краљеву.
Од 22. резервног корпуса, 26. пешадиска дивизија има сутра да заузме Краљево. За њом следује 44. резервна дивизија у Моравску долину. Обе дивизије продужују наступање обема обалама реке Груже, док се 43. пешадиска дивизија има привући долином Груже.
8. корпус дејствује ка левом боку и позадини противника, који се налази пред фронтом 3. немачког корпуса и чије је лево крило, како изгледа, сад на положају код Стражаре.
Кад стигне коњичка бригада упутити је ка Чачку“.
III. армиска команда, при овако детаљној директиви није имала ништа да дода, већ је у истом смислу издала своју диспозицију око 13 часова. И ако су Срби били успели да препрече 19. корпусу пут Моравском долином ка Краљеву, у часу кад је команда армиске групе издавала директиву, изгледало је, да би „Повијањем 22. резервног корпуса у Моравској долини ка истоку“, ипак још било могуће припремити Србима катастрофалан пораз и тако их казнити због њихове дрскости, што су се споро повлачили пред XI. армијом и левим крилом III. армије. У току 3. новембра пак, почела је та нада полако ишчезавати, јер су Срби свој фронт пред XI. армијом и 8. корпусом знатно смањивали, док су се 22. резервном корпусу са успехом одупирали.
1. – Дејство 8. корпуса: 57. дивизија отпочела је наступање у 8 часова. Бригаде су неузнемираване стигле до Клика, Трњине и јужне падине Бојовог тора. Предњи делови: до Церове (1 чета), Дрена (2 чете) и Трешњевака. Према исказима заробљеника, 5. пук II. позива и 6. пук II. позива, отпочели су повлачење ка Краљеву, у 6 часова. Командант 57. дивизије имао је утисак, да су се Срби пред 8. и 3. армиским корпусом повукли на велико одстојање и да северно од Мораве вероватно неће више давати озбиљнијег отпора. Источно у вези са 57. дивизијом, 3. немачки корпус још пре подне стигао је до линије: Стражара – гребен Баљковачке косе. Обзиром на повлачење противника пред целим фронтом и на тешке околности на додељеном простору без путова, командант 3. немачког корпуса повукао је 25. резервну дивизију на друм ка Угари. 6. пешадиска дивизија распоређена је позади 25. дивизије на друм. На Оштрик 376 упућен је један одред од 2 батаљона и 1 батерије. Да не би између армиских крила остала празнина, командант 3. немачког корпуса у споразуму са командантом 57. дивизије упутио је из састава 25. дивизије један одред преко Мумурузишта на Водице – Богаљиначка коса, док је командант 57. дивизије примио на себе, да упути један одред (1 батаљон и 1 вод артилерије) преко Голог брда и Иверка на Присоје. Пошто су код Рековца и Белушића биле констатоване јаке српске снаге, командант 3. армиског корпуса намерава да у току 4. новембра врши напад са обе стране друма.
59. пешадиска дивизија наступала је неузнемиравана од противника, али је имала да савлада тешко земљиште. Кад су трупе, око 11 часова, стигле на линију: Честин – Остревица наредио је командант дивизије да се наступање продужи до линије: Врбета – Кречани – Велики врх. 9. брдска бригада, због преморености трупа, није могла да пређе преко линије: Дубљаци – Каменац. 18. брдска бригада стигла је у вече на линију: Кречани – Велики врх. Дивизиска артилерија заноћила је позади десног крила код Селишта. За 4. новембар, командант 8. корпуса наредио је, да се наступање продужи до линије: Стражевица – Гледић – Гомиле; главнина бригаде Хауштајна да дође до Вучковице – Љубић. Целокупна тешка артилерија упућена је тој бригади. У духу досадање границе између операциских зона обеју армија, одређена је као источна граница за наступање 8. корпуса линија: Брезовица – Пањак – Грабовац тако, да је корпус имао да избије на друм између Чукојевца и Грабовца (искључно).
2. – Дејство 22. резервног корпуса: 43. резервна дивизија заузела је Балосаве, затим Оштру главицу, а одмах по подне Губеревац и Ћуби гај; њени предњи делови избили су до Голог брда и коте 222. 26. дивизија нападала је узалудно висове код Тавника и Вољавча. По подне, Срби су овде вршили чак и контра нападе; додуше без успеха. 44. резервна дивизија, која је као средња дивизија била уведена у корпусни фронт, заузела је борбом вис Камениту косу и Ракљасту косу, где су се Срби огорчено одупирали.
3. – Дејство 19. корпуса: У току ноћи 2./3. новембра борба код Чачка била је поново оживела, пошто су Срби више пута снажно нападали. У духу армиске диспозиције, у 5 часова уведена је у борбу и главнина 17. брдске бригаде. Та је бригада придата као појачање команданту 10. брдске бригаде ђенералмајору Дрофи у циљу напада у општем правцу ка Ивањици. Ђенералмајору Понграцу наређено је, да са 20. и 21. брдском бригадом продре ка Краљеву. Два батаљона 17. брдске бригаде, која су прошлог дана била упућена ка истоку, имали су се прикупити као корпусна резерва у Чачку. За 205. ландштурмску бригаду и бригаду Шварца, морало је, већ издато наређење, остати у снази, како би се 4. новембра у њихов састав могли вратити привремено одузети ешелони за снабдевање. Померање тих бригада ка Пожези, могло је доћи у обзир тек 5. новембра. На фронту одреда ђенерала Дрофе, цело пре подне је употребљено за артилериску припрему напада, као и за груписање пешадије. Кад је око 13 часова, одред са главнином на левом крилу, отпочео напад са линије: Бељина – 393 – 466 на досадање противникове положаје: Мрамор – Јанковина – Јелица, две српске бригаде, које су у јутру вршиле неколико напада, отпочеле су да се повлаче у југозападном правцу. До 17 часова линија: Јанковина – превој између 759 и 679 заузета је борбом; на гребену Јелице задржали су се Срби вероватно у циљу даљег отпора. Лево крило одреда ђенерала Понграца стигло је већ у јутру до Трнавске механе, док је десно крило још чекало, како би могло садејствовати у нападу са групом ђенерала Дрофе. Већ око 10 часова отпочео се са правца од села Балуге испољавати српски контра напад против одреда, који је наступајући дуж друма, био избио да Заблаће. Овај српски контра напад задржан је дејством једне батерије, која је била на положају код Љубића (северно од Мораве) и дејством артилерије, која је била груписана на простору: Чукара – Орничина.
Због ноћних борби, јединице 20. и 21. брдске бригаде биле су помешане; уређивање јединица трајало је до 10 часова. Због овога ђенерал Понграц за 3. новембар означио је бригадама само ограничене циљеве: 21. брдска бригада добила је наређење да садејствује у вези са групом ђенерала Дрофе до коте 532 и источне падине те коте, а 20. брдска бригада да избије до виса са црквом и до потока Карача. У 13 часова отпочела је пешадија са нападом. На десном крилу, код 21. брдске бригаде, наскоро се развила јака борба; на левом крилу, против делова 20. брдске бригаде источно од Трнавске реке Срби предузимају један јачи контра напад. Око 2 српска пука са 10 топова потискују 20. брдску бригаду на западну обалу Трнавске реке. За појачање тога крила упућена је од Чачка корпусна резерва, 2 батаљона 17. брдске бригаде, и у 15 часова стављена на расположење команданту 20. брдске бригаде. У ово време бригада Шварца, која је у 9 часова била одмаршовала од Срезојевца, налазила се код села Трбушани. Ђенерал Шварц добива наређење, да постави 2 батаљона као корпусну резерву код Чачка, а један батаљон да упути на положај северно од Мораве са обе стране Чемернице, како не би остала између 19. корпуса и 26. пешадиске дивизије потпуно отворена празнина. Срби су продужавали напад на 53. пешадиску дивизију до ноћи, но нису могли да извојују даљи успех. Противник, који се био појавио код Чачка ценио се у свему око 22 батаљона и то Соколска бригада (9 батаљона); 2. пук III. позива, 4. пук III. позива и око 5 црногорских батаљона. На основи армиске диспозиције одред Сорсића потчињен је 19. корпусној команди. Команду над снагама, које су биле упућене ка Ужицу и Пожези, имао је да прими најстарији командант бригаде. Командант 19. корпуса, који је о стању код одреда ђенерала Сорсића био слабо оријентисан, наредио је овог дана по подне ово: „Да тај одред енергично наступа ка Ивањици, и при томе обезбеди оба бока. Источни бочни обезбеђујући одред треба упутити преко Крстац планине с тим, да се креће преко Главичорка – Механа 629, и да тражи везу са 10. брдском бригадом“.
4. – Дејство одреда ђенерала Сорсића: У 1.20 часова добио је ђенерал Сорсић од III. армиске команде ову радио депешу: „Хаузера оставити у Ужицу, даље наступање следује“.
Напомена. III. армија послала је заповест на основи директиве команде армиске групе Бр. 1212 од 3. новембра.
Поменута депеша и искази мештана, да се на Златибору (око 20 км. југозападно од Ужица) налазе 2 црногорска батаљона и да је 29. октобра отуда одмаршовало више батаљона ка Ариљу, давала је основу за даљи рад ђенерала Сорсића. За 3. новембар наредио је: Да главнина одреда пуковника Франца (2 ½ батаљона и 1 батерија) дође у Пожегу; један полубатаљон продужио је осматрање Мораве на одсеку између Видове и друма Пожега – Ариље. Бригада Штрајта, која је до сад била на зачељу, упућена је на простор јужно од Пожеге ка Расини. Пуковник Франц, стављен је под команду ђенерала Штрајта. Бригада Шиса има да дође на простор код Механе 340 (4 км. северозападно од Пожеге). Пуковнику Хаузеру наредио је, да држи код Ужица 2 батаљона у маршовској приправности, а са 1 батаљоном да обезбеди висове западно и јужно од Ужица, Орловца и Рујевца закључно. У наслону на поменуте заштитне делове пуковника Хаузера, заштитну линију осталих бригада требало је протегнути преко Шереља 716 – 694 – 682 – 618 (бригада Шиса); Црква 464 (бригада Штрајта) 575 – мост југоисточно од села Свилаићи (пуковник Франц). Простор источно од Пожешке котлине, имао је пуковник Франц да извиђа најмање до линије: Ариље – Караула Главичорак и да тражи везу са 19. корпусом. Тек кад су горе наведена наређења била издата, стигла је у 3.45 часова шифрована радио депеша III. армиске команде: „Одред Сорсића, без одреда Хаузера, има да продужи наступање ка Ивањици. Од Чачка наступају 2 бригаде 19. корпуса ка Ивањици. Бригаде Шварца и 205. ландштурмска бригада, од Сувобора и села Бањани долазе у Пожегу и обезбеђују са Хаузером ка западу. Командант најстарији бригадир“. На основи овог наређења, ђенерал Сорсић је већ у 10 часова издао заповест за преноћиште. У циљу заштите Ужичког мостобрана стављен је пуковнику Хаузеру цео његов одред на расположење, с тим, да тај мостобран прошири јужно до линије 828 – Видино брдо 802 – Ограђена локва 800 – Рујевац. Поред тога, имао је пуковник Хаузер да истури предње делове ка југоистоку до Кривајче 800 и то у циљу везе са одељењем, које ђенерал Шис има да упути на Јоцово брдо 791. Даље према истоку ђенерал Штрајт упућује своје предње делове до Благајског гребена – Жираве 834 – Карауле – Клика 489.
Пуковник Франц има да упути једно одељење ка истоку до Бјелошевца 639. Поред тога имао је његов полубатаљон да се прикупи јужно од Мораве на друму код Механе 629 (на по пута између Пожеге и Чачка). У осталом, трупе су требале да преноће на просторима, који су били одређени према маршовској диспозицији, једино бригада Штрајта упућена је нешто даље, ка механи северозападно од села Почече. Трупе су, због порушених мостова, већим делом тек касно у вече стигле на одређене просторе. За 4. новембар намеравао је ђенерал Сорсић да заузме само висове на обема обалама Мораве северно од Ариља, те да на томе одсеку сачека док две бригаде 19. корпуса не избију до потока Бјелице. У овом циљу наредио је: Да ђенерал Штрајт заузме висове Жираве 834 – Клик 489. Источно и у вези, пуковник Франц заузима линију: Јанковац – раскрсницу путова југозападно од села Вуковићи; његова побочница има да избије на Караулу, да је утврди како би се могла поуздано одржати у случају надмоћнијег напада од стране противника. Осматрачка одељења треба истурити 4 км. напред од прилике до линије: Небеска 999 – Драча 648; а једно слабије одељење у циљу везе са 19. корпусом на Шибине 504. Бригада Шиса има да се постави као резерва јужно од Пожеге и то на простору: Вајзовина 407 – Механа – раскрсница путова (око 2 км. јужно од Пожеге). Намера ђенерала Сорсића да на висовима северно од Ариља сачека долазак делова 19. корпуса, који су били упућени ка Ивањици, била је противуречна са наређењем команданта корпуса које је тражило, да „Група енергично наступа ка Ивањици“. Поред тога и згодна прилика, да се противнику пресече одступница, могла се лако пропустити. Одлука, да се сачека наслон на 19. корпус објашњава се тиме, што поменута заповест 19. корпуса још није била стигла у штаб одреда Сорсића; командант није ништа знао о томе, да је противник упорном борбом код Чачка задржао оне две бригаде 19. корпуса, које су биле упућене ка Ивањици, те према томе није имао ни преставку о томе да би било могуће дејствовати у позадину противника.
5. – Дејство 62. дивизије. Неуспех црногорских трупа у току 2. новембра био је тако велики да су се оне у току ноћи 2./3. новембра повукле ка линији: Вихра – Врановина – Бијело брдо 1072, оставивши мање одреде на линији: висови јужно од Дринског, 858, Црни врх, Јабланица, Металка, Батковица (северно од Вардишта). Борба на фронту прешла је на пушкарање патрола; артилерија је повремено тукла црногорске батерије на Мазуте брду. Према исказима заробљеника, командант 62. дивизије добио је ову слику о досадањим борбама: Пред почетак операција једна црногорска бригада налазила се на простору јужно од Вишеграда, штаб бригаде био је у Руду; друга бригада била је код Горажде. У борбама од 22. до 30. октобра прва бригада потиснута је до линије Вихра – Врановина – Бијело брдо 1072. У даљем току, друга бригада од Горажде са 9 топова, који су били упућени из Прибоја, уведена је 31. октобра у борбу, што је довело до повлачења аустроугарских трупа на линију: Дринско – Суха гора – јужно од Добруња – Орљина 872. Топови, који су дошли из Прибоја дејствовали су на простору источно од друма: Добруњ – Увац и били су модерног типа са туђом послугом, изгледа француском. Заробљеници су причали, да су црногорски губитци били врло велики, нарочито код Сухе горе. Командант 62. дивизије решио се, пре но што отпочне офанзиву, да сачека долазак бригаде Зубера те је 3. новембра издао заповест „За груписање снага у циљу општег наступања, које има да отпочне 7. новембра“.
б) Операције XI. немачке армије
На фронту западно од Мораве: 3. немачки армиски корпус (25. и 6. дивизија) избио је 3. новембра пре подне до линије: Стражара – гребен код Г. Сабанте. Обзиром на повлачење противника пред целим фронтом корпуса и због оскудице у комуникацијама на додељеном простору, командант корпуса упутио је 25. резервну дивизију на друм код села Угари; 6. дивизију упутио је позади 25. резервне дивизије. На Оштрик упућен је одред јачине 2 батаљона са 1 батеријом. Да не би између 3. корпуса и III. аустро – немачке армије остао празан простор, командант овог корпуса у споразуму са командантом аустроугарске 57. дивизије упутио је из састава 25. дивизије један одред преко Мумурузишта на Водице – Богаљиначка коса, док је командант 57. дивизије са своје стране упутио одред (1 батаљон са 1 водом артилерије) преко Голог брда и Иверка на Присоје. Пошто су код Рековца и Белушића биле констатоване јаче српске снаге, командант 3. армиског корпуса донео је одлуку да 4. новембра врши напад. 4. резервни корпус: 105. дивизија избила је у Моравску долину преко Јагодине; 11. баварска дивизија прикупила се на друму северно од Јагодине.
На фронту источно од Мораве: 10. резервни корпус (107., 103. и 101. дивизија) потискују противника који одступа. Према директиви команде армиске групе од 3. новембра XI. армија, својим наступањем са севера, има да избије на линију Велика Дренова – Крушевац – Алексинац, тежећи да српским трупама пред десним крилом и центром I. бугарске армије пресече одступницу. Као граница између XI. и III. армије одређена је линија висова: Гувниште 635 – Голо брдо 733 – Иверак 805 – Кречана – село Велика Дренова.
в) Операције I. бугарске армије
6. дивизија: 1. бригада гони ка с. Лукову и после борбе заузима Обло брдо (к. 700); 2. бригада одмаршовала је ка Књажевцу; 3. бригада налази се око Књажевца. 8. дивизија, врши припрему за напад на положај: к. 757 – Калафат (867) – к. 822. 9. дивизија, врши припрему за напад лево од 8. дивизије. 7. дивизија, на правцу Б. Паланка – Ниш без промене.
г) Операције II. бугарске армије
Трупе ђенерала Рибарова (3. дивизија), под борбом постепено наступају од Врања и Власине ка Лесковцу и Власотинцима, и допрле су 3. новембра до линије: 26. пук: В. Чемерник – Боровик. 13. пук: Голема Глава -Дупљане. 29. пук: Кукавица планина. 32. пук: Лисац планина. Стање је код Бујановца и Качаника без промене. Ка Тетову упућен је одред и то: 2 батаљона 1. бригаде 3. дивизије од Качаника и 1 батаљон 1. бригаде 11. дивизије из Скопља. Бригада пуковника Писинова напада Свињичку главу на правцу Велес – Прилеп, али без успеха. Коњичка дивизија извиђа ка Прилепу и Битољу. 11. (Македонска) дивизија: 1. бригада држи положај источно од Криволака на планини Серти. 2. бригада на путу од Куманова и Скопља ка Овчем пољу (Св. Никола). 3 бригада у Штипу.