III. Ситуација
У току 3. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
а) Од команданта I. армије:
ОБр. 8921 у 9.30 час. „Оба ескадрона III. позива, један код Ужичког одреда и један код Соколске бригаде, заузети су и растурени на великим просторијама ради извиђања. Према овоме један од њих упутићу, чим се размрси ова сад доста тешка ситуација ове армије на обема обалама Мораве и Груже“.
ОБр. 8955 у 10.30 час. „У току дана 2. новембра вођене су борбе на свима правцима пред фронтом армије. Код Дринске дивизије II. позива непријатељ је нападао јаче у правцу села Грабовца долином Брњичке реке, а слабије на правцу од Липовачке главе. По исказу заробљеника на овом правцу дејствује: 204. и 205. немачки ландштурмски пук. На правцу Грошница – Драгобраћа дејствују аустриске трупе. Дринска дивизија II. позива заузела је положаје Џиновско гробље – Главица – Масно поље – Врбета – Кречане – Велики врх, са предњим деловима код села Белосаваца. Код Дунавске дивизије II. позива до подне борбе није било. После подне непријатељ се развио са 2 батаљона и једно две батерије, напао на фронт Тавник – Катрга и дошао на 500 метара испред наших положаја. Дивизија држи положаје: Осоје – Ракљаста коса – Каменита – Тамничка планина са наслоном левога крила на Мораву. Пред фронтом ове дивизије на правцу Тавник је 1 пук од 3 батаљона. Бивачке ватре запажене су на Бумбаревом брду, Голом брду и Книћу. 7. пешад. пук I. позива упућен ка Чачку потиснуо је предње делове непријатељске на положају Камени пут ка Бановини и избио предњим деловима на Бановину, а главнином на Камени пут. Према накнадном извештају Ужички одред налази се са Васојевићском бригадом код Марковице а остатак трупа на Бјелом брду и Буђевачкој Зелици. Један батаљон упућен је преко Лознице и Виљуше ка Трнови и Јежевици. Пред фронтом Ужичког одреда дејствује 1 бригада од 5 батаљона, а припада 48. аустриској дивизији. У току ноћи 2./3. новембра непријатељ је покушао напад на Дунавску дивизију II. позива али је одбивен. По исказу заробљеника, непријатељ се рокира од Тавника ка Тавничкој планини. Од јутрос је отварао артилериску ватру са Бумбаревог брда. Код Дринске дивизије II. позива борбе нема. 7. пешад. пук и Ужичка бригада продужују напад на непријатеља код Чачка“.
ОБр. 8957 у 10.50 час. „Данас од подне армиски штаб полази за Матаруге“.
б) Од команданта Тимочке војске:
ОБр. 760 у 20.55 час. „Стање на фронту ове војске у току ноћи 2./3. новембра:
1. – Код Књажевачког одреда према десном одсеку непријатељ се утврђивао на заузетим положајима; према средњем одсеку мање патролске чарке; према левом одсеку јутрос у 5.45 час. непријатељ је отпочео напад на лево крило Крстатца. Напад потпомаже артилерија од једне батерије.
2. – Код Комбиноване дивизије ноћ је прошла на миру. Од Бучјанског одреда још нема извештаја.
3. – Код Крајинског одреда ноћ је прошла на миру“.
ОБр. 765 у 16 час. „По исказима заробљеника из 15. пука, Бугари мењају пукове сваког дана за напад; пук који је данас нападао сутра се одмара. Од наших бомби има великих губитака, то их највише застрашава, војници пију много алкохолних пића. Официри им крију податке о рату са Французима и Русима; сваког војника који неће напред убијају“.
в) Од команданта II. армије:
ОБр. 9715 у 18.20 час. „Стање код армије у току ноћи 2./3. новембра:
1. – Код Шумадиске дивизије II. позива ноћ је прошла на миру. У току ноћи стигла су два батаљона из Тимочке дивизије I. позива на леви одсек Шумадиске дивизије II. позива којој су послати као појачање, а два батаљона са левог одсека Шумадиске дивизије II. позива отишли су у састав Гојмановачког одреда, чији је састав сад: 8 батаљона, 1 ескадрон, 2 митраљеза и 3 брдска топа.
2. – Код Тимочке дивизије I. позива ноћ је прошла на миру. Заробљени бугарски војник пред Кулом из 1. Софиског пука изјавио је, да су с њим 3. и 4. батаљон његовог пука, да они до сад нису учествовали у борби већ су били у резерви, да су дошли од Цариброда преко Раснице на гребен Сува Планина, а одатле на Глог.
3. – Код Власинско – Јужно Моравских трупа и код Моравског одреда пред вече 2. новембра противник је груписао 2 батаљона и 1 брдску батерију и потиснуо 1 наш батаљон са Кукавице, који се повукао на Преко брдо и батаљон са Рдова такође се повукао под притиском противника на Тумбу. Ноћас су послата 2 батаљона команданту Моравског одреда за ојачање са наређењем, да се прелази преко Брезовачке планине што сигурније бране. Командант одреда је наредио, да се делови са виса повуку на коте 1320 – 1266 (Ретина Бука). Код Ветерничког одреда нема ништа ново. Овом одреду послаће се у току дана 3. новембра појачање од 2 батаљона и 1 батаљон из Власинског одреда. Овом одреду наређено је груписање на линији: Мурдаревачка Чука – Сува Чесма – Остричје – Добропољска чука. Штаб Власинско – Јужно Моравских трупа премешта се данас у Грделицу“.
ОБр. 9717 у 17.50 час. „Заробљени арт. потпуковник Жеко Стеванов из 14. арт. пука изјавио је, да су у правцу Шпаја и Црвене Реке нападали 16. и 25. пук и 2 батерије. Никад му није наређено да штеди муницију; рачуна да имају довољно артилериске муниције. Чуо је да су се саставили са Германцима. Заробљеници према Свођу изјављују, да су 1., 6., 42. и део 41. пука према Свођском одреду“.
ОБр. 9720 у 20.20 час. „Бугари нападају на целом фронту, на Шумадиску дивизију II. позива, на Тимочку дивизију I. позива, Свођски одред и Јужно Моравске трупе. Моравски одред ових последњих дана одступио је на леву обалу Глогске реке код Теговишта, Јелова Глава, Вртешка, Орлова чука. Према овоме ситуација је таква, да ако се провали на једном месту мора да се нареди одступање на целом фронту, да би се спасле трупе ове армије и материјал“.
ОБр. 9697 „Стање код ове армије у току дана 2. новембра:
1. – Код Шумадиске дивизије II. позива: Гулјански одред, нападнут још 1. новембра у вече са једним и по до два непријатељска пука, повукао се у току ноћи са Плеша на Лесков врх због чега су се и трупе десног одсека повукле са пододсека Крајишта – Честа – Уљ на правац кота 1069. Сад трупе десног одсека држе линију: Градац – Костолов Камен – Брест – Вртача – Изворски врх. Пре подне 2. новембра непријатељ је пред овим одсеком избио на линију: Тупанар – Белоинска – Корита – Крајишта – Честа – Уљ – Преконога а артилеријом са Плеша тукао је Лесков врх и Градац. Пред средњим одсеком непријатељ је у јачини 2 батаљона са 2 брдска топа избио на Липницу, а једна непријатељска колона, јачине једног пука са делом артилерије, примећена је да се спушта у Сврљиг. Пред левим одсеком непријатељ у јачини 1 батаљона изашао је преко Мерђелота у висину Липнице а један непријатељски пук избио је преко Нишевца за Високу Стену. Пред вече виделе су се велике ватре на косама северно од с. Сливја. Командант левог одсека мисли, да су то непријатељске ватре. Послате су патроле да то провере.
2. – Код Тимочке дивизије I. позива дан је прошао без значајнијих догађаја. Примећена је једна непријатељска чета са 12 товарних коња, где је избила са Плеша – Тупанар, а једна и по чета спустила се са коте 1254 у правцу села Долца.
3. – Код Власинског одреда: по непријатељском снажном нападу и пробоју десног одсека на фронту Голема Глава, прешао је Гарваницу и у први сумрак заузео Мачкатицу. Напад на средњи одсек и према Станиној Грамади и Кушљином гробу задржан је на 500 метара. На фронту десног и средњег одсека непријатељ напада са 13., 26. и 32. пуком потпомаган ватром из 4 батерије. Око 17 час. непријатељ јачом снагом напао је на Гаџину пољану, али је резултат борбе непознат. Код Моравског одреда непријатељ је са 4 – 6 батаљона напао на цео фронт нарочито на Лисцу и Кукавицу; резултат је борбе непознат. Код Ветерничког одреда један непријатељски ескадрон појавио се 1. новембра према Копиљаку, али је потиснут ка Досивојцу. 2. новембра непријатељ је заузео Хајдучку цркву. Због ових непријатељских покушаја да обиђе Ветернички одред, као и због јачине противника према Власинском одреду, командант Власинско – Јужно Моравских трупа, предложио је да повуче Власински одред на положаје Мурдарева чука – Сува чесма – Оштро зуб – Добро поље, што би му дозволило да појача Ветернички одред. Ово му је одобрено.
4. – Код Свођског одреда непријатељ је вршио напад на Кулу јачином једног батаљона, 2 митраљеза и 2 брдска топа, двема колонама, једном са Глога преко Чуке и другом преко Врановице и Беле воде, али пристизањем једног нашег батаљона из Заплањског одреда (из Тимочке дивизије I. позива) на Горунову главу, овај је непријатељски напад заустављен и непријатељ је натеран на одбрану. На осталом фронту одсека без значајне борбе“.
г) Од команданта трупа Нове Области:
ОБр. 10096 у 12.35 час. „У току 2. новембра није било значајних догађаја. Непријатељ није показивао никакву активност. Наше јаке извиђачке делове непријатељ је дочекао ватром и потом развио две чете ради протеривања извиђачких делова. Из исказа заробљеника из 24., 32. и 46. непријатељског пука сазнало се, да се на фронту ове команде налази 11., 24., 32., 45. и 46. пук, а о 29. арт. пуку, за кога је један заробљеник рекао, да је и он у саставу Балканске дивизије, није се могло ништа више сазнати. Штаб Балканске дивизије био је у Скопљу око 26. октобра. Командант је ђенералмајор Тодоров, где је сад, не зна се. За посадну службу у Скопљу, био је један батаљон 24. пука, који треба да буде смењен ополченцима. У борби на Страцину рањен је командант 24. пука, кога је заменио пуковник Писаров, који је рањен у борби код Белоградчика 31. октобра. Један заробљеник из 24. пука вели, да нигде није видео наше заробљене војнике и наше рањене војнике. Један наш жандарм који је побегао из ропства вели, да је видео кад су стрељали наше заробљене војнике. Један заробљеник вели, да су Бугари за запрегу артилерије добили добре коње од Турака. Већина заробљеника вели, да се редовно хране, и да их хране села кроз која пролазе. Сви заробљеници веле, да Бугари наоружавају Арнауте против нас и да имају велике губитке. Од наших преобучених жандарма у арнаутско одело који су ишли до Врања, сазнало се, да је 30. октобра било у селу Милојевцу један коњички пук јачине 4 ескадрона, и да у Врању сем страже нема других трупа.
Од коњичких официрских патрола добивени су извештаји, да се слаба непријатељска одељења налазе са Арнаутима код села Корбулша махала, код Стубле око 1 батаљон, за које вођа официрске патроле држи, да се спремају да одступају у правцу Куманова. Да су јужно од села Река слаби делови са Арнаутима заједно, а на косама код Мучибабе да поједини водови раде утврђења. Извиђачки делови 2. пука II. позива одржавају додир с непријатељем непознате јачине јужно од села Подграђе. Јачина непријатеља на делу фронта с. Добростин – Брисићи – к. 720 – Карпина, није се могла утврдити. Утврђено је, да је на чету Ибарских обвезника која је била на Карпини 31. октобра напао један коњички пук од 4 ескадрона, а не батаљон као што је јављено раније. По личном осматрању борбене линије од стране ппуковника Љубомира Марића изгледа, да се непријатељ евакуисао у знатној мери са својега фронта, а нарочито према десном крилу Брегалничке дивизије. Две официрске коњичке патроле јављају, да се Арнаути после кратког пушкарања повлаче ка Скопљу и Качанику, а једна арнаутска породица која се преко Сефери вратила у село Жегру, вели, да се Бугари повлаче ка Куманову. Трупама и коњичким патролама наређено је, да одржавају тесан додир и да буду активне, како се непријатељ не би под заклоном мрака, слабог застора неопажено извукао. У току 2. новембра између 11 час. и 17 час. стигли су у Приштину по два батаљона 3., 1. и 16. пука и два брзометна дивизиона, а 3. новембра до подне треба да стигне трећи батаљон ових пукова и трећи Дебанжов дивизион. Трупе су због великих маршова и рђавог времена заморене, због чега сам наредио, да се делови који су 2. новембра стигли у Приштину одмарају до подне, кад се имају кренути за извршење добивеног задатка. 3. новембра обићићу у Приштини трупе Моравске дивизије I. позива“.
ОБр. 10117 у 15.30 час. „Рекогносцирањем се сазнало, да је непријатељ слабо посео своје лево крило – косу између Ракље и Слатине (карта је нетачна), што има велику важност за наше нападне радње, те је командант Брегалничке дивизије наредио, да командант са крајњег десног крила већим делом своје снаге (2 ½ чете) изиђе из с. Ракље и Слатине. Детаљног извештаја нема, а на осталом је делу Брегалничке дивизије I. позива затишје. На фронту Вардарске дивизије ноћ 2./3. новембра прошла је без значајних догађаја. Непријатељ држи линију Биљача – с. Кончул -Добросин – Врбен – коту 1011 – Мучибабу – Сефери, а слаби коњички и пешадиски делови 2. новембра појављивали су се на Карпину. Један повереник је известио да на Св. Илији непријатељ има два топа. Запажено је, да се непријатељ држи пасивно и да према фронту ове дивизије има 32. и 46. пук појачан Арнаутима са три до четири батерије. Од коњичке патроле сазнало се, да је непријатељски батаљон из села Стубле одступио 2. новембра са косе источно од Сефера, а да су непријатељски делови са Арнаутима код села Џами Карадага. Једна официрска коњичка патрола 2. новембра у 12.50 час. извештава, да непријатеља нема на коти 1804, са које се види Куманово и да на путовима ка Куманову нису приметили никакав покрет непријатељских трупа, између села Ракље и Слатине. Детаљнијих извештаја нема. 2. новембра појављивали су се на Карпини качаци, који су се у току последњих дана појавили пред Призреном. Растерани су и повукли су се на гребене Шаре. Послате су потере. Око Елбасана појавили су се око 100 Арнаута из околине Тиране. Предузете су мере, да се покрет угуши или Арнаути униште. На осталој је територији мир. Побуњена села су примерно кажњена. Осећа се оскудица угља за железнице. Потребно је да се упуте рударски инжињери и радници да у околини Вучитрна потраже угаљ, за који веле, да га ту има. Шесто одељење резервне мунициске колоне Моравске дивизије I. позива стигло је 2. новембра у подне у Лебане, а по подне кренуло се за Приштину“.
д) Од команданта Битољске див. области:
ОБр. 3783 у 9 часова. „Стање у 5 часова: Вардарски одред са заштитницом на линији Рахов дол – Припор уређује одбрану: Прилеп – Попадија – Свињичка главица. У 8 час. јутро. Тетовски је одред синоћ потиснуо непријатељ и овладао линијом Слатина – Нилче. На фронту Скопље нема ништа ново. 28. октобра Брегалничка дивизија I. позива тј. 20., 16. и 3. кадровски пук бранили су линију: Белоградче – Ст. Качаник – Алијас. 28. октобра Вардарска дивизија I. позива кренула је напред са линије Дуплица – Кончул. Непријатељ се пред њом повлачи. На осталим је територијама мир“.
ђ) Од команданта Тетовске окружне команде:
ОБр. 277 у 16.25 час. „Због тога што су се по многим селима Тетовског пуковског округа побунили Арнаути и одметнули од власти, пљачкају на путовима грађане, нападају, убијају, од којих побуњеника прети опасност овом гарнизону, као врло важном до сад у овом времену и овим приликама, а по најхитнијој представци начелника округа Тетовског, који није могао да их умири, издао сам хитну заповест батерији, која је синоћ стигла у Гостивар, да одмах крене и казни побуњенике, те како би се ред и сигурност повратили у овим крајевима. Молим за одобрење мог поступка“.
е) Од војног изасланика у Русији:
Бр. 335 у 11.50 час. „Предузете су све могуће мере, да се убрза концентрација трупа. Козаци су одређени за десант. За сад се превозе два корпуса и то 5. кавкаски и 16. армиски корпус и хитно се припремају и концентришу превозна средства. Рачунају, да ова два корпуса могу бити искрцани у Варни (али настојавају за допуштење пролаза кроз Добруџу) најдаље кроз 12 до 14 дана. Ова експедициона армија биће увећана до 150.000 војника. Пуковник Артамонов јавио је, да ће Србија закључити мир, ако јој се за две недеље не укаже потребна помоћ. Овакве вести чине рђаву импресију а ништа не користе. Ја сам уверавао, да Србија неће никад закључити мир, али сам у исти мах уверавао, да ће наступити катастрофа, ако савезници не притекну одмах са што већом снагом у помоћ. Јуче је отпутовао Цар са Престолонаследником на југозападни фронт а сутра се враћа“.
ж) Од војног делегата са Цетиња:
Бр. 1712 „У току 1. новембра продужена је борба на линији Сува гора – Вардиште, где је непријатељ показао велику отпорност. По исказу заробљеника официра, код Вишеграда је прешло 15 хиљада аустриских војника, од којих су 6.000 отишли ка Ужицу а 6.000 пошли ка Прибоју са задатком, да 1. новембра буду у Пријепољу. Напад Црногораца потпуно их је изненадио. Има 800 мртвих и рањених и 300 заробљеника, међу којима три официра и један лекар. Непријатељ је отпочео у 3 часа напад на цео фронт Санџачког одреда и успео освојити граничну линију Троглав – Варда. Јачина је непријатеља око 4.000. Борба се продужује. Изгледа, да му је намера офанзива ка Никшићу“.
Бр. 1715 у 9.30 час. „У току 2. новембра вођена је јака борба код Вишеграда. Црногорци су одржали своје положаје Сува гора – Мазута. На Дрини је јака артилериска борба, нарочито код Фоче и Горажда. На фронту Херцеговачког одреда непријатељ је задржао освојене положаје Варда – Троглав и контра нападом нису могли бити повраћени. Непријатељ се утврђује на свима положајима. На осталим је фронтовима слаба артилериска ватра“.
з) Од војног изасланика у Паризу:
Бр. 560 у 22 часа. „Ђенерал Сарај тражио је 1.000 француских пушака са муницијом за наше војнике који су се повукли ка Прилепу; тражио је муницију и за наше митраљезе. Све што ђенерал Сарај предлаже и тражи, овде се усваја и шаље. 122. француска дивизија стиже 2. новембра у Солун. Једна дивизија у Александрији добила је наређење да се крене за Солун. У Марсељу се укрцавају енглеске трупе. Ђенерал Жофр вратио се из Лондона, где је био да регулише питање о слању енглеске војске и Француза на Балканско полуострво. Вратио се потпуно задовољан. Говори се, да има и писмен уговор између њега и Енглеске; што дознам по овом јавићу. Пошто ђенерал Жофр веома потпомаже Србију и акцију на Балканском полуострву, мислим, да би Престолонаследник као Врховни Командант требао да стоји с њим у личној преписци. Кад сам му предао онај меморандум, који је Престолонаследник потписао, видео сам, да је ђенерал Жофр био пријатно дирнут и био је потпуно задовољан“.
и) Од делегата при француској војсци капетана Маринковића:
Бр. 113 у 9.30 час. „Ђенерал Сарај понова је изјавио, да није у стању предузети офанзиву, док не добије појачање и одобрење његове владе. До данас 1. новембра, није авизиран долазак никаквих нових енглеских трупа. Од енглеске дивизије, која је овде, послата је на Струмички фронт само 1 бригада, остале две бригаде послаће се кад буду добили комору за брдски терен. Данас су стигли у Солун транспорти 122. француске дивизије, која док стигне и буде послата на бојиште проћиће најмање још 7 дана. Тада ће савезници, можда предузети акцију и то ка Струмици и Велесу, да осигурају поузданије зимус зимовање. Јачим и енергичним дејствима савезника не треба се надати, ако им ускоро не стигну нова појачања или изрично наређење од њихове владе. Цео рад савезника је спор а врло тешком положају наше војске потребна је њихова брза помоћ. Наше трупе Битољске дивизије остале су са врло мало муниције. Савезници нису хтели послати помоћ ни у артилерији. Борбе се данас воде на гребену Бабуне. Тетовски одред се повлачи ка Гостивару. На француском фронту нема ништа ново“.
ј) Од војног изасланика у Русији пуковника Лонткијевића:
Бр. 351 у 6.25 час. „Овде се бавила цела царска фамилија. Данас путују а такође и Цар, који ће се вратити кроз осам дана. Данас при ручку Цар ми је наредио ово: „Јавите Престолонаследнику Александру и Врховној Команди, да их молим, да не очајавају и да стојички истрају у заиста тешкој ситуацији. Дивизије експедиционе армије журно се групишу за десант. За команданта армије поставио сам ђенерала Шчербачева, који је потпуно доказао своју спрему и одлучност. Нека Србија буде дубоко уверена, да ће Русија учинити све да Србији олакша и помогне. Надам се, да ће првих дана месеца новембра и на Балкану непријатељ бити под ударцима моје војске. У колико буде било долажење оружја увећано и армија ће се увећати. Главно је, не губите веру и што је могуће више сачувати моћ и дух војске. Јуче ми је Царица у присуству Цара изјавила бригу и бол и казала, да се нада да ће помоћ савезника и Русије стићи што је могуће брже“.
Бр. 354 у 23 часа. „Командант експедиционе армије Шчербачев до сад је био командант XVIII. армије и сви последњи успеси на југозападном фронту падају на његову армију. Пре рата био је кратко време управитељ ђенералштабне академије а после тога је командовао дивизијом и корпусом. Министар Иностраних дела захтевао је, да Врховна команда групише у Одеси и у Рениу најмање 3 корпуса, јер се само то чека па да Румунија учини одлучан корак. Као што сам већ јавио, груписање ових корпуса врши се и најдаље до краја овог месеца свршиће се. На руском је фронту у главном затишје“.
к) Од делегата при француској војсци капетана Маринковића:
Депешом од 2. новембра у 17.30 час. „Од 122. француске дивизије стигло је у Солун до данас једна бригада. Пук из 57. дивизије 1. бригаде, послат је јуче у Криволак. На француском фронту све је мирно. Наше трупе очајнички бране Мукош против 53. и 22. бугарског пука“.
л) Од Министра војног
Бр. службено у 9 час. „Од команданта Битољске дивизије добивена је данас депеша датирана у Битољу 30. октобра, ове садржине: „Стање у 16 час.: Вардарски одред задржао се на десној обали реке Бабуне, непријатељ гони, борба се продужава. Јачина је непријатеља по оцени команданта одреда до једне дивизије, сигурно знам да има једна хаубичка, једна брдска и једна пољска батерија и два ескадрона коњице. Пешадиску муницију обилно троше. Од заробљеника сазнао је, да је ту 53. пук. Појачања на коти 965 Карабуњиште дошла су из Зеленикова. Тетовски одред задржао је побуњене Арнауте и до два батаљона Бугара на линији Ратаје – Нераште, борба се продужава. Повереник јавља, да је 24. октобра у Скопљу био принц Кирил. Муниција је на измаку, нарочито артилериска“.
љ) Од делегата пуковника Лешјанина из Солуна:
Бр. 123 у 12.30 час. „Данас 3. новембра јавио сам се ђенералу Сарају. Он одриче да је добио наређење за офанзиву. У Солуну је стигла цела 122. француска дивизија; ноћас је почео превоз ка Криволаку, чим буде превезена, ђенерал Сарај обећава офанзивну акцију, коју неће да прецизира. То је све што се код њега постићи могло. Енглеском команданту изложио сам и писмено потребу хитне офанзиве“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 23959
у 6.40 час.
Војном изасланику – Париз
„Пут од Скадра преко Андријевице потпуно је неупотребљив. Муницију и остале потребе шиљати и даље на Солун. Једини је спас и излаз из ове ситуације, да се у року од 6 – 8 дана ослободи пруга Скопље – Солун. Сарај је изјавио нашем делегату пуковнику Лешјанину, да није добио наређење за офанзиву“.