III. Ситуација
У току 6. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
а) Од команданта I. армије:
ОБр. 8993 у 14 час. „По указној потреби а под ОБр. 8993 од 5. ов. м-ца. командант армије наредио је:
а) Да Соколска бригада престане дејствовати.
б) Да се два батаљона 5. пука III. позива из састава Соколске бригаде и два батаљона истог пука из састава Дринске дивизије II. позива споје у једно под командом садањег свог команданта пука.
в) Понова формираном 5. пуку III. позива да се прида из састава Соколске бригаде 2. пољска болница, из Моравске дивизије II. позива део телеграфског одељења Соколске бригаде, потребан број кола из дела интендантског воза и резер. муниц. колона, који су до сад били код Соколске бригаде, као и једна од њених позициских батерија.
д) Да се формирани пук и сви остали придодати му делови крену одмах за Студеницу.
ђ) Са осталим деловима Соколске бригаде, да се поступи овако: 6. пук III. позива придат је Ужичкој бригади. Ескадрон коњице III. позива да се упути армиском штабу. Остатак кола интендантског воза и резервне мунициске колоне, да се врати натраг својим командама, 2. позициска батерија да остане у саставу Дунавске дивизије II. позива. Командант Соколске бригаде пуковник Ђорђе Ђорђевић и ппуковник Ђорђе Манојловић, да се врате у армиски штаб, ађутант Соколске бригаде, да се врати свом коњичком дивизиону Дунавске дивизије II. позива. Наређено је, да се извршењу приступи одмах“.
ОБр. 8996 у 3 часа. „По наређењу ОБр. 23697 од 5. ов. м-ца. за обезбеду правца Ивањица -Студеница одредио сам 5. пук III. позива са једном пољском Дебанжовом батеријом. Пук се сад прикупља и чим буде прикупљен кренуће се одмах преко Ушћа – Студенице на положаје источно од села Мланче. Пук је организован за самостално дејство“.
ОБр. 9006 у 18.10 час. „На место 5. пука III. позива, како је јављено у извештају ОБр. 8996 од данас, наредио сам команданту Дринске дивизије II. позива, да за обезбеду правца Ивањица – Студеница према наређењу Врховне команде ОБр. 23697 упути један од својих пешад. пукова са једном пољском батеријом. Пуку је придата једна пољска болница и један део армиског телеграфског одељења. Ова измена учињена је због данашњег ангажовања трупа Соколске бригаде у борби“.
ОБр. 9008 у 14 час. „Доњо Васојевићска бригада у саставу је Ужичког одреда и сад се налази на левом крилу положаја северног улаза у Ибарску клисуру“.
ОБр. 9019 у 11.15 час. „Армиски штаб полази данас за Лопатницу (механа Богутовачка) на друму Краљево – Полумир“.
ОБр. 9028 у 17 час. „У току 5. новембра на фронту ове армије вођене су само заштитничке борбе. Непријатељ је целога дана снажном ватром обасипао положаје, непосредну десну обалу Мораве и железничку станицу у Краљеву. Наши заштитнички делови још пре подне напустили су сасвим леву обалу Мораве. Том приликом мост код Камиџоре није потпуно разрушен него само мало оштећен, што је довољно непријатељу да већ по подне пребаци слабије своје делове на десну обалу, а јачим деловима задржао се на линији село Стубал – Старо село – Чукојевац – Витановац – Камиџора – Скела – Милочај. Због појаве непријатеља на десној обали, напад на правцу Чачка и Јелице обустављен је и трупе су заноћиле овако: Дринска дивизија II. позива на десној обали Ибра, на одсеку Батал Ливаде – Ковачи са резервом код Жиче. Дунавска дивизија II. позива на одсеку Лукавац – Краљево са резервом код Беглука. Ужички одред на Јастребару. Због појаве неких непријатељских делова у долини Јелице упућена су 2 батаљона 5. пука III. позива на Каона, а на правцу Студеница – Вел. Ливаде 4. пешад. пук II. позива са једном батеријом. Од јутрос непријатељ је продужио напад, наступао од Краљева и задржао се на левој обали Ибра где се утврђује. Јачина је његова око 2 батаљона. Грађа однетог понтонског моста задржала се на ледолому Ибарског моста код Краљева, али није могла бити повучена назад, већ само извучена на обалу па тамо и остављена. Мост на Ибру код Краљева разрушен је. Нови понтонски мост код Прогорелице подигнут је“.
ОБр. 9029 у 21.10 час. „Батаљону, који се налази на правцу од Ариља преко Ивањице за Студеницу, наређено је, да најупорније брани евентуално надирање непријатеља било преко Кушића ка Вел. Ливади, било преко села Будожеља и Вел. Ливада ка манастиру Студеница. Овај је батаљон појачан са наоружаним обвезницима последње одбране стараца. 4. пук II. позива са 1 батеријом, који је одређен по наређењу Врховне команде ОБр. 23697, имаће одмор у Магличу, а затим ће продужити кретање за правац Студеница – Ивањица. Овај одред појачан је са 1 ескадроном“.
ОБр. 9030 у 21.10 час. „У директиви Врховне команде ОБр. 23521 од 31. октобра стављено је да је командант Београдске Одбране за обезбеду правца Александровац – Јошаничка Бања одредио 1 пук, коме се из I. армије има да упути једна брдска батерија. Пук и батерија треба да су под мојом командом. Међутим ни до данас нисам добио никакав извештај, да ли је пук упућен тим правцем, нити знам, да ли му је и какав задатак издат. Три брдска топа упутио сам још 3. ов. м-ца. преко Краљева за Трстеник. Са Београдском Одбраном немам везе. Зато молим, да ми се одмах јави, који је пук одређен, са каквим је задатком упућен, где се сад пук налази и на који начин могу са њиме да општим“.
б) Од команданта Тимочке војске:
ОБр. 812 у 18 час. „Стање на фронту ове војске у току дана 5. новембра: Код Књажевачког одреда: непријатељ је јако нападао батаљон 10. пука II. позива на Гојмановачкој Рудини дејствујући артилеријом од Попшице и Бршљанице, а пешад. ватром са Ретка. На Лесковик избили су непријатељски делови непознате јачине, заштитница десне колоне разбивена је, омањи делови ове колоне дошли су на Суви Крст; возови су пребачени на леву обалу Мораве. Код Комбиноване дивизије I. позива: од 3 часа у јутру трупе ове дивизије у покрету су и до 14 час. њена заштитница јачине 6 батаљона, 7 митраљеза, 7 топова избила је на линију Бели Кам -850 – Хајдучка пољана – Трубарево к. 600 а главнина на линију: Понориште – Краљево поље и северно од Алексинца. Остали делови ешелонирани су од Алексинца преко Суповца до Александровца. Повлачење је извршено без већег узнемиравања од стране непријатеља. Код Крајинског одреда: трупе овог одреда у повлачењу достигле су и то главнина у Мозгово, а заштитница на Букову Пољану. Одред је добио везу са Коњичком дивизијом III. армије. Батаљон мајора Бели – Марковића пришао је одреду а по наређењу команданта III. армије. Пут преко Рожња врло је рђав, те је било тешко пребацивање возова“.
в) Од команданта II. армије:
ОБр. 9782 у 7.20 час. „Од команданта Вардарске дивизије I. позива добивен је извештај, да је непријатељ 4. ов. м-ца. у јачини 4 – 6 батаљона и 6 брзометних топова напао на фронт 18. пешад. пука а у јачини 2 пешад. пука, дивизиона брзометне артилерије и већим бројем Арнаута напао на фронт 11. пешад. пука, и да се 18. пешад. пук повукао на десну обалу Криве реке, а 11. пешадиски пук на леву обалу Биначке Мораве. У вези извештаја ОБр. 9770 и ОБр. 9782 доставља се и ово Врховној команди с тим, да је и са ове стране угрожен правац ка Лесковцу“.
ОБр. 9784 у 2.50 час. „У вези моје депеше ОБр. 9770 од данас, а према сад добивеном извештају Јужно Моравских трупа појачања деловима Свођског одреда задржала су се на линији: Копашница – Кукуловце – Слениште – Стројковце – Славујевци – Крчмар – Д. и Г. Орулица – караула Копиљак – Прокопије – Големо село. Према извештају команданта Јужно Моравских трупа пред Власинским одредом били су 13., 26., 32. и делови 41. непријатељског пешад. пука, 5 пољских батерија и 1 брдска батерија. Пред Моравским одредом 29. пешад. пук ојачан је у последње време са 2 батаљона непознате формације и 1 пољском батеријом. У последњем периоду јачина противника је 2 пука од којих врло вероватно, да је 32. пук пребачен у последње време с десне на леву обалу Мораве. Према Ветерничком одреду, јачина је непријатељска 2 батаљона и 1 брдска батерија, а на правцу караула – Трстена, појавила се непријатељска колона јачине 1 пука. Према извештају начелника штаба армије, кога сам нарочито послао команданту Јужно Моравских трупа, у Лесковцу је данас око 14 час. била права паника. Железничко особље на станици напустило је своју дужност, те је народ извршио формалну пљачку, развукао санитетски материјал и храну. Предузећу да се војском поврати ред. Нужно је, да Тимочка војска жури на Мраморски Кљисек, да могу извршити јаче концентрисање снага према угроженом фронту са југа. Везе са командом те војске немам“.
ОБр. 9786 у 8.20 час. „Командант Шумадиске дивизије II. позива са ОБр. 3562 извештава, да је ноћ пред фронтом ове дивизије проведена на миру. Борбе није било. Трупе Гојмановачког одреда заузеле су одређене им положаје на левом одсеку ове дивизије; трупе су прешле преко Грејачког моста јуче у 16.30 час.; извештај о преласку коњице преко моста није још добивен“.
ОБр. 9792 у 9.40 час. „Овога часа саопштава ми командант Тимочке дивизије I. позива овај извештај, који је добио од команданта Вардарске дивизије: „5. ов. м-ца. непријатељ је нападао на наше предње делове на десној обали Криве реке и левој обали Биначке Мораве; наше трупе заузеле су Ропотовске положаје, којима је непријатељ пред вече почео да подилази са пешадијом и артилеријом, по подне једна колона од 1 пука пешадије, 1 пука коњице са артилеријом примећена је у маршу долином Криве реке а једна колона од пешадије са артилеријом креће се левом крилу Ропотовског и Дрејановачког положаја, исто толика колона примећена је у долини Ранилуга. До сад је после јучерашње борбе евакуисано 300 рањеника за Гњилане. Због ове опасности одобрио сам, да командант Тимочке дивизије I. позива пошаље цео 10. пешад. пук I. позива, да појача Ветернички одред код Оселнице а са остатком својих трупа, да се повуче на леву обалу Ветернице и брани Лесковац, докле не стигнем, да ту дивизију групишем у делу на том фронту“.
ОБр. 9799 у 9 час. „Ако није намера, да ми се да други задатак, или да ми се одузимају садање трупе, налазим да Моравску дивизију II. позива не би требало упућивати, пошто овде нема хране, ако ми се не дотури са које друге стране, нити има комуникација за маневар; потребно је, да се упути команданту Нове Области за кооперацију нападом у правцу Врања. Св. ОБр. 23784 те команде“.
ОБр. 9807 у 22.50 час. „Шумадиска дивизија II. позива данас у 19.35 час. извештава, примећене су коњичке непријатељске патроле на правцима: Ниш – Мрамор и Ниш – Курвин град. Непријатељска колона јачине 1 до 2 батаљона и 1 пољска батерија по подне спуштала се са Бубња на друм Лесковачки и продужила пут ка Малошишском хану; није виђено где се зауставила; друга колона до 1 батаљона кретала се од Виника ка Чумурлији. Наша друга енглеска батерија тукла је ове колоне као и непријатељска 2 топа на западној ивици Бубња, који су отворили ватру на наше предње делове средњег одсека. Непријатељеви предњи делови посели су железничку пругу Чапљинац – Чивутско – калдрма, испред железничке станице и казненог завода примећена је непријатељска колона јачине 1 до 2 чете. Мост Мраморски данас у 16 час. порушен је, а Суповачки по извештају ордонанса официра ноћас у 24 часа по наређењу команданта Тимочке војске. Веза са Тимочком дивизијом ухваћена је. Од осталих јединица није добивен извештај, јер су у прекиду, чим се добије, послаће се“.
г) Од команданта трупа Нове Области:
ОБр. 10219 у 8.50 час. „У допуну мога извештаја ОБр. 10192 од 4. ов. м-ца. учтиво јављам, да подручне ми дивизије које оперишу на фронту Качаник – Карадаг имају и то: Брегалничка дивизија: пушака 4.729, митраљеза 9, топова разног модела 22, сабаља 137. Вардарска дивизија: пушака 7.011, митраљеза 5, топова разног модела 19, сабаља 83. Моравска дивизија I. позива: од 3 пука са 9 батаљона има пушака око 7.600, митраљеза 16, топова 38 од којих 10 Дебанжових, сабаља 315. Укупно: пушака 19.370, митраљеза 30, топова разног модела 79, сабаља 535“.
ОБр. 10225 у 12.20 час. „На фронту Брегалничке дивизије непријатељ је 5. ов. м-ца. око 21 час покушао напад на лево крило дивизије од реке Неродимске па до крајњег левог крила Врбенских висова. Ватра се око 23 часа стишала. Детаљнијих извештаја нема. У борби 4. ов. м-ца. било је мањих губитака. На фронту Вардарске дивизије I. позива непријатељ је у току 5. ов. м-ца. нападао наше предње делове на десној обали Криве и левој обали Биначке Мораве. Наше трупе су заузеле главну линију одбране Ропотовских положаја, којима је непријатељ почео да подилази пешадијом и артилеријом; у 12.30 час. примећен је 1 пешад. пук и 1 пук коњице са артилеријом долином Криве реке. У 13 час. примећена је једна колона од 1 пука пешадије са артилеријом да се креће ка левом Крсту Ропотовских – Рајановских положаја, исто толика колона примећена је у околини села Ранилуг. У 16.30 час. непријатељ је тукао артилериском ватром околину села Ропотова, а тако исто положаје нашег десног крила. До сад је евакуисано из борбе 300 рањених, 8 официра. Моравска дивизија I. позива заузела је положај на десној обали Макрешке реке, а Вардарска дивизија I. позива на левој обали Биначке Мораве. 6. ов. м-ца. има бити у свануће код с. Прилепница као резерва иза Вардарске дивизије I. позива из Моравске дивизије I. позива 1 батаљон, који је заноћио 5./6. ов. м-ца. у селу Каменици; са Лисице има 6. ов. м-ца. да се реком Кремановом спусти и затвори долину Криве реке, и да дође у везу са четом код села Огошта. Команданту Вардарске дивизије I. позива стављено је 6. ов. м-ца. у свануће 1 вод коњице у селу Ропотово и 1 батаљон код села Партежи све из састава армиске резерве. Са командантом Моравске и Вардарске дивизије обишао сам 5. ов. м-ца. положаје и издао потребна наређења за рад 6. ов. м-ца., ако ја не будем лично дошао на положај. На фронту Вардарског одсека: напад непријатељског једног батаљона на Крстац одбивен је. Преко Приштине 5. ов. м-ца. у 13.30 час. прелетео је један непознати аероплан на територији“.
д) Од команданта Ибарске дивизиске области:
ОБр. 2526 „Командант Санџачке војске сердар Вукотић са ОБр. 8977 од данас доставља: „Према добивеним извештајима непријатељски предњи делови појавили су се испред Ивањице. На основу наређења Врховне команде упућује се једна бригада са артилеријом и митраљезима на Јавор, са задатком да заштити прелаз Ивањица – Јавор – Сјеница. Молим издајте упутства свима трупама код Зидине, да упорно бране правац Ивањица – Јавор – Сјеница, до доласка појачања, јер падом Јавора, угрожава се позадина I. армије и целокупне српске војске. Упутства трупама код Ивањице послата су најхитније“. Предње част ми је доставити са извештајем, да ја немам никакве трупе за ову сврху, о чему је извештен и командант Санџачке војске“.
ОБр. 2526 „Наредио сам, да једна чета обвезника из Сјенице затвори пут Ивањица – Јавор поседајући Биљевину (к. 1404) и Чемерницу (секција Ивањица). Упутио сам одељење коњаника последње одбране Дринске дивизије на Голију ради осматрања и јављања“.
ђ) Од делегата пуковника Пешића са Цетиња:
ОБр. 1717 у 10.40 час. „По добивеним извештајима комешају се Арнаути у Дебру и Љуми, о чему је извештен командант у Призрену“.
ОБр. 1723 у 10 час. „У току 5. новембра продужена је борба на Орахову. Непријатељ је надмоћнијом снагом нападао врло енергично и извршио три јуриша, али је био одбивен са великим губитцима. Заробљено је 4 официра, 50 војника и заплењено 4 брдска топа, 4 митраљеза, 60 коња и доста пушака и муниције. На свима фронтовима артилериска ватра без велике промене“.
ОБр. 1724 у 10 час. „Командант Санџачке војске држи три бригаде према Руду; са три бригаде фронт према Прибоју; једну бригаду на Кокином броду, а једна бригада упућена је Јавору, за заштиту правца ка Сјеници. Према наређењу ОБр. 23678 две бригаде су у општој резерви код Плеваља. Артилерија и митраљези су сразмерно подељени на целом фронту. Официрским патролама утврђено је, да је један батаљон 2. прекобројног пука III. позива на положају Вуковици и Лису. Код Ивањице је непријатељско слабо одељење код Трешњевице. Овај батаљон има једно јаче одељење на Вуковици. Непријатељ није прелазио Царево брдо на правцу Ужице – Чајниче. Већ 5 дана немам никакав извештај из Врховне команде о ситуацији наше војске, што морам знати као делегат и начелник штаба Врховне команде црногорске војске, иначе немогуће ми је радити, у духу ситуације и добивених наређења. Молим да ми се сваког дана шаље тачан извештај“.
ОБр. 1729 „Командант 1. батаљона 2. прекобројног пука III. позива нападнут је на положају Градина на правцу: Ариље – Ивањица од непријатеља јачине једног пешадиског пука и 4 брдске хаубице. Он је приморан на одступање и како нема везе са својим претпостављеним, то не зна шта да ради. Наредио сам му, да се повуче Јавору, где ће га прихватити црногорска бригада“.
е) Од француског војног изасланика пуковника Фурнијеа:
„Господине Војводо,
Француски министар војни, кога сам питао да ли би му било могуће да стави на расположење српској војсци француске пушке и пушчану муницију, тражио је, да му што је могуће брже јавим број пушака и метака, које треба послати, као и место опредељења, да би био у стању да донесе одлуку о том важном питању. Част ми је замолити вас за наређење, да ми се што је могуће пре даду обавештења, да бих могао телеграфски одговорити г. Милрану. Изволите примити, Господине Војводо, уверење о мом високом поштовању и дубокој оданости“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 23747
у 14.05 час.
Команданту I. армије
„Командант 1. батаљона 2. Моравског прекобројног пука III. позива депешом од 5. ов. м-ца. јавља из Ивањице: „У Ариље су дошли 3. ов. м-ца. у подне 25 непријатељских војника, па се по подне вратили натраг, а 4. ов. м-ца. јаче непријатељско одељење, које је отпочело покрет ка Ивањици и дошло у додир са једном четом батаљона на Градини, где се и борба развила. Иза непријатељских пешадиских делова креће се и артилерија. На правцу Ивањица – Чачак примећена је једна непријатељска слаба коњичка патрола. Од како је одвојен од пука, нема везе са нашом војском. Све извештаје слао је преко Сјенице“. Достављајући предње молим за извештај, каква је заповест издата овом батаљону, где је упућен и с каквим задатком“.
Команданту Дринске дивизиске области – Нови Пазар
„Командант 1. батаљона 2. Моравског прекобројног пука III. позива јавља депешом из Ивањице, да му командант IV. пук. окр. команде, који се до 4. ов. м-ца. 6 час. налази у Ивањици, није хтео ставити на расположење обвезнике последње одбране стараца, ради појачања батаљона за задржавање непријатељских делова, који се појављују на правцу преко Ивањице, већ их је собом повео у Сјеницу. Начелник штаба наређује, да се сви обвезници последње одбране одмах врате у Ивањицу, и ставе на расположење овог батаљона. Молим за хитно наређење“.
ОБр. 23769
у 10.50 час.
Команданту трупа Нове Области
„Молим известите што скорије о садашњем саставу и распореду свих оперативних трупа под вашом командом“.
ОБр. 23775
Наредба Врховног Команданта:
„Јунаци, Ви сте се понова показали достојни славе, коју сте стекли у толиким борбама за последње три године. Ево већ месец дана, како ви са својим прсима храбро задржавате навалу здружених Немаца, Бугара и Аустријанаца, бранећи стопу по стопу свето земљиште Отаџбине. Данас после месец дана, ви стојите још увек уздигнуте главе и вашем надприродном отпору и храбрости, и сам се непријатељ диви. Ја сматрам за дужност, да вам зато изразим моје дивљење и моју захвалност.
Јунаци, Непријатељ држи данас велики део наше земље. Али знајте, да то неће бити за дуго. Ближи се дан кад ће и насртљиви Немци, и издајници Словенства – Бугари горко зажалити, што су улазили у Србију. Наши моћни заштитници Руси, Французи и Енглези, шаљу нам огромну помоћ – читаве армије. Неколико дивизија њихових већ су на нашем земљишту и ушле на југу у борбу са непријатељем. Сваког дана та је помоћ већа и ближа и већ је близу време, кад ће она бити толика, да ће се Бугарска наћи у положају, који је нама спремала. Она ће бити обухваћена између руских корпуса, који ће ући са севера и истока, и наших и француско – енглеских трупа са југа и запада.
Јунаци, Да тај славни дан, кад ћемо непријатељима да задамо страшнији удар но онај што га лане задасмо Аустријанцима дочекамо, потребно је да ви истрајете још неко кратко време у вашем досадањем јуначком отпору. Знајте, војници да сте сваког тренутка ближе победи, која ће ваше напоре и ваша пожртвовања крунисати новом славом“.
Рашка
Врховни Командант,
Александар с. р.
ОБр. 23784
у 16.12 час.
Команданту III. армије – Ђунис или Каоник
„Моравску дивизију II. позива упутите одмах преко Гребца у Прокупље и тамо је ставите на расположење команданту II. армије, који је са штабом у Прокупљу. О извршењу наређења известите одмах Врховну команду и II. армији пошаљите маршруту“.
Команданту II. армије
„Наређено је команданту III. армије, да одмах упути у Прокупље преко Гребца Моравску дивизију II. позива и да вам је стави на расположење“.
ОБр. 23785
у 16.20 час.
Делегату пуковнику Пешићу – Цетиње
„Молим доставите најхитније извештај о стању и употребљивости пута од Језера до Андријевице и од Андријевице до Пећи“.
ОБр. 23787
у 16.20 час.
Команданту Одбране Београда
„Чим се ваше трупе пребаце на десну обалу Западне Мораве, упутите одмах Комбиновани одред правцем: Јанкова Клисура – Куршумље – Преполац у Приштину, где да се стави на расположење команданту трупа Нове Области. Претходно из одреда одвојите и задржите све обвезнике непоуздане и сумњиве за борбу против Арнаута и Бугара. О пријему овог наређења известите одмах и накнадно јавите одмах маршруту одреда“.
ОБр. 23794
у 20 час.
Команданту трупа Нове Области
„Добивен је извештај, да се Арнаути комешају у Дебру и Љуми, о чему ми је част известити команданта ради даљег рада“.
ОБр. 23796
у 19.50 час.
Капетану Маринковићу за ђенерала Сараја – Солун
„Под притиском знатно надмоћнијег непријатеља, Аустро – Немаца са севера и Бугара са истока и југоистока, наша је војска у постепеном повлачењу, дајући огорчене отпоре непријатељу већ пуних месец дана без смене и одмора. Сад смо у пребацивању на леву обалу Јужне и на десну обалу Западне Мораве. Са овим смо бачени на планинску област, без железница, без довољно и добрих путова и без везе са Солуном. Прилике за снабдевање војске храном, муницијом и осталим потребама постају све теже, и ако се у најскоријем времену не успостави веза са Солуном, наступиће врло тешка ситуација и бојати се, да због оскудице у исхрани, муницији и осталим потребама, оперативна моћ наше војске не буде доведена у питање за даљу употребу. Да не би до овога дошло, држим да је безусловно потребно, да се комбинованом акцијом, француских и наших трупа, отвори што пре веза са Солуном. У томе циљу мишљења сам, да би француска армија требала да отпочне одмах офанзиву у правцу Велеса и Скопља. А учиниће се са наше стране све што је могућно, да ова офанзива буде у што скоријем времену потпомогнута са две наше дивизије са Косова, од којих је већ Моравска дивизија I. позива тамо. Ова би француско – српска акција, мислим, била тако осетна за Бугаре, да би они били приморани, да убрзо напусте Качаник и Скопље. Успостављеном везом са Солуном, ми бисмо добили контакт са нашим савезницима и избегла би се криза у којој се наша војска сад налази. Благодарећи вам на уложеним напорима, за припрему операција савезничких трупа, у циљу да нам помогнете, молим вас, ако је икако могуће, да наредите потребне мере, за извршење горе поменуте операције“.
Врховни Командант,
Александар с. р.