а) Операције III. аустро – немачке армије
1. – Дејство 8. корпуса. На фронту 57. пешадиске дивизије у току 8. новембра грађено је једно брвно преко порушеног моста и пребацивана су мања одељења на десну обалу Мораве. Градња брвна, ма да је отпочела са обе обале, напредовала је врло споро; стубови старог моста били су већим делом порушени, а постављање нових стубова због брзине воде и немања чамаца било је врло тешко. До вечери успело се, помоћу малих сплавова на бачвама, пребацити на десну обалу само 240 људи, који су упућени у извиђање. Са противником није било никаквог додира. Пре подне 8. новембра, у подруму манастира Љубостиње под бачвама нађено је 60 сандука важних аката министарства спољних послова и министарства пољопривреде. За 9. новембар издато је само наређење да се градња брвна продужи и да се пребацивање трупа као и до сад настави.
На фронту 59. дивизије пребачен је један батаљон на леву обалу Мораве. Дивизије 8. корпуса тражиле су, да им се што пре пошаљу средства за пребацивање преко Мораве. Алпински корпус био је у ово време закрчио пут двема мостовним треновима. Ђенералштабни официр, који је тим треновима био стављен на расположење, стигао их је 8. новембра северно од виса Мајдана. Због рђавог стања друмова и изнурености коња, морала је артилерија да стави своје запреге на расположење мостовних тренова.
Ландштурмска бригада Мразека код Љубића оправљала је друм у долини Груже код Масног поља, где је 1 пук Алпинског корпуса био стигао. Главнина тога корпуса заноћила је на простору: Вучковица – Корићани, а 2 батаљона била су још у Крагујевцу.
2. – Дејство 22. резервног корпуса. Команданту овог корпуса чије су трупе требале постепено да буду смењене Алпинским корпусом, достављено је 8. новембра у 8.30 часова наређење, да 26. пешадиску дивизију повуче са фронта, и да је прикупи код Милочаја у циљу одласка ка Београду. Остале 2 дивизије 22. резервног корпуса (43. и 44. дивизија), имале су да непрекидно наступају за противником. 43. резервна дивизија избила је до линије: 331 јужно од манастира Жиче – 286 у долини Рибнице, где су 2 српска батаљона затварала долину. 44. резервна дивизија наишла је код коте 498 јужно од Прогорелице на противнички утврђени положај. На њеном десном крилу код Цркве 301 села Врдила још је водио борбу 121. пук 26. пешадиске дивизије, коју је дивизију командант 22. резервног корпуса намеравао 9. новембра да прикупи на друму Краљево – Бечањ. Напад те дивизије, био је уперен ка западу у бок противника, који је пред фронтом 19. корпуса још држао линију: Ранков гроб – Јастребар.
3. – Дејство 19. корпуса. Ранков гроб заузела је 21. брдска бригада у току пре подне; у даљем току стигла је главнином до села Матовићи и истурила једну нападну колону до Врановице планине, коју је противник још упорно држао. У овој борби дејство српске артилерије са Јајинца осећало се врло неугодно. У даљем току 21. брдска бригада и одред мајора Хабахера (4 батаљона 10. брдске бригаде) заузела је рано по подне Ћеране – Чук – Јастребар. Предње трупе стајале су у вече у тесном додиру са противником (8. пук и делови 9. пука), који је држао линију: Ељдовиште – лакат друма западно од Каоне. Ђенералмајор Дрофа (17. брдска бригада и један батаљон 10. бригаде) у циљу затварања друма преко Каоне ка Ивањици груписао је своју главнину на простору: Равни врх – Вијенац – Црни врх и деташовао 2 батаљона на Карајско брдо. Одред ђенерала Сорсића био је 8. новембра у главноме на своме досадањем месту. У Ивањицу упућен је још један батаљон и 2 ескадрона. Извиђачка одељења осмотрила су слабија противничка одељења у утврђеним положајима на Громовом биљегу и код села Мана (јужно од Ивањице), а код Велике Ливаде јављено је да изгледа да је јачи противник на положају. Ландштурмска бригада Шварца достигла је свој маршовски циљ Виноградине. За 9. новембар, командант 19. корпуса наредио је, да главнина корпуса остане у досадањем распореду. Једино одред мајора Хабахера, у духу првобитне намере, да маршује до Рудине и да се уједини са одредом ђенерала Дрофе, а одред ђенерала Шварца да маршује даље напред до села Бели Камен. На тај начин корпус је требао на правцу ка Ивањици да буде груписан по дубини у 3 ешелона по 2 бригаде, а бригада Шварца требала је за један дан да стигне до Ивањице. Из поменутог распореда било је могуће продужити наступање ка југу, југоистоку и истоку.
У 23.25 часова командант 19. корпуса добио је заповест III. армиске команде, да се, према наређењу команде армиске групе, 10. брдска бригада има упутити преко виса Тошовац 1320 правцем ка Ушћу у циљу пресецања одступнице противничким снагама, које се повлаче Ибарском долином. Ово диспонирање са једном тачно означеном бригадом, чију детаљну ситуацију команда армиске групе није могла да предвиди, правило је сметње 19. корпусној команди: 4 батаљона те бригаде била су од 5. новембра у непрекидној борби, главнина бригаде била је дакле заморена; 1 пољска батерија и ½ брдске батерије те бригаде налазиле су се на положају код Вијенца 896; 1 пољска батерија на Дукањском брду 870; ½ брдске батерије на Чукару 856. Према томе било је потребно првенствено ту бригаду прикупити. Да би се то, што је могуће пре и неузнемиравано од противника, могло извршити, наређено је да се бригада 9. новембра прикупи код Ивањице. Командант 19. корпуса, још при пријему ове заповести, а на основи досадањег искуства у току рата (Срби су се задовољавали са малим и према томе били су у великом степену независни од земљишта), није имао никакву велику наду да ће се српске снаге моћи одсећи. Зашто 19. корпусна команда није предложила армиској команди да се на место 10. брдске бригаде упути 17. брдска бригада, која је за поменути циљ била подеснија и која је била мање заморена, могло би се можда тим објаснити, што је 10. брдска бригада имала млађе људство и што је у досадањим операцијама имала много успеха. Командант 19. корпуса наредио је да 2 пољске батерије 10. брдске бригаде остану код 17. брдске бригаде, а на место њих да 53. дивизија из одреда мајора Хабахера прида 10. брдској бригади 1 брдску батерију. Бригади ђенерала Шварца наређено је да маршује Котрашком долином до моста кота 500, како би после одласка 10. брдске бригаде могла бити ближе при руци. Да би се комуникациски правац долином Моравице ка западу обезбедио тражила је 19. корпусна команда од команданта 62. дивизије ђенералмајора Рајнела, да у циљу везе са ђенералом Сорсићем упути делове својих трупа до линије: Кућиште 949 – Орница 889.
б) Операције XI. немачке армије
3. армиски корпус (6. и 25. дивизија) повучен је са фронта; 105. дивизију 4. резервног корпуса сменио је 10. резервни корпус, који је успоставио везу са 8. аустроугарским корпусом III. армије. У току 8. новембра, 103. и 107. дивизија заузеле су српске заштитничке положаје јужно од Крушевца и продужиле су гоњење долином Расине. Одред 101. дивизије (1 пук са нешто артилерије) заузео је висове код Ђуниса на левој обали Јужне Мораве. Дивизија Белова стигла је у Параћин. Пљен код Крушевца повећао се на 50 топова међу њима 10 тешких; број заробљеника порастао је на 7.000 војника.
в) Операције I. бугарске армије
6. дивизија: 1. бригада: 15. пешад. пук стигао је до с. Рушевци; 3. пешад. пук око подне био је код с. Мрзенице, а у вече 8. новембра ушао је у Крушевац. 2. бригада на маршу је од Церовице ка Рушевцу. Напомена. Немачка дивизија фон Белова упућена је у Параћин у састав XI. немачке армије, са којом је 6. бугарска дивизија дошла у тесну везу код села Јасења.
8. дивизија: 2. бригада заузела је линију: Рушевце – Алексинац; код 1. и 3. бригаде нема никакве промене. Дивизија спрема мостове за прелаз преко реке Мораве.
9. дивизија: У току 8. новембра остала је у истом распореду као и прошлог дана. Дивизија спрема мостове за прелаз преко Мораве.
1. дивизија: Командант дивизије добио је наређење од команданта I. армије, да упути 1. пешад. пук са 1 дивизионом артилерије правцем: Г. Степање – Милановац – Орашје – Међа – Прокупље са задатком, да заузме Прокупље и пресече пут одступања српске војске, која се налази према 8. и 9. дивизији. Трупе 1. дивизије стигле су 8. новембра у вече и то: 1. и 3. бригада западно од Лесковца, а 2. бригада је на путу Власотинце – Лесковац.
г) Операције II. бугарске армије
1. – Дејство трупа на северном фронту армије. Врховна команда наредила је да делови одреда ђенерала Рибарова, који су код Лесковца, одмах крену најкраћим путом ка Бујановцу, одакле први делови чим стигну да се упуте ка Гиљану, а бригада која последња стигне да остане у резерви код Бујановца. 1. коњичка бригада у току 8. новембра допрла је до села Туђинци, где је добила наређење да се креће ка Сливову и дејствује у позадину српских трупа код Гиљана. 1. бригада 3. дивизије и 2. бригада 5. дивизије на својим правцима ка Гиљану односно ка Урошевцу воде борбу без резултата. Од одреда ђенерала Рибарова: 32. пешад. пук је упућен од Лесковца ка Лебанима, а 29. пешад. пук ка Врању.
2. – Дејство трупа на јужном фронту армије. Командант II. армије наредио је да се против српских трупа, које држе Свињичку главу, упуте обилазне колоне: једна преко села Макрени и села Габровника ка селу Дреновцима, а друга преко села Слоге и Папрадишта ка селу Гостиражу. Прва колона да се затим упути у позадину Свињичке главе, а друга колона да служи као наслон Коњичкој дивизији. Командант 2. бригаде 11. дивизије да упути 3. пешад. пук ка Дворишту и на планину Клепу, а са 53. пешад. пуком из одреда Писимова да одбаци Французе иза Црне реке и утврди се на источним падинама планине Клепе. У току 8. новембра Французи су нападали 2. бригаду 7. дивизије и успели да заузму село Сирково и Доње Чичево.
Напомена. 1. бригада 5. дивизије стигла је у Штип. Код осталих делова трупа II. армије на јужном фронту није било никакве промене.