Ситуација
У току 15. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 9295 у 1.40 час. „На правцу Јанковог камена нема ништа од трупа ове армије. Крајње лево крило ове армије налази се на Радочељ планини“.
ОБр. 9310 у 1 час. „На фронту армије ноћ 14./15. новембра прошла је без борбе. Трупе су делом још у искупљању на главним положајима. Од јутрос од 7 часова непријатељ је отпочео напад пред фронтом Студеничког одреда. Непријатељ је према исказу мештана, предњим деловима дошао до Студенице“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 5138 у 9 часова. „У току данашњег дана није било јаких борби на фронту Одбране Београда. Непријатељ је само вршио развијање, упућујући трупе према моме левом крилу. Сем тога, од Магова појавио се код Пачарађа још један одред, који је ступио у борбу са мојом побочницом на положајима код утока Ранковице р. у Топлицу. Због ситуације III. армије трупе Одбране Београда повућиће се на десну обалу Топлице и посешће положај: Баћоглава – Мурничка коса са једном јаком побочницом (3 пука) испред Мадљике за осигурање правца долином Лаба“.
Од команданта III. армије
ОБр. 8398 у 14 часова. „Да бих олакшао положај трупа Београдске Одбране и заштитио покрет коморских возова, данас сам са деловима Дринске и Дунавске дивизије I. позива предузимао напад у правцу Ланишта и Трбуњских винограда, са којих је била потиснута посада Шумадиске дивизије I. позива. Непријатељ је потпуно задржат и излази из теснаца задржани су. Заробљено је 39 војника и заплењен 1 митраљез. Сутра 15. ов. м-ца. армија заузима нов положај на линији Барбатовачко брдо – Плочник – Точански вис“.
ОБр. 8399 у 15.25 час. „Од заробљених војника 107. немачке дивизије 14. ов. м-ца. на Драгомировцу дознати су ови податци: јачина чета 52. и 227. пешад. пука је 150 људи са 2 официра; јачина 8. чете истог пука је 120 људи; чету води сад један наредник, водници су подофицири, на чету имају 4 брдска митраљеза који се групишу према потреби. Јачина 5. чете 232. пешад. пука је 130 до 150 људи, 3 официра, 2 брдска митраљеза. Командант 227. пука је пуковник Рајцешвајн, командант 232. пука је мајор Балвенберг, командант 107. дивизије је ђенераллајтнант фон Мозер. 107. дивизији припадају 52., 232. и 227. пешад. пукови и 214. артилериски пук. Један заробљеник тврди, да је ту и 227. артилериски пук. Артилерија им је у почетку заостајала због порушених мостова, сад су видели поред пољске артилерије аустриску брдску артилерију 10 и 5 см. и немачке хаубице 15 см. Око 5. ов. м-ца. дошло је за 227. пешад. пук 550 људи као појачање. Заморени су доста, али је дисциплина веома строга и морају напред, исхрана је врло добра, у јутру добију кафу, у подне супу, купус, пиринач, кромпир или пасуљ, у вече кафу, какао или чај. У последње време, место хлеба, добијају пексимит. Често од становништва купују све за новац. У Параћину су били добро примљени од грађана. Са избеглицама се добро пазе и помажу им уз пут. Официри су им говорили да су нас Бугари напали. Међу војницима се говори, да ће рат са Србијом трајати још 3 недеље, да ће 105. или 107. дивизија да се врати уназад као посада, да ће 107. дивизија да се врати са српског фронта, али где не зна се, да ће једна дивизија ићи у Немачку, чим се добије веза са Бугарима, последњих 4 дана нису јели готово ништа због борбе. Приликом борбе на Драгомировцу десно од 227. пука био је 232. пук, лево је требала да буде 103. дивизија. На фронту на којем је пук нападао, један заробљеник је видео 2 брдске батерије лево од њих, а 4 брдске батерије десно. Из њихове чете било је 30 мртвих и много рањених, сви су војници тешко рањени. Један митраљез је са некима заробљен. 232. пешад. пук је имао такође много губитака. Железничка пруга је оправљена и возови раде од порушеног гвозденог моста на једној великој реци, где су Срби оставили велике топове па до Дунава“.
ОБр. 8421 у 9.15 часова. „У току дана 15. новембра текли су догађаји овако: Око 7 часова непријатељ је снажно напао Браничевски одред на Точанском вису с бока Пискаљ – Коњуша, и кад је командант 9. пука мајор Бајић погинуо, потиснуо га и заузео 1 Дебанжову батерију. Одред се повукао у нереду без великог отпора на Бресничку главицу, ну није успео да задржи непријатеља. У 13 часова наредио сам, да Крајински одред, који је тада стигао код Товрљана прихвати Браничевски одред. Пред мрак, он је зауставио непријатеља на Трновом Лазу. Заштитнице Дунавске дивизије I. позива задржавале су наступање непријатеља на правцу од Конџеља и Јанкове клисуре. По добивеним извештајима од Прокупља је наступала једна дивизија, главнином друмом а мањом колоном десном обалом Топлице ка Точанском вису. Код Дринске дивизије I. позива било је само артилериске борбе. Једна непријатељска колона са 2 – 3 батерије тучена је при кретању од Трбуњских винограда ка Суводолу. Због опште ситуације и ове посебне код ове армије наређено је, да главнине дивизија ове армије заузму положаје на десној обали Топлице – Самоков и положаје између Косаонице и Грабовничке реке, а на левој на положајима Мачковац – Барловски висови да остану јаке заштитнице. Крајински и Браничевски одред остаће на Трновом Лазу са побочницом на Горњем Статовцу. Армиски штаб биће 16. у вече у селу Рачи“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 938 у 10 часова. „Стање на фронту ове војске у току ноћи 14./15. ов. м-ца: ноћ је прошла на миру. Комбинована дивизија и Крајински одред продужују своје наређене покрете с тим, да ће Комбинована дивизија бити на преноћишту код Приштине 17. ов. м-ца. а Крајински одред биће данас око 10 часова код Товрљана“.
ОБр. 942 у 21 час. „Стање на фронту ове војске у току дана 15. ов. м-ца: Крајински одред дошав на положај код Товрљана у 10 час., предузео је улогу у односу на III. армију. Комбинована дивизија је на маршу ка Приштини“.
Од команданта II. армије
ОБр. 10107 у 13.20 часова. „Стање армије у току 14. новембра је овакво: Коњичка дивизија јавља, једна колона јачине 8 батаљона пешадије и 1 пука коњице са батеријом, допрла је до Белог камена са предњим одељењем на десној обали Пусте реке. Друга непријатељска колона јачине једног пука пешадије и 1 ескадрон коњице стигла је пред нас на линију Дубово – Ћуковац. Уопште је непријатељ до мрака избио на линију Дубово – Ћуковац – Бели камен. 2. коњичка бригада, због јаке артилериске ватре са десне обале Пусте реке, повукла се код села Бријање оставивши извиђачке делове на линији Кацабаћски вис, кота 319 северно од села Граница. Шумадиска дивизија II. позива је заузела за одбрану одређени положај. Тимочка дивизија I. позива: у току дана трупе су заузеле одређене положаје. При распореду трупа на левој обали реке Јабланице, непријатељ није узнемиравао, а трупе на десној обали под борбом су поседале своје положаје. Трупе су заноћиле на овој линији: Коњарска падина – Крст – источна ивица села Шумане – Шуманска чука – Китка – село Коњина – Кремен – уток потока Доброг дола у Прекопчеличку реку. Каменита чука била је поседнута једним батаљоном, али се командант батаљона повукао ближе коти 413. Батаљону је наређено понова, да поседне Камениту Чуку. На Шијеник су упућена два батаљона 14. пука, 1 батаљон 5. пука, 2 брзометна брдска топа и митраљеско одељење између 21.15 и 21.30 часова данас 14. новембра. Јачина непријатеља, који је данас 14. новембра наступао косом између Јабланице и Ветернице, износи око 3 батаљона пешадије, једну до две брдске батерије и око 2 ескадрона коњице. Непријатељ на томе одсеку заноћио је на линији село В. Војиловце – Језеро – к. 359 – Церница – с. Славујевце – кота 337. Брдске батерије су му остале на Смрчје и код села Славујевца. На левој обали Јабланице, коњичке патроле приметиле су једну непријатељску колону јачине 3 – 4 пука пешадије, делом артилерије од Лесковца ка Печењевцу. Даље примећен је један пук непријатељске пешадије од Лесковца преко Орашја. Један батаљон непријатељске пешадије са 2 брдска топа до мрака је овладао Церничким брдом, и истурио по једну чету на Китицу и Камениту Чуку. Моравска дивизија II. позива: још нема извештаја, накнадно ће се послати“.
ОБр. 10117 у 24 часа. „Штаб армиски стигао је данас у 11 часова у Медвеђу“.
ОБр. 10124 у 16 часова. „Стање на фронту ове армије овако је: Код Коњичке дивизије: Командант 2. коњичке бригаде извештава, да је јачина непријатељске колоне, која је кренула од Голог Рида преко Белог камена: 1 пук пешадије, 2 ескадрона коњице и 1 до 2 батерије, које су дејствовале против бригаде, њени стрељачки стројеви спустили су се у долину Пусте реке на линију: Османова Чука – Стаменков Чукаљ. Јачина колоне, која се кретала преко Црвеног брега, Голог Била, главном снагом а мањим делом преко самог Дуба и Лозишта, износи 7 батаљона пешадије и 1 пук коњице. Официрска патрола из Момчилова јавља, да је у Дубово ушао један непријатељски батаљон, а 2 батаљона наступала су на путу Асановца – Дубово, са овом колоном има једна брдска батерија. Код Шумадиске дивизије I. позива: ноћ је на фронту дивизије прошла на миру, додир са непријатељем није добивен.
Код Моравске дивизије II. позива: непријатеља има на Оругличкој коси, Копиљаку и Китки. Јачина неоцењена сем на Китки, где има око батаљон. Бугара има и на линији Јелача – Хогош, у селу Ајневце, Њешиму и Ваганешу. Једну мању колону коњичка официрска патрола видела је 14. ов. м-ца. из јутра, да су се 2 бугарска ескадрона и 2 чете спустиле из Ваганеша у Криву реку. По исказу мештана, 2 – 3 бугарска батаљона заноћила су била прошле ноћи у Ваганешу и 14. ов. м-ца. зором отишли су ка селу Лешину јужно од Мерћеза на Јелачу. Село Ваганеш је опљачкано и попаљено. Код погинулог бугарског коњаника ордонанса нађена је заповест команданта 18. пука команданту батаљона с тим, да се на Ваганешу држи добро и да му је послата једна чета појачања. Распоред дивизије на преноћишту 14./15. новембра овакав је: 3. пук са 1 батеријом стигао је на Липовичку косу (к. 953); 2. пук са коњичким ескадроном избио је на Оруглицу. Копиљак држи непријатељ слабом снагом; све остале јединице дивизије налазе се у Медвеђи, сем пионирског полубатаљона, који је продужио марш ка Туларима ради оправке пута. За данас је дат дивизији задатак, да 2. пук напада у подне на Копиљак, а 3. пук на Вељу главу; од трупа Јужно Моравских 1. пук II. позива нападаће Китку са северозапада старим граничним фронтом, 10. пук I. позива напашће непријатеља у бок преко Туђеваца и Костадиновца на Јелачу; 4. кадровски пук биће у резерви на коси Правило (Липовица); 12. пук I. позива остаје на Тупалском вису, а 1. пук III. позива на Бувцима. Ова два последња пука треба да пошаљу батаљон код села Гагинаца и Барја. Артилерија Јужно Моравских трупа узеће учешће у нападу по наређењу од граничног фронта. Ова ће дивизија продужити напад на Китку на непријатељев бок и позадину у правцу Хогоша. Данас у 11.15 час. командант Моравске дивизије II. позива јавља, да је један батаљон 3. пука II. позива и 1 батаљон 4. кадров. пука, после доста упорне борбе у којој је узела учешће и наша артилерија, овладао Вељом главом око 9 часова. Командант 3. пука цени непријатељску снагу на Вељој глави 2 – 3 чете без артилерије. Оне су одступиле јужно од Веље главе јаругом. 3. пук продужава наступање на Китку. На Копиљаку чула се по која пушка и командант Моравске дивизије I. позива нема још извештаја, мислим, да га је 2. пук заузео“.
ОБр. 10137 у 23.45 часова. „Стање на фронту ове армије у току дана овако је: По извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива, непријатељ га је напао снагом до четири пука пешадије под чијим се притиском дивизија почела повлачити. Командаит Тимочке дивизије I. позива извештава, да га је непријатељ напао са шест пукова пешадије и да му је почео обилазити десно крило. Због овога наређено је, да се Шумадиска дивизија II. позива и Тимочка дивизија I. позива повуку на линију: Сикирача – Реткоцер – Маћедонци – Дукат – Тупалски вис – к. 1070 – село Радевци. Са заштитницама на Бучумету и Куртузу и Бувачком вису – Ђулекарима -Беровици. Моравска дивизија II. позива је са пуком II. позива у подне заузела Вељу главу, са 1. пуком II. позива Китку; 10. пук I. позива заноћио је на Јелачи. О крајњем резултату данашњег рада Моравске дивизије II. позива још није добивен извештај. Чим се добије накнадно ће се јавити“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 10641 у 5.30 часова. „У данашњем нападу, непријатељ је притискујући снажно на фронт Вардарске и Моравске дивизије I. позива покушао, да надкрили лево крило Вардарске дивизије I. позива и успео је, да са 2 батаљона, 2 ескадрона и 2 брдска топа избије на Велику планину код села Царевце, имајући неке делове и на Новом Брду (к. 1124). Према десном крајњем крилу Моравске дивизије I. позива непријатељ је отпочео да пребацује пешадију на леву обалу Бинче Мораве код села Носоља а према положају на Буковику планини снажно надире, надирући јаком снагом и у правцу ка селу Кметовце, потискујући наше трупе ка том делу фронта уз реку Прилепницу ка селу Кметовце. Наше трупе у току данашње борбе задржале су коту 525 на левој обали Бинче Мораве и положај јужно од Гњилана; на положају на Буковичкој планини задржале су у својој власти последњу коту над селом Малешевом, а на делу положаја северно од Буковичке планине, наше су трупе потиснуте уз реку Прилепницу ка селу Кметовцу. Северно од овог села наше трупе задржале су своје положаје Чука – к. 940, на којима воде упорну борбу. Лево крило Вардарске дивизије I. позива повукло се ка с. Бусовату, где је заноћио штаб ове дивизије. Коњички дивизион Комбинованог одреда заноћио је 14./15. ов. м-ца. у селу Туђевцу. Моравској дивизији II. позива по извештају Врховне команде ОБр. 24228 наређено је, да дејствује у бок и позадину непријатеља, који потискује наше трупе код Гњилана. Комбинованом одреду наређено је, да се вечерас крене преко Глоговице и осване 15. ов. м-ца. на Новом Брду и да одмах предузме напад десном обалом Криве реке на непријатеља, који се на том правцу буде налазио, одржавајући везу са Јужно Моравским трупама и Вардарском дивизијом. Да би се дало времена Моравској дивизији II. позива да предузме дејство у бок и позадину непријатеља и да Комбиновани одред дође на Ново Брдо и нападне непријатеља, који се ту налази, наредио сам:
1. – Да Вардарска и Моравска дивизија I. позива, ако буду принуђене, одступају са крајњом упорношћу због неодољивог и јачег надирања непријатеља и заузму као крајњи одбранбени положај линију: Ново Брдо – Прејаковце – највиша безимена кота између села Бресаљице – Макреша – Зебинце – Понеж закључно до коте 1190 на Жеговцу, и да са те линије пређе у напад, кад Комбиновани одред дође у везу са Вардарском дивизијом.
2. – Да Брегалничка дивизија I. позива, коју сам оставио у армиској резерви (батаљон 1. пука и хаубичка батерија), и Моравска дивизиска коњица остане и даље на својим положајима, док се ситуација боље не определи, а да на случај да и она буде неодољивим нападом принуђена, да промени положај да одступи са крајњом упорношћу на линију: од коте 1190 преко Жеговца, па преко Раховице прелази на Енивово. Да базирања свију дивизија и одреда буде на Приштину. Да ће мој штаб бити у Урошевцу а потом по потреби у Липљану. У циљу, да се боље доведе у везу Комбиновани одред и Моравска и Вардарска дивизија I. позива, упутио сам начелника штаба пуковника Кушаковића у Вардарску дивизију I. позива. На фронту Брегалничке дивизије I. позива непријатељ је 14. ов. м-ца. око 13.45 часова отворио јаку артилериску ватру на цео фронт дивизије, која је изазвала артилериски дуел који је прекинут у 16.15 часова. Пешадиске борбе није било“.
ОБр. 10670 у 9.40 часова. „На фронту Брегалничке дивизије I. позива ноћ је прошла на миру. На фтонту Моравске дивизије I. позива непријатељ је у току ноћи прешао Мораву код с. Носоља. На фронту Вардарске дивизије I. позива ноћ је прошла на миру. Због сувише угроженог бока и позадине отпочела је повлачење а на досадањим положајима оставила је јаке заштитнице, које су у 6 часова почеле борбу са непријатељем. Комбиновани одред пошао је са Лисице ка Новом Брду, ноћу 14./15. ов. м-ца. у 10 часова. Од њега извештаја још немам. Група качака у Горском срезу растерана је 12. ов. м-ца, 15 ухваћено је и стрељано“.
ОБр. 10673 у 13.50 часова. „На левом крилу Вардарске дивизије борба је 15. ов. м-ца. почела на Великој Планини. Непријатељ напада са правца село Беривојце – Каменица – Ајневце, успео је да избије на Велику Пољану, где се задржао и утврђује се на линији Царевца – Мигановце – Бусоват са 1 водом на безименој коти код слова „б“ у натпису Ново Брдо. Борба је престала око 11 часова. Према Моравској дивизији I. позива непријатељ такође наступа и око 10 часова заузео је Гњилане. Вардарска и Моравска дивизија I. позива у повлачењу су ка линији: Ново Брдо -Прејаковац – највиша безимена кота између Зебинце и Трнићевце – Бресаљица – Понеж – кота 1190 и до 11.30 час. Вардарска дивизија пребацила је 3. пешад. пук код села Прејаковца, 2 батаљона 2. пука III. позива код манастира Бостане, а остале трупе и артилерија су у повлачењу, где се и командант дивизије налази. Командант Вардарске дивизије I. позива предузео је уређење трупа и положаја, како је то предвиђено мојом заповешћу. О покретима, које врши Моравска дивизија I. позива још немам извештај. Око 11.30 час. примећена је једна уређена колона, да избија на коту 1124, вероватно, да је то Комбиновани одред. Молим да се нареди, да Моравска дивизија II. позива преко Јелаче и правцима од Китке и Копиљака на Биначку Мораву енергично дејствује свом снагом у бок и позадину непријатеља на Великој планини и Биначкој Морави, који је изложио свој бок и позадину Моравској дивизији II. позива, да се Моравска дивизија II. позива не задржи главном снагом на старој граничној линији, шаљући поједине батаљоне правцем на југ, као што ме је о томе известио командант II. армије. Пуковнику Кушаковићу наредио сам, да обавести команданта Вардарске и Моравске дивизије I. позива и Комбинованог одреда, да команданти предузму све мере, да се непријатељ сатре, чим осете дејство Моравске дивизије II. позива“.
ОБр. 10687 у 20 часова. „Вардарска и Моравска дивизија одступале су данас под притиском непријатељевим тако, да се нису могле зауставити ни уредити на линији, која им је означена мојом заповешћу Ђ. ОБр. 10641 од 14. ов. месеца, као што сам доставио Врховној команди мојим извештајем Ђ. ОБр. 10641 од 14. ов. м-ца. Трупе су им одступањем и борбом јако заморене, а Вардарске дивизије и растројене, при чему је ова дивизија изгубила 2 брзометна пољска топа и 5 Дебанжових пољских топова. Неизоставно је потребно, да се обе дивизије ноћас измакну из теснога додира са непријатељем, да се прикупе и уреде на ужем фронту, да би биле у руци што боље својих старешина. Ово је у толико нужније, што се Комбиновани одред до овога тренутка не само није појавио на Новом Брду где је имао осванути, него се није могла постићи ни веза са њиме, нити сазнати где је, средством послатих патрола, нити преко телефона на Лисици, преко кога је имао да одржава везу са мном, да ме извештава о своме кретању. Због овога сам био принуђен вечерас, да одредим Вардарској и Моравској дивизији за положај линију: Ново Брдо (1124) – Извор – Лабљане – Корму (1250). Нова линија је много краћа и прегледнија, те се надам, да ће се непријатељ ту моћи задржати од даљег надирања, док Комбиновани одред и Моравска дивизија II. позива не изјаве своје дејство и утицај на непријатеља. Да бих могао сутра лично управљати акцијом обеју дивизија, мој ће се штаб вечерас преместити у Липљане, а ја ћу зором отићи на положај ових дивизија. Из овога као и из ранијих мојих извештаја, јасно се види неповољна ситуација у којој се налазе подручне ми трупе, као и веома јако опали морал код Вардарске дивизије, те је потребна брза и енергична помоћ, да се сузбије надирање непријатељево. Садањи је положај Брегалничке дивизије на северном излазу из Качаничког теснаца веома изложен, да и најмање непријатељско дејство правцем од Гњилана или низ Биначку Мораву чини да ова дивизија, не само да не би могла дати никакав отпор, него би била доведена у опасност, да буде одбачена од своје одступнице ка Приштини, принуђена на повлачење ка Штимљу, оголитавајући сасвим правац ка Приштини. Ова се опасност у толико више потенцира, што се осећа, да је непријатељ знатно појачан у пешадији и артилерији и не само против Моравске и Вардарске дивизије него и против Брегалничке, јер се данас појавио знатно већи број његове артилерије него што је до сад имао. Да је појачан у пешадији против Моравске и Вардарске дивизије, доказ су не само извештаји команданата ових дивизија, него и команданта дивизиског коњичког пука из долине Мораве, чије су патроле јутрос осмотриле, да се пребацују преко Мораве код с. Носоља 3 батаљона а код коте 477 близу Пасјана 14 чета а сем тога и густи стрељачки стројеви код с. Цернице и све се то упутило ка Жеговцу, правцем ка коти 1190 и источно од ње“.
Од команданта Битољске дивизиске области
ОБр. 4314 у 13.45 часова. „У 9.20 часова непријатељ је спустио у Прилепско поље, 1 пук пешадије и 2 ескадрона коњице и упутио их према Прилепу. Због тога наредио сам команданту, да снажно контра нападом одбије тај обилазак и овластио сам команданта Вардарског одреда, да према ситуацији извуче трупе и поседне десну обалу Црне реке, пробијајући се нападом ако му угрози левом боку. По извештају извиђачке чете из села Мрамора, Французи су се данас повукли од Мрзена ка Црној реци“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 24305
у 18.50 час.
Команданту I. армије – Рашка
„По наређењу начелника штаба а на постављена телефонска питања од стране начелника штаба те армије имам част одговорити:
1. – Црногорски Јаворски одред са бригадом са Кокиног Брода од Сјенице одступиће ка Новом Пазару.
2. – Јачина непријатеља на Јавору цени се око једне дивизије.
3. – Нови Пазар би требало у прво време бранити на положајима западно од њега. У команди Ибарске дивизиске области налази се елаборат комисије за утврђивање Новог Пазара, који би требало користити.
4. – Уједињене наше и црногорске трупе код Новог Пазара биће под командом I. армије. Наш делегат при Врховној Црногорској команди пуковник Пешић извештава, да је ово црногорским трупама већ наређено и да се оне од 16. ов. м-ца. стављају под команду команданта I. армије.
5. – На правцу Нови Пазар – Митровица до сад није постојао магацин хране, али је наређено, да се у Хану Кадињачи одмах образује слагалиште.
6. – За карте Ново Пазарског Санџака наређено је, да се одмах пошаљу“.
ОБр. 24329
Команданту II. армије – Медвеђа
„Моравску дивизију II. позива упутите одмах правцем ка Гиљану, да што пре избије у позадину оних трупа непријатељских које су заузеле Гиљане и положаје око њега и потисле нашу Вардарску и Моравску дивизију I. позива. Чим дивизија буде упућена са датим задатком, ставиће се под команду команданта трупа Нове Области, чији је штаб у Липљану. О времену упућивања дивизије известите ову команду и команду трупа Нове Области“.
ОБр. 24330
Свима командантима оперативних јединица, војним изасланицима на страни, делегату на Цетињу, ђенералу Сарају
„Штаб Врховне команде преместиће се 16. новембра из Митровице у Призрен“.
ОБр. 24334
Командантима армија, Одбране Београда, Тимочке војске и трупа Нове Области
„Ситуација у којој се сад налазимо тешка је. Поред јаког притиска Аустро – Немаца са севера, Бугари јаком прикупљеном снагом јако потискују са истока, тежећи да нам спрече сједињење са нашим савезницима. Намера је Врховне команде, да се што пре пробијемо кроз Качаник и преко Карадага ка Скопљу, у циљу сједињења са нашим савезницима задржавајући са потребним делом снаге непријатеља са севера. Наређујем:
1. – I. армија повућиће се одмах на линију : Рашка – Нови Пазар, затварајући правце, који од Рашке и Новог Пазара воде ка Митровици, Ибарском клисуром и преко Рогозне, а потом се постепено повлачити по оба правца ка Митровици. Даље повлачење те армије од Митровице зависиће од ситуације, што ће се накнадно наредити. Комуникациска линија: Рашка – Митровица и Нови Пазар – Митровица. Магацин хране: Хан Кадињача на Рогозни, Лепосавић у клисури Ибра и Митровица.
2. – Одбрана Београда повлачи се постепено од Куршумлије преко Преполца ка Приштини. Задржати непријатеља што дуже на Тенеждолском теснацу. Комуникациска линија: Преполац – Приштина. Магацин хране Приштина.
3. – III. армија повлачи се постепено од Куршумлије уз Косаницу на Мердаре и даље на Приштину. На Радану задржати непријатеља што дуже. Комуникациска линија: Мердаре – Приштина. Магацин хране Приштина.
4. – II. армија повлачи се постепено преко Прапаштице ка Приштини. На садањој линији задржати се што дуже, а потом на Гољаку. Тражити што јачи наслон на трупе Нове Области. Комуникациска линија: Прапаштица – Приштина. Магацин хране Приштина.
5. – Тимочка војска повлачи се што пре ка Приштини, па ће се с обзиром на ситуацију одлучити о њеној даљој акцији. Магацин хране Приштина.
6. – Командант трупа Нове Области са својим трупама и оним, које су му стављене на расположење, има да поврати Гњилане, а са Брегалничком дивизијом да спречи непријатељу излаз из Качаничког теснаца, до доласка појачања. Магацин хране Приштина.
7. – Команданти: Одбране Београда, III. и II. армије и командант трупа Нове Области одржаваће међу собом што интимнију везу у циљу узајамног потпомагања.
8. – Муницију и храну евакуисати благовремено у позадину, путове и објекте што више кварити и рушити.
О пријему наређења известити“.