Операције Тимочке војске
Због намере Врховне команде, да се што пре предузме акција за пробој кроз Качаник и преко Карадага ка Скопљу, наређено је да се Тимочка војска повлачи што пре ка Приштини, где ће се обзиром на ситуацију одлучити о њеној даљој акцији. Комбинована дивизија кренула се у току 16. новембра форсираним маршом тако, да су трупе 17. новембра у јутру почеле пристизати у Приштину. Штаб дивизије заноћио је 16./17. новембра у Приштини.
Операције II. армије
У 6.30 часова 16. новембра командант II. армије издао је команданту Коњичке дивизије наређење, да 1. коњички пук остане у долини Медвеђе са задатком, да затвори правац: Лебане -Медвеђа, заштићавајући повлачење Тимочке дивизије I. позива, Шумадиске дивиз. II. поз. и евакуисање хране и муниције из Медвеђе. Затварање правца Лебане – Медвеђа да буде на линији: Црни врх – Захаћ, а потом да се пук постепено повлачи долином Медвеђе и ухвати везу са десним крилом Шумадиске дивиз. II. поз. код Маћедонаца и левим крилом Тимочке дивиз. I. поз. на Дукату. Штаб Коњичке дивизије са 2. коњичком бригадом и дивизионом коњичке артилерије 16. новембра у подне полази за Приштину. За извршење горе поменутог задатка учињен је са 1. коњичким пуком овакав распоред:
1) Упућена је 1 самостална официрска патрола правцем: Медвеђа – Лебане. Задатак: извиђање непријатеља.
2) Један ескадрон упућен је на Црни врх са задатком да штити правце од Црног врха (кота 797) до десне обале Медвеђе.
3) Један ескадрон упућен је на к. 552, југоисточно од Захаћа, да штити правце од Захаћа до леве обале р. Медвеђе.
4) 2 ескадрона и митраљеско одељење налазе се при утоку Грабовничке реке у Медвеђу.
Непријатељ до 13 часова није предузимао никакав напад према фронту Шумадиске дивиз. II. позива, која својим заштитним деловима држи Црни врх (к. 797) и Куртуз (к. 620). У 7.30 час. 16. новембра издато је команданту Јужно Моравских трупа наређење: 17. пешад. пук I. поз. и 2 брдска топа, који се имају груписати код Сјаринске Џамије, чим стигну на место опредељења, упутите најугоднијим правцем на Реткоцер, где да се ставе на расположење команданту Шумадиске дивиз. II. поз. У 11.30 часова командант II. армије добио је из Врховне команде наређење ОБр. 24334 послато из Митровице ове садржине: „У 9 часова пре подне примљена је од команданта трупа Нове Области депеша, послата из Липљана у 8 часова. Молим да ми се Коњичка дивизија упути правцем: Медвеђа – Лисица у Мрамор (на путу Приштина – Гиљане)“. Поводом овога извештен је командант трупа Нове Области: „Коњичка дивизија упућена је данас у подне из Тулара преко Брвеника за Приштину; према томе молим да се од стране те команде изда непосредно Коњичкој дивизији наређење за даљи покрет. Јачина Коњичке дивизије, упућене у Приштину, је: 2 пука и дивизион артилерије, који се због рђавог пута још није пребацио из Тулара преко Брвеника; учиниће то преко ноћи. 4. коњички пук дејствује на десном крилу Моравске дивиз. II. позива, а 1. коњички пук налази се као заштитница II. армије на правцу: Лебане – Медвеђа и он ће се брзо упутити за својом дивизијом“.
Стање II. армије у току 16. новембра овакво је:
1) Шумадиска дивизија II. позива. У току дана главнина дивизије од 3 пешад. пука и са дивизионом артилерије налази се у покрету ка новоодређеној линији: Сикирача – Реткоцер -Маћедонци; заштитница јачине: 1 пешад. пук, коњички дивизион и 1 брдска батерија остала је на Бучуметском положају. Један одред јачине: 1 батаљон, 1 брдски топ и митраљези, упућен је још ноћу 15./16. новембра на Кавгалију.
2) Тимочка дивизија I. позива. У току дана дивизија је посела главнином положај: село Радевци (к. 1070) – Тупалски вис – Дукат, а јачим деловима тачке: Бувачки вис – Ђулекаре (к. 850) -Беровица (к. 677). Одред јачине 3 батаљона, 2 брдска топа и митраљеског одељења био је одступио са положаја код села Гагинца. Овом одреду (команданту 14. пука) било је послато наређење по ордонансу, да се повуче у састав дивизије код Тупалског виса, али ордонанс, који је носио наређење, вратио се вечерас и изјавио је, да тамо није могао наћи наше трупе, да су Бугари заузели положај код Гагинца и да је чуо да су наше трупе потиснуте са тога положаја. Упућене су две коњичке официрске патроле. Командант предузима мере да се ово провери. Пред фронтом дивизије у току дана запажене су непријатељске пешад. и коњичке патроле код села Буваца и једна чета код с. Рафуна а по извештају команданта који је код 1. коњичког пука, 1 непријатељски батаљон пешадије наступа ка Црном врху.
3) Јужно Моравске трупе. У току дана 4. кадровски пук, 1. пешад. пук III. позива са 2 Дебанжова топа и 2 пољске брзометне батерије у току дана поселе су одсек Китка – Веља глава – Липовица ради обезбеђења позадине Моравске дивизије II. позива и десног бока Тимочке дивизије I. поз. Према овоме одсеку противник није био примећен.
Операције трупа Нове области
Командант трупа Нове Области 16. новембра у 5.50 часова послао је команданту Комбинованог одреда наређење ОБр. 10702 ове садржине: „Извештај ОБр. 540 примљен је данас у 3.15 час. Вардарска и Моравска дивизија I. поз. у току 15. ов. м-ца. одступиле су на линију: Ново Брдо -Прејаковци – безимена највиша кота између села Зебинце – Макреш – Бресаљица – Понеж кота 1190 на планини Жеговцу. Непријатељ је снажно надирао и задржао се 15. ов. м-ца. у вече на положају испред наших трупа на линији: Царевце – Мигановце – Џосват и почео је да се утврђује. Наше трупе су знатно заморене и имају знатне губитке. Моравска дивизија II. позива, јачине 4 пешад. пука, има задатак да 16. ов. м-ца. са фронта: Јелача – Китка – Веља глава – Копиљак снажно свом снагом нападне непријатеља, који је заузео Гиљане и Вел. Планину, у бок и позадину и да Гиљане поврати. Вардарској и Моравској дивизији I. позива наређено је, да дође у везу са вашим одредом и нападну непријатеља, чим осете дејство Моравске дивизије II. позива, која је 16. ов. м-ца. стављена под моју команду. Вашем Комбинованом одреду наређено је заповешћу ОБр. 10641 од 14. ов. м-ца. да, чим избије на Ново Брдо, одмах предузме нападе обалом Криве реке против непријатељских делова, који се на том правцу буду налазили, старајући се да одрже везу са нашим трупама на Свирцима односно са Моравском дивизијом I. позива. Штаб Моравске дивизије I. позива сад се налази у Лабљанима, где је и телефонска станица преко које се може доћи у везу са овом командом и Вардарском дивизијом, која ће се везати телефоном за Лабљане. Команданту Моравске дивизије I. поз. и Вардарске дивизије наређено је, да везу са тим командантом траже правцем Лабљане – Грлиш – Драголисинце – Клоко – Лештар. Тражите истим правцем везу са поменутим дивизијама“.
Командант армије отишао је овог дана у јутру у Лабљане. Штаб у 6 час. полази за Липљан. На основу наређења команданта трупа Нове Области ОБр. 10696 од 15. новембра командант Комбинованог одреда издао је 16. новембра у 9.30 час. ову заповест:
„По добивеном извештају овог часа од стране команде трупа Нове Области, Вардарска дивизија I. поз. држи линију Ново Брдо – Извор – Зебинце а Моравска дивизија I. поз. од Зебинца преко Лабљана на Корну (1250); 10. пук I. позива сишао је на Јелачу, а Моравска дивизија заузела је Китку и спустила се ка Кривој реци у десни бок и позадину непријатеља, који је гребеном Вел. Планине наступао за Вардарском дивизијом. На основу заповести команданта трупа Нове Области, Комбиновани одред, Вардарска и Моравска дивизија I. позива предузеће напад на непријатеља, коме ће кооперисати и Моравска дивизија II. поз. и 10. пук. I. поз. у правцу десног бока и позадине непријатеља. На основу овога наређујем: Да одред одмах продужи започети напад са тежњом, да заузме највиши ћувик на коме се налази непријатељ, а који је јуче нападнут, а потом дође десним крилом у тесну везу са левим крилом Вардарске дивизије, на Новом Брду и своје лево крило наслони на Криву реку фронтом ка истоку и југоистоку, држећи солидно западни део главног гребена Велике Планине, који се везује са Новим Брдом. У овом циљу 10. кадровски пук упутиће се између 3. батаљона 20. кадровског пука и 3. батаљона 7. пука II. поз. образујући са 3. батаљоном 19. кадров. пука десну нападну колону под командом ппуковника Момчиловића. 19. кадровски пук са 3. батаљоном 7. пука II. позива образоваће леву нападну колону под командом ппуковника Војислава Поповића с тим, да десна колона напада на лево крило и леви бок непријатељски правцем између Градића и највишег ћувика на коме је непријатељ, а лева колона на фронт и десни бок непријатељски; десној колони придаје се и вод митраљеза одредског одељења од 3 оруђа под командом командира одељења. 7. пук II. поз. (3 батаљона) и вод одредског митраљеског одељења, образоваће одредску резерву под командом пуковника Лешјанина. У саставу резерве остаће и пионирска чета, која се неће ангажовати за борбу.
Напад отпочети одмах, чим 10. кадровски пук изађе у висину борбеног поретка. Команданти колона успоставиће по могућству телефонску везу са штабом одреда, који је у крајњој кући села Лештара. Командант Комбинованог одреда шаље команданту трупа Нове Области 16. новембра у 10.15 часова извештај ОБр. 5446 ове садржине: „По добивеној заповести ОБр. 10696 од данас, из које сам се оријентирао о ситуацији и положају Вардарске дивизије I. позива, наредио сам продужење напада на непријатеља, који држи висове испод градића на главном гребену Велике Планине са тежњом, да обухватим његов леви бок и дођем у везу са левим крилом Вардарске дивизије I. поз. а потом у вези са њом продужим даљи рад. Терен је савршено немогућ за пољску артилерију, стога поново молим да ми се пошаље што пре брдска артилерија, пошто немам ни једног топа“. Напомена: Овај извештај стигао је у штаб армије у 15.30 часова. Начелник штаба трупа Нове Области који се налазио код штаба Вардарске дивизије послао је 16. новембра у 10.30 часова у име команданта армије команданту Комбинованог одреда ово наређење: „Пошто лево крило Вардарске дивизије има задатак да пређе у напад са коте 997 наређујем, да са вашим одредом изволите садејствовати овом нападу са обзиром на ситуацију према вама, дејствујте у десни бок и позадину непријатеља. Одржавајте тесну везу са Вардарском дивизијом, односно са њеним левим крилом“.
Вардарска дивизија I. позива. Према наређењу команданта трупа Нове Области ОБр. 10696 од 15. новембра, леви одсек дивизије остао је на своме месту (кота 997 са предстражама код градића на Новом Брду), а трупе десног одсека повукле су се на линију: Извор – с. Зебинци. Повлачење трупа отпочело је 16. новембра у 4 часа и извршено без великог притиска непријатељског. Непријатељ је овог дана пре подне пребацио из долине Прилепнице реке преко Велике Планине један пук пешадије и један пук коњице, а на фронт од коте 867 до безимене коте јужно од с. Прејаковаца дошао је нов пук из позадине. По телефонском наређењу команданта трупа Нове Области, издатом у 9 часова преко начелника штаба армије, који се налазио код Вардарске дивизије, да се понова заузме кота 867 и безимена кота јужно од с. Прејаковаца, командант Вардарске дивизије наредио је ово: Да командант 12. пука II. поз. са своја 2 митраљеза и својим 1 батаљоном из дивизиске резерве заједно са 2 брдска топа са деснога крила дивизије одмах појача коту 997 и одатле нападне на коту 867 у вези са фронталним нападом од с. Извора. У 12.15 часова батаљон 12. пука II. поз. са водом митраљеза стигао је на коту 997. У овом времену непријатељ је отпочео постепено приближавање ка коти 997 и ка Градићу на Новом Брду са 3 батаљона, отварајући артилериску ватру на ову тачку. Због овога као и због уверавања потчињених команданата о немогућности, да би се нападом постигао успех, јер су наше снаге биле слабе, као и због личне оцене команданта дивизије, пројектовани напад је обустављен. У 15.45 часова на левом крилу дивизије развила се јача борба. Командант 3. батаљона 1. пука, који је на Новом Брду код Градића и који је у тесном додиру са једним батаљоном Комбинованог одреда, јавља да се непријатељ у јачини 2 батаљона групише према Градићу. Непријатељски напад на коту 997 одбивен је у 20 часова. Непријатељска снага цењена је овако: Према коти 997 има 3 батаљона; према Новом Брду има 2 батаљона, а према десном крилу дивизије (Извор – Зебинце) око 1 пука.
Моравска дивизија I. позива. У току дана 16. новембра дивизија је посела и утврдила додељене јој положаје на линији: Зебинце – Лабљани – Корма (1250). Непријатељ је у току целога дана својим извиђачким деловима и једном брдском батеријом рекогносцирао наше положаје. С времена на време, кад се појавио циљ, наша је пешадија и артилерија дејствовала. Два батаљона и батерија који су одступали Жеговцем још нису дошли у састав, командант дивизије нема везе са нама. Команданту Брегалничке дивизије I. поз. послата је депеша: „Молим да коњички пук пошаље патролу у правцу Јањева ради хватања везе са батаљоном 16. пука, који су вероватно тим правцем одступили са Жеговца. Са батаљоном је и једна брзометна пољска батерија. О резултату ме известите“.
На фронту Брегалничке дивизије I. позива. У току 16. новембра, борба је вођена на целом фронту. Непријатељ је са 1 пуком пешадије, 1 пуком коњице и 1 батеријом са правца од Клокоша, нападао на лево крило дивизије и то на фронт: с. Златаре а са једним батаљоном наступао је у правцу к. 1190 на Жеговцу. Око 15 часова непријатељ је успео, да овлада косом која се спуштала са коте 1190 и да уништи одељења, која су била упућена за одржавање веза са Моравском дивизијом I. поз. Лево крило дивизије заноћило је у овом распореду: Код села Трепеника 1 чета и вод пионира; на коси западно од с. Миросаље: 1 полубатерија, један вод пешадије и митраљеско одељење у заштити батерије на коти 533 северозападно од с. Златаре; 1 чета у резерви.
Моравска дивизија II. позива. Командант армије својом заповешћу ОБр. 10132 од 15. новембра у 22.35 часова наредио је команданту Моравске дивиз. II позива ово: „Како је противник потиснуо Вардарску дивизију I. позива, заузео Гиљане и Велику Планину, на којој се утврђује према нашим трупама, које држе Ново Брдо, то, да би се ситуација код трупа Нове Области што пре поправила, наређујем да Моравска дивизија II. позива, коју образују 1., 2. и 3. пук II. позива, 10. пук I. позива; 4. коњички пук; 1 ескадрон Моравског коњичког пука II. позива, 1 пољска батерија и 6 брзометних топова, сутра 16. новембра нападне најенергичније у бок и позадину противника, који се налази на Великој Планини. Ухватити што пре везу са трупама Нове Области и Комбинованог одреда на Новом Брду“. Истом заповешћу наредио је командант армије, да Коњичка дивизија (без 4. коњичког пука) одмаршује за Приштину, и да се стави на расположење команданту трупа Нове Области. Моравска дивизија II. поз. развила се у зору 16. новембра за напад на линију: ушће реке Кременате – с. Беривојце. 10. пук са једном батеријом напада од Јелаче обема обалама Сите реке на фронт: ушће Кременате реке – с. Харновце. 3. пук II. поз. са 1 батеријом напада преко с. Бохаче и Хогоште на фронт: с. Каменица – с. Беривојце. 1. пук II. поз. долази са својом брдском батеријом преко Ђурашевца и Стрелице у средину између 10. и 3. пука и напада на фронт: Харновце – Каменица. 2. пук II. поз. креће се преко Веље главе и Китке и образује дивизиску резерву, која ће се кретати позади левог крила (3. пука) са задатком, да штити леви бок борбеног поретка дивизије од непријатељских покушаја са истока. 4. коњички пук на десном крилу дивизије има задатак да одржава везу са левим крилом трупа Нове Области код Новог Брда.
Стање Моравске дивизије II. поз. 16. новембра у вече: 10. пук пребацио се у току дана на десну обалу Криве реке код с. Харновце, где није било непријатеља. 3. пук заноћио је са 2 батаљона на десној обали Криве реке између ње и с. Робовца, а остала 2 батаљона налазе се на левој обали код с. Каменице. 1. пук заноћио је у близини Каменице. 4. коњички пук налази се код с. Ваганеша. У долини Криве реке до села Каменице није било непријатеља; на Великој Планини примећено је кретање мањих непријатељских одељења у правцу Новог Брда. За 17. новембар командант Моравске дивизије II. поз. наредио је заузимање Вел. Планине; за заштиту левог бока дивизије остаје 2. пук са ескадроном коњице на коси источно од Хогоште.
Коњичка дивизија. Командант трупа Нове Области 16. новембра у осам часова молио је Врховну команду да му се Коњичка дивизија упути правцем: Медвеђа – Лисица у Мрамор (на путу Приштина – Гиљане). Поводом овога, командант II. армије известио је команданта трупа Нове Области: „Коњичка дивизија упућена је данас из Тулара преко Брвеника за Приштину; према томе молим да се од стране те команде изда непосредно Коњичкој дивизији наређење за даљи покрет. Јачина Коњичке дивизије у Приштини биће: 2 пука и дивизион артилерије, који се због рђавог пута још није пребацио из Тулара преко Брвеника, учиниће то преко ноћи; 4. коњички пук дејствује на десном крилу Моравске дивизије I. позива, а 1. коњички пук налази се као заштитница II. армије на правцу: Лебане – Медвеђа и он ће се ускоро упутити за својом дивизијом“.
Командант Комбинованог одреда 16. новембра у 20.45 часова шаље команданту трупа Нове Области извештај ОБр. 5472 ове садржине: „У току данашњег дана, пошто сам добио обавештење о положају и ситуацији Вардарске дивизије, продужио сам напад на Ново Брдо, са оваквим распоредом: Десна колона 10. кадровски пук и 1. батаљона 19. кадровског пука са 5 митраљеза, напада између Градића и највише чуке Новог Брда (Велика Планина). Градић држи батаљон 1. пука I. позива из Вардарске дивизије I. позива. Лева колона: 19. кадровски пук (2 батаљона) и 1 батаљон 7. пука II. позива са 4 митраљеза напада на фронт и десни бок непријатељског положаја на највишој тачци Велике Планине, продужујући се левим крилом за 6 – 800 метара источно од с. Бољевца. Општа резерва: (3 батаљона 7. пука II. поз. са 2 митраљеза) на главној коси која избија на највиши врх Новог Брда (источно од коте 1124) за средином борбеног поретка. У току дана лево крило десне колоне подишло је под саму највишу чуку са њене западне стране, док је непријатељ у исто време почео да напада према чуки, на којој је градић и дошао на одстојање од 500 метара са снагом од 4 батаљона. Лева колона центром својим заузела је предње тачке на кршу испред центра непријатељских положаја, а левим крилом источно од Бољевца отпочела напад у леви бок непријатељских положаја. Овај је напад у почетку успешно напредовао, али је непријатељ против левокрилног батаљона извршио снажан против напад потпомогнут артилеријом и претрпевши велике губитке ипак успео, да овај батаљон потисне на положај са кога је данас и пошао на напад. Приликом овог против напада тешко је рањен командант непријатељског батаљона – виши официр. У оваквом борбеном распореду одред је заноћио, коњички дивизион на левом крилу за везу са 4. коњичким пуком. Десно је ухваћена тесна веза са левим крилом Вардарске дивизије I. позива на Градићу, а лево са 4. коњичким пуком, који је на ћувику југоисточно од с. Ваганеша. Уопште напад на положај Ново Брдо врло је тежак, а на великом делу одредског фронта и потпуно немогућ, због врло стрмих каменитих литица, које је посео непријатељ, а одакле се без помоћи артилерије не може истерати. Стога и овом приликом молим, да ми се додели бар 1 брдска батерија, јер је без ње немогућ брз и повољан свршетак напада. Употреба пољске артилерије апсолутно је немогућа. За везу са том командом имам телефонску станицу у караули Лисица и официра у њој, а одатле до села Лештара, где је штаб за релејну коњичку везу: Лисица – Прапаштица – Гологовица – Криљево – Лештар.