Операције II. армије
Командант II. армије 18. новембра у 9.25 часова издао је наређење ОБр. 10204 у овоме: „И општа ситуација и ситуација II. армије захтевају да се са вајвећим пожртвовањем задржи садањи бранички одсек: Сикирача – Маћедонци – Тупалски вис – Веља глава. Но ако би били принуђени, да се повучемо са те линије онда ће трупе заузети ове одсеке:
1) Трупе Јужно Моравске заузеће одсек Копиљак – Веља глава – Китка – Бели камен – Шајић. Одржавати везу десно са трупама Нове Области а лево са Тимочком дивизијом I. позива.
2) Тимочка дивизија I. позива. Одсек од Белог камена – Свирци – Новакова чука – Гољак -Хајкобила закључно, везујући се са Шумадиском дивизијом II. позива на Мркоњу.
3) Шумадиска дивизија II. позива одсек: Сикирачки крш – Сикирача – к. 893 – к. 862 – к. 859 – к. 983 – Мркоњ и десно хватати везу са Тимочком дивизијом I. позива, а лево са трупама III. армије, западно од Сикирачког крша на старом граничном фронту. Но ако би било онемогућено заузимање овог одсека, онда се мора заузети и одржати Сикирачки крш и стари гранични фронт Мркоњ.
4) Снабдевање из Приштине, код које су груписани дивизиски возови (послати преко Куршумлије), а на делу између Приштине и Лукаре.
5) Комуникациска линија за Шумадиску дивизију II. позива: Приштина – Сикирача и Приштина – Прапаштица; за Тимочку дивизију I. позива: Приштина – Прапаштица и Свирци – Хајкобила -Глоговица на Криву реку па Приштина. За Јужно Моравске трупе, комуникације изложене код Тимочке дивизије I. позива, а по могућности користити и комуникације ако буду слободне: Свирци – Јелача – Хогош – Беривојце и Китка – Хогош – Беривојце и даље комуникацијом Моравске дивизије II. позива. О пријему наређења одговорити“.
Штаб II. армије стигао је 18. новембра у 15 часова у Приштину. Врховна команда 18. новембра са ОБр. 24446 наређује команданту II. армије да одмах стави Коњичку дивизију (чији је штаб био у Приштини) на расположење команданту Тимочке војске. Непријатељ је 18. новембра напао на десно крило и центар Шумадиске дивизије II. поз. и потиснуо га са досадањих положаја Маћедонци – Реткоцер – к. 905. Трупе су се повукле на линију: Сикирачки крш – к. 893 – к. 862 – к. 859 – к. 983 – Мркоњ. Командант ове дивизије, због великих губитака и блиског додира, изјављује да се тешко може дати повољан јачи отпор. Непријатељ се задржао на освојеним положајима у јачини око 3 пешад. пука; сем тога у селу Стубли и Мискићу имао је 1 пук а на Зубу 1 пук са артилеријом. У Приштини и њеној околини нагомилани су многи возови и опасност постоји, да могу сасвим закрчити саобраћај. Командант II. армије моли да се одреде правци, на којима би се возови могли да ешелонирају ван Приштине, иначе велика је опасност у случају повлачења трупа и за возове и за трупе. Тимочка дивизија I. позива и Јужно Моравске трупе одступиле су на стари гранични фронт од Гољака до Копиљака. Командант II. армије намеравао је, да четнички одред развије четничку акцију у планинском пределу са обе стране реке Медвеђе испред фронта наших трупа, те га је зато био груписао на Лисици. Али кад је позвао команданта мајора Поповића и кад му је саопштио да предузме акцију, он је одговорио, да се та акција не може да оствари, но да је корисније да се одред употреби на крајњем десном крилу Јужно Моравских трупа, те је одред упућен тамо.
Дејство Шумадиске дивизије II. поз. у току 18. новембра. Од 10 часова отпочела је јака пешадиска борба на десном и средњем одсеку, са непријатељем који је подишао из Лопатничке реке. У 12.45 часова средњи одсек потиснут је са одбранбене линије: Шериф мала к. 782 и заузима положај на коти 809 и југоисточно. Дивизиска резерва упућена је ка овом одсеку, ради извршења контра напада. У 13 часова повукао се и десни одсек са предње одбранбене линије: к. 710 – к. 740 на положај Маћедонци – Богдашевски вис. У ово време осмотрена је једна непријатељска колона, дуга 2 км. у покрету преко Гајтана у западном правцу. У 13.25 часова осмотрена је једна непријатељска колона у јачини 1 пешад. пука у покрету косом од С. Газдари ка Пустом Шилову, а одмах за овом видело се чело друге колоне. Командант Радановачког одсека извештава, да је 1 непријатељски батаљон ноћио у Добром пољу између 17./18. новембра и да су 17. новембра виђене неке трупе у покрету ка Вулином брду, за које се није могло утврдити, да ли су наше или непријатељске, и да се веза са нашим трупама није могла никако ухватити. Десно крило 17. пешад. пука I. поз. на Маћедонцима обасуто је јаком артилериском ватром и нападом једног непријатељског пука, напустило је положај око 14 часова и повукло се на коту 700 – 630. Предузетим испадом са 11. пешад. пуком непријатељ је задржат, али се овај напад, претрпев озбиљне губитке, морао зауставити на линији Шериф мала к. 809. Пред вече око 17 часова непријатељ је управио своје нападе на целом фронту дивизије од Богдановачког виса до к. 905. Десно крило и центар положаја ове дивизије пали су. Наше се трупе прикупљају на линији: Мркоњ – к. 983 – к. 858 – к. 862 – к. 893 – Сикирачки крш. Два батаљона 5. кадровског пука била су упућена ка Маден планини и нападали су у правцу Зуба, али не успев у нападу, а због ситуације на десном крилу и центру, повучени су на Сикирачки крш.
Према извештају команданта коњице, једна непријатељска колона јачине 1 пешад. пук са товарним коњима, вероватно брдском батеријом, осмотрена је у покрету од Доброг дела ка Вулином брду, где је чело избило око 15 часова. Према извештају команданта Радановачког одреда, једна непријатељска колона јачине најмање 1 батаљона, осмотрена је у покрету од Доброг дела преко Трпезе, Вулиног брда, ка Мачијој стени, где је избила челом око 15 часова. Непријатељ према фронту ове дивизије задржао се на освојеном положају: Маћедонци -Реткоцер – к. 905. Јачина непријатеља, који је у току дана нападао, цењена је најмање 3 пешад. пука. Дивизиски штаб био је у караули Брвенику (к. 1105). Ноћу 18./19. новембра трупе ове дивизије прикупљале су се на новој одбранбеној линији; но због великог растројства и одступања у нереду, као и због врло тешког терена, ишло је са прикупљањем врло тешко, тако да се трупе за понован отпор нису могле спремити. Поједини пукови спали су по броју пушака испод јачине батаљона. Сем тога је непријатељ био у непосредном додиру са нашим трупама. Командант дивизије био је у току ноћи принуђен да нареди заузимање линије: Мркоњ – к. 972 (јужно од Брајине) – Г. Брајински вис (750) – Прпоре – к. 1106 – караула Сикирача (1072) – Сикирачки крш. Командант је рачунао да ће, уклањањем од непосредног ударца непријатељског, моћи ипак да организује на новој линији известан отпор, те да у времену добије један дан. Због моралног и бројног стања дивизије на дужи отпор није могао рачунати. Стога је молио команданта армије за даље ииструкције у случају неуспешне одбране на заузетој линији. Командант II. армије примивши извештај 19. новембра у 17 часова одговара: „У случају да будете принуђени, да се повлачите левим крилом својим или да се III. армија повуче, повуците се левим крилом на косу, која води од Лисице, па јужно од с. Нишевца на с. Балабан и ухватите везу са трупама III. армије на левој обали Брвенице. Са десним крилом останите на Мркоњу, докле год можете, а затим дајте понован отпор на старом граничном фронту од Лисице до везе са Тимочком дивиз. I. позива“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива 18. новембра. Од команданта 5. кадровског пука, који је 17. новембра добио наређење да се врати на Брајшор и Маден планину и да затвори правац од Косаонице, добивен је 18. новембра у 6 часова извештај, да је за извршење наређења упутио један батаљон, а да ће са остатком остати на положају Сикирачки крш до сванућа, кад ће приступити извршењу наређења. У 9 часова известио је командант тога пука, да је пук остао на положају Сикирачки крш и да се није напред кретао, а да је упућени батаљон наишао на непријатеља јачине око 1 батаљона, као и то да се непријатељски батаљон, по причању мештана спустио у Добри дол. У току дана непријатељ је вршио напад на целом фронту ове дивизије. До подне је заузео предњи положај на линији: Ђулекаре – Беровица а после подне и у вече продужена је борба на главном положају. Непријатељ ја на целом фронту пришао надмоћним снагама до на 5 – 600 метара а где – где и на јуришно одстојање од наших ровова, па је делимично вршио јуриш око 18 часова. Због јаке надмоћности непријатељеве и његове многобројне брдске и пољске артилерије и слабог морала наших трупа, положај се с муком и самопожртвовањем официра држао до ноћи. Даље држање положаја било је апсолутно немогућно, јер се осећало ближе прилажење непријатељских резерви и колебање и попуштање наших трупа. Због оваквог стања, командант дивизије наредио је повлачење под заклоном ноћи на положаје, који су му одређени наређењем команданта II. армије ОБр. 10204 од 18. новембра: Бели камен – Свирци – Новакова чука – Гољак – Хајкобила. Око 15 часова примећено је да се десно крило Шумадиске дивизије II. позива повукло са косе: к. 710 – 708 – 650 на одсек: к. 680 – 700 и 608, као и да су бугарски делови дошли до коте 630 (северно од с. Врапци).
Операције трупа Нове области
Пошто су 17. новембра сви непријатељски напади у главном задржани решава се командант трупа Нове Области да пређе у напад на целој линији, како би поправио ситуацију и морално стање трупа и тиме постигао обрт у операцији. За напад издато је 18. новембра у јутру наређење ОБр. 10802 у овоме: „Непријатељски напади на фронт Вардарске дивизије I. позива и Комбинованог одреда у току 17. ов. месеца одбивени су, а на фронту Брегалничке дивизије I. позива, уз садејство Комбиноване дивизије, која стиже у току 17. и 18. ов. месеца непријатељски напад је одбивен, и Комбинована дивизија 18. ов. месеца прикупља се у Урошевцу, за напад на непријатеља правцем: Урошевац – Гиљане и делом своје снаге правцем: Сазлија – Жеговац кота 1190 с тим, да ако непријатељ у току 18. ов. месеца отпочне повлачење, да га и она 18. ов. месеца енергично нападне свом снагом, која буде прикупљена у Урошевцу. Моравска дивизија II. позива која је 17. ов. месеца била на линији југозападно од Ајневца – Робовац, са осигурањем према истоку на левој обали Хогошке реке, на свом фронту није наишла на непријатеља. У циљу заузећа Гиљана наређујем: Да се непријатељ нападне 18. ов. месеца на целом фронту и то:
1) Да Моравска дивизија II. позива свом снагом напада непријатеља и то: десним крилом правцем преко Ајневца и села Бушинца, а левим крилом правцем села Каменице – Божевац – село Ропотово, пребацујући 4. коњички пук на десну обалу реке Десивојке за заштиту свога левог бока и позадине.
2) Да Комбиновани одред по заузећу Новог Брда и Велике планине наступа правцем између села Клобука и Прејаковаца обема обалама Макрешке реке и да потпомогне напад Моравске дивизије II. позива на Божевачке положаје, ако би непријатељ на томе положају био јак, садејствујући Моравској дивизији II. позива. Али ако би непријатељ био јак на безименој коти западно од Макреша да садејствује Вардарској дивизији I. позива за освајање ове коте.
3) Да Вардарска дивизија I. позива напада непријатеља правцем од села Извора на безимену коту западно од Макреша.
4) Да Моравска дивизија I. позива напада правцем Лабљање – Гиљане и обема обалама Бресаличке реке на фронт Бресалица – Понеш и даље према ситуацији на Гиљане. Ако би непријатељ био јак на безименој коти западно од Макреша тада Моравска дивизија I. позива има да садејствује својим левим крилом за заузеће безимене коте западно од Макреша и да тражи везу са Комбинованом дивизијом.
5) Команданти ће држати везу међу собом и са мојим штабом.
6) Коњичка дивизија очекиваће у Приштини даља наређења припремајући се за предстојеће операције, зашта ће добити заповаст.
7) Мој штаб 18. овог месеца преместиће се у манастир Грачаницу“.
Дејство Комбинованог одреда. Командант Комбинованог одреда, 18. новембра у 22.30 часова послао је команданту трупа Нове Области извештај ОБр. 5516 ове садржине: „Јутрос у 6.30 часова отпочео је општи напад на целом фронту одреда на непријатељске положаје на највишем комплексу Велике планине, источно од града и коте 1124 код Новог Брда. Напад је имао да савлађује велике тешкоће због кршног терена са стрмим каменитим литицама, које су биле појачане тиме, што одред није имао артилерије, а помоћ, коју му је указивао брдски вод са левог крила Вардарске дивиз. није била довољна. До 14 часова десна колона, наступајући од градића источно, заузела је четири камените чуке и подишла на 200 метара највишем врху планине. Лева колона заузела је камениту литицу испред највишег врха изнад села Бољевца и источно и западно од њега, коју је непријатељ упорно бранио. Уз дејство два брдска топа и 3. батаљона 7. пука I. позива успела је да на леђима непријатеља, који се повлачио ка гребену највишег врха планине, избије на овај врх, онемогућивши непријатељу да се ту задржи. Одмах затим на гребену су избили и батаљони 19. кадровског пука из леве колоне, а око 16 часова и цела десна колона. Непријатељ је потпуно растурен и у нереду одступа ка селу Бушинцу и Клобукару, гоњен јаком пушчаном и митраљеском ватром и мањим одељењима, која су низ овострану падину гребена наступала за њим. Заплењен је један брдски топ, 10 товарних коња и 20 сандука муниције. Поред тога, на положају је остало доста побацаних пушака и растурене муниције и велики број погинулих непријатељских војника, међу којима и један официр. Међу погинулим непријатељским војницима има доста Арнаута са бугарским капама и шињелима, са нумерама 12. и 19. пука. Један заробљени непријатељски војник припада 15. пуку 1. бригаде 5. дивизије. Наредио сам, да се сутра из јутра прикупи растурено оружје и муниција и покопају погинули. Трупе су заноћиле на заузетом положају утврдивши се, и са потребним обезбеђењем ухвативши везу лево са 10. пуком I. позива а десно са левим крилом Вардарске дивизије. Одред има губитке у људству, чији број као и утрошак муниције још није могао бити утврђен. Држање старешина и војника било је похвално. Сутра зором продужујем даље извршење постављеног задатка“.
Дејство Моравске дивизије II. позива. Командант Моравске дивизије II. поз. 18. новембра у 15.15 часова шаље команданту Комбинованог одреда извештај ОБр. 2812 ове садржине: „Предњи делови 10. пука прешли су Макрешку реку око подне и наступају даље ка Прејаковцу под борбом; 1. пук наступа лево од 10. пука; 3. пук је ангажован код Божевца, али сад немам ближих података. Непријатељ наступа у леви бок дивизије обема обалама Криве реке. Сем делова код Куретина, примећен је један непријатељски развијен батаљон у наступању од села Блата ка селу Одановце а у 13.45 часова за њим је ишао један батаљон. Изгледа да је овде цео пук са артилеријом, који гађа Беривојце“. Командант Моравске дивизије II. позива са ОБр. 2815 од 18. новембра у 24 часа, шаље команданту трупа Нове Области, команданту Комбинованог одреда и команданту Вардарске дивизије овај извештај: „3. пук, који се налази на левом крилу ове дивизије, напао је данас Божевачки вис и њиме овладао око 13 часова. Непријатељ у јачини једног батаљона одступио је ка Г. Кормињану, задржав један свој део са два митраљеза на Ројановачком вису. Непријатељ је потом гађао Божевачки вис са два пољска топа од села Ропотова, а доцније и једном брдском батеријом са друма од села Маруновца. Један непријатељски батаљон развио се према Ројановачком вису. Ноћ је затекла овај пук у оваком распореду:
Један батаљон код доњег Макреша, који је наишао на јак отпор са десне стране Макрешке реке; један батаљон преко коте 940 избио је до леве обале Макрешке реке према селу Маркову; један батаљон је на Божевачком вису, а једна чета на Ројановачком вису. Пуковска резерва од три чете, налази се више села Бусовата, где су извучена и два пољска топа, а два су на левој обали Криве реке код Каменице. Борба на Божевачком положају престала је у ноћ. 10. пук са 6 чета садејствовао је у нападу Комбинованог одреда на Ново Брдо. Овај је напад потпомогао и својом брдском батеријом и он је крунисан успехом. Друга два батаљона прешла су око подне Макрешку реку и наступала ка Прејаковцу, али како су ови батаљони наилазили на све јачи и јачи отпор и претрпели знатне губитке (200 људи избачено из строја са 3 официра), то су се морали повући на леву обалу Макрешке реке. Од 1. пука још немам извештаја. 2. пук, који броји свега 200 пушака, налази се на обема обалама Криве реке на линији: Мочар – Беривојце – косе јужно од Робовца. Ту је и 4. коњички пук. На овој страни, непријатељ се налази са слабим деловима код села Корентина, и са јачом снагом на десној обали Криве реке код Одановаца и Топонице, где су примећена два батаљона и један ескадрон. Са обзиром на леви бок дивизије, а рачунајући на брже напредовање Вардарске дивизије и Комбинованог одреда и базирајући се на заповест ОБр. 10802, издао сам заповест да се дивизија прикупи на фронту: Божевце – Куретин и да 19. овог месеца нападне свом снагом на фронт: Ропотово – Доморовце. Међутим због јаког отпора на десној обали Макрешке реке мораћу и данас оставити извесну снагу на Макрешкој реци, па ћу је постепено узимати у колико буде напредовао напад суседних јединица. Са Комбинованим одредом споразумео сам се, да он целом снагом помаже Вардарску дивизију“.
Дејство Вардарске дивизије. Командант Вардарске дивизије 18. новембра у 20 часова послао је команданту трупа Нове Области извештај ОБр. 663 ове садржине: „Данас су трупе левог одсека ове дивизије напале непријатеља са коте 997 и градића на Новом Брду на безименој коти западно од села Бостине са тежњом, да дејствују ка безименој коти западно од села Макреша. Напад је дочекан са утврђених положаја западно од села Бостине, јаком пешачком и митраљеском ватром, као и контра нападом на 1. батаљон 12. пука II. позива, због чега напад није успео и делови левог одсека сад се налазе на северозападној падини безимене коте западно од села Бостине, у непосредном додиру са непријатељем. Трупе десног одсека ове дивизије у току данашњег напада подишле су коти 867 и безименим котама западно од села Трновца и Макреша, где су се задржале и предузеле утврђивање и осигурање. И према трупама десног одсека непријатељ је имао јаке делове, који су се утврдили и јаком пешадиском, митраљеском и артилериском ватром дејствовали на нас, те је напад ишао споро, и ако је потпомаган јаком артилериском ватром. Артилерија је у току данашњег напада, потпомажући пешадију, утрошила 855 зрна. О утрошку пешадиске муниције немам података. Губитци у људству су знатни на целом фронту дивизије, а тачних података немам. Сутра ћу продужити извршење заповести ОБр. 10802 од 18. новембра, али због јаког отпора непријатељског молим, да Моравска дивизија I. позива делом своје снаге дејствује у правцу безимене коте западно од села Макреша, као и да Комбиновани одред садејствује нападу ове дивизије“.
Дејство Моравске дивизије I. позива. Командант Моравске дивизије I. позива 18. новембра у 22.35 часова послао је команданту трупа Нове Области извештај Обр. 4439 ове садржине: „После припреме артилеријом, све три колоне дивизије предузеле су напад на непријатеља одређеним правцима и у току дана до 16 часова дошле су до линије: Паралово – ћувик јужно од села Зебнице. Даље наступање онемогућено је тиме, што Вардарска дивизија није предузела напад на безимени ћувик југоисточно од села Зебнице. И ако је напад вршен са доста енергије, ипак дивизија није успела да изађе на линију Бресалице – Понеш, јер су јој оба крила угрожена, десно са планине Жеговца, а лево са поменутог ћувика. Губитака нема много. Тачан број јавићу накнадно“.
Операције Тимочке војске
Штаб Тимочке војске стигао је 18. новембра у подне у Урошевац. Врховна команда са ОБр. 24446 од 18. иовембра наредила је, да командант II. армије стави Коњичку дивизију, чији је штаб у Приштини, на расположење команданту Тимочке војске. Коњичка дивизија била је у ово време стављена од стране команданта II. армије на расположење команданта трупа Нове Области. Командант Тимочке војске наредио је команданту Коњичке дивизије да у току дана дође у Липљан, одакле да се јави да би добио даље наређење.
Стање 18. новембра у вече. Комбинована дивизија: 3. батаљон 6. прекобројног пука, који је 17. новембра заузео коту 587, продужио је 18. новембра наступање ка селу Миросаљу; 2. батаљон овог пука, упућен из Бабуше ка селу Раховици, заузео је ово село и са предњим деловима избио на Жеговац. Остала 2 батаљона овог пука налазе се на линији: Папаз – Сазлија. 5. прекобројни пук заузео је у 14 часова непријатељски положај: к. 505 – ћувик код с. Садовина; непријатељски батаљон одступио је у правцу Гиљана. У 16.50 часова, избијају предњи делови пука до саме реке која протиче између Садовине и Слатине. Код Брегалничке дивизије I. позива примећено је, да непријатељ нагло одступа од с. Трстеника, а јужно друго његово одељење путом ка Гиљанима. Морал код наших трупа, јако се подигао овим нападима и њиховим напредовањем. Командант Крајинског одреда јавља, да стиже са одредом 20. новембра у Приштину. По телефонском извештају трупе Нове Области у општем нападу у току 18. новембра успеле су да избију и то: Моравска дивизија I. позива на линију: Паралово – Понеш. Вардарска дивизија I. позива са Комбинованим одредом заузела је безимену коту на Великој планини. Непријатељ је одступио у нереду у изворни део Макрешке реке. Моравска дивизија II. позива наступала је колонама својим ка с. Божевцу, где избија у току 19. новембра. Њен 4. коњички пук у покрету ка Доморовцу приметио је непријатељске покрете на левој обали Криве реке у правцу села Куретина, против којих су наређене потребне мере. Командант Тимочке војске намерава 19. новембра да предузме општи напад. У овом циљу 18. новембра у 16 часова издаје у Урошевцу ову диспозицију: „Трупе Нове Области у току данашњег дана (18. новембра) нападају непријатеља на целом фронту и то: Моравска дивизија II. позива десним крилом правцем преко с. Ајневца и Бушевца, а левим крилом правцем с. Каменица – Божевац – Ропотово, пребацујући 4. коњички пук на десну обалу Десивојке реке. Комбиновани одред по заузећу Новог Брда и Велике планине наступаће између с. Клобукара и Прејаковца обема обалама Макрешке реке, помаже напад Моравске дивизије II. позива на Божевачке положаје, а у случају потребе садејствује и Вардарској дивизији I. позива за освајање безимене коте западно од Макреша. Вардарска дивизија I. позива напада правцем од села Извора на безимену коту западно од с. Макреша. Моравска дивизија I. позива напада правцем Лабљане – Гиљане обема обалама Бресалице реке на фронт Бресалице – Понеш и даље према ситуацији ка Гиљану, а у случају потребе садејствује нападу на безимену коту. Ова дивизија има да дође у везу са својим десним крилом са Комбинованом дивизијом I. позива. Коњичка дивизија остаје у Приштини на расположењу за употребу. Тимочка војска има задатак, да што пре овлада Качаничким теснацом и загрози Скопљу, обраћајући пажњу на правац од Тетова, који је у непријатељским рукама, стога наређујем:
1) Комбинована дивизија I. позива, пошто се прикупи код Урошевца, напашће непријатеља сутра 19. тек. м-ца. правцем Урошевац – Гиљане, фронтом: Златаре – Миросаље – Раховица. При овоме нападу са потребном снагом овладаће Жеговцем (к. 1190). Десно одржавати везу са Брегалничком дивизијом I. поз. а лево са Моравском дивизијом I. позива, која напада правцем Лабљане – Гиљане обема обалама Бресалице реке, на фронт: Бресалица – Понеш. Напад извршити тако, да непријатељ на овом фронту нашим преласком у офанзиву буде изненађен. За ојачање десног бока Брегалничке дивизије I. поз. упутите 1 батаљон и ставите га на расположење команданту Брегалничке дивизије I. позива.
2) Брегалничка дивизија I. позива, ојачана са 1 батаљоном из Комбиноване дивизије I. позива, остаје на досадањим својим положајима и служи као ослонац нападу Комбиноване дивизије I. поз. садејствујући ватром, нарочито артилериском, нападу ове дивизије. Ради сагласности у дејству при сутрашњем нападу Комбиноване дивизије I. позива, командант ове дивизије и командант Брегалничке дивизије I. поз. ступиће у споразум односно потребног узајамног дејства.
3) Попуна муниције из Вардарског убојног слагалишта на железничкој станици у Липљану.
4) Штаб ове војске дошао је данас у подне у Урошевац, где остаје на железничкој станици“.
Командант Комбиноване дивизије издао је 18. новембра у 19.15 часова у Урошевцу заповест ОБр. 4571 у овоме: „Непријатељ се са 32. пуком налази на линији Златаре – Миросаље. Један батаљон 24. пука пред данашњим нападом 5. прекобројног пука журно је одступао од Садовика ка Гиљанима. Никаквих података нема, да ли има непријатеља на Жеговцу. Трупе Нове Области данас нападају непријатеља на целом фронту. Моравска дивизија I. поз. напада правцем Лабљане – Гњилане обема обалама Бресалице реке и да наступа ка Гњилану, одржавајући везу десним крилом са нашом дивизијом. Брегалничка дивизија I. поз. ојачана једним батаљоном наше дивизије остаје на положајима село Слатина – село Елез – село Врбана – кота 505, служиће као ослонац нападу наше дивизије. Наређујем:
1) Коњица: Командант ппуковник Младен Лукићевић (Моравски коњички пук, 1 ескадрон Комбиноване дивизије I. позива. Свега: 2 ескадрона), полази 19. овог месеца у 6 часова из села Бабуша, правцем с. Бабуша – с. Црнило – с. Кишно поље – с. Слановић – с. Цернице, дејствује на позадину непријатељску. Ухватити везу са Моравском дивизијом I. позива.
2) Десна колона: Командант ппуковник Вој. Николајевић (5. прекобројни пешадиски пук, 1 заплењена батерија (3 топа), 1. Крупова брзометна батерија. Свега: 4 батаљона и 7 топова). Ова колона остаје на одсеку кота 505 – кота 533, док лева колона не избије на Жеговац, а потом напада на непријатеља на фронту с. Д. Слатина – с. Златаре одржавајући јаку везу са левим крилом Брегалничке дивизије I. позива.
3) Лева колона: Командант пуковник Алекса Радовановић (6. прекобројни пешадиски пук, 2. прекобројни пешадиски пук (3 батаљона), 3. Моравски брзометни пољски дивизион, 2. Моравска брзометна батерија (2 топа), 2. брдска Дебанжова батерија. Свега: 7 батаљона и 18 топова), напада непријатеља на фронту село Раховица – с. Миросаље правцем с. Прелаз – Жеговац са обухватом. Почетак напада 19. овог месеца у 6 часова.
4) Општа резерва: Командант ппуковник Милан Прибићевић (1. прекобројни пешадиски пук, пионирски полубатаљон. Свега: 4 ½ батаљона), прикупља се код коте 587 у 7 часова 19. овог месеца.
5) Завојиште код села Биба (источно од Урошевца). 1. пољска болница у Урошевцу. 2. пољска болница у Штимљу.
6) 2. степен мунициске колоне у Урошевцу а једним делом у с. Биби. 1. степен у Штимљу.
7) Нападне колоне са досадањих крајњих телефонских станица продужаваће телефонску линију тако, да се у свако доба има веза са обе колоне. Телефонско одељење помаже десну колону у подизању телефонске линије ка Гиљану.
8) Трупне коморе и месарска чета у Штимљу. Профијантска колона у Штимљу.
9) Ја ћу бити 19. овог месеца од 7 часова на друму Урошевац – Гњилане код с. Сојева“.
Ноћ 18./19. новембра прошла је на миру. У јутру трупе Комбиноване дивизије отпочеле су наређене покрете у циљу извршења напада.
Операције трупа Битољске дивизиске области
Дејство Вардарског одреда. Око 11 часова 18. новембра вођена је борба око Крушева, из које се могло закључити, да непријатељ тежи да преко Крушева избије на правац Кичево – Битољ или Кичево – Дебар. Стога је командант Вардарског одреда наредио команданту 14. кадровског пука да прими команду над: 3. батаљоном 14. кадровског пука, који се у ово доба кретао ка Св. Митрану и Крушовљану; над полубатаљоном 3. батаљона 2. пука који се налазио на Дрвенику, и над 2 брдска топа, од којих му се 1 одмах шаље, а 1 је већ упућен са 3. батаљоном 14. пука. Две чете са једним митраљезом остају на Дрвенику ради осматрања правца: Кичево – Битољ, поседајући за најупорнију борбу положаје североисточно и југозападно од друма, односно коту 1493 (Дрвеник) и коту 1450 (Облаково). Задатак команданта 14. пука јесте, да нападне непријатеља и да га одбаци од правца: Крушево – Дебар. Командант 14. пука мајор Влајић прима на Дрвенику 2 чете 3. батаљона 2. пука I. позива. У исто време долази и топ 9. брдске батерије и креће се преко Дрвеника ка Крушеву. Командант 3. батаљона 14. пука мајор Петронић стигао је 17. новембра у вече на мост код Бучина, који је био покварен; топ, митраљез и комора нису могли овде прећи Црну реку. Стога мајор Петронић шаље ове делове преко гвозденог моста на Црној реци код Топличана; пешадију пребацује преко моста код Бучина и једну чету упућује у Кривогаштане, да га заузме и држи до доласка целог одреда, остале 2 чете чекају код Бучина, да топ, митраљез и комора обилазним путом преко Топличана стигну. Унапред одаслата чета наишла је на јаче одељење непријатељске коњице и пешадије и није могла ући у село Кривогаштане. У 10 часова 18. новембра батаљон мајора Петронића био је у селу Бела Црква; у ово доба чула се јака борба изнад вароши Крушева. Мајор Петронић решава се да наступа у правцу борбе у циљу да непријатеља нападне у бок. Мајор Петронић узео је правац преко с. Пресила ка Крушеву и око 15 час. заузео је коту 1291 на Драгишевцу; 2. чета 1. батаљона 2. пука није била испред Крушева, куда је раније упућена. По накнадном извештају сазнало се, да је ова чета 17. новембра била нападнута 1 непријатељским батаљоном и да се повукла код с. Вардина на десну обалу Црне реке. Непријатељ је заузео Крушево. Чета је добила наређење да уђе у састав мајора Благојевића.
Стање трупа Битољске дивизиске области 18. новембра
Састав и јачина. Вардарски одред: 2. пешадиски пук I. позива (3 батаљона свега 2.200 пушака; 2 митраљеза); 14. кадровски пук (3 батаљона, 1.300 пушака и 3 митраљеза); 3. Дебанжова позициска батерија од 5 топова; 6. позициска Дебанжова батерија од 3 топа; 9. брдска батерија од 3 топа. – Свега: 3.500 пушака, 5 митраљеза и 11 топова.
Тетовски одред: 13. кадровски пешадиски пук (3 батаљона, 1.300 пушака и 1 митраљез); 4. Дебанжова брдска батерија са 4 топа.
Поречки одред: Састављен од граничара и обвезника Ибараца из Битољске и Кичевске посаде свега 300 пушака.
Мрзенски одред: Састављен од граничара, жандарма, возара, болничара и наоружаних мештана. Свега: 250 пушака.
Трупе III. позива са железничког осигурања код Криволака: 1. батаљон 1.пука III. позива са 400 пушака; 4. батаљон 1. пука III. позива са 240 пушака; 1 чета граничара из Брегалничке дивиз. области 80 пушака; 1. чета 2. батаљона 20. кадров. пука од 80 пушака.
Распоред: Алиначки положај. На правцу Прилеп ка Калабаку: 1 вод 2. пука и 150 пушака Мрзенског одреда; одатле па до Прилепског пута: 3 чете 4. батаљона 2. пука; 1 чета граничара и 1 чета 2. батаљона 20. пука, са 1 четом 14. пука у одредској резерви. Западно од Прилепског пута до Чипигова закључно на левом одсеку Алиначком: 1 чета 1. батаљона 14. пука; 1 чета 4. батаљона 2. пука; 1. батаљон 1. пука III. поз. (400 пушака) и 2 чете 1. батаљона 14. пука у одсечној резерви. Артилерија: 2 Дебанжова топа у центру; 1 брдски топ на левом одсеку; 2 митраљеза на десном одсеку.
На десној обали Црне реке: 2 чете 2. батаљона 14. пука са 2 Дебанжова топа на Лозанском брду. На Бакарном гувну 2 чете 2. батаљона 14. пешад. пука са 3 Дебанжова топа. Код Бучина: 4. батаљон 1. пука III. позива (240 пушака). На Дрвенику: 1 чета 3. батаљона 2. пука на к. 1493. 1 чета код Хана Мраморнице. У покрету за заузеће Крушева: 3. батаљон 14. пука; 1 чета 1. батаљона 2. пука; 2 чете 3. батаљона 2. пука; 2 брдска топа и 1 митраљез.
Поречки одред и Кичевска посада (300 пушака) за заштиту правца: Брод – Кичево стављен је под команду Тетовског одреда.
Тетовски одред: 2 батаљона, 2 топа и 1 митраљез на правцу: Брод – Кичево са привременим задатком заузети Брод и Крушево; 1 батаљон и 2 топа на Ђоновачком положају штите правац Гостивар – Кичево а једна чета на правцу: Тетово – Призрен.
Догађаји у току 18. новембра. На правцу Призрен – Битољ: затишје целог дана. На правцу Прилеп – Крушево: вођене су борбе; Крушево је пало у руке непријатељу. На правцу Прилеп – Брод: непријатељ се повукао; Тетовски одред заузео је Брод и посео положај Барбарос источно од Брода. На правцу Гостивар – Кичево: непријатељ је застао на линији Лакавица – Трново. Сви правци који воде комуникацији Призрен – Дебар – Битољ заштићени су. Пред фронтом Вардарског одреда констатован је 1 непријатељски батаљон и 1 брдска батерија у Прилепу. На Прилепском пољу крстаре мања коњичка одељења; 2 вода пешадије утврђују се на Прилепском гробљу. На путу за Прилеп опажене су мање непријатељске колоне. По исказу мештана, непријатељска коњица у зору 17. новембра отишла је ка Кавадару у правцу француских трупа. Командант Битољске дивиз. области имао је утисак, да је непријатељ своје главне снаге с фронта Бабуна – Тетово одвео на другу страну, вероватно ка Скопљу и према Французима, оставивши довољну снагу за одбрану Бабуне и Гостивара, те намерава покушати (и ако има свега по 40 метака на 11 цеви топовских), да са Вардарским одредом пређе у офанзиву. На фронту француских трупа: Чичево – Сирково, Бугари су се у току 17. новембра повукли и укопавају се. Французи су одбили јаке бугарске нападе на целој линији. Од Енглеза, на ранији захтев, добивено је 17. новембра: 2.000 пушака са по 300 метака и 3.000 бомби. Од делегата у Солуну добивен је извештај, да је стигао одговор, да се никакве енглеске трупе не могу послати као појачање у Битољ. Командант Битољске дивиз. области послао је овог дана мајора Минића у Солун, у циљу дејствовања код савезника, да му се што пре пошаљу 50 митраљеза и до 20 топова.