Ситуација
У току 20. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 9454 у 15.15 часова. „Наредио сам команданту Дунавске дивизије II. позива, да коњицу своју и Дринске дивизије II. позива упути још данас преко Митровице у Вучитрн, те да са фронта: Вучитрн – село Коран – Сливица – Гусиниште извиђа на исток ка долини реке Лаба и да ухвати везу са Одбраном Београда. Један одред од једног батаљона, 2 митраљеза и 20 коњаника упућен је такође данас код села Бајгоре, ради извиђања правца који из долине реке Лаба изводи на Митровицу“.
ОБр. 9475 у 15.31 час. „У 13.15 часова данас добио сам од команданта Ужичког одреда овакав извештај: „Сад сам добио извештај од командира 2. ескадрона коњице при овом одреду писан 19. ов. м-ца. у 14 часова у Тврђеву, који гласи: „Овога часа патроле јавише а и сам сам се уверио, да једна непријатељска трупа пешадије у јачини од једнога пука наступа од села Граба па косом старе границе ка Рашкој. Турска села око Јанковог Камена па све до Новог Пазара побунила су се и са аустриским војницима у наступању ка Пазару убијају наше војнике, а и сами Арнаути и Турци мештани нападају на наше војнике и убијају, од којих је погинуо један војник овог ескадрона, који је био у патроли код Осанице“. По овом извештају и по многим знацима које и сам проверавам, један мој повереник Арнаутин предвиђа немир Арнаута из Дренице“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 5204 у 23.30 часова. „Борба која је јуче отпочела на Преполачком Шанцу продужила се јутрос са много јачом жестином. Непријатељ је са јаком снагом напао Лаушу, Преполачки Шанац и Орлујски вис и у подне је успео да потисне моје трупе у долину Лаба. Најпре сам наредио да се трупе прикупе на линију: С. Баловце – Подујево – Лешнички вис, а затим кад сам добио извештај команданта III. армије о намери да повуче своју армију на леву обалу реке Брвенице, наредио сам мојим трупама, да се ноћас повуку ка Тенешдолском теснацу и то: Шумадиска дивизија I. позива на вис Тенешдол; Тимочка дивизија II. позива на положај изнад села Годишња на десној обали Лаба. За осигурање бока I. армије наредио сам, да се упуте: 1 батаљон и нешто коњице на Качан дол, а 3 батаљона на Лешнички вис, одакле ће ако буду потиснути доћи на положај код села Славковића“.
Од команданта III. армије
ОБр. 8503 у 12.20 часова. „У току дана 19. новембра непријатељ није нападао на фронт ове армије. Трупе Дунавске дивизије I. позива нападале су данас Мачију стену, заузеле је и запљениле 1 митраљез, али су пред мрак опет биле потиснуте и враћене на положај Пикет. Непријатељ је користио непоседнути простор између Вулиног брега и Сикираче и спустио се до Љуазоба, па чак и до Орљана, са јачим одељењима још неопредељене јачине, по једном извештају јака патрола, а по другом 2 батаљона, а по трећем 1 батаљон. Предузете су мере, да се долина Брвенице затвори и да се ови непријатељски делови по могућству растерају а II. армија известила је, да је она предузела исте мере са Сикирачког одсека“.
ОБр. 8513 у 18.30 часова. „Данас око подне извештен сам телефоном, да су карауле Сикирача и Брвеник изгубљене. У исто време трупе Одбране Београда потискиване су са Преполца и Лауше; пред десним крилом III. армије непријатељ није био активан и пред центром и пред левим крилом примећивало се подилажење непријатељских делова, који су тучени нашом артилериском ватром. С обзиром на овакву ситуацију наредио сам, да још данас почне покрет армије на нове положаје на левој обали Брвенице. Дунавска дивизија I. позива заузима одсек од речице, која долази са југа па утиче наспрам слова „и“ у реку Стара Сбрија (код села Бурање) па до села Дизаја и безименог потока, који од њега силази у Брвеницу наслањајући се источно на трупе II. армије. Дринска дивизија I. позива заузима одсек западно од Дунавске дивизије I. позива па до села Бело поље и потока, који пролази кроз Алабак наслањајући се на трупе Одбране Београда (карта размере 1 : 75.000), оставили су заштитнице, које ће се постепено повлачити и осигурати покрет трупа Београдске Одбране. Путови на левој обали Врбенице, готово су неупотребљиви за возове. Ако се што од пољске артилерије извуче на положај, покрет уназад биће им готово немогућан“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 1007 у 16.40 часова. „Стање на фронту ове војске око подне овако је: Брегалничка дивизија I. позива држи линију: Слатинска коса на десној обали Лепенца – кота 523 – Врбански вис (источно од села Врбана) – кота 505 – Врбански поток; на њеном фронту влада сад затишје. Комбинована дивизија I. позива данас после подне после јучерашњег успешног напада избила је на линију: с. Садовина – с. Златаре – с. Миросаље – Жеговац са котом 1190 закључно. Непријатељ од јутрос напада коту 1190 – с. Гадиша – с. Кишно поље и Нарош, на неким косама Жеговца налазе се непријатељски делови, који се још упорно држе. Коњичка дивизија (2. и 3. коњички пук са дивизионом артилерије) стиже данас у Урошевац, а 1. коњички пук стигао је данас у подне у Липљан. Крајински одред по извршењу свога задатка према III. армији биће вечерас прикупљен у Приштини а сутра 21. ов. м-ца. упућен у Липљан“.
ОБр. 1020 у 23.45 часова. „Стање на фронту ове војске у току дана 20. новембра: Код Брегалничке дивизије I. позива дан је прошао на миру. Крајински одред се прикупио данас на Пркосу. Коњичка дивизија са 2. и 3. пуком и дивизионом коњичке артилерије стигла је у Урошевац, а 1. пук са 1 батеријом брзометном и једним митраљеским одељењем упућен је на правац Липљан – Нитин – Жеговац (к. 1240), ради протеривања непријатељских делова, који се појављују у овом правцу, у исто време одржава везу између Комбиноване дивизије и Моравске дивизије I. позива. Код Комбиноване дивизије десна колона се померила нешто унапред ка селу Златару. Десно крило леве колоне после јаке борбе и извршеног јуриша прешло је Миросаљски поток, но нема података докле је дошло. На Жеговцу цео дан била је борба и пред вече је изгубљена кота 1190, даљих података нема. Предузеће се против напад у циљу поновног заузећа ове коте“.
Од команданта II. армије
ОБр. 10259 у 7.20 часова. „У вези извештаја ове команде ОБр. 10250 од 19. ов. м-ца. доставља се накнадно ово: По извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива, непријатељ је 19. ов. м-ца. од подне овладао Туларским висом и котом 953, а у 13 часова заузео Сикирачки крш. Од 14 часова непријатељ је предузео напад на фронту: Прпоре – к. 1106 ка Сикирачи (к. 1072) и подишао непосредно нашој одбранбеној линији а нарочито је чинио јак притисак на караулу Сикирача, коју је нападао обухватно и у питању је, да ли ће се ова тачка моћи одржати“.
ОБр. 10266 у 13.25 часова. „По телефонском извештају добивеном од команданта Шумадиске дивизије II. позива, непријатељ је јутрос у 5 часова заузео карауле Сикирача и Брвеник, а у 12 часова на јуриш је заузео и коту 972 (западно од села Тулара) због чега је наређено, да се лево крило повуче на косу карауле Лисица јужно од села Нашевца – Балабан, а посада са Мркоња, да се повуче на караулу Лисица. Тимочка дивизија I. позива предузела је контра напад, да поврати Свирачку караулу, али је наишла на јаче непријатељске снаге. Борба се још води, резултат се још не зна“.
ОБр. 10281 у 19.20 часова. „По добивеним телефонским извештајима, Бугари су заузели Јелачу, а Моравска дивизија II. позива треба да се повуче на линију: Клобукар – Богосавце – Каменица. Због овога немогућ је опстанак Тимочкој дивизији I. позива на старом граничном фронту тим пре, што је јаком снагом непријатељском притешњена код Свираца. Наређено је Тимочкој дивизији I. позива, да остави јачу заштитницу на Хајкобили а са остатком да се повуче на линију: Глоговица – Грађеник – до Кремените реке, а Јужно Моравске трупе, да се повуку између реке Сите и Кремените, повијајући десно крило и хватајући везу са Моравском дивизијом II. позива. Шумадиска дивизија II. позива да држи Лисицу и косу која води на с. Нишевце и Балабан, а један део да прати на Столов Даг, да омогући прихват трупа, ако се буду морале повући на линију Глоговица – Столов Даг – десна обала Брвенице до у висину села Калића, ако би Тимочка дивизија I. позива напустила Хајкобилу“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 10851 у 11.30 часова. „Јутрос 19. ов. м-ца. у 5 часова отишао сам на положај да руководим борбу и у току овог дана стање је овако: На фронту Моравске дивизије II. позива, дивизија се у току ноћи 18./19. прикупила на фронту Божевци – Куретин и у току дана 19. ов. м-ца. нападала у правцу Ропотова и Доморовце. О начину и резултату напада још нема извештаја због тога, што је после подне прекинута телефонска веза, која је била постављена преко Комбинованог одреда. Терен на коме је Комбиновани одред и Моравска дивизија II. позива, тако је испресецан и непроходан да је одржавање везе једино могуће телефоном, јер извешћа релеима стижу доцкан. Коњичким извиђањем утврђено је, да преко Десивојске реке у правцу источно није било непријатеља. Примећено је одступање непријатељске колоне преко Доморовца – Кончул. Комбиновани одред напредовао је у правцу Прејаковца, докле је у нападу доспео још нема извештаја, пошто је телефонска линија прекинута. На фронту Вардарске дивизије I. позива у току 19. ов. м-ца. трупе ове дивизије у нападу на непријатеља подишле су под саме положаје западно од села Бостана, источно од села Зебнице, а западно од Макреша напредовале су 7 – 800 метара. Трупе, које су наступале ка с. Бостану, дошле су на 3 – 500 метара од непријатељских ровова, али даље нису могле наступати због јаке непријатељске ватре. Командант ове дивизије тражи појачање. Бројно стање дивизије толико је смањено, да фронт дивизије није заштићен и при најмањем нападу непријатеља, фронт ове дивизије биће пробивен. Муниције за брдску артилерију нема, а 4. брдска брзометна батерија у саставу ове дивизије има свега 10 зрна.
На фронту Моравске дивизије I. позива у току ноћи 18./19. чета из десне колоне ове дивизије успела је, да заузме коту 1250, али нападнута од једног непријатељског батаљона одступила је у 7 часова из јутра. Дивизија је предузела напад на непријатеља. Десно крило доспело је до села Понеша а лево крило до шумовитог ћувика, но оба напада одбивена су против нападом, а трупе су се повукле на свој ранији положај. Ноћу 18./19. непријатељ је из 3. батаљона 16. пука заробио 3 наредника, 9 поднаредника, 17 каплара и 146 редова. По мишљењу команданта ове дивизије, узрок је овоме премореност и недовољно снабдевање, због чега тражи појачање јер су трупе немоћне за офанзиву. Једно непријатељско коњичко одељење појавило се данас око 13.30 часова у селу Добротину и Гуштерици, овде је вероватно дошло преко Понеша и Жеговца. Прва француска брдска батерија због немања муниције налази се код села Ливађа. Наш официр који је водио борбу са свима одељењима код Гуштерице и Добротина, цени јачину овог непријатељског одељења око 100 коњаника и да је због тога био принуђен да се повуче на свој положај. О овоме је извештен командант Коњичке дивизије чија се једна бригада налази у Липљану, одакле је упутила један ескадрон ка Добротину, детаљан извештај још немам. По телефонском извештају команданта Тимочке војске, Комбинована дивизија ноћу 19./20. напада на коту 1190, куда се целог дана чула топовска паљба, као што се чула и правцем од Новог Пазара и Преполца. Општи утисак из наше борбе је такав, да Моравска дивизија I. позива и Вардарска дивизија I. позива нису више способне ни за какву акцију. Да бих трупе Моравске и Вардарске дивизије освежио и ојачао молио сам команданта Тимочке војске, да ми стави на расположење Крајински одред, али ме је овај известио, да су трупе из III. позива са 1 пољском брзометном батеријом и 2 Дебанжове батерије још у покрету ка Приштини. Једина је још нада успех Моравске дивизије II. позива и Комбинованог одреда уз садејство Комбиноване дивизије. Према томе сачекаћу за данашњи рад извештај команданта Моравске дивизије II. позива и Комбинованог одреда, резултат ноћних напада Комбиноване дивизије, па ћу се према томе определити, шта даље да предузмем“.
ОБр. 10877 у 1 час. „У допуну извештаја ОБр. 10851 од 19. ов. м-ца. част ми је послати свој накнадни извештај: На фронту Моравске дивизије II. позива, дивизија је у току 19. ов. м-ца. напала непријатеља између Макреша и Криве реке и левом обалом ове последње са овим распоредом: 3. пук нападао је са Бољевачког положаја на коту 940 – Рајановачки вис и успео доћи до 3 – 400 метара од непријатеља; око 12.15 час. непријатељ је предузимао напад на Божевачки положај, али је одбивен. 1. пук је доцкан стигао да се развије, лево од 3. пука 2. пук вршио је напад лево од 1. пука и достигао на 500 метара пред непријатељем у висину села Топонице. 10. пук је дивизиска резерва код Босплуња. 4. коњички пук извиђао је преко Криве реке у правцу Циганице, куда није наишао на непријатеља. Код Ранковца наишао је на непријатељске пешадиске патроле. Резултат напада: није било резултата какви су се очекивали поглавито стога, што Комбиновани одред и Вардарска дивизија нису дошли на исту висину, где је десни бок био изложен; сем тога непријатељ се појачао на правцу ове дивизије а надмоћнији је и у артилерији. На фронту Комбинованог одреда, одред је у току 19. ов. м-ца. предузео покрет на фронту Прејаковци – Клобукар. Десна колона (10. кадров. пук, 1 батаљон 19. пука и 1 батерија) нападала је на фронту Бостан – кота 867 и подишла коти 867, но даљи покрет заустављен је ватром са безимене коте западно од с. Рубљестања. Лева колона: 19. кадров. пук, 1 батаљон 7. пука II. поз. наступајући коти источно од коте 207 прешла је Макрешку реку и коту 547 и подишла непријатељу на 900 – 1000 метара, где је и заноћила 19./20. Резерва (остатак 7. пука) је код леве колоне. Са обзиром на овакво стање код ових јединица Вардарске и Моравске дивизије II. позива, о чему сам известио са ОБр. 10851, наредио сам, да у току 20. ов. м-ца. Моравска дивизија II. позива и Комбиновани одред продуже напад а ради даљег дејства у бок и позадину непријатеља, да Вардарска дивизија помогне Комбиновани одред својом артилеријом са левог крила, а са осталим делом снаге као и Моравска дивизија I. позива да остане на својим положајима и на случај непријатељског напада, да бране своје положаје, а у случају непријатељског повлачења, да предузму енергичан напад. Данас у 8 часова са Њ. В. Краљем одлазим прво на фронт Моравске дивизије I. позива“.
ОБр. 10878 у 11 часова. „Рад и дејство Албанског одреда зависио је од дејства и ситуације трупа Битољске дивизиске области и Призренског одреда. Веза ове команде са Албанским одредом је тешка тако да се извештаји добивају тек после 2 па и више дана, због чега нисам у могућности, да на време сазнајем ситуацију Албанског одреда и суседних му трупа. Нужно је да се Албански одред стави под непосредну команду Врховне команде под чијом су командом Призренски одред и трупе на територији Битољске дивизиске области“.
Од команданта Битољске дивизиске области
ОБр. 4458 у 22.55 часова. „Код Вардарског одреда у току дана омање чарке. Од Крушева немам извештаја, да ли је у нашим или непријатељским рукама. Добивен је извештај од једног нашег коморџије, кога су Бугари пустили из болнице Прилепске, да је из Прилепа упућена једна непријатељска колона јачине 2 батаљона, 2 ескадрона и 4 брдска топа преко Плетвара – Тројаца – Беловодица – Дуње – Крушевице – Макова на мост код села Новака на Црној реци. Водник са положаја Калабака јавља, да се бугарска коњица пребацује преко планине у долину Црне реке и да се виде велике ватре у том правцу. Слабија непријатељска коњичка и пешачка одељења кретала су се из Прилепа ка Крушеву. Наредио сам да се село Новаци поседне са 2 чете и 2 топа, да са мањим делом поседне Високо к. 1506, Марково Гувно, Бобиште, к. 1304 и с. Мајково и да се енергично извиђа у свима правцима. Код Тетовског одреда, Брод је у нашим рукама. Детаља још нема“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 24547
Команданту III. армије – Подујево
„Начелник штаба наредио је, да енглеске опсадне батерије евакуишете правцем, којим се евакуишу колонски возови те армије, по наређењу ОБр. 24512, с тим, да се у близини црногорске границе задрже до даљег наређења ради евентуалне доцније употребе. Молим за наређење“.
ОБр. 24565
у 11.30 часова
Команданту I. армије
„Пуковник Пешић тражи најхитније, да се Јаворски одред пребаци на правац Сјеница – Сухи до – Рожај – Пећ, да га брани пошто је постао врло важан с обзиром на садању ситуацију“.
ОБр. 24507
у 12.20 часова
Врховном Команданту Њ. Кр. В. Престолонаследнику
„Командант трупа Одбране Београда ђенерал Михаило Живковић у досадашњим операцијама, својим радом није уопште одговорио очекивањима. Ово се јаче истакло у операцијама код Београда и јужно од Београда; у операцијама на Јанковој клисури; као и сад приликом повлачења од Куршумлије на стари гранични фронт, где је пропустио да заузме Мадљику, чиме је знатно умањио отпорност свога фронта и открио комуникацију I. армије. Према овоме молим Њ. Кр. Височанство, да се ђенерал Михаило Живковић смени са свога досадашњег положаја и стави на расположење Врховној команди; штаб Одбране Београда да престане функционисати, а трупе Одбране Београда, пошто су иначе слабе бројем, да уђу у састав III. армије“.
ОБр. 24594
у 20.30 часова
Делегату пуковнику Пешићу – Цетиње
„Наређено је, да се Јаворски одред врати у састав Санџачке војске. I. армија налази се на десној обали Рашке и левој обали Ибра на линији: Чесма Брђани Хан – Дебељак – Соковић и на десној обали Ибра на линији: Сочаница – Овчар“.