Операције II. армије
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. Трупе ове дивизије у току ноћи 20./21. новембра одступиле су на нову одбранбену линију: Дабишевачка чука – Дабишевац – караула Прапаштица – Лисица – Извор (1150) – Нишевачка коса – Балабан. У 6 часова 21. новембра отпочело је заузимање и поседање одређених одсека. Са прикупљањем трупа ишло је врло тешко због јаке магле. Десно крило Шумадиске дивизије II. позива (17. пук I. позива) заузима и Дабишевачку чуку према северу и истоку. Командант намерава да трупе Шумадиске дивизије у току 21. новембра одржи на линији: Дабишевачка чука – Лисица – Балабанска коса. До 11 часова владала је јака магла и трајало је затишје на целом фронту. У 11 часова примећен је покрет 1 непријатељске колоне – јачине једног пука пешадије – од села Брајине у правцу Лисице. На ову колону отворена је артилериска ватра. Према извештају команданта коњице од 9 часова непријатељ у јачини 2 батаљона прикупља се код Мерћеза (северно од Каљатице) са патролама упућеним у правцу Орљана. Веза са Дунавском дивизијом I. позива на левој обали Брвенице ухваћена је. Непријатељ је у току 21. новембра по подне подилазио положају ове дивизије. Наша артилерија растурила је 2 непријатељска батаљона, који су се прикупљали код Мерћеза (северно од Каљатице), као и предње непријатељске делове, који су подилазили Балабанској коси. Око 16 часова непријатељ је напао врло снажно крајње десно крило дивизије (1. батаљон 17. пука I. позива), но дочекан јаком пешадиском и митраљеском ватром, застао је на предњим тачкама. Повлачење трупа ове дивизије према наређењу команданта II. армије отпочело је у 21 час.
Дејство Тимочке дивизије I. позива. Трупе ове дивизије прикупљале су се 21. новембра пре подне и поседале нове положаје: Грађеник – Глоговица, а Јужно Моравске трупе положаје између реке Сите и Кременате. Са прикупљањем војника ишло је врло тешко због тешке борбе 20. новембра и веома испресецаног и пошумљеног терена. У 17.15 часова известио је командант трупа Нове Области команданта II. армије, да се Моравска дивизија II. позива повлачи због навале непријатеља. Око 15.15 часова, непријатељ је надмоћнијом снагом напао на средњи одсек ове дивизије, код Глоговице. Борба је трајала до мрака. У борбу је уведено све што је било у резерви. Али како је непријатељ јако надирао, а јединице и сувише бројно слабе, то се са највећим отпором једва успело, да се трупе које су биле нападнуте, одрже на положајима до мрака а у први мрак отпочело је делимично напуштање и одступање. Због одступања трупа средњег одсека, које су се повукле на косу северозападио од Глоговице, наредио је командант дивизије, да и трупе десног одсека дивизије и Јужно Моравске одступе у исту висину и поседну источне огранке Прапаштице, у продужењу трупа средњег одсека. Чим је борба постала јача и кад се видело да ће наступити напуштање код средњег одсека, одмах је извештен и командант Моравске дивизије II. позива. Дивизија је преко мере била ослабљена (имала је свега 3.000 пушака), преморена свакодневним борбама и ноћним одступањима, те због слабог морала код трупа, није било могуће организовати јачи отпор на овако широким фронтовима, колики је био дат дивизији. Од брдске артилерије није било више, јер је и последњи топ онеспособљен, а пољска артилерија није могла да се извуче на положај. Исхрана и дотурање других потреба је врло тешко. Ноћ 21./22. новембра прошла је на миру. У току ноћи трупе ове дивизије извршиле су повлачење на додељене им положаје.
Командант II. армије издао је 21. новембра у 18 часова наређење ОБр. 10308 ове садржине:
„а) Команданту Тимочке дивизије I. позива: Лево крило трупа Нове Области принуђено је, да се ноћас повуче на линију: Козница – Големе Ливаде. Због тога наређујем, да се Тимочка дивизија I. позива са трупама Јужно Моравским повуче на линију: Прапаштица и веже лево са трупама Шумадиске дивизије II. позива на Столов даг – к. 1350 а десно са трупама Нове Области. Све трупе Јужно Моравске да уђу у састав Власинскога одреда, који ће остати под командом команданта Тимочке дивизије I. позива, а командант Јужно Моравских трупа, пошто га разреши командант Тимочке дивизије I. позива, са својим штабом и архивом да уђе у састав армиског штаба.
б) Команданту Шумадиске дивизије II. позива: Због тога што се лево крило трупа Нове Области повлачи ноћас на линију: Големе Ливаде – Козница и Тимочка дивизија I. позива мора да се повуче на линију Прапаштица. Шумадиска дивизија II. позива повућиће се такође ноћас на линију: Кечекол – Столов даг, одржавајући везу са Тимочком дивизијом I. позива јужно од Столовог дага а лево са трупама III. армије, на левој обали Брвенице у висини села Колића“.
Команданту тешке артилерије, која је стигла 21. новембра у вече код села Враголије, наређено је ово: „Градске батерије, које припадају саставу II. армије, задржати на подесном месту па их распоредите на одсеку: Голеш брдо и кота 901 на Чичавици планини за одбрану правца: Приштина – Лапушински Хан, пошто је тај одсек одређен за одбрану овој армији. Узмите под команду и 3. хаубичку батерију са припадајућим Круповим топом и распоредите и њу, те да свом том артилеријом прихватите наше трупе, кад се буду повлачиле на тај бранични одсек и да помогнете одбрану прелаза преко Ситнице на том одсеку“. Напомена: Командант тешке артилерије пуковник Милош Михајловић, који је привремено био под командом команданта III. армије, на свом путу за Дрсник, свратио се овога дана по подне у армиски штаб и саопштио, да се по наређењу III. армије креће са тешком артилеријом II. и III. армије правцем: мост Враголија – Дрсник.
У 18 часова добивен је од команданта трупа Нове Области овај телефонски извештај: Да се Тимочка дивизија I. позива нагло повлачи на Прапаштицу. Да је добио тај извештај од Моравске дивизије II. позива и да се повлачи вероватно, што је притиснута од стране непријатеља. Због овога Моравска дивизија II. позива повлачи се на фронт: Лукавица – Сливово. Северно од Моравске дивизије II. позива повлачи се Власински одред ка Бутовцу, а од њега северно Тимочка дивизија I. позива. Овај телефонски извештај команданта трупа Нове Области несагласан је са његовим телефонским извештајем од 17.15 часова у погледу узрока повлачења Моравске дивизије II. позива, јер по извештају у 17.15 часова Моравска дивизија II. позива повлачи се због навале непријатеља, док по извештају од 18 часова Моравска дивизија II. позива повлачи се због повлачења Тимочке дивизије I. позива. У 19 часова командант II. армије добио је од начелника штаба Врховне команде наређење ОБр. 24670 (послато из Призрена 21. новембра у 18 часова) за повлачење кроз Црну Гору и Албанију.
Операције трупа Нове области
Командант трупа Нове Области 21. новембра издао је наређење ОБр. 10965 ове садржине: Непријатељ је 20. ов. м-ца. у 6 часова почео напад на Моравску дивизију I. позива и после кратке борбе успео је, да заузме предњи положај на десном крилу те дивизије. На фронту Вардарске дивизије I. позива, непријатељ је у току целога дана 20. ов. м-ца. нападао на коту 997, спуштајући своје делове у Бостане и јаругу северно од Бостане, тежећи да ову коту обухвати и чинећи јак притисак на целом фронту. Око 15.30 часова непријатељ је на целом фронту Вардарске и Моравске дивизије I. позива појачао напад нарочито на десно крило Моравске дивизије I. позива и на део фронта, где се наслања десно крило Вардарске дивизије на лево крило Моравске дивизије I. позива тако, да су се наше трупе Моравске и Вардарске дивизије једва одржале на својим местима, при чему је Моравска дивизија изгубила један вис испред свог фронта. Комбиновани одред по извршеној смени од стране Моравске дивизије II. позива стигао је једним делом 21. ов. м-ца. у Лабљане, а остатак стиже у току ноћи 21./22. ов. м-ца. Моравска дивизија II. позива у току ноћи 20./21. ов. м-ца. заузела је фронт Комбинованог одреда и дошла између Вардарске дивизије I. позива и II. армије, долазећи у везу са овом на утоку Сите. Око 16 часова Тимочка дивизија I. позива нагло је одступила на Прапаштицу, због чега је Ветернички одред одступио на Бутовац, а Моравска дивизија II. позива почела повлачење на Кознику. Код Тимочке војске, лева колона Комбиноване дивизије у току 20. ов. м-ца. повратила је коту 1190 на Жеговцу планини, али ју је морала напустити због навале непријатеља. Око ове коте борба се продужава. Коњичка дивизија, која је на правцу Урошевац – Мираш – Кишно поље, са 1. коњичким пуком дошла је у везу са левим крилом Комбиноване дивизије и десним крилом Моравске дивизије I. позива. Према ситуацији, која је данас настала код трупа II армије (Тимочка дивизија I позива и Ветернички одред), као и код Моравске дивизије I. позива, због данашњег губитка предњег положаја пред њеним десним крилом, наређујем:
1) Да се Моравска дивизија II. позива у току ноћи 21./22. ов. м-ца. повуче на положај Козница и да га заузме од села Луковице до безимене коте у висини села Модри поток – Сливово закључно. Лево држати везу са трупама II. армије, а десно се наслањати на Вардарску дивизију.
2) Да се Вардарска дивизија повуче такође у току ове ноћи на Козницу и да заузме положај од безимене коте у висину Модри Поток – Сливово искључно до закључно пута Гиљане – Приштина.
3) Да Моравска дивизија I. позива повије своје лево крило и центар тако, да буде у вези са десним крилом Вардарске дивизије.
4) Комбиновани одред да дође у армиску резерву на десно крило Моравске дивизије I. позива код коте 1250 изнад села Драговца.
5) Комуникациски правац за Моравску дивизију II. позива и Вардарску дивизију: Сливово -Грачаница – Липљан, а за Комбиновани одред и Моравску дивизију I. позива: Драговац (кота 964) – Јањево – Липљан.
6) Мој штаб је у манастиру Грачаници.
Операције Тимочке војске
Дејство Комбиноване дивизије I. позива. У току ноћи 20./21. новембра, кота 1190 на Жеговцу понова је заузета од стране леве колоне, којом је приликом заробљено 3 војника и заплењено 5 брдских непријатељских топова и 10 коња са пешадиском муницијом. Наш брдски топ, који је синоћ остао непријатељу у рукама, повраћен је. Али, непријатељ се појачао и огорчено нападао на коту 1190. Ситуација на левом крилу дивизије у правцу села Кишног поља није била довољно јасна; појачани непријатељски делови били су југозападно од села Кишног поља. У 9.30 часова 21. новембра, непријатељ је после огорчене борбе понова заузео коту 1190 на планини Жеговцу. Наше трупе, у доста великом нереду, повукле су се ка положајима код Кишног поља. Борба је трајала до 18 часова, кад је настало затишје. Наше трупе понова су се уредиле и поселе положај код Кишног поља.
Дејство Коњичке дивизије. У циљу парирања непријатељског напада на Комбиновану дивизију у правцу коте 1190 на планини Жеговцу, командант Тимочке војске у 9.15 часова наредио је команданту Коњичке дивизије у Урошевцу ово: „Крените се одмах са дивизијом правцем преко села Папаза и села Мираша ка Кишном пољу. Нападните непријатеља правцем преко села Црнила и Кишног поља и рашчистите просторију: лева обала Годимске реке – село Раховица. Са Комбинованом дивизијом I. поз. одржавајте везу. Са вашим 1. коњичким пуком дођите у најтешњу везу и наредите му енергичнији покрет правцем села Жеговца, а у циљу задатка који му је стављен. 1. коњички пук, по доласку Крајинског одреда у Добротин, ставите под команду команданта Крајинског одреда“. На основу овога, командант Коњичке дивизије наредио је у 10 часова ово:
„а) Команданту 1. коњичке бригаде: „Са бригадом (2. и 3. коњички пук и коњичка батерија) крените се одмах правцем: село Талиновце – Маховце – Прелаз – Бабуша, нападните непријатеља правцем преко села Црнила и Кишног поља и рашчистите просторију: лева обала Годимке реке – село Раховица са Комбинованом дивизијом и са 1. коњичким пуком, који је 20. новембра у вече избио са 2 ескадрона и митраљеским одељењем на линију источно од села Добротина: од реке Јањевске до Сољуше потока, одржавајте везу.
б) Команданту 1. коњичког пука: Продужите најенергичнији покрет правцем села Жеговца у духу издатог вам наређења 20. ов. месеца. По доласку Крајинског одреда у село Добротин, ставите се под команду команданта тога одреда“.
Према предњој заповести командант 1. коњичког пука упутио је један ескадрон са 2 митраљеза правцем Добротин – Жеговац са задатком да заузме Жеговце, један ескадрон и 2 митраљеза упутио је косом између Сољуше и села Жеговца ка коти 1250. Са Моравском дивизијом I. поз. ухваћена је веза код коте 1250 јужно од села Драговца. Командант 1. коњичке бригаде кренуо се са бригадом око 10.30 часова. У 14.30 часова стигао је главнином у село Црнило; претходница се кренула ка Кишном пољу. На непријатеља није наишао. Бригада је заноћила са главнином код села Црнила, линија предстража код чуке западно од коте 1190 па левом обалом Годимке реке до села Годимља. Због тога што је кота 1190 упуштена од наше пешадије и што је батаљон који је исту бранио, пао на стотину бораца, командант коњичке бригаде ојачао је нарочито десно крило предстраже, које се потпуно наслањало на лево крило пешадије. Детаљним извиђањем утврђено је, да се источно од села Слановице, на гребену Жеговац планине, налази један слабији бугарски коњички пук, који је спуштао патроле и водове у правцу р. Годимке. Пред појавом наше 1. коњичке бригаде, непријатељске патроле су се повукле ка гребену планине. Тако исто утврђено је да непријатељ држи коту 1190 са 1 батаљоном и 4 брдска топа.
Дејство Брегалничке дивизије. На фронту ове дивизије ноћ 20./21. новембра прошла је на миру. Командант Тимочке војске у 11 часова 21. новембра наредио је команданту дивизије ово: „Упутите команданта 1. пешад. пука са његовим штабом команданту Моравске дивизије I. позива, пошто остави сразмеран део коморе за 1. батаљон и митраљеско одељење овога пука, који ће делови и даље остати у саставу Брегалничке дивизије. До 14.30 часова на фронту ове дивизије владало је затишје, које је поремећено пешадиском и артилериском непријатељском ватром према Црвеном брегу, на који је непријатељ предузео напад. Борба је трајала свега 30 минута. Непријатељ је одбивен, те је понова настало затишје.
Дејство Крајинског одреда. Овај одред преноћио је у Приштини и 21. новембра зором кренуо се правцем преко Липљана за Добротин. У 15.30 часова главнина овог одреда стигла је источно од с. Добротина; предњи делови су се кретали обема обалама Жеговачке реке. На овом правцу био је и 1. коњички пук, који је стављен под команду команданта Крајинског одреда. Од 1. коњичког пука упућена су 2 ескадрона, да до мрака заузму коту 1250 југоисточно од с. Жеговца и да ухвате везу са Моравском дивизијом I. позива. Ови ескадрони дочекани су непријатељском ватром са ове коте. Борба је трајала до 17 часова. Непријатељ је са 2 топа тукао долину Жеговачке реке, а на коти 1250 утврдио се.
По прикупљеним податцима од заробљеника на фронту Тимочке војске била је 3. бугарска дивизија и то: 29. пук на Жеговцу; лево од њега 32. пешад. пук, а лево од овога 24. и 11. пук. Цела Балканска дивизија дошла је преко Прешева за Гиљане, а 11. и 24. пук преко Качаника; чете су јаке 120 – 250 пушака. 46. пук је на десном крилу 3. дивизије. Овде је и Софиски гардиски коњички пук. Јамболски коњички пук, који припада 3. дивизији, растурен је по ескадронима и разним правцима. Поред 6. пољског артилериског пука, овој дивизији припада и 3. брдски артилериски пук. Чује се да је 13. пешад. пук, пошто је претрпео велике губитке, повучен у резерву; не зна се где је. Вероватно је да је цела 7. Рилска дивизија повучена и упућена на други фронт. Муниције има доста и дотура се редовно. Хлебац примају неуредно; топла храна доста им се уредно даје.
Операције трупа Битољске дивизиске области
Дејство Вардарског одреда. На фронту овог одреда, Мрзенска чета држи положај источно од Калабака, са истуреним једним водом на положају код села Кокре. У правцу Дуње и Пештана врши се извиђање. На Марковом гувну налази се 8. гранична чета са истуреним водом на Бабишту, а 23. гранична чета и један вод 2. пука на Калабаку. У току 21. новембра вођена је борба око положаја Калабака. Непријатељски пешадиски делови задржани су код села Штабице и Кокре, а коњички јачи делови примећени су северно од села Дуње, у коме су наши делови. Према Алиначком положају виђају се само омања коњичка и пешадиска непријатељска одељења. Источно од манастира Прилепац примећен је логор једног непријатељског полубатаљона. Командант Битољске дивизиске области наредио је, да се појача посада на Калабаку потребном снагом пешадије и једним брдским топом. Командант Вардарског одреда упућује за појачање десног одсека 1. батаљон 1. пука III. позива из састава левог одсека. Командант одреда код Крушева мајор Влајић добио је наређење од команданта Битољске дивизиске области, да се привуче у састав резерве Вардарског одреда са целим батаљоном мајора Петронића и 1 брдским топом, а остатак од 3 чете, 1 брдски топ и 1 митраљез, да се стави под команду најстаријег са задатком, да што упорније брани прелазе преко реке Блата и по сваку цену одржи Крушево у нашој власти, одржавајући везу са нашим трупама на правцу Брода. У духу овог наређења упућене су: 2 чете, 1 топ и 1 митраљез правцем Кривогаштани – Врбљани -Коњари – Прилеп; 1 чета преко Нерова и Турског села у правцу Дебришта, а 1 батаљон са 1 топом упућени су у резерву Вардарског одреда на десну обалу Црне реке код Хана Вашарелца.
Дејство Тетовског одреда.
а) На фронту према Прилепу наступају наши предњи делови ка Ропотову. Непријатељ је давао јак отпор. У току 21. новембра наше су трупе заузеле села: Белушин – кота 748 – Лажани -Ропотово северно од Крушева.
б) На фронту према Гостивару непријатељ је посео линију: Лешница – Бањица – Турчане; 2 топа су пласирана код села Здуње. О снази непријатеља није било података. Сазнало се да Бугари позивају Арнауте на устанак и да их наоружавају.
Официр за везу код савезничких трупа јавља команданту Битољске дивизиске области да се 122. француска дивизија ноћу 20./21. новембра повукла неузнемиравана од непријатеља на десну обалу Црне реке. Командант Битољске дивизиске области упутио је једно одељење преко Вешолишта ка Клинову и даље десном обалом Црне реке, ради везе са француским трупама. У Битољу су стигла 4 вагона Манлихерове муниције из Солуна. На основи извештаја добивеног о томе, да су се ноћу 20./21. новембра француске трупе повукле на десну обалу Црне реке, командант Битољске дивизиске области ценио је ситуацију као врло тешку и држао је, да ће Бугари, обезбеђујући свој леви бок према савезничким трупама, остати у дефанзиви, а јаком снагом бацити се ка Битољу. Стога је молио Врховну команду за што хитније дејство, да се бар једна савезничка бригада без одлагања упути у Битољ ради појачања наших слабих трупа, које штите још једину комуникацију наше војске. У исто време молио је, да се има у виду крајња оскудица артилериске муниције код његових трупа. По извештају инспектора резервних трупа стављено је 4.000 рекрута на расположење команданту Албанског одреда у Дебру за заштиту правца: Гостивар – Дебар. Командант Битољске дивизиске области молио је Врховну команду, да се са 2.000 ових рекрута појача Тетовски одред, у ком циљу да се одмах упуте у Кичево. Врховна команда се ОБр. 24620 од 21. новембра наредила је команданту Албанског одреда да упути за појачање Тетовског одреда 2.000 рекрута од оних, које му је ставио на расположење инспектор резервних трупа.
Операције Албанских трупа (штаб у Дебру)
Подримски и Охридски одред осигуравају фронт према Албанији. Одред од 5 чета, 2 брзометна топа, 4 пољска Дебанжова топа источно од Маврових Ханова на Влајиници, штити правац ка Дебру и држи везу са Тетовским одредом на Ђоновачком положају. У формирању је нови Призренски одред за заштиту правца од Тетова преко Шар планине ка Призрену и Враништу.