а) Преписка између аустро – угарске и немачке Врховне команде о даљим операцијама
Начелник штаба аустро – угарске Врховне команде упутио је 26. новембра начелнику штаба немачке Врховне команде следеће писмо:
„ОБр. 18380 од 25. новембра
Задатак, постављен ђенералфелдмаршалу фон Макензену у духу тачке 2 наше војне конвенције изгледа да је решен.
У циљу извођења наше намере, према којој би наше снаге требале да нападну Антантину снагу искрцану код Солуна и да је потуку, учествоваће, како сам ја већ имао част Вашој Екселенцији да саопштим, и аустро – угарске трупе. Али извршење овог најближег задатка, како је то Ваша Екселенција и сама изјавила, неће моћи да отпочне отприлике пре 4 недеље.
Према томе сматрам, да је поверени мандат ђенералфелдмаршалу фон Макензену овим извршен, бар што се тиче аустро – угарских трупа, односно, да тај мандат, бар за прво време у ком се неће вршити заједничке операције, неће важити дотле док ми нашу даљу заједничку акцију не будемо споразумно утврдили.
Према томе молим Вашу Екселенцију да благоизволи примити к знању, да ја себи до тога времена задржавам право потпуног и слободног располагања са аустро – угарским трупама III. армије, онако исто, како сте се Ви до сада држали према немачким трупама, које су оперисале у Србији.
Баш овога часа стигао ми је извештај, да је од стране команде армиске групе ђенералфелдмаршала фон Макензена пројектовано да се, на простору око Митровице, аустро -угарске трупе 8. корпуса смене бугарским трупама.
Пошто, на основу поузданих извештаја о политичким циљевима Бугарске, имам разлога да се држим највеће опрезности и пошто је моја дужност да се бринем о томе, да наше трупе вазда буду спремне да чувају интересе монархије на просторијама које су од нарочите важности за њу, то се ја никако не могу са тиме сложити, да се аустро – угарске трупе повуку са простора око Митровице или да се оне, при евентуалном продужењу операција противу Црне Горе (у чему ја задржавам себи потпуну слободу акције), употребе на линији: Митровица – Пећ – Скадар и северно од те линије.
Ја морам већ сада свом снагом да нагласим, да се бар та линија мора сматрати као крајња граница интересне свере монархије.
III. армиска команда истовремено добија наређење, да аустро – угарски 8. корпус, без нарочите заповести аустро – угарске Врховне команде из Тешена и без предходне смене другим аустро -угарским трупама, никако не напушта простор око Митровице.
Молим Вашу Екселенцију да би о овоме на подесан начин изволела известити ђенералфелдмаршала фон Макензена“.
Напомена. Аустро – угарска Врховна команда у ово време замишљала је заузети Ловћен једном чисто локалном акцијом. О једној већој офанзиви из Босне, Херцеговине и Далмације противу Црне Горе није још било ни говора. Према томе извесно је, да је начелник штаба аустро – угарске Врховне команде, горе изнетим писмом мање ишао на то да себи прибави право слободног располагања са аустро – угарском III. армијом, већ је тиме више циљао на то, да принуди ђенерала фон Фалкенхајна на закључење новог споразума.
Горе наведено писмо послато је 26. новембра у Плес. Ђенерал фон Фалкенхајн био је у ово време у Темишвару, где је имао договор са ђенералфелдмаршалом фон Макензеном. Официр за везу пуковник фон Лустиг јавио је аустро – угарској Врховној команди, да се на тој конференцији расправљало о томе како би се немачким трупама омогућило учешће у операцијама ка Призрену, макар тамо био упућен један здружени одред.
У писму ђенерала фон Конрада, поменута заповест за 8. корпус (ОБр. 18380) стигла је III. армиској команди 26. новембра у 12.40 часова, са овом примедбом: „Ђенералфелдмаршала фон Макензена о овом наређењу обавестиће немачка Врховна команда“.
Заповест коју је команда армиске групе после добивеног обавештења под Бр. 1. а 2037 од 26. новембра издала команданту III. армије водила је рачуна о жељама аустро – угарске Врховне команде. Та је заповест гласила:
„Заповешћу 1. а Бр. 1967 издата наређења за ново груписање снаге мењају се у следећим тачкама:
Алписки корпус без 10. брдске бригаде има да се повуче из прве линије и да се упути ка Краљеву и источно од те вароши.
Тај корпус треба ту сместити на тај начин, да се он помоћу трупних кола може непосредно снабдевати из Краљева. Корпус остаје под командом III. армије.
Простор на коме корпус буде смештен јавити; покрет отпочети сутра 27. новембра.
III. армија обезбеђује до сада достигнуту линију. Њено лево крило доцније ће сменити I. бугарска армија.
После смене, граница између III. аустриске и I. бугарске армије треба да буде друм: Митровица – Пећ закључно“.
Према овоме наређењу III. армиска команда издала је заповест, којом је Алписком корпусу одређен простор: Краљево – Сирча – Милавчић – Стубал – Подунавци – Вртоп – Метикош. Поред овога, корпусу је наређено да 4. аустро – угарску брдску батерију упути 10. брдској бригади, а остале аустро – угарске формације да поведе собом ка Краљеву.
Главнина 10. брдске бригаде има да остави извиђачка одељења на Ибру, а са осталом снагом што пре да стигне у Нови Пазар. Пошто успостави поуздану везу са армиском телеграфском линијом, која је подигнута до Рашке, бригада треба да ступи под директну команду III. армије.
б) На фронту III. армије у току 26. новембра није било ничега значајног
На фронту 19. корпуса јужно од Сјенице, константовано је 26. новембра, да се десно крило црногорских предстража налази на линији: Височка – Пожегиње – Суходол – Ђерекари.
Алписки корпус у току 26. новембра није био знатно променио свој распоред. Командант корпуса јавио је да ће се од Рашке ка Краљеву кретати овако:
27. новембра са комором.
28. новембра са I. ешелоном артилерије.
29. новембра са 1. јегерском бригадом.
30. новембра са II. ешелоном артилерије.
2. децембра са 2. јегерском бригадом.
Преноћишта: Читлук, Лучице, Ушће, Полумир, Прогорелица, Краљево.
Све трупе треба да стигну у Краљево од 1. – 6. децембра, ако неби било потребно да се одреди један дан за одмор.
44. резервна немачка дивизија одмаршовала је 26. новембра од Краљева у 2 ешелона и то: I. ешелон из Драгобраће има да стигне у Земун 7. децембра, а II. ешелон из Краљева има да стигне у Земун 10. децембра.
Командант 8. корпуса наредио је 26. новембра:
59. дивизија да своје истурене напред делове повуче ка дивизији, остављајући према непријатељу само извиђачка одељења за одржавање додира.
Јегерски батаљон, који је био упућен из Вучитрна ка Бабином мосту у циљу успостављања везе са немачким трупама вратио се 26. новембра у Вучитрн, пошто је извршио свој задатак.
57. дивизија, која је била у другој линији 8. корпуса, упућена је 26. новембра, према наређењу команданта овог корпуса од 25. новембра, ка Брусу, на простор: Брус – Лепенац – Новаци – Бобота – Витково и то: 2. бригада да заузме северни, а 6. бригада јужни део овог простора.
в) На фронту XI. немачке армије, није било ничега значајнијег у току 26. новембра
г) Операције I. бугарске армије и делова II. армије, који су кооперисали I. армији
У току 26. новембра продужено је гоњење.
9. дивизија прешла је са 2 бригаде на леву обалу реке Ситнице и наступа ка одсеку: Голеш (1059) – Рибарска планина – Зборче. Истог дана у вече: 2. бригада је избила на Голеш; 1. бригада до села Злокућани, а 3. бригада је задржата у резерви јужно од Приштине.
3. бригада 8. дивизије гони правцем ка Штимљу и избила је на Зборче.
3. дивизија гони правцем ка Призрену и то: 2. бригада преко с. Црневља избила на превој планине Црнољеве према Дуље хану; 3. бригада (46. пешад. пук) преко Будакова избила на гребен Црнољеве планине према Бужаљу, а 1. бригада избила на Коџи Балкан према с. Грмовата.
1. дивизија прикупљена у Гиљану.
1. бригада 7. дивизије и 2. бригада 5. дивизије на истим местима, спремају се за марш ка Велесу и Штипу.
1. бригада 8. дивизије на маршу ка Гостивару стигла је у Качаник.
2. бригада 8. дивизије упутила је из Гостивара ка Дебру 23. пешад. пук, који је 26. новембра стигао на линију: Врутек – Царово; 12. пешад. пук задржат је у Гостивару, а одред пуковника Пинајотова упућен на Буковник планину.
д) Операције II. бугарске армије
Срби су напустили Алиначке положаје и они су 26. новембра заузети од стране бугарских трупа.
На осталом делу фронта ове армије нема промене.