Операције III. аустриске армије
На фронту 62. самосталне дивизије према Плевљу.
Командант ове дивизије намеравао је отпочети операције 30. новембра. Према извештајима добивеним од повереника Црногорци су добили наређења да се повуку преко Таре. Да су ти извештаји били вероватни, потврдили су повереници који су јављали да су Црногорци већ напустили превој Метаљке. У ствари 27. новембра тај превој су заузели без борбе 3 чете из одреда ђенералмајора Блехингера. Позади ових чета наступала су 3 батаљона и две батерије које су стигле до Чајнича. Остатак одреда (2 батаљона са артилеријом) био је још уназад на простору: Зубчићи – Горажда. На простору северно од Чехотине није дошло до сукоба са противником; јужно ка Челебићу потиснуте су црногорске патроле.
Извиђачка одељења 62. пешадиске дивизије наишла су овога дана (27. новембра) на линији: Капавица 1413 – Граница 1276 – Крњача – Дебели Бријег – Ровница тј. на северној ивици Плевљанског платоа на нове утврђене положаје, али су сви извештаји (авијатичара, извиђачких одељења и повереника) указивали на то, да се на тим положајима налазе само слабије противничке снаге. Главнина противника – 2 црногорске бригаде са 16 топа – одступила је преко Пријепоља друмом ка Плевљу до Хана Трлице, а вероватно и даље ка југу једним ново оправљеним путом преко села Отиловића, Љутића и Вруља.
Оваква ситуација побудила је команданта 52. дивизије да 27. новембра донесе одлуку, да већ 29. новембра са 3 батаљона и брдском артилеријом отпочне наступање до линије: Бољанић – Плевље – Јабука. Главнина дивизије имала је да се крене тек првих дана децембра. До тога времена очекивало се да ће саобраћај железницом до Увца, као и колски саобраћај до Пријепоља, бити упостављен, и да ће се тиме материјално снабдевање дивизије моћи обезбедити.
На фронту 19. корпуса јужно од Сјенице у току 27. новембра није било никаквих промена.
Истурени одред мајора Шулхора, из састава 10. брдске бригаде, која је дејствовала јужно од Новог Пазара, сукобио се код села Калудре (северно од Рудника) са деловима српског 5. и 6. пука III. позива, који су се повлачили јужно од виса Курило ка југозападу.
27. новембра, 10. брдска бригада добила је од команданта Алписког корпуса наређење, да се прикупи у Новом Пазару; III. армиска команда била је принуђена да нареди повлачење ове бригаде, јер иначе није било могуће снабдевати је храном. Поред тога, било је потребно да се та бригада одмори и обнови. Трупе ове одличне бригаде савладале су од 23. октобра до 27. новембра 460 км. (мерено у правој линији). За све то време – сем у Новом Пазару – трупе су преноћивале вазда под ведрим небом; опреме за зиму још нису имале; било је крајње време да дођу под кров.
Алписки корпус, који је овог дана отпочео покрет у позадину ка Краљеву добио је од команде армиске трупе Макензена наређење, да се из Краљева креће ка Крушевцу.
На фронту 8. корпуса, јужно од Митровице, у току 27. новембра није било никаквих промена, сем што је истурени одред мајора Шулера повучен са одсека Клина ка Митровици.
Из овога излази да је 27. новембра само 62. пешадиска дивизија на крајњем десном крилу III. армије имала још да реши поверени јој задатак. У осталом крајњи офанзивни напори III. армије били су постигнути.
Од ђенерала фон Фалкенхајна стигла је 27. новембра у 12.40. часова у Тешен шифрована депеша на адресу ђенерала фон Конрада ОБр. 16039 ове садржине:
„Према извештају, који сам из потпуно поузданог врела добио, не може се више очекивати, да ће Антантине трупе противу једнога у скором времену предузетог одлучног наступања у опште моћи давати озбиљнији отпор. Тиме се, по моме мишљењу, ситуација променила. Ово повољно стање, и поред опасности која би могла наступити због тешкоћа у дотурању потреба, требало би да се покуша искористити“.
Према томе предлажем, да се изда од прилике следећа директива:
„Фелдмаршал фон Макензен, под заштитом десног бока против Црне Горе и Албаније, продужује офанзиву против искрцаних Антантиних снага. За ово му се ставља на расположење:
а) Кевешова армија, из које се издваја Алписки корпус, док би у њен састав ушла једна бугарска дивизија;
б) Галвицова армија, састављена из: 4. резервног немачког корпуса; аустро – угарских трупа; две бугарске пешадиске дивизије, као и једне бугарске коњичке дивизије;
в) Бојаџијева армија, која ће у своме саставу имати две бугарске пешадиске дивизије; Алписки корпус и немачку тешку артилерију;
г) Поред тога и Тодоровљева армија са три бугарске дивизије оперисаће према директивама фелдмаршала фон Макензена.
Замишљам да се операција изврши овако:
Кевешова армија предузима заштиту код Призрена и северно.
Галвицова армија, код које би немачке и аустро – угарске трупе за прво време, услед тешкоће у дотурању потреба, могле учествовати само са једним делом својих трупа, имала би да се помери у Прилепску котлину, те да отуда напада ка истоку и то десним крилом од прилике паралелно грчкој граници.
Бојаџијева армија, да напада противнички фронт на простору између Црне реке и Вардара, док би Тодоров морао да врши удар из простора од Струмице левим крилом дуж грчке границе ка југозападу.
Молим да ми ваша Екселенција саопшти своје гледиште о овоме и евентуално да означи оне аустро – угарске јединице, које би ушле у састав Галвицове армије. Ђенерал Жеков (начелник штаба бугарске Врховне команде) слаже се са мојим планом.
Ако би вашој Екселенцији било што нејасно, то молим да ме сутра, у недељу у јутру, позовете на телефон, јер после подне морам због хитних послова да путујем на западни фронт“.
На основи овог, утврђено је у Плесу још 27. новембра, а у споразуму са трима Врховним командама следеће:
Директива ђенералфелдмаршалу фон Макензену
„Ђенералфелдмаршал фон Макензен, под заштитом десног бока ка Црној Гори и Албанији, продужује офанзиву против искрцаних противничких снага.
За ово му се ставља на расположење:
Кевешова армија, из које се издваја Алписки корпус и 57. аустро – угарска пешадиска дивизија, док у њен састав улази једна бугарска дивизија;
Галвицова армија, састављена из: 4. рез. корпуса; аустро – угарске 57. пешадиске дивизије и две бугарске пешадиске дивизије, као и једне бугарске коњичке дивизије;
Бојаџијева армија, која ће у свом саставу имати: две бугарске пешадиске дивизије; Алписки корпус и немачку тешку артилерију, и
Тодоровљева армија са три бугарске пешадиске дивизије биће везана за оперативне директиве фелдмаршалове.
Призренска, Ђаковичка и Пећска котлина, као и простор: Плевље – Пријепоље има се заузети.
Конрад ђен. пуковник с. р. Фон Фалкенхајн с. р.
замак Плес 27. новембра 1915. године
У духу ових споразума аустро – угарска Врховна команда доставила је 27. новембра III. армиској команди ову депешу:
„ОБр. 18461. Аустро – угарски 8. корпус у будуће састојаће се из: 59. пешадиске дивизије, 10. брдске бригаде и бригаде Хауштајна.
Будући распоред 57. дивизије одређује команда армиске групе“.
Ђенералу Конопицком начелнику штаба III. армије упућена је ова депеша:
За продужење операције доћи ће једна бугарска дивизија у састав III. армије. Из војно политичких разлога желило би се, да се та дивизија употреби јужно и искључиво на линије: Митровица – Пећ – Скадар. Ово служи искључиво за оријентацију команданта армије.
Пројектовано упућивање бригаде Шиса и Штрајта, а доцније и одреда Зубера под команду команданта трупа у Босни, Херцеговини и Далмацији, остало је у снази.
У овом циљу аустро – угарска Врховна команда 27. новембра упутила је III. армиској команди; команданту трупа у Босни, Херцеговини и Далмацији и пуковнику Лустигу (официру за везу код Макензена) наређење ОБр. 18479 ове садржине:
„Ландштурмске пешадиске бригаде ђенералмајора Шиса и Штрајта са простора око Чачка и Ужица упутити што пре ка Вишеграду. У Вишеграду излазе бригаде из састава III. армије и стављају се на расположење команданту трупа у Босни, Херцеговини и Далмацији.
Вероватно време доласка бригада у Вишеград, као и њихов састав, што пре јавити депешом Врховној команди и команданту трупа у Босни, Херцеговини и Далмацији.
Бригадне установе, по 3 бригадна коморска ешелона, упутити са бригадама.
Одред пуковника Зубера у прво време дејствује још у саставу појачане 62. пешадиске дивизије у офанзиви ка Плевљу време када се овај одред има да врати у састав трупа команданта Босне, Херцеговине и Далмације наредиће се накнадно.
Ово наређење издаје се III. армиској команди у вези са ОБр. 18372, а команданту трупа у Босни, Херцеговини и Далмацији у вези са ОБр. 18417 и на знање команде армиске групе Макензен“.
У погледу времена за мобилну употребу бригаде Шиса и Штрајта имало се узети у обзир следеће:
а) Да се пре упућивања ка Вишеграду на маршевној линији претходно припреме магацини хране;
б) Бригаде нису још имале зимско одело, а било је хитно потребно још да се замени поцепана обућа и одећа;
в) 5 брдских батерија које су биле у саставу немачких трупа и које су долазиле од Јагодине нису могле стићи у Чачак пре 3 – 4 дана. Две од ових брдских батерија требале су да дођу у састав 62. пешадиске дивизије, а три батерије у састав одлазећих двеју бригада Шиса и Штрајта, као и једна батерија, која је долазила из састава Алписког корпуса и која је још била код Новог Пазара;
г) Бригаде су требале да добију опрему за планински рат. Од товарне стоке, коју су немачке трупе вратиле, требало је формирати планинске профијантске и мунициске колоне.
Услед ових наведених околности, бригаде су могле да одмаршују ка Вишеграду тек 2. децембра.
Овај рок омогућио је, да је бригада пуковника Зубера, која је била одређена да учествује у Ловћенској акцији, могла још да остане код 62. пешадиске дивизије.
Операције I. бугарске армије
9. дивизија: на вису Голеш (1059) са 2. бригадом, код Злокућана са 1. бригадом, а код Скуланова са 3. бригадом.
Наређено је да 9. дивизија сменн 101. немачку дивизију, која се повлачи у позадину.
3. бригада 8. дивизије избила на положаје северозападно од Сухе реке.
2. бригада 3. дивизије на положаје источно од Сухе реке.
3. бригада 3. дивизије на положаје код с. Дворана југоисточно од Сухе реке.
1. бригада 3. дивизије на положаје код Телце, на Хаџа Балкану.
2. бригада 8. дивизије: лева колона (пуковник Панајотов) заузела је Кичево; десна колона без промене; у Гостивару општа резерва (2 батаљона 50. пука и 12. немачки пук). 1. бригада 8. дивизије маршује од Качаника ка Скопљу.
Операције II. бугарске армије
По заузећу Алиначких положаја упућен је слаб одред (1 вод пешадије, са 1 ескадроном и 1 митраљезом) који је 27. новембра заузео Крушево.
Коњичка дивизија са 1 батаљоном пешадије држи Алиначки положај од Тополчана до Бучина.
Наређено је, да 1. бригада 7. дивизије и 2. бригада 5. дивизије похитају ка Велесу и да тамо стигну 2. децембра.
Трупама које оперишу на правцу Прилеп – Битољ, наређено је да се утврде на линији: с. Тополчане – мост на Црној реци – с. Канем – с. Мељница.
На осталим одсецима без промене.