Поводом депеше команданта I. армије ОБр. 9735 и 9736 од 3. децембра, командант II. армије послао је:
а) Црногорској Врховној команди депешу ОБр. 10600 од 4. децембра у 1 час ове садржине:
„По директиви Врховне команде ОБр. 24942, I. армија има да затвори правце, који од непријатеља воде ка Рожају и Беранима, док се трупе II. и III. армије и Одбране Београда не извуку до Андријевице, а затим да се повуче на Андријевицу, да ту остане и затвара правце, који од Берана и Пећи воде за Андријевицу и Подгорицу, а све остале трупе имају да продуже повлачење на Скадар.
Извештај I. армије, да ће трупе ове армије бранити правац: Пећ – Ругово тачан је у толико, што ће се Пећ и правац од Пећи за Андријевицу бранити трупама II. и III. армије само за време, док се исте не повуку до Андријевице.
Трупе II. и III. армије повукле су се синоћ, а делом се повлаче данас 4. овог месеца, на последњу линију пред саму варош Пећ, да исту бране, док се не свију на одступни правац: Пећ – Велика -Андријевица.
Повлачење је предузето и мора се брзо вршити због немања хране, ни за људе ни за стоку.
Сва села између Ђаковице и Пећи побуњена су и трупе Тимочке дивизије I. позива приликом повлачења нападане су са свију страна од побуњеника, и морају да воде непрестано борбу са њима.
Ситуација трупа око Пећи у детаљу представљена је Српској Врховној команди преко те команде са ОБр. 10522“.
б) Команданту I. армије депешу ОБр. 10601 од 4. децембра у 1.30 часова ове садржине:
„Депеша ОБр. 9736 примљена:
„Молим исправите Ваш одговор упућен Црногорској Врховној команди, пошто по директиви Врховне команде ОБр. 24942, та армија има да брани правце, који од Берана и Пећи воде за Андријевицу и Подгорицу, када се ова и III. армија и Одбрана Београда извуку до Андријевице“.
Операције I. армије
Трупе Дринске дивизије II. позива заузимају 4. децембра положаје на линији: к. 1518 (северно од Мусине Јаме) – Мусина Јама – десна обала Радошине реке (Багочине), са слабијим делом на десној обали Ибра. Општа резерва код Рожаја и села Кланца. Коњички дивизион извиђа по свима правцима и одржава везу са Црногорским трупама код Суходола. Пољска артилерија ове дивизије упућена је ка Беранима.
Дунавска дивизија II. позива стигла је већим делом пешадије код Рожаја, а артилеријом (12 пољских топова и 16 кара) у близини Рожаја.
Ужички одред продужио је покрет у 7 часова у јутру ка Рожају. Штаб одреда стигао је у Рожај око подне, а трупе су једва у току дана успеле, да дођу до Црне реке. Командант Дунавске дивизије II. позива наредио је, да се трупе овог одреда у пристизању убивакују на простору између пута Жлеб – Рожај и Рожај – Беране. Доцкан у ноћ трупе су стизале код Рожаја; војници су били изнурени и преморени.
Услед јачег притиска непријатеља пред фронтом црногорских Санџачких трупа на правцу ка Бијелом Пољу, а обзиром на велики значај правца Бијело Поље – Беране у односу на рад и покрет наших армија, командант I. армије наредио је, по захтеву Црногорске Врховне команде и команданта Санџачке војске, да Дринска дивизија II. позива смени и остатак Васојевићског одреда, који држи линију Сухи до – Корита.
Услед ове појаве непријатељских трупа у долини Ибра са правца од Јабланице ка Беснику наредио је командант армије:
а) Команданту Дунавске дивизије II. позива да 5. децембра зором упути 2 батаљона са 1 – 2 брдска топа те да непријатељске делове протера;
б) Команданту Дринске дивизије II. позива да упути нешто својих трупа, бар са једним брдским топом, од Црнокопе на фронт: Баћ – Јабланица у десни бок ових непријатељских трупа.
Операције III. армије
Штаб армије стигао у Рожај.
На планини од села Радовца па до коте 1769 била је страховита закрченост стоке, двоколица и топова са карама (1 батерија) и поред једногласне одлуке команданата армија, да се ни двоколице не пуштају на правац повлачења, већ само товарна стока, ових је било више хиљада, било је кола са 4 точка па чак и велика државна кола.
Покрет Тимочке дивизије I. позива био је сасвим укочен узаним и стрменим местима, где се могао спустити само по један коњ или во и само по једна двоколица, са великим успоравањем и губитком времена.
Пошто се командант армије лично уверио, да је апсолутно искључена могућност да се и двоколице извуку и, да због њих могу пропасти и топови и маса материјала, наредио је да се све ове двоколице уклоне с пута и тако омогући успешно повлачење бар већег дела материјала и целе батерије, која је била на путу.
Трупе армије остале су 4. децембра на линији: Лешани – Рохот – Пригоде.
Дунавска дивизија I. позива и Браничевски одред на положају: село Лешани – село Рохот, држе десно везу са Тимочком дивизијом I. позива.
Дринска дивизија I. позива на положају: село Рохот – село Пригоде, држи лево везу са заштитницом Шумадиске дивизије I. позива.
На фронту Дринске дивизије I. позива непријатељ је дејствовао из једне брдске батерије од 4 топа на одсек Стародуран – Пригоде. Та 4 непријатељска топа пласирана су негде поред друма митровачког.
Једну групу Арнаута, која се била појавила митровачким друмом, наша је артилерија растерала само неколико минута пре него што се појавила непријатељска брдска артилерија.
Према оваквој ситуацији наредио је командант Дринске дивизије, да у састав заштитнице поред 8. пука I. позива и 4. батаљона 10. пешад. пука уђе и цео 3. прекобројни пешад. пук. Ова заштитница остаје на садањим положајима до 6. децембра, када ће се кренути ка Рожају. Њен је задатак: да штити правац за Рожај и осигура пребацивање коморе преко Жљеба.
Са 5. и 6. пуком креће се командант дивизије 5. децембра ка Рожају и у даљем току преко Берана за Андријевицу.
Операције трупа Одбране Београда
Тимочка дивизија II. позива продужила је овога дана покрет од Новог села ка Рожају.
На маршу ка Рожају гужва и закрченост у возовима је велика. Силне избеглице још више појачавале су неред и гужву. Нарочито при пролазу кроз теснац ка Жљебу одигравале су се врло немиле сцене, где је долазило и до употребе оружја.
Кривица у томе била је, што улазак у теснац није био под неком организованом контролом.
Шумадиска дивизија I. позива предузела је овога дана покрет са положаја село Врело – Љубова ка Рожају.
На гребену код села Врела остала је заштитница.
Покрет се врши по ешелонима. Преноћиште се одредило у току марша тако, да се на преноћишту одржава маршевска дубина и свака јединица ноћила је у висини свога чела са стране пута, како би следећег дана лако и једновремено све ушле у маршевску колону.
Операције II. армије
Овога дана отпочело је одступање јединица из Пећи према наређењу команданта армије ОБр. 10563 од 2. децембра.
Шумадиска дивизија II. позива повлачи се правцем: Пећ – Ругово – Велика – Андријевица; пролази овога дана кроз Пећ и стиже челом до Јусуфовог хана.
Тимочка дивизија I. позива повлачи се на линију Раушић – Грабовце, издвајајући један одред у циљу затварања правца десном обалом Пећске Бистрице од села Костовце за Пећ, као и везе лево са Дунавском дивизијом I. позива код села Главичице.
Командант армије кренуо се са делом армиског штаба из Пећи за Бјелухе ханове, где је стигао у 14 часова на преноћиште.
Депешом Црногорске Врховне команде ОБр. 7415 од 21./XI. наређено је, да се одред на правцу Плав – Дечани стави под команду команданта I. армије.
Операције трупа Нове области
Лева колона:
I. ешелон – Вардарска дивизија I. позива.
Трупе ове дивизије заноћиле су овог дана ешелониране дуж пута од села Черети до с. Пука. Штаб дивизије у селу Пука. Код Рапе хана једно одељење коморе нападнуто је од стране Арнаута и том приликом погинуо је санитетски мајор Ристо Жерајић.
II. ешелон – Моравска дивизија II. позива.
Моравска дивизија II. позива стигла је под борбом до с. Брдети.
Десна колона:
I. ешелон – Моравска дивизија I. позива.
Трупе ове дивизије у току 4. децембра продужиле су марш преко с. Ороши до с. Блиништа. Око 15 часова чело дивизије зауставило се изнад села Блиништа, где је заноћио коњички пук, 1. пешадиски пук и штаб дивизије; 16. пук заноћио је ешелониран у назад до села Ороши, а 3. пук остао је код с. Фани (Бисака). – 2. степен колонске коморе у току марша био је нападнут од Арнаута код с. Фани (Бисака). Напади су одбивени, но Арнаутима је успело да заплене већи део стоке мунициске колоне и осталих ситних јединица. Поменути степен те коморе стигао је око 17 часова код с. Фани (Бисака) и ту је заноћио код 3. пука I. позива.
II. ешелон – Комбиновани одред.
Одред је 4. децембра продужио марш преко Ћафа Кумулса на Фани Бисаку, али услед крајње тешкога пута и напада Арнаута, све до иза Ћафа Кумулса једва је могао стићи на средокраћу између села Фире и Домђона, где је заноћио.
Операције Тимочке војске
Ситуација трупа Тимочке војске 4. децембра била је оваква:
1) Код трупа Битољске дивизиске области:
На фронту Вардарског одреда услед јаког непријатељског напада у току 3. децембра на посаду Смиљева трупе под командом мајора Миладина Петровића (1. и 4. батаљон 1. пука III. поз., 1. и 2. батаљона 14. кадровског пука и 2 ½ чете 2. пука I. позива) одступиле су у великом нереду. Трупе Битољске дивизиске области прикупљале су се у току 4. децембра на ново одређеним положајима у следећем распореду:
Код карауле Петрина (кота 1700) на Петринској планини: 1 батаљон 14. пука са једним митраљезом; код Букова (кота 1180): 4 и по чете 2. пешад. пука I. позива са 4 топа и 1 митраљезом. На коти 1300 на Плакенској планини: 3 чете из 2. пешад. пука I. поз. Код села Плаке: Комбиновани батаљон, 2 чете из 2. пешад. пука I. позива, једна чета из 20. кадровског пешад. пука. Код села Опинца на друму који из Ресна води ка Охриду: 1. и 4. батаљон 1. пука III. позива, 1. и 2. батаљона 14. кадровског пешад. пука, 8. и 20. чета граничне трупе и Мрзенски одред (јачина 1.000 пушака и 3 топа) и најзад пешадиска подофицирска школа код села Плаке (300 пушака).
Пошто је фронт трупа Вардарског одреда био сувише велики за овако малу снагу а терен испресецан, и пошто се бојао командант да ће му се трупе, растурити ако још једном одступају под борбом, чинио је представку да се благовремено извуче из додира непријатељског, како би се створила могућност да се трупе уреде и прикупе, јер су и људи и старешине у великој мери исцрпљени.
Командовање на оваквом великом простору и под оваквим околностима било је врло тешко, нарочито због тога, што је брза веза била немогућа.
Поводом овакве представке, молио је командант трупа Битољске дивизиске области, команданта Тимочке војске, за наређење, када да предузме повлачење својих трупа ка Струзи, ако не би биле на ово приморане борбом да се повуку са досадањих положаја.
Командант Тимочке војске, сматрао је као неопходно потребно, у циљу обезбеђења десног бока и позадине његових трупа, које ће се повлачити правцем Струга – Ћафа Сане – Ђукус – Елбасан, да се затворе ма и најмањим снагама сви планински прелази ка Мокрој планини, који изводе у долину реке Шкумбе и, наредио је команданту Битољске дивизиске области са ОБр. 1248:
„Када се ваше трупе буду повукле за непосредну одбрану Струге наредите, да гранична чета из Подградца поседне све прелазе ка Мокрој планини, који изводе у долину Шкумбе. Ова ће чета доцније бити под командом команданта заштитнице, која ће бити образована на Ћафа Сане, када се буде предузело даље повлачење ове војске. Ако чета нема коморе, исту ће реквирирати, а исхрану ће вршити доцније из војне станице у Ђукусу“.
Тетовски одред држи линију: југозападно од с. Златине – јужно од Лактиња – кота 910 – Годибије.
2) Брегалничка дивизија I. позива, штити правац Кичево – Струга на линији: Волина – Требињиште.
3) Албански одред:
Пошто је Кичевски одред, и ако појачан 2. прекобројним пуком, претрпео пораз на положају Јама 3. децембра око 14 часова, наредио је командант Албанског одреда, да се у току ноћи 3./4. децембра Мавровски одред повуче са Влајинице и поседне линију с. Кособраце – Могорче ради прихвата Кичевског одреда.
Положај код села Кособраце поседнут је још 3. децембра у 20 часова са једном четом и 2 брдска топа из Мавровског одреда. – Кичевски одред био се већ 4. децембра у јутру повукао ка ушћу Гарске реке и једва је успео да на линији Кособраце – Могорче скупи своје разбијене делове. Побуњени Арнаути у јачини од 200 људи, већ су 4. децембра пошли из Пишкопеје за Дебар.
4) Крајински одред и коњичка дивизија прикупљени су око Струге.
5) Код Комбиноване дивизије: 1. и 6. прекобројни пук упућени су из Дебра ка Згожду, а 5. пук стигао је у Стругу.
6) Пошто је престала потреба, да чете подофицирске школе остану и даље на положајима, то је наређено команданту Битољске дивизиске области, да све чете те школе упути Инспектору резервних трупа у Стругу.
7) Штаб Тимочке војске остаје 4. децембра у Струзи.
Командант Тимочке војске примио је 4. децембра следеће наређење Врховне команде (ОБр. 26001):
„Наредите, да трупе без крајње нужде не прелазе на Грчку територију.
У случају потребе прелаз се може вршити само јединицама: појединци ће се разоружати и интернирати“.
Да су ово решење и пристанак Грчке раније пали, можда би бар известан део трупа могао бити упућен у Грчку.
Ово би нарочито било од користи за наше резервне трупе, јер неби онако жалосно био забележен беспримеран факт нечувене пропасти подмлатка и једног извора за попуну, иначе ослабљених, смањених трупа.
Да би се ојачале пешадиске јединице Брегалничке дивизије I. позива ватреним дејством, командант Тимочке војске наредио је команданту коњичке дивизије, да упути једно коњичко митраљеско одељење команданту Брегалничке дивизије I. позива, јер су коњичка митраљеска одељења имала доста муниције, а била су још свежа и употребљива за борбу.
Како је скоро већ предстајао покрет јединица правцем Ћафа Сане – Ђукус – Елбасан, то је, ради рашчишћавања комуникације, наређено команданту коњичке дивизије, да крене одмах један коњички пук преко Ћафа Сане у Ђукус. Овај пук представља челни ешелон коњичке дивизије у покрету ка Елбасану.
III. Ситуација
У току 4. децембра:
Штаб Врховне команде кренуо се овог дана у 8 часова из Арсит Хана за село Гемсиће и стигао истог дана око 16 часова, где је и заноћио.