Операције II. армије
Штаб армије у Скадру.
У току 18. децембра дивизије су вршиле размештај у духу директиве Врховне команде ОБр. 25168 од 9. децембра и то:
Шумадиска дивизија II. позива на простору Балдрин – Љеш – Медова – Барбалуша; Тимочка дивизија I. позива на простору: Брдица – Ашти – Бушати.
Операције трупа Одбране Београда
Шумадиска дивизија I. позива:
Према наређењу команданта Одбране Београда ОБр. 5386, дивизија је 18. децембра требала да продужи марш од Скадра, ка размештајној просторији, између реке Дрињаче – Дрима и Пистале, но, пошто је прилаз ка томе простору, услед разлива поменутих река био отежан, командант дивизије убиваковао је своје трупе у околини Скадарских касарни, где намерава да их остави 2 – 3 дана, докле вода са поплављене просторије не усахне.
Тимочка дивизија II. позива:
Трупе дивизије продужиле су 18. децембра покрет ка Скадру. Командант дивизије, који је путовао преко језера извештен је у штабу Врховне команде у Скадру, да може у Скадру добити за све трупе 4.000 кг. кукуруза и 100.000 динара у новцу. Пошто су се трупе за време марша од 15. – 18. децембра врло хрђаво храниле (15. и 16. нису ништа добиле, а 17. и 18. само 200 – 400 кг. кукуруза или проје), командант дивизије наредио је, да се трупе, до даљег наређења, задрже код с. Штоја. Ово наређење саопштио је помоћник начелника штаба дивизије у с. Борићу команданту 7. пука III. позива и коњичког дивизиона, који су једини од трупа били стигли до 18 часова код с. Борића. Остале трупе дивизије, биле су у ово време, још испред села Кастрати, пошто је кретање услед хрђавог пута било јако отежано.
Операције III. армије
Трупе Дунавске дивизије I. позива, продужиле су 18. децембра покрет ка Скадру; колона преко Андријевице (9. пешад. пук и 4. кадровски пук) стигла је до с. Биоче; колона долином Цијевне (18. пук и Браничевски одред) стигла у Скадар. Штаб дивизије стигао је овога дана у Подгорицу.
Дринска дивизија I. позива налази се код Подгорице на расположењу Црногорске Врховне команде.
Операције I. армије
На фронту армије 18. децембар прошао је без значајних догађаја.
Код Власинског одреда извршена је смена: 4. кадровски пук, повучен је ка Великој у резерву а на место његово на Чакор, упућен је 15. пук I. позива, са предњим деловима (1 батаљон, 100 пушака) код Кућишта. Од Власинског одреда упућени су у току дана нарочити људи ка Пећи, те да провере, шта у Пећи има од непријатељских трупа.
Исхрана трупа никаква, јер ни у току овога дана трупама није стигао хлеб. Бегства се продужују. Оболевање од дизантерије узимају све више маха.
Стока у већем броју почела је да цркава од глади.
Операције трупа Нове области
Штаб у с. Наншати.
Вардарска дивизија I. позива (штаб с. Спасари) обезбеђује и затвара правце долином Гемсићске реке и левом обалом Дрима ка Скадру.
Моравска дивизија II. позива (штаб с. Нарачи) обезбеђује и затвара правце, који реком Ћадрит воде у Задриму.
Моравска дивизија I. позива (штаб с. Калмети) затвара и обезбеђује правце, који преко Креште воде ка Љешу и Задриму.
Комбиновани одред у Љешу.
Призренски одред у Љешу.
Операције Тимочке војске
У току 18. децембра командант Тимочке војске добио је ове важније извештаје:
Од команданта Коњичке дивизије:
ОБр. 3539 у 9 часова
„Према наређењу ОБр. 1507 упутио сам једну коњичку бригаду у Драч, ради смене 5. прекобројног пешад. пука.
У циљу затварања правца: Ћафа Мурирес -Туњан – Тирана: упућена је 19. гранична чета у село Туњан, да затвори правац: Туњан – Тирана“.
Од отправника послова у Драчу:
„Веза вашег телеграма ОБр. 1507. Пред вече стигла су до Каваје три талијанска батаљона.
Сазнао сам да им је намера доћи сутра у Драч.
То је у вези вероватно утврђивања Драча против напада аустриске флоте.
Есад паша ми је саопштио, да талијанска војска, која је сада у покрету у овоме правцу, износи преко 20.000 људи“.
Од команданта Крајинског одреда:
ОБр. 2713 у 12.15 часова
„Командант Матског одреда јавља: По Мату се говори, да су Бугари претрпели пораз од Руса и да у Мату у опште расте расположење према нама. Почели су да примају наш новац.
Један Арнаутин јавља, да Бугари нигде на Дриму нису подизали мостове и да у Дебру има нешто мало коњаника и комита. Свуда на линији мир.
На Каптину велика хладноћа и снег; у случају већег снега трупе се на Каптину не могу снабдевати, а тако исто и трупе на Ћафа Мулштиму, сем, ако ми се не осигура дотурање хране преко Мата“.
Од отправника послова у Драчу у 12.50 часова:
„Есад паша може вам ставити на расположење два брдска Шкодина брзометна топа са муницијом. Ако вам требају јавите одмах да се упуте и где и наредите како ће се пренети јер паша нема коморе“.
Напомена: На основу предњег извештаја, командант Тимочке војске доставио је команданту места у Тирани наређење ОБр. 1535 у овоме:
„Есад паша ставио ми је два Шкодина брдска брзометна топа са муницијом у Драчу.
Наредите, да командир 9. брдске брзометне батерије, са батеријом из Тиране, оде одмах у Драч и прими Шкодине топове са свом муницијом; топове 9. батерије, да остави на чување у Драчу нашем тамошњем команданту места.
За пријем ових топова, командир 9. брдске брзометне батерије да се обрати српском отправнику послова у Драчу.
Пошто у Драчу прими Шкодине топове и муницију, вратиће се одмах у Тирану, где ће добити даље наређење.
Када се овај командир батерије са Шкодиним топовима буде вратио у Тирану известите ме најхитније депешом“.
Од команданта Коњичке дивизије:
ОБр. 3537 у 15 час.
„Командант 1. коњичке бригаде извештава да је данас у подне, прешао на десну обалу Шкумбе код Черме, 1 батаљон пешадије са једним митраљеским одељењем талијанске војске, као предходница једног пешадиског пука.
Предходница је заноћила код села Гоаса, а главнина код села Черма. По сазнању од команданта предходничког батаљона, овај је батаљон требао доћи до леве обале реке Дујчи к. 36 на путу Пекин – Каваја“.
Од команданта Комбиноване дивизије I. позива:
ОБр. 4715 у 16 часова
„Командант 5. прекобројног пука са Раштбула јавља 16. децембра:
Част ми је известити команданта, да сам, по наређењу ђенерала г. Есад паше, остао на положају Раштбулу с тим, да утврдим положај од цркве код Шинавлаша ка селу Арапају и к. 200 са фронтом према Арзену. За сада је утврђен фронт од Шиновлаше цркве а продужиће се утврђивање истога фронта. Фронт према мору утврђен је.
Распоред трупа: северно од пута ка Шиновлашу налази се 1. и 2. батаљон и бојна комора, а јужно од друма 3. и 4. батаљон, митраљеско одељење и трупна комора.
Јуче је поред пука прошао ново одређени нови начелник станице за Драч, која до јуче није постојала.
Већина намирница купује се за новац, који се из дана у дан све више подцењује. Ока меса кошта 1.10 динара, али је вредност нашег динара у сребру 0.60 дин. турског новца. Банку готово нико не прима, а неки је примају у 4.20 дин.
Пук је у погледу воде у најгорем положају. Вода је врло рђава, јер је земљиште уопште мочварно и подводно. Код војника дизентерија и ако су предузете све мере и наређено кување воде.
Од г. ђенерала Есад паше узето је 60 српских брзометних пушака без ножева са којима је повећано бројно стање пушака.
По две чете врше утврђивање положаја због недостатака пионирског алата, а две се одмарају и дају официре и војнике за стражу и надзор код људства које ради на истовару у пристаништу. У Елбасану и Тирани, по наређењу команданта 1. кадровског пука, овим ново добијеним људима за рад одузети су шатори, услед чега ови људи ноћевају под ведрим небом.
С обућом пук стоји врло рђаво услед дугих маршева и непрестане влаге на маршевима.
Болеснике до сада нисам имао где да упутим. Њих је лечио на маршу трупни лекар. Данас ћу тражити од ђенерала Есад паше, да се образује болница у вароши.
У вароши постоје конзули свију непријатељских држава, па и аустриски и бугарски, због чега нико од војника у варош не може ући са оружјем.
Моја стража на друму на положају и код моста на средокраћи између Драча и Рашбула одузима оружје, контролише пасоше и објаве. Ниједан војник из других команди не може ући у варош.
Везе и новости из Италије готово нема. Лађе долазе само са нашим намирницама и то сразмерно доста ретко.
Телефонске и телеграфске депеше добијам преко конзулата, за шта се свако пре подне упућује по један официр или подофицир“.
Напомена: Командант Тимочке војске доставио је предњи извештај под ОБр. 1539 Врховној команди, с тим, да је наредио команданту коњичке дивизије да из Каваје упути једну коњичку бригаду, која ће сменити 5. прекобројни пешад. пук, како би овај отишао у састав своје дивизије правцем Каваја – Пекин, ради појачања Комбиноване дивизије, која има да се повлачи правцем: Елбасан – Пекин.
Командант ове коњичке бригаде има у свему да прими дужносг и улогу команданта 5. прекобројног пука.
Од команданта Брегалничке дивизије I. позива:
ОБр. 1450 у 23.40 часова
„За извршење наређења команданта Тимочке војске ОБр. 1502 од 15. тек. мес. предузео сам потребне мере, како у погледу организације дужевременог отпора на положајима код Дарзе и Бабије, тако исто и уредног извлачења трупа из борбе и груписања на одређеној зони.
Али, за успешно извршење свега овога, остаје једно врло тешко и судбоносно питање нерегулисано, а то је, питање о исхрани људи и стоке на положају, а нарочито у току кретања.
И до сада су трупе ове дивизије, а нарочито по одступању из Струге, трпеле страховиту оскудицу. Људи су глађу и напорима постали сенке а стока товарна и теглећа пропала, и што до сада није дошло до потпуног растројства јединица, има се благодарити необично великом пожртвовању извесног броја старешина, и сталној нади да ће нам помоћ брзо стићи, и да ће се ово питање о исхрани, такође брзо моћи поправити и војници убедити, да се заиста о њима и њиховом пожртвовању од надлежних води строго рачуна и, да су се досадање оскудице морале подносити само зато, што се услед теренских и других тешкоћа, није могла храна дотурати на положај и свакоме предати.
Да бих гладне, физички исцрпљене, голе и босе војнике поверене ми дивизије, при повлачењу са положаја, могао прихватити и бар нахранити и тим путем на њих морално утицати у повољном правцу, упутио сам начелника интендантуре и командира профијантске колоне, да у Елбасану из магацина набаве и припреме што већу количину људске и сточне хране. Ноћас 17./18. децембра добио сам идентичне одговоре, да се храна може добити само једна партија хлеба и ништа више, да се сено у мањим количинама од приватних лица може добити по високим ценама за ситан новац, и, да ситног новца нема, и најзад, да се наше новчанице примају просечно по 6 динара.
Услед оваквог стања питања о исхрани, нашао сам се и побуђен предочити и последице, које могу отуда наступити, нарочито при покрету са положаја ка Елбасану и даље.
Прво, официри и војници сишав са положаја и не наишав на потребну храну за себе и стоку код комора и у магацинима, бациће се у најодвратнију пљачку свега на што наиђу и, неће бити те силе, која ће им моћи стати на пут, а последице овога дају се унапред предвидети.
Друго, официри и чиновници услед побијања вредности нашим новчаницама са две петине, гледају у томе неправедно и незаконито смањивање њихових законом одређених принадлежности, које су иначе мале, а и са којима имају да обезбеде себе и своје породице. И, како са овако малим дохотком, услед повишених цена артиклима за исхрану, нису у могућности да се са њима снабду, изгубиће и оно мало поуздања, које им је остало, и за даље вођење трупа изгубиће се према томе и онај мали број срчаних и спремних на крајње самопрегоревање официра, и њихов утицај на околину, свешће се на нулу, те више неће бити по јединицама ничега, што би одржавало ма и привидно форму целине, због чега ће се јединице неминовно претворити у гомилице непоузданих и непокорних људи, спремних на све подвиге разбојника.
Све ово, у мањој мери, осећа се код појединих јединица још од раније и сваким даном расте, али кулминација биће достигнута, чим се трупе буду повукле са положаја.
Да би се ово колико – толико предупредило, мени је част умолити команданта, да се, поред законских и полициских мера, предузме још и следеће:
1) Да се за све трупе ове дивизије одмах спреми тродневни оброк за бављење на положају и свлачење са истог, ради свијања у маршевну колону. Ово би се могло осигурати доносом из Драча и Каваје, па чак и одузимањем и од других команада, које, као што сам чуо, имају хране довољно, благодарећи томе, што су биле на одмору и ближе магацинима и у реонима неисцрпљеним, док су трупе ове дивизије водиле борбу по албанским гудурама.
2) Да се исто тако спреми, најмање дводневни оброк за марш до положаја Крабе и поседања истог.
Да се у Ипији једновремено са предњим образује ручно слагалиште и исто до доласка трупа попуни са довољно хране, те да бих трупе одмах биле прихваћене.
3) Да ми се изда што више новаца у звечећем сребру и злату, за лакше набавке људске и сточне хране.
4) Да се плата официрима и чиновницима издаје у звечећем новцу или мешовито, рачунајући наше новчанице по цени, које оне стварно имају у овој земљи, јер официри и чиновници нису дужни да трпе поред свега и штете које нису неотклониве, кад се зна да ће шпекуланти, једино из њихове крваво заслужене принадлежности, правити милионе а они и њихове породице гладовати.
Упутио сам начелника интендантуре ове команде, да са интендантуром те команде, уреди ова питања, а овом приликом понова молим команданта, да у смислу предње представке учини што је потребно, у противном, ако се предохране не припреме, зло је неминовно“.
Командант Тимочке војске примио је у 23.35 часова од команданта Брегалничке дивизије I. позива извештај ОБр. 1448 ове садржине:
„На фронту ове дивизије целога дана водила се интезивна борба на обема обалама Шкумбе.
У току дана непријатељ је успео, да после два одбијена напада на крајње десно крило 2. пешад. пука и коту 1790, изврши обухват овога крила, и, да загрози десном крилу ангажованом на положају код Дарзе. На десној обали Шкумбе, а на фронту непријатељ је подишао на блиско одстојање.
2. пешад. пук задржао је своје раније положаје сем што је у току дана напустио једну предњу тачку.
Исто тако непријатељ је продужио енергичан напад десном обалом Шкумбе и по извештају, који сам добио од команданта 3. пука код Дарзе, успео је да потисне Тетовски одред, због чега је и лево крило одбране и положаје код Дарзе, изложено обухвату у бочној ватри. Детаља још нема.
По извештају команданта Крајинског одреда, данас се водила борба и код села Жизавеша, што по свој прилици може бити да су бочна осигурања Тетовског одреда водила борбу са Арнаутима.
Услед оваквог стања код 2. пешад. пука, издао сам заповест за постепено повлачење Тетовског одреда и 2. и 3. пешад. пука, у духу наређења команданта ОБр. 1502 од 16. тек. месеца.
Улогу дивизиске заштитнице примиће трупе Вардарског одреда, које су распоређене за упорну одбрану положаја код села Бабије.
На упорну, дужевремену одбрану положаја Бабија, са средствима које располажем, не може се рачунати. Отпор ће бити никакав, ако не би била к. 502 на ушћу реке Рапона поседнута, јер би непријатељ са ове тачке ставио под бочну ватру а из позадине посаду овога положаја.
Молим, за потребно наређење команданту Крајинског одреда, за поседање и одбрану ове тачке, у вези са одбраном положаја код Бабије.
У данашњој борби код 2. пука рањен је водник 6. брдске Дебанжове батерије, артилериски поручник Крста Марковић из Трбушана, среза Љубићског, округа Рудничког, погинуло 3, рањено 21 и контузовано 6 војника.
Утрошено артилериских метака 250, пушчаних 100.000, митраљеских 18.000. Непријатељ је избацио преко 1.000 артилериских зрна.
Јачина непријатеља на правцу Ђукус – Дарза: шест батаљона, 4 пољска и 3 брдска брзометна топа. Према Тетовском одреду: један пешад. пук са 2 брдска топа.
Заповест ове команде ОБр. 1448 шаље се по ордонансу“.
У 23.50 часова командант Тимочке војске доставио је Врховној команди извештај ОБр. 1542 ове садржине:
„Услед крајње исцрпљености трупа у сваком погледу и крајње оскудице у пешачкој а нарочито артилериској муницији, бићу принуђен, да се са трупама ове војске постепено повлачим давајући отпора, колико се то још може, под заштитом талијанске војске која, по извештају талијанског ђенерала Герини, команданта бригаде, има да заузме линију: Каваја – Базар – Шијак.
У оволико ћу, у току повлачења, изменити своју заповест за повлачење, коју сам у изводу имао част доставити Врховној команди са ОБр. 1515 од 17. тек. месеца.
II. Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 25237
Војном изасланику у Лондону – пуковнику Николајевићу
„Главна снага наших трупа на завршетку је свога прикупљања код Скадра.
Тимочка војска повлачи се ка Елбасану. Правац ка Елбасану и Драчу угрожен је. Њиме надире непријатаљ јачине око једне дивизије. Наше трупе изнурене, гладне и малаксале, немоћне су да обезбеде овај правац.
Снабдевање наших трупа око Скадра и оних у Црној Гори, које обезбеђују правац од Берана, Рожаја, Плава и Гусиња наилази на несавладљиве тешкоће, јер Талијани ужасно споро и са прекидима доносе нам храну у Медову. Храна се превлачи свега са једном лађом, чија је запремина мала, те нам доноси недовољно хране.
Услед недовољног дотурања хране на Приморје, стање је наших трупа више него очајно. Почиње умирање од глади.
Под оваквим условима, реорганизација наше војске неће бити могућа, већ ће се истопити и остатак војске који је на Приморју.
Док не буде донета дефинитивна одлука о месту, где би се имала на миру извршити реорганизација наше војске, у садањим приликама најпотребније је, да нам се што пре дотури храна у пристаниште Сан Ђовани ди Медуа, а делом и у Драч, и обезбеди правац Драч – Елбасан.
У овом смислу молим, дејствујте свим силама, иначе катастрофа наше војске је неминовна“.
ОБр. 25597
Војном изасланику у Риму – капетану Христићу
„Команданту наших трупа на правцу: Струга – Елбасан – Драч наређено је, да ступи у везу са командантом талијанских трупа у Валони. Извештавајте ову команду о јачини Италијанских трупа које се шаљу у Албанију, о месту њиховог искрцавања и о њиховој задаћи“.
ОБр. 25601
Господину Министру Војном
„Ако падне Елбасан онда за повлачење Тимочке војске постоје две одлуке:
1) Или ће се она повлачити ка Драчу и Тирани и даље ка Скадру за сједињење са главнином наше војске (војнички моменат).
2) Или ће се повлачити преко Фијери ка Валони, где би морала бити прихваћена и заштићена од талијанских трупа, које се већ налазе у Валони, а неким својим деловима држе Фијери (политички моменат).
Ако ће главнина наше снаге, која се сада прикупља код Скадра, овде остати и даље, а на случај непријатељског напада бранити Скадар, онда Тимочка војска треба да одступа ка Тирани и Драчу и даље ка Скадру за сједињење са главнином наше снаге. Али, ако се из ма каквих узрока мора напуштати Скадар и ићи у Валону или на неко друго место, где се мисли дуже остати, ради реорганизације наше војске, онда Тимочка војска треба да се повлачи преко Фијери ка Валони. Ово под условом, ако Италија пристане на ово; ако ће њене трупе прихватити и заштитити Тимочку војску и ако се ова може хранити из Валоне.
Молим Господина Министра, за што скорији одговор на ова питања, како би се одмах дала директива команданту Тимочке војске за његов даљи рад; пошто од решења ових питања зависи даље повлачење Тимочке војске“.
Напомена:
Министар Војни одговорио је на ову представку са Бр. службено од 18. децембра, али се тај акт не налази у архиви. На основу директиве Врховне команде ОБр. 25659 од 19./ХII. и извештаја Министру Војном ОБр. 25659 од 19./XII. произлази, да је, у акту под Бр. службено од 18. децембра, изнета намера, да се наше трупе око Скадра и Љеша – ако другога излаза нема – евакуишу у околину Валоне, чим то прилике дозволе.
ОБр. 25625
Команданту I., II., III. армије,
Одбране Београда,
трупа Нове Области,
Тимочке војске,
команданту пристаништа у Медови и
команданту места у Драчу
„Председник Министарског Савета доставио је следеће:
„15. овог месеца полази из Париза за Скадар, француски генерал Мондезир са својим штабом; он носи својеручно писмо Председника Француске Републике за Њ. В. Краља и известан број одликовања за наше јунаке. Њега шаље Француска влада, да нам помогне изаћи из ове тешке ситуације, у коју смо дошли без наше кривице и да допринесе, да се наша војска што пре преоружа и опреми за нове борбе, које ће нам неминовно донети победу. Ђенерал Мондезир, као и његови официри, задахнути су најлепшим жељама за наш народ и нашу војску. Француска је са овим понова показала, како и у најтежем моменту стоји уз нас и најенергичније ради да нам помогне“.
Саопштавајући ово, Начелник штаба наредио је да се ђенералу Мондезиру и његовом штабу свуда излази на сусрет са највећом усрдношћу“.
Напомена. За штаб ђенерала Мондезира одређени су ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић и артилериски капетан Велизар Младеновић.
ОБр. 25629
Војном изасланику у Риму – капетану Христићу
„Главна снага наших трупа на завршетку је свога прикупљања код Скадра.
Тимочка војска повлачи се ка Елбасану. Правац ка Елбасану и Драчу угрожен је. Њиме надире непријатељ јачине око једне дивизије.
Преко је потребно, да се правац ка Драчу обезбеди. Наше трупе изнурене и малаксале, немоћне су за овај циљ.
Дејствујте код Италијанске Врховне команде или Министра Војног, да се две Италијанске дивизије искрцају што пре у Драч, предузму наступање ка Елбасану и баце непријатеља у назад. У истом циљу потребно је да се нареди команданту Италијанских трупа у Валони, да и оне, преко Фијери ка Елбасану, предузму покрет и енергичним дејством у бок непријатељу, принуде истог на повлачење. У исто време треба дејствовати да се нареди, да командант трупа у Валони, дође што пре у везу са командантом наше Тимочке војске код Елбасана или, у њеном евентуалном повлачењу ка Драчу, а команданту Тимочке војске наређено је у овоме смислу што треба.
Известите јачину италијанских трупа у Валони и њихову намеру.
Ово учините што пре и о резултату известите одмах, јер је врло хитно“.
Извештај делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
Бр. 2069
„Стање на Црногорском ратишту у току 16. децембра:
1) На правцу: Чехотина – Вруља – лева обала Лима, дан је прошао на миру.
2) На правцу: Бијело Поље – Мојковац, црногорске трупе врше наређене покрете у циљу груписања на левој обали Таре око Мојковца.
3) На правцу: Годуша – Беране, непријатељ је ушао у Сређевац западно од Хазане.
4) На осталим фронтовима дан је прошао на миру.
5) Према Херцеговачком одреду, непријатељ је тукао јаком артилериском ватром положаје код Вучијег дола и врши пешад. напад на Коритнику у пределу Вучева, али је после јаче борбе одбијен и протеран преко реке Сутјеске.
6) На фронту Ловћенског одреда непријатељ врши саобраћај аутомобила између Тивта и околних форова.
7) Код Старосрбијанског одреда без промене“.