I. армија
Врховна команда са ОБр. 26931 од 16. јануара, наредила је команданту Дринске дивизије II. позива, да се одред ппуковника Стефановића на положајима Јубани – Рогами – Зуб стави привремено под Врховну команду.
Комбиновани одред под командом пуковника Плазине, стављен је наређењем ОБр. 26910 од 16. јануара, непосредно под Врховну команду.
Дунавска дивизија II. позива држи 16. јануара одсек од Маја Велса до планине Креште закључно.
Одред Дринске дивизије II. позива, под командом пуковника Ђурђа Јосиповића био је овога дана у покрету ка Љешу, да смени делове II. армије, на линији од с. Плане до Маја Велса.
III. армија
Дринска дивизија I. позива, вршила је 16. јануара покрет ка Драчу, у духу наређења команданта армије ОБр. 9033 од 14. јануара; остале трупе ове армије, налазе се у околини Љеша и на осигурању фронта Плана – Маја Велс.
Трупе Одбране Београда
Јединице и установе Шумадиске дивизије I. позива, приспеле су у току од 12. до 14. јануара у подне и, распоредиле се на просторији одређеној заповешћу ОБр. 5504 од 11. јануара.
Трупе Тимочке дивизије II. позива стигле су у току 15. и 16. јануара на размештајну просторију, према наређењу команданта Одбране Београда ОБр. 5504 од 11. јануара.
Услед веома тешког пута, рђавог времена и недовољног снабдевања храном; немања простирке на преноћишту, поцепане и обуће и одела, људство је веома изнурено. Последице овога осећају се у јачој мери, умирањем у доста већем броју, без лекарске помоћи, без лекова и склоништа. Тако исто стање је и код стоке, која је од немања фуражи осуђена да липсава од глади.
Губитци за време марша:
а) Код Шумадиске дивизије I. позива: умрло је 20 војника; угинуло коња: 535; волова 380.
б) Код Тимочке дивизије II. позива: умрла 4 војника, изгинуло 268 коња, 40 волова.
Сем ових података изостао је већи број људства, који је доцније пристизавао.
II. армија
У току 16. јануара формиран је Велепојски одред у духу наређења команданта армије ОБр. 10947 од 15. јануара тек. године.
Овога дана није било укрцавања трупа у Медовском пристаништу.
Трупе Нове области
У току 16. јануара није било укрцавања трупа, нити је авизиран долазак каквог брода за овај дан.
Тимочка војска
На фронту Тимочке војске 16. јануара није било никакве промене.
Командант Тимочке војске примио је овога дана од команданта Коњичке дивизије извештај ОБр. 2613 ове садржине:
„Прошао је читав месец дана, како је Коњичка дивизија прешав Албанске кршеве доспела са 2.000 коња на Приморје, где је према замисли Врховне команде требала да се одмори, исхрани, снабде свима потребама и изврши своју реорганизацију. Као што је познато, ова намера Врховне команде није се могла извршити и донета је одлука, да се наша војска пребаци на земљиште једне од наших савезница и тамо изврши своју реорганизацију. Ово пребацивање отпочело је као што је познато. До сада је ишло врло лагано. Када ће тачно доћи ред да се пребаци Коњичка дивизија о томе нисам добио писмено наређење, али из овога, што ми је командант усмено изволио нагласити односно укрцавања, Коњичка дивизија долази међу последње трупе Тимочке војске.
Тим поводом ја сматрам да ми је дужност и као команданта Коњичке дивизије и као инспектора коњице – дакле као најпозванијег стручњака у свим питањима, која се односе на коњицу – да учиним следећу представку:
1) Поред свега старања ове команде, као и њој потчињених, исхрана стоке ове дивизије, а без сумње и осталих дивизиских и осталих коњичких пукова на терену Албаније, може се рећи врло је оскудна, а из разлога добро познатих свима. Стока, која је после свију штрапаца требала овде наћи све услове за потпуно опорављење и успособљавање за даље операције, апсолутно то није нашла. Уместо 6 кг. зоби, 5 кг. сена дневног оброка, који би поред осталих услова добре неге могли повратити коњску снагу у нормално стање, добија се просечно дневно по 1 ½ – 2 кг. зоби и 2 – 3 кг. сена. Оваква исхрана стоке, у вези са свима осталим неповољним условима неге (бивак, климат, неповољно време итд.) апсолутно неће моћи, нити може довести коњску снагу у нормално стање. Напротив, кад се узме у обзир још и то, да се сточна храна, а нарочито сено мора куповати, односно и реквирирати са великих просторија (јер само Коњичкој дивизији потребно је дневно око 11.000 кг. зоби и 9.000 кг. сена), услед чега готово сви стројеви јахаћи коњи морају се употребљавати као преносно средство (као товарни), онда излази јасно, да оваква исхрана, скопчана са свакодневним штрапацима (сем тога ношење мртвог товара јахаћег коња изнурава више него ношење јахача) учиниће то, да ће коњи постепено и даље опадати и у снази потпуно се изнурити и, најзад коначно пропасти.
Из података, које имам из потчињених ми команада, види се ово: од доласка Коњичке дивизије у Драч (I. бригада дошла је 5. децембра, а II. 19. децембра) угинуло је од 1.252 коња које је имала на дан 30. новембра II. бригада (без два ескадрона одкомандована у Скадру) и остале ситне части дивизије (цела дивизија тога дана имала је 1.927 коња) услед изнурености и болести проузроковане овим: 204 коња; значи дневно по 17 коња. Овај проценат повећаваће се даље што се буде дуже задржавало у Албанији под оваквим условима, тако, да се може готово тачно прорачунати време, за које ће сви коњи Коњичке дивизије угинути. Овакво је стање без сумње, а вероватно и горе, код свих дивизиских коњичких пукова.
Према свему овоме довде изложеном, мени је част по дужности скренути пажњу на ово:
а) Ако Врховна команда, у своме плану за реорганизацију војске, предвиђа потребу за постојање и даље Коњичке дивизије као оперативне јединице, и дивизиску коњицу, као потребан саставни део пешадиских дивизија – онда је неопходно потребно спречити ово пропадање коњице овде у Албанији. Јер по моме уверењу, на месту реорганизације српске војске, ми не можемо добити у опште јахаће коње за коњицу ни по највећу цену, а да неговоримо о коњима јахаћим спремним за стројеву службу коњице. Ови јахаћи коњи српске коњице (што је дошло овде у Албанију), могу се сматрати као коњи који су издржали све могуће ратне штрапаце, неисплативи за будућу ратну акцију, као потпуно тренирани. Ови коњи могу се као такви, сачувати војсци само под условом нормалне исхране и неге, иначе наступиће оно, што сам већ напред изложио.
б) Баш да се у плану реоганизације српске војске не предвиђа коњица као потребан род војске (а у свим нашим ратовима и операцијама до данас, као и у операцијама осталих ратујућих страна Европског ратишта у овоме рату, напротив, показао се као веома потребан и неисплатив за извесне ратне сврхе) пропадањем коњичких коња сама држава изгубила би око 2.000.000 динара само на коњима Коњичке дивизије (најмања вредност једног јахаћег коња у овим приликама 1.000 динара; а у мирно доба држава плаћа 600 – 700 динара). Осим тога, по свршетку рата, Србија и српска војска остала би тако рећи без јахаћих коња, а шта то значи за будућу народну привреду и војску јасно је као дан, у толико пре, што ће набавка коња тада на страни бити готово немогућа, или по врло високу цену из појмљивих разлога. Треба имати у виду још и ово: да у Коњичкој дивизији половина коња, а у дивизиским коњицама сви коњи су пописани из народа, својина резервиста и, да знатан део тих коња састављају полу крвне кобиле. Пропадањем ових, онемогућило би се будуће развијање коњарства у Србији.
в) Овако недовољна исхрана, а ипак врло скупа, чиста је штета за државну касу, јер из напред наведеног види се јасно, да сви трошкови око овакве исхране коња биће узалудни, пошто ће се под оваквим условима исхране и остале неге, број угинулих коња стално одржавати, па и повећавати до потпуног уништења њиховог.
Из свега овога, као логичан закључак излази следеће моје мишљење, које имам част изнети у интересу спаса српске коњице од пропасти:
1) Да се Коњичка дивизија и остале дивизиске коњице са коњима пребаце што пре, у првим ешелонима на земљиште савезника, где ће се извршити реорганизација пешадиске трупе овим неби ништа изгубиле, пошто је исхрана људи у последње време довољно организована, људску исхрану лакше је дотурати преко мора као мање кабасту, док дотурање фуражи веома је отежано због знатне количине за исхрану једног коња (6 кг. зоби, 5 кг. сена дневно; пешаку је потребно око 1 кг. хране), а услед отежаног довоза фураж се мора набављати овде по невероватно високој цени, што, поред недостатка и у довољној количини изазива огромне расходе за државну касу а што иначе неби било, кад би се усвојила тачка 1 мога предлога.
2) Ако се, из ма којих разлога, неби могло поступити по тачци 1 мог предлога на Драчком и Санђованском пристаништу, онда сам мишљења да би коњичке трупе ваљало упутити сувим што пре до новог пристаништа, где владају повољније прилике за укрцавање и пребацивање коњице на територију савезника.
Ако би се усвојио мој предлог било под 1, било под 2 поред користи изложене у овом рапорту лично за коњицу, добило би се у томе, што би се одласком коњице из Албаније у знатној мери олакшало снабдевање осталих трупа, које буду чекале на ред укрцавања и пребацивања.
А сем тога, прикупљајући сву српску коњицу на одређено место територије савезничке, потписати би као инспектор коњице био у потпуној могућности да лично проучи сва питања о реорганизацији српске коњице и благовремено учини потребне предлоге за то. А реорганизација коњице, као што је познато, захтева много више времена, рада и студија но реорганизација осталих родова оружја.
Молим команданта да овај мој предлог спроведе на решење Врховној команди, као надлежној за решење свих ових питања једног целог рода оружја“.
Командант Тимочке војске доставио је предњи рапорт команданта Коњичке дивизије под ОБр. 2012 Врховној команди на увиђај с мишљењем, да би заиста требало Коњичку дивизију, као и све остале коњичке јединице транспортовати међу првим ешелонима, како би се овај драгоцени материјал сачувао за предстојећу реорганизацију наше војске.
Ситуација
Врховна команда примила је у току 16. јануара ове важније извештаје:
Од команданта II. армије
ОБр. 10980
„Одред ће по наређењу ОБр. 26866 отпочети покрет данас у подне на линију Виа Мортебза -Пулај, наредите да се батерија задржи у Бушати, док командант одреда не јави команданту Комбинованог одреда, где да се упуте, те да се хлеб за одред израђује у Медови, а док се не устроје тамо пекарнице, одред ће се хлебом снабдевати из Љеша“.
Од команданта III. армије
ОБр. 9040
„Дринска дивизија I. позива, у покрету ка Драчу од 15. овог месеца. Остале трупе у околини Љеша и на осигуравању фронта Плана – Маја Велс. Трупе ове армије оставиће Љеш 20. овог мес. и зачеље ће прећи Маћу 22. овог месеца у вече. Марш је раније уређен по ешелонима према способности скеле. Покрет се није могао више убрзати због формирања и расформирања Скадарског одреда, спорог снабдевања храном и спорог превоза преко Маће. Пут правцем преко Ишми још не употребљив по изјави мајора Николића“.
Од одреда ппуковника Стефановића
ОБр. 3550 (4. пука II. позива) од 16. јануара
„На левом крилу 4. пука II. позива ухваћена је веза са Црногорским трупама код с. Дришви, сходно наређењу Начелника штаба Врховне команде ОБр. 26866 од 14. тек. мес. и на фронту овога пука нема ничег новог.
На фронту 5. пука III. позива примећено је, да су у с. Гојани Арнаути наоружани, да се скупљају из куће у кућу и јуче по подне отворили су ватру на војнике овога пука. На послате патроле 5. пука III. позива данас у 9.10 часова у правцу Гојана, Арнаути и лица обучена у арнаутско одело, отворили су ватру од цркве Гојанске. У 10 часова примећени су извесни непријатељски делови на десној обали Гемсићске реке, на које су војници 5. пука III. позива отворили ватру. Командир чете на левој обали Дрима извештава, да је 4. кадровски пук, који је био од њега десно, јутрос рано одмаршовао и да је његово десно крило потпуно отворено. Са батаљоном 4. пука II. позива и митраљеским одељењем, који су били у резерви северно од с. Бардањолта кренуо сам се данас у 14.30 часова и стигао у с. Јубане у 17 часова; овде је стигао и вод брдске батерије. На одсеку 4. пука II. позива Зуб – Рогами к. 395 остао је један батаљон 4. пука II. позива. Један вод митраљеза упућен је као појачање у с. Спасари“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 2010 од 16. јануара
„Командант Матског одреда са ОБр. 62 од 15. овог месеца доставио је овај извештај: Данас ми се лично јавио жандармериски поручник Младен Стаматовић. Он је овде дошао из Мата преко Туњана и изјављује, да је Ахмед бег сада у Чемерики, да он неће српску војску нападати, да је дошао у Чемерику зато, да своје пријатеље у Елбасану заштити од бугарске војске, ако би ови освојили Елбасан; да је Ахмед бег пустио из Чемерике неки део својих жандарма кућама, да је кроз Маћу прошло око 460 наших војника, бегунаца, од којих је већину побила бугарска предстража а остатак су побили Арнаути; да се у Маћу пронео глас, да ће српску војску против Маћа, да поведе Есад паша, што је Маћане веома револтирало, и да на путу из Кљосе до Бастара има арнаутских качака. Предњи извештај част ми је доставити на увиђај с тим, да сам предузео мере, да се и даље одржавају везе са Матом преко повереника“.
Од председника комисије за укрцавање у Медови
ОБр. 48 од 15. јануара
„Јуче 14. јануара дошла је у Медовско пристаниште талијанска лађа „Чита Ди Бари“. У ову лађу према наређењу председника комисије за укрцавање требало се утоварити 1.200 наших војника, како га је известио талијански капетан Лењани на служби у Медовском пристаништу. На основу овога, доведено је из Љеша у Медову по киши и страшном ветру тражено људство. Кад су војници већ били у пристаништу, талијански Марински капетан г. Лењани известио ме је да лађом „Чита Ди Бари“ неће путовати војници но Њ. Кр. Височанство Престолонаследник, Краљевска влада са народним посланицима, дипломатски кор и жене официра. На моју молбу и на интервенцију адмирала г. Трубриџа, капетан Лењани дозволио је да могу отпутовати овом лађом и рањени официри. Капетан Лењани није био у стању, са талијанским реморкером и баркама стављеним на расположење, организовати правилан и брз утовар, јер лађа због своје тежине, морала је стати (1 км.) од пристаништа.
Са ових разлога и по незапамћено рђавом времену морало је стајати под ведрим небом око 1.000 људи свих сталежа и узраста, од подне 14. јануара тек. год. до поноћи између 14. и 15. – Пројектовани план за укрцавање није се ни изблиза извршио, тако остала су сва Министарства, њихове ствари, ствари дипломатског кора и сви народни посланици. Капетан Лењани видевши народне посланике, велики број чиновника и велики број ствари појединих Министарства одмах је изјавио да он то неће утоварити. На моју примедбу, да ваљда то не зависи од његове воље, шта хоће а шта неће утоварити, казао ми је, како је он газда ових лађа и радиће онако, како он жели и налази. Капетан Лењани врло је непредусретљив, набусит, грди војнике и официре. Чини све могуће отежице за путовање лађама нашим избеглицама и штетан је по нашу општу ствар.
Излажући предње Начелнику част ми је молити, да се нађе пута и начина, како би се капетан г. Лењани уклонио одавде, а на његово место довео који старији, озбиљнији марински официр“.
ОБр. 53 од 15. јануара
„Преко 3.000 избеглица, од којих је највише стараца, деце и жена више од 20 дана чека у пристаништу на ред да се евакуишу. Хране немају, склоништа никаквог. Све могуће заразне болести косе их, а хладан ветар и непогоде учиниће, да и најздравији пропадну. Јуче је умрло 8 лица, а данас је, већ и десети леш нађен. Комисија неможе више да гледа јад и невоље овог нашег живља па с тога моли за најенергичније дејство, да се у Медову што пре упуте две или три лађе искључиво за избеглице, јер ће иначе за најкраће време све помрети“.
Напомена. Врховна команда одговорила је пуковнику Зечевићу под ОБр. 26923: „Представка Бр. 53 примљена. Непрестано се чине кораци на надлежном месту и преко ђенерала Мондезира у Бриндизи понова ће се чинити: у опште ова команда чини све што до ње стоји.
Делегату пуковнику Стојановићу – Бриндизи достављена је депеша ОБр. 26923 ове садржине:
„У пристаништу Медова преко 3.000 избеглица, од којих већином старци, жене и деца више од 20 дана чека на ред да се евакуише. Склоништа немају. Хладни ветар и непогоде чине да ће и најздравији пропасти. Јуче је умрло 8 лица, а данас је нађен и десети леш. Молим за најхитније дејство, да се у Медову што пре упуте две или три лађе искључиво за избеглице, јер ће иначе за најкраће време све помрети“.
Од председника комисије за укрцавање пуковника Зечевића
Бр. 54
„Данас није пристала ни једна лађа нити је ко од војника и избеглица укрцан“.
Од команданта пристаништа Медовског
ОБр. 399 од 16. јануара
Г. Министар Војни упутио ми је следећу депешу: „Хитно известите Врховну команду да је влада стигла у Бриндизи, где ће остати неколико дана. Дан поласка јавићу. Известите о ситуацији. Молим за извештај шта ћу на ову депешу одговорити“.
Од команданта места у Љешу
ОБр. Службено од 15. јануара
„Од нашег отправника послова у Драчу примио сам депешу следеће садржине:
„Молим саопштите председнику Министарства, да је Есад паша послао у сусрет влади, поручника Хамди као свог верног човека. Он ће са својим људима пратити је. Есад паша саопштава, да ће његов Кајмакам отићи из Љеша; треба наше власти да узму управу Љеша. Вечерас треба Хамди да стигне у Љеш. Председник Министарства са свима Министрима укрцао се и отишао из Медове. Молим за наређење, шта да се одговори Хамдију, ако исти дође, и на који начин узети управу Љеша“.
Напомена. Врховна команда издала је команданту места Љеш наређење ОБр. 26930 у овоме:
„Одмах по одласку Кајмакама, управу над Љешом узеће у своје руке командант места, са задатком, да се у Љешу и околини осигура потпун мир, ред и безбедност“.
Од делегата код Црногорске Врховне команде ђенерала Јанковића
Пов. Д. Бр. 2379 од 15. јануара
„Ситуација на фронтовима Црногорске војске у току 14. јануара:
На североисточном фронту продужене су борбе на истим положајима и сви су непријатељски напади одбивени.
На западном фронту: Божурово брдо – Крстац, слабе борбе; непријатељ није напредовао.
На правцу: Чекање – Чево – Данилов Град, непријатељ заузео Чеву; послата су појачања да се непријатељ нападне и протера.
На правцу: Цетиње – Ријека, непријатељ се није кретао даље од Цетиња, а ни борбе није било.
На правцу: Брајићи – Ријека, непријатељ је нападнут и Обзовица је поново заузета.
На јужном фронту, непријатељско предње одељење у јачини две чете дошло је до Спича, где се са Црногорским предњим одељењем сукобило и ово протерало ка Бару; непријатељ није даље наступао.
Ситуација код Црногорске војске знатно се поправила и кад би било хлеба и муниције, могла би се са успехом предузети офанзива“.
Пов. Д. Бр. 2387 од 16. јануара
„Парламентар аустриски предао је на Ријеци писма, која садрже одговор Царев, Аустро – Угарске Владе и Врховне команде, на представке учињене од стране Њ. В. Краља Николе и Владе, односно прекида непријатељства и закључивања мира (види Пов. Д. Бр. 2365 од 13. јануара). Сва три одговора садржавају у главном оно исто, што је и у моме извештају Пов. Д. Бр. 2353 од 12. јануара изложено тј. да се безусловно пристане на полагање оружја целокупне Црногорске војске и предају српских трупа, налазећих се на земљишту Црне Горе. Све док се то не изврши, операције се не могу обуставити и тек на том основу, примиће се делегати за преговоре о закључивању мира, а што ће се учинити на Цетињу. – После дугог саветовања по овоме, Њ. В. Краљ и његова влада одлучили су, да приме ове и ако одвише тешке услове, јер војска неће да се бије а нема се хране, и боје се револуције у земљи. Одређени су као делегати за даље преговоре Јован Поповић, Јован Матановић, бивши дипломатски отправник послова у Цариграду и командир Ломпара и крећу ноћас за Цетиње. Они носе собом пуномоћија за даље преговоре и писмо Црногорске владе, јер се као одговор на горе поменута три аустриска писма вели: „Да се први услов тј. полагање оружја Црногорске војске прима, а ближе опредељење о томе одредиће делегати, јер им није јасно, како се и у којој мери и на који иачин разуме полагање оружја“, а односно предаје српских трупа речено је, да њих нема у Црној Гори, но су све у Албанији, сем малог броја рањеника и болесника по болницама. – Са изразом „Албанија“, Црногорска Влада сматра да Скадарска област није Црногорско земљиште, пошто није анектирана. Из овога, а и из осталог, види се, да је Црна Гора решена да по сваку цену што пре обустави даља непријатељства и мир закључи. Зато, чим је горња одлука донешена, упутио сам Црногорској Врховној команди и захтевао да се виши официри, трупе и војници, који се налазе код Црногорске војске, ма где на служби, одмах разреше и најкраћим путем отправе у Скадар, а артилерију да остави и преда Црногорцима топове, возове и запрегу са запрежним прибором. Од Министра унутрашњих дела захтевао сам, да полицијске власти наше војнике, који су ма где заостали и залутали упућују одмах у Скадар. – Њ. В. Краљ и његова Влада уверавају ме, да неће закључити мир, док се и један наш војник осим болесних не пребаце у Албанију“.
Пов. Д. Бр. 2396
„Као што сам са Пов. Д. Бр. 2387 јавио: услед тока предузетих мера за закључивање мира, захтевао сам од Црногорске Врховне команде, да се наши официри одмах разреше од даље службе и упуте у Скадар. – Црногорска Врховна команда према овоме, већ је издала потребна наређења. – Сада ми јавља начелник штаба Црногорске Врховне команде, да Њ. В. Краљ моли, да сви српски официри штаба Врховне команде и ја останемо још у Црној Гори, док се не види, како ће се свршити преговори са Аустро – Угарском. Молим за најхитнија наређења. Ја мислим да треба све вратити у Скадар тим пре, што ме је Црногорска Врховна команда писмом својим ОБр. 9133 од данас пре тога известила, да је разрешила све наше официре, који су били у штабу и иначе на служби код Црногорске војске. Намера ми је, да сутра кренемо одавде ако лађу добијемо“.
Пов. Д. Бр. 2398 од 16. јануара
„Ситуација на фронтовима Црногорске војске у току 15. јануара 1916 године:
1) На северном и источном фронту само артилериска борба.
2) На фронту Херцеговачког одреда, Црногорске трупе прешле су у напад и повратиле све своје старе положаје. Једино је непријатељ остао на Граховским положајима, а Црногорци држе положаје Божурово брдо.
3) На правцу Цетиње – Подгорица, непријатељска слаба одељења дошла су до с. Косјера, али су била убрзо враћена натраг.
4) На правцу Цетиње – Ријека није било борбе. Црногорске трупе су на положајима код самог Цетиња.
5) На правцу Цетиње – Обзовица – Ријека, Црногорске трупе повратиле су Обзовицу, држе водовод, а предња одељења избила су код с. Бјелоша где су срела један непријатељски вод и протерали га.
6) На путу Спич – Бар, непријатељ није наступао. Уопште непријатељ по заузећу Цетиња не наступа нигде и не показује никакву активност“.
Од војног изасланика Француске, пуковника Фурније, делегата код Врховне команде српске војске
Писмо од 16. јануара 1916. године
„Част ми је да вам доставим следећи телеграм који сам примио од генерала Жофра:
Париз, 13. јануара 1916 године
„Услед угрожености Скадра од Аустријанаца, Француска влада издејствовала је следеће, да би се убрзала и осигурала евакуација српске војске:
1) Укрцавање у Драчу и Медови вршиће се на најинтензивнији начин у колико је то могуће, употребљавајући средства Француске Марине, која ће транспортоватн директно у Валону и Крф заморене трупне делове.
2) Већи део српске војске, који је још у стању да маршује упутиће се Валони сувим. Италијани учиниће потребно да их брзо транспортују за Крф.
3) Француска влада наваљује код Италијанске владе да издејствује повећање ефектива трупа Италијанских, које заузимају Драч, тако, да се створи код ове тачке солидна заштита, која ће дозволити укрцавање у Драчу и покрет ка Валони. Ђенерал Мондезир добио је инструкције у овоме смислу и предузеће све мере које су потребне за извршење ове одлуке“.
Ђенерал Жофр с. р.
Изволите примити израз мојих оданих и поштујућих осећаја“.
Пуковник Фурније с. р.
Од војног изасланика у Француској
Депешу од 15. јануара
„У Врховној команди налазе према стању у Црној Гори да је за српску војску сада најпрече, да се што пре повуче на југ ка Валонн. Због тога ће тражити, да се оно, што се не укрца у Драчу и Медови одмах крене сувим ка Валони, где се може лакше и већи број укрцати.
Вероватно је ђенерал Мондезир у овоме смислу добио упутство“.
Од војног изасланика у Енглеској
Бр. 270 од 12. јануара
„У присуству делегата Француске Врховне команде казано ми је, да је Француска и Енглеска влада одлучно решила, да се наша војска крене на острво Крф, а Грчка се неће ни питати. Трупе са Дарданела мањим делом пренеће се у Солун и већим за Египат. Ђенерал Тајлор јавља, да се сваки четврти дан шаљу са храном по две лађе од 300 – 500 тона у Медову. Блуза и чакшира већ је послато по 50.000, послаће се још по 50.000 са цокулама. Ове недеље послаће се и шињели такође“.
Од војног изасланика у Русији
Бр. 501 од 14. јануара
„Последња офанзива на југозападном фронту састојала се из заузимања неколико важнијих одсека и положаја.
Овакви удари биће обновљени и убудуће на свима фронтовима.
Општа офанзива целе руске војске биће доцније заједно са свима савезницима. За ово се и чине огромне припреме.
Обишао сам главније фабрике и заводе оружја и муниције. Ово је питање сад одлично постављено и резултат је потпуно задовољавајући. Детаље доставићу.
Сад се овде ради муниција и за аустриске пушке; за сада 360.000 метака дневно“.
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Пов. Бр. 447 од 15. јануара
„До сада су Енглези били самостални; ђенерал Сарај примио команду над целокупном војском овде.
На фронту ништа ново.
Нема никаквих концентрациских покрета, нити је шта примећено, што би наговештавало скори напад.
Французи разрушили мостове на Струми код Демирхисара и код Клиндира, што је раздражило све сталеже у Грчкој.
Ђенерал Сарај саопштио ми, да је у Атини велики покрет против Краља, који је јутрос отпутовао у Грчку бању Епсо“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 26910
Команданту Комбинованог одреда
„По извештају нашег делегата у Црној Гори 14. овог месеца две непријатељске чете дошле су до Спича, одакле су предње Црногорске делове протерали ка Бару. Непријатељ даље од Спича није наступао“.
ОБр. 26910
Команданту I. армије
„Комбиновани одред под командом пуковника Плазине стоји непосредно под Врховном командом, о чему ми је част известити команданта“.
ОБр. 26927
Команданту пристаништа – Медова
„Доставите одмах г. Министру Војном ово:
1) Од ђенерала Јанковића добивен је данас 16. овог месеца извештај да је аустриски парламентар предао на Ријеци одговор са познатим условима.
Тек по пријему ових престаће операције и примиће се делегати за мир. Краљ и Влада одлучили да приме услове. Делегати за преговоре упућени на Цетиње са одговором, да осим болесника српских трупа нема у Црној Гори, а Скадарска област овој не припада.
Краљ и Влада уверавају, да мир неће закључити док се и један наш војник не пребаци у Албанију.
2) Изасланик пуковник Стефановић јавља 15. овог месеца да у Француској Врховној команди налазе као најпрече, према ситуацији у Црној Гори, повлачење на југ ка Валони, тражећи, да се оно, што се не укрца у Драчу и Медови одмах крене сувим ка Валони ради лакшег укрцавања тамо.
3) Пуковник Фурније доставио данас телеграм ђенерала Жофра:
а) Укрцавање у Драчу и Медови вршиће се најинтензивније у колико је то могуће средствима Француске марине директно за Валону и Крф.
б) Већи део војске, који је у стању да маршује упутиће се сувим Валони, а Талијани учиниће потребно за брз транспорт одавде за Крф.
в) Француска влада настојава повећање Талијанског ефектива код Драча ради заштите наших трупа, које се тамо укрцавају и оних које буду маршовале Валони.
г) Пуковник Николић јавља (12. овог месеца) да му је казано о одлучном решењу Француске и Енглеске владе, да се наша војска крене за Крф, а Грчка се неће за ово ни питати. Трупе са Дарданела пренеће се делом за Солун, а више за Египат.
По извештају ђенерала Тајлора сваки четврти дан шаљу се са храном у Медову по две лађе од 300 – 500 тона. Блуза и чакшира већ је послато по 50.000, послаће се још 50.000 са цокулама. Ове недеље и шињели такође. Мишљења сам да ову спрему не треба слати у Медову већ тамо где се мисли да идемо ради реорганизације.
д) Бугарске комитске чете појављују се око Гемсића“.
ОБр. 26931
Команданту Дринске дивизије II. позива
„Одред ппуковника Стефановића (команданта 4. пука II. позива) на положајима Јубани – Рогами – Зуб ставља се привремено под Врховну команду. Одред ће се храном снабдевати из слагалишта у Скадру“.
ОБр. 26934
Делегату код Црногорске Врховне команде ђенералу Јанковићу – Подгорица
„Са свима нашим официрима изволите се кренути одмах за Скадар (Свеза Пов. Д. Бр. 2391 и 2396)“.
Наредба ОБр. 26954
Начелника штаба Врховне команде, 16. јануара 1916. год. у Скадру
У циљу, да би се наша војска по извршеном укрцавању и месту одређеном за реорганизацију могла одмах удобно сместити, добро снабдевати, и ради оријентисања у појединим питањима, која ће се појавити у новој просторији за становање, наређујем:
I.
НАЧЕЛНИК ОПЕРАТИВНОГ ОДЕЉЕЊА
1) Да се Француска мисија обавести:
а) Која је просторија – насељена места – одређена за логоровање односно кантоновање наше војске;
б) О путевима који воде од тих места (дужини и квалитету);
в) Да у одређеној просторији за логоровање, у споразуму са месним властима, одреди логориште свакој групи, или насељено место, ако се буде добио кантонман. Имати на уму хигијенске услове, снабдевање водом, храном и осталим потребама. Распоредити комуникације до места становања појединих група.
2) Да на одређеној просторији за поједине групе, одреди логориште или кантонман.
3) Да прикупи податке о војној или политичкој организацији просторије, на којој ће се становати и функције и надлежности појединих тамошњих власти и органа.
4) Да посредује између наших органа и месних односно савезничких по свима питањима.
II.
ГЛАВНИ ИНТЕНДАНТ
1) Да се обавести:
а) О приликама и условима под којима ће се вршити снабдевање војске;
б) О начину снабдевања: по извршеном искрцавању појединих ешелона, за време марша до места становања.
2) Да одреди и регулише однос наших интендантура према одговарајућим органима на новој територији.
3) Да прикупи податке и обавести трупне интендантуре:
а) Какве хране и осталих потреба већ има спремљено за нашу војску, а каквих транспорта има на путу и време њиховог доласка;
б) Каква се храна и остале потребе могу набавити на лицу места и по коју цену;
в) О курсу нашег новца, папирног и металног.
4) Да образује на погодним местима, с обзиром на одређену дислокацију, слагалишта хране, фуражи, логорске спреме, канцелариског материјала и намештаја.
5) Да образује и радионице за оправку одећне и логорске спреме.
6) Да регулише начин пријема и издавања трупним интендантурама, као и начин преноса до слагалишта и трупа.
7) Да образује пекарнице и кланице.
8) Да регулише снабдевање горивом и кунским посуђем.
9) Да прими потребе за становање у логору или кантонману, као и прве потребе за бивак по искрцавању бродова.
III.
НАЧЕЛНИК ИНЖИЊЕРСКОГ ОДЕЉЕЊА
1) Да се обавести колико је и какве спреме инжињерске и инжињерског метеријала примљено и у којим слагалиштима и шта се од наручене спреме очекује и у ком року.
2) Да образује слагалиште материјала с обзиром на смештајне прилике.
3) На случај да трупе морају подизати себи бараке постараће се за потребан алат и материјал и за пренос овога до места одређеног за логоровање. Да изради пројекте и изврши организацију рада с обзиром на оно стање у коме се буду налазиле оне по искрцавању.
4) Према добијеној скици од шефа војних топографа пројектовати потребне комуникације у колико недостају, за везу појединих логоришта, слагалишта и предузети извршење одмах по доласку појединих ешелона трупа.
IV.
НАЧЕЛНИК АРТИЛЕРИСКОГ ОДЕЉЕЊА
1) Да се обавести каквог оружја, муниције и осталог има у којим слагалиштима. Који се транспорти и у ком року очекују за нас.
2) Да обезбеди слагалиште с обзиром на дислокацију трупа, организује пренос за слагалишта и трупе.
3) Приступи решавању питања о снабдевању возовима, јахаћим товарним и запрежним прибором.
4) Да проучи питање о попуни стоком.
5) Да образује радионице за оправку оружја, кожног прибора и возова.
6) Да проучи питање о снабдевању аутомобила.
7) Да образује одреде за преношење транспорта.
V.
НАЧЕЛНИК САНИТЕТСКОГ ОДЕЉЕЊА
1) Да се обавести какве су хигијенске прилике. Какве болести владају.
2) Потреба санитетске мере ради предохране.
3) Да се обавести о стању болница и амбуланти на просторији одређеној за становање и могу ли примати и наше болеснике.
4) Да образује наше болнице у колико тамошње неби могле примити наше болеснике.
5) Да се обавести каквог материјала у ком слагалишту има за нас, и какав се материјал и у ком року очекује.
6) Да образује потребна слагалишта материјала.
7) Да се обавести који се лекови и по коју цену могу набавити у местима становања.
VI.
ШЕФ ВОЈНИХ ТЕЛЕГРАФА
1) Обавестиће се о материјалу који се одмах може добити.
2) Да се обавести о материјалу који се очекује и у ком року.
3) Да подигне потребне везе телеграфске штаба ове команде са логорима или местима становања појединих група и места искрцавања у колико недостају.
4) Да образује слагалишта материјала.
VII.
ШЕФ ВОЈНИХ ТОПОГРАФА
1) Да изради скицу целокупне просторије и у њу уцрта дислокацију трупа у логорима, за шта ће потребне податке узети од начелника оперативног одељења. Ову скицу умножиће у више примерака, како би се могле ставити на расположење уређивачима укрцавања трупа и начелницима одељења овога штаба.
2) Да се обавести о приликама да ли се у месту могу образовати одмах радионице за израду карата.
3) Да се обавести да ли се у месту може добити потребан материјал.
VIII.
НАЧЕЛНИК АЂУТАНТСКОГ ОДЕЉЕЊА
1) Како који ешелон буде пристизао прикупљаће податке о бројном стању и за сваку приспелу партију подносиће начелнику оперативног одељења преглед из кога ће се видети одвојено по категоријама број приспелих обвезника.
2) Одмах ће одредити једног или више старијих официра према потреби за команданте места у местима становања и предати им потребно особље.
IX.
НАЧЕЛНИК СУДСКОГ ОДЕЉЕЊА
1) Да проучи законске одредбе и прописе, који владају на тој просторији, за одржавање реда и јавне безбедности санитетске, железничке, бродарске и остале, у колико су различити од наших. Из свега, да сачини један упут и умножи га ради раздавања трупама и управљања колико је потребно.
X.
КОМАНДАНТ СТАНА
1) Да у месту за становање овога штаба припреми канцеларије, потпуно их снабде потребним намештајем и прибором и изврши њихову поделу на одељења, с обзиром на број официра и величину посла који врше.
2) Припремиће станове са намештајем за официре, чиновнике и војнике овога штаба и коњушнице за коње.
3) Организоваће исхрану официра и осталога особља.
4) Припремиће преноћиште за случај, да особље штаба II. ешелона стигне увече у пристаниште, и не буде могло отпутовати исте вечери у место становања.
5) Извршити превоз архиве и осталих потреба, од пристаништа до места становања.
6) Израдиће скицу места и у њу унети сва важнија надлештва и установе наше војске, месне управе, важнијих хотела и трговина, у којима могу наши официри и војници набављати потребе за себе. За овај циљ оставиће на расположењу команданта стана шеф војних топографа једнога свога топографа.
7) Стараће се о исхрани првог ешелона за време путовања.
8) Да се постара за исхрану II. ешелона, кад буде стигао.
9) Да дочека II. ешелон у месту искрцавања, и разведе по становима, уз припомоћ официра, кога ће му за тај циљ ставити на расположење Начелник Ађутантског одељења.
10) Да у споразуму са шефом војног топографа устроји потребну мрежу, за телефонски саобраћај међу одељењима овога штаба“.
Начелник штаба,
Ђенерал
Петар Бојовић с. р.