Трупе Српске војске распоређене у логорима на Крфу продужиле су рад на преформирању јединица.
Укрцавање у Валони
Председник комисије за укрцавање коња доставио је 29. фебруара Врховној команди извештај ОБр. 132 ове садржине:
„На дан 28. фебруара укрцано је на брод „Равену“ за Крф: 220 коња са 533 људи. Сем тога на брод „Малфета“ укрцано је 300 људи – болесника са нешто болничара. Ово су болесници из Фијери и са Војуше, који су довезени на нашим волујским колима и одмах укрцани. Свега је дакле укрцано 28. фебруара: 883 људи и 220 коња.
Данас 29. фебруара укрцано је 272 коња са 539 људи и једним Шкодиним топом.
Јавио сам већ депешом да су сви наши људи и коњи напустили Војушу и дошли у Арту. На Војуши је остало свега 10 болесних војника у талијанској болници, јер нису могли да се транспортирају.
Здравствено стање у логору је врло добро, јер сем остављених колеричних болесника од Комбиноване дивизије није се више појавио ни један нови случај; сви болесници, који су били колерични на путу су остављени.
Исхрана људи је добра; даје нам се обично по пола хлеба свежег и по пола порције пексимита са конзервом. Предузео сам мере да се омогући и кување хране. Енглеска мисија има пасуља који ће за дан – два моћи бити искрцан, јер је на дну лађе, па ће се издати трупама; волова за клање има довољно. За дрва је увек тешкоћа, али сам израдио те је Енглеска мисија закључила извесну количину дрва, која треба да се испоручи за дан – два, а наредио сам да се употребе за гориво и војничка кола на којима су дотурани болесници.
За исхрану официра, талијанска интендантура издаје у натури извесне артикле, а од новца, кога сам имао, издао сам 3.000 динара у злату официрима на име новчане хране (око 10 динара на официра).
Исхрана стоке је углавном добра, сена има довољно; зоби је нестало, али нам је нова стигла, само се налази на дну лађе и моћи ће се истоварити тек кроз дан – два док се прво сено истовари.
Транспорт фуражи до логора вршен је у почетку талијанским камионима, али сада, пошто су талијанске трупе из Драча доведене у Валону, камиони њих снабдевају а наши коњи морају долазити за фураж.
Међународна комисија ради на шкартирању коња и шкартира их око 10 %.
Данас сам наредио, да отпочне продаја шкартираних коња, ако се после два – три дана види да нема купаца мораће се или побити или напустити да не би трошили храну.
Још нисам могао да саставим тачно бројно стање оних официрских коња, који према наређењу Врховне команде треба да се упуте на Крф (почевши са пуковским штабовима па на више), али број њихов неће бити већи од 1.200 до 1.400 коња.
Према томе са 2.400 товарних коња на Крф ће се послати највише до 4.000 коња. Међутим француски овдашњи делегат добио је извештај да на Крф треба да се пошаље свега 5.000 коња.
Транспорт за Солун још није отпочео, јер још нема лађа, али се очекује ускоро.
Наш делегат из Солуна телеграфисао ми је да се коњи не шаљу за Солун док се тамо не учине извесне припреме. Међутим, ја о томе не могу водити рачуна, једно, што ја не регулисавам полазак лађа, а друго што одавде треба трупе што пре испослати.
На дан 28. фебруара бројно стање наших трупа у логору код Арте било је: људи 10.893; коња 12.906; волова 294 и магараца 73.
Ово је без људи и коња који су се јуче укрцавали, као и без болесника и болничара, који су били на маршу са извесним бројем коња и волова“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 29. фебруара ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9193 од 26. фебруара
„Наш делегат у Бриндизи, писмом од 17. овог мес. Бр. 173 доставља: „За време мога пута и бављења у Риму и Турину, где сам имао прилике да дођем у додир са више политичких личности и то: Оскаром Вермершом, чланом Парламента; Марселом Кашином, послаником вароши Париза (вођом социјалиста, замеником Жоресовим); Ђузепом Канером, послаником из Ђенове; професором Мајнардом; Амфитеатровом и другим сазнао сам, да посета Француског председника Министарства у Италији има да буде од великог војно – политичког значаја. Овом посетом политика Италије и њена војна акција има бити одређенија и активнија. На прво место г. Бријан је имао да изглади својом посетом непријатности изазване обостраном преписком журналистике и узајамна пребацивања ове о неактивности обостраној. Опште је уверење код савезника, да досадашњи несагласан и изолисан рад савезника неће довести до успешног свршетка рата и може донети чак и кобне последице. С друге стране добијени извештаји о рђавом стању економском код Аустро – Немаца, дају наду савезницима, да овог пролећа предузму јак притисак на централне силе у војном и економском погледу. Утанчавање пута и начина за постигнуће овога био је други циљ посете г. Бријана. Овај други циљ изгледа, да је постигнут односно акције Италије. Последице економног притиска на Аустро – Немачку већ осећају, јер је забрањен увоз и извоз многих артикала,. који су до сад пролазили из Италије у Немачку и обратно.
Заоштреност односа Немачко – Италијанског наступила је и у војном погледу осетиће се то ускоро. За војну акцију савезника одржаће се у Паризу војно политичка конференција. Први циљ посете г. Бријана тј. да се изгладе непријатности узајмног оптуживања журналистике није постигнут. С обеју страна осећа се то. Више је него хладно држање журналиста и њихових органа. Једаи од француских министара, при повратку са Италијанског фронта, обишао је у Турину фабрику аутомобила „Фиат“ и дуже се задржао обилазећи радионице и распитивао се о могућности нових француских наруџбина.
Од дефинитивног напуштања Драча од стране наших трупа, Талијани су постали активнији при осматрању Јадранског мора и заштите Драчке обале и њихових тамо налазећих трупа. Све ратне лађе из овдашњег пристаништа налазе се на мору. Било је решено да се Драч напусти одмах, али се за сада још од тога одустало, јер изгледа да Драчу не прети велика опасност за сада.
Питање о снабдевању угљем занима овде све војне и политичке кругове. Потрошња угља велика је у марини и на железницама. Угаљ у италијанским депоима нестаје. Набавка са стране тешка је и ограничена. Енглези, који су једини у стању снабдевати Италију, чине при томе велике тешкоће и стављају извесне војно – политичке захтеве, што доводи Италију у тежак положај. И ово питање било је предмет разговора на састанцима председника Француске и Италијанске Владе.
Сматра се као сигурно, да ће Румунија остати још извесно кратко време неутрална, и затим, да ће прићи четворном споразуму.
Узима се комбинацију могућност издвајања Бугарске из савеза Немачко – Аустриско – Турског, по цену уступања Кавале на рачун Грчке. Изгледа, да су у овом погледу вођени неки преговори, који још нису довршени“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9200 од 27. фебруара
Војни изасланик у Паризу депешом Пов. Бр. 114 доставља:
„Према извештају Француске Врховне команде стање наше војске 18. фебруара:
У Албанији: 10 до 25.000; на Крфу: 123.426; у Бизерти: 10.240; у Солуну: 2.584; по болницама у Француској 2.000; у Епиру 400; Црногораца на Крфу 1.650.
Предњи извештај част ми је доставити ради знања?“
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9201 од 27. фебруара
Делегат у Бриндизи пуковник Стојановић актом Пов. Бр. 213 од 25. овог месеца доставља: „При доласку г. Бријана у Италију изгледа, да је закључен споразум о заједничкој акцији Италије са савезницима код Солуна. За сада ће од италијанских трупа бити упућене ка Солуну сва њихова коњица, која је била до сада повучена са фронта у позадину, због немогућности употребе. Пешадиске трупе у већем броју биће упућене тек пошто садањи рекрути заврше обуку. Предузете су мере за извршење транспортовања.
Јуче 24. овог месеца по новом, дошао је овде из Драча Њ. Е. ђенерал Есад. Дочек је био обичан. Есад паша смештен је у хотел „Интернасионал“, који је реквириран за болницу, у исто одељење где је био одсео Њ. В. Краљ Петар; Њ. В. Краљ Никола и војвода Путник.
24. овог месеца из јутра отишли су у правцу Драча из овдашњег пристаништа шест ратних бродова и две подморнице. Долазак Есад паше и одлазак горњих ратних бродова предзнак је скоре евакуације Драча од стране талијанских трупа. По извештају добијеном од лица из пратње Есадове, надмоћна снага Аустро – Бугарска напала је талијанске трупе код Драча (која се цени до 6.000 људи). Огромна борба води се још.
У последње време учестали су пожари у неким радионицама италијанским за израду оружја и другог војног материјала. Пре 10 дана запаљена је једна велика пушчана радионица код Савоне. Пожар је трајао неколико дана и све је уништио. Пре неки дан појавио се пожар у пристаништу Ђенове, где су изгореле радионице лађа, магацини материјала и неколико лађа у пристаништу. Пожар је једва локализован. Уверени су да свима овим пожарима руководи добро организована непријатељска дружина. С тога су талијанске власти наредиле, да се сви странци из свију приморских пристаништа и са ратне приморске зоне уклоне“.