Укрцавање у Валони
Председник комисије за укрцавање, пуковник Калафатовић доставио је 30. марта Врховној команди извештај ОБр. 279 ове садржине:
„Благодарећи лепом времену укрцавање коња врши се редовно и дневно се укрцава око 500 коња.
28. овог месеца укрцано је на „Персео“: 411 коња и 401 човек; јуче је почета да се пуни енглеска лађа „Камеронија“ и укрцано је на њу: 580 коња са 453 људи. Данас ће се она допунити са 1.100 коња.
У пристаништу сада има неколико лађа, које чекају ред укрцавања. Тако, ту је једна француска лађа са 1.000 коња, затим енглеска „Елоби“ за 700 коња, талијанска „Кордова“ за 500 и талијанска „Персео“ за 400.
Како ће при одласку „Камероније“ остати свега 3.500 коња и како ће побројане лађе утоварити 2.600, то остаје још свега непуна хиљада. За њих ће се вратити „Камеронија“, а свима осталима, ово ће бити последње укрцавање“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 30. марта ове важније извештаје:
Из кабинета Министра Војног
Стр. Пов. Бр. 40 од 28. марта
„У вези предмета Врховне команде ОБр. 28740 и 28741 од 19. ов. месеца част ми је известити, да сам издао потребна упутства ђенералу г. Михајилу Рашићу, да се дотична питања регулишу са Француском Врховном командом за време док је још тамо Њ. Краљевско Височанство Престолонаследник и Председник Владе“.
Од г. Министра Војног
Стр. Пов. Бр. 30 од 28. марта
„У вези извештаја Врховне команде ОБр. 28739 од 18. марта тек. год. част ми је доставити следеће: На конференцији француских и енглеских делегата, одржаној у француском војном министарству 21., 22. и 23. фебруара ове године, чији ми је записник достављен од стране ђенерала Мондезира, енглески и француски делегати утврдили су споразумно текстуално следеће основе за снабдевање Српске војске:
1) Француски ауторитети имаће стварно директиву, што се тиче исхране Српске војске на Крфу и организације ове армије.
2) Једна британска мисија осигураће, по заповестима главног шефа француске мисије, службу која се односи на учествовање Британије у доле предвиђеним стварима.
3) Сва питања која се односе на исхрану и издржавање Српске војске, биће пренесена од сада на Француску војску, преко главног шефа Француске мисије, коме ће се српска влада обратити.
У принципу, по доле означеним упуствима, обе владе, британска и француска, снабдеваће половином хране и фуражи за исхрану Српске војске за време њеног бављења на Крфу, а доцније на позорници операција где она буде употребљена.
Лорд Бертије у депеши од 5. фебруара упућеној својој влади, а на основу ранијих преговора са француским респективним органима Министарства: Иностраних Дела, Војног, Марине, као и Француском Врховном командом, који су предходили напред наведеној конференцији, поред осталог навео је следеће:
Исто тако је потребно да се посао око исхране, одевања, снабдевања логорском спремом, материјалом и стоком подчини једној контроли. Ова потреба била би поверена исто тако француским ауторитетима, који ће, узевши на себе реорганизацију Српске војске, вршити подједнаку контролу на српска тражења и примљене поруџбине.
Оваквим одредбама, створеним независно од нашег учешћа, нама је одузета могућност да се непосредно обраћамо енглеским органима, крај свег нашег дубоког уверења у пријатељску готовост Енглеза да нам у свему изађу на сусрет.
Ако ђенерал Кларк верује, да би јача и непосредна сарадња енглеских органа олакшала посао француским властима, у погледу непосредног снабдевања наше војске, и ако би такву сарадњу могао издејствовати код француских и енглеских меродавних фактора, од чије су стране предње одредбе прописане, за нас би само могло бити и врло пријатно и корисно да се непосредно обраћамо и енглеским органима ради снабдевања наших трупа.
Стога сам наредио делегату пуковнику Милојевићу да одмах по доласку у Солун у овоме смислу а на згодан начин обавести ђенерала Кларка.
У истом смислу ја сам говорио са потпуковником Гарсијем, шефом овдашње Енглеске мисије, а о необавештености ђенерала Кларка оријентисао сам и ђенерала Мондезира.
Нашим војним изасланицима у Паризу и Лондону издата су такође потребна упутства у овоме погледу“.
Пов. Ф. Ђ. Бр. 9497 од 28. марта
„Министарство Иностраних Дела писмом од 25. овог месеца Бр. 2040 доставило је следећи телеграм нашег генералног конзулата у Солону: „На граници мањи сукоби предстража. Немци држе Сехово; Французи повратили Мајадаг, Кара Синанци и Даугли; Сарај очекује Србе; рече ми спремљено је све за пријем целе Коњичке дивизије, као и пешадије у партијама. За храну бринуће се Французи“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9498 од 28. марта
Министарство Иностраних дела доставља телеграм нашег војног изасланика из Букурешта:
„Румунски војни изасланик у Софији стигао је овде и поднео овај извештај: Војници 48., 49. и 50. пука отпуштени, а остају свега 27 контигента дивизија; 2., 3., 6. и 7. а велики број војника на одсуству. Потврђује скорашњи долазак 5. дивизије на Румунски фронт, а из више извора закључује долазак и горњих дивизија чији су војници пуштени на одсуство, што Румунски војни изасланик сматра као маскирање покрета ка Румунији. Код свих пукова ополчења пушке Берданке замењене су трилинејкама. Бугарска добила последњих дана понтонски екипаж за Дунав. Журно граде железницу Градско – Прилеп. Јамбол је центар авијатичарски, где се праве хангари за цепелине. У Ксанти 11 аероплана. Грчки конзул из Ксанти протеран. У Бугарској животна средства нестају, 5. марта у Темишвар стигле немачке пољске хаубице пука: Бр. 3., 4. и 7. а Угарска 16. дивизија смањена на 5. батаљона прошла Дорну – Ватру. Генералштаб има извештај од агената, да Немци шаљу трупе из бојазни од напада од Солуна. У Бугарској драже јавно мишљење против Румуније. Румунија је забринута, али предузима кораке, да војска буде повећана на 420.000. Ако Русија војском у Бесарабији не охрабри Румунију, она може под притиском Немачке попустити, што би било фатално. На синоћној нашој конференцији ситуација је сматрана врло озбиљном“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9458 од 28. марта
„Први сукоби између француских и немачких трупа прекјуче у реону Ђевђелије, где су немачке трупе прешле грчку територију и заузеле неколико села, а француске трупе их отуда истерале, после мало борбе и саме заузеле и држе сад сва села“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9475 од 28. марта
„Министарству Иностраних Дела, част је известити то Министарство да је према једном извештају, који је ово Министарство добило из Солуна, поред бугарског Краља Фердинанда, посетио варош Битољ и неки аустриски принц, кога су свечано дочекали и пред киме је парадирала заједничка војска непријатељска; у Битољу има око 6.500 Немаца и врло мало Бугара; држе топове око Свете Недеље, ван вароши. У последње време су почели да копају шанчеве дуж границе Грчке са стране вароши Лерина“.