Комненовић Новица

Јецај на гробу (фото Ристо Шуковић, српски војник поред гроба сина јединца)
Јецај на гробу (фото Ристо Шуковић, српски војник поред гроба сина јединца)

 

 

име: Новица
презиме: Комненовић
име оца:
место: Рудник
општина: Горњи Милановац
година рођења:
година смрти:
извор података: „Солунци говоре“ Антоније Ђурић

 

 

ПОГИБИЈА НАРЕДНИКА НОВИЦЕ

… Судбина је људска чудновата. Људи преживе највећа искушења: ратове, поплаве, пожаре, рушење авиона, потапање брода, а изгубе живот – падом на улици, угуше се за ручком, изда их срце док седе у башти…
… Резервни наредник Новица Комненовић, са Рудника, погинуо је под необичним околностима. О томе нам је недавно причао проф. Тадија Пејовић, очевидац догађаја од пре 62 године. Ево те приче…
… Наша војска имала је брзометне пушке са пет метака и биле су изванредне. Али због сталне употребе у ратовима па до доласка на Крф 1916. године, готово да више нису биле за употребу.Одлучено је да се оне повуку и замене француским пушкама са три метка…
… Било је веома дирљиво када су војници предавали пушке и узимали друге, француске. Сећам се добро, командант батаљона потпуковник Војислав Бумбаширевић, наредио је да се построји батаљон са оружјем. Испред батаљона у сандуцима биле су француске пушке… Командант одржа и краћи говор: „Колико нам је славе донела ова пушка! По њој нас је упознао читав свет. Уздигла нас је високо…” Затим је узео у руке француску пушку и наставио, обраћајући се првом војнику: „Дај, јуначе, ту српску пушку, која је све непријатеље тукла, а ево ти пушка којом ћеш ослободити своју отаџбину, своје миле и драге и све које је непријатељ поробио…“.
… Прекаљеним ратницима су потекле сузе. Они су с том пушком годинама друговали и била им је део живота. Неки су љубили пушку, стављајући је на гомилу…
… Нарочито ми је пао у очи резервни наредник Новица Комненовић. Ратовао је још од 1912. године. Рекох му: ти, Новице, пољуби пушку… А он ће: „Пољубих је, вала, спасла ми је живот толико пута… Жао ми је што је предадох… Нисам сигуран да ћу се са овом француском вратити кући…”
… И заиста, није се вратио: погинуо је на Солунском фронту и то под необичним околностима. Догодило се то за време затишја на Катунцу, које је трајало од 17. августа до 12. септембра 1916. године…
… Тог поподнева дођоше кувари са ручком за војнике. Пошто је Катунац био под густом шумом високих букава, могло се по њему преко дана кретати без опасности од непријатеља.
… За време ручка опали једна пушка са бугарске стране. То није никога изненадило, јер се често дешавало да Бугари пуцају… Али, одмах после овог пуцња, дотрча војник и рече: „Погибе наредник Новица…”. Окуписмо се око војника и сви у исти мах упитасмо: како? Удари га за време ручка пушчано зрно у чело… Проби му шлем и прође кроз главу… Он се, како је седео и ручао, само затури на леђа и поче да кркља…
… Потрчим у том правцу, не верујући… Али, Новица је већ био мртав… Заиста, чудновата судбина: тога дана је само једна једина пушка опалила са бугарске стране и то из даљине, а не са бугарске предстраже… Бугарин који је испалио овај смртоносни хитац није могао никога да види. Пуцао је вероватно, из неког свог задовољства, а зрно је погодило Новицу…
… Тада сам се сетио његових речи, које је изговорио на Крфу приликом замене пушака: „Нисам сигуран”, рекао је, „да ћу се са овом француском пушком вратити жив кући…”.

Слични чланци:

Стефановић Станојло

Узалуд смо га опомињали, молили, плашили га да ће му се рана инфицирати, наговарали га да причека само мало док не извадимо шрапнелску кошуљицу, ништа није помогло.

Прочитај више »