Извор: Други балкански рат 1913, књига друга, Саво Скоко
У духу цитираних директива српског и бугарског командовања од претходног дана, тежиште битке на Брегалници пренето је, 2. јула, на крилне одсеке битачне просторије, док је на централном делу, после једног слабог напада српске војске, дошло до стагнације.
Овчепољска група српске 3. армије (Дринска и Моравска дивизија I позива) прешла је, у раним јутарњим часовима 2. јула, у наступање на целом фронту ради протеривања бугарских снага на леву обалу Брегалнице. Не наилазећи ни на какав отпор, десно кило (6. и 16. пук, са две брдске батерије) је око подне избило на линију с. Тестемељци – Сушево, где се задржало ради обезбеђења десног бока Дринске дивизије I позива. У исто време и трупе на центру (3, 4. и 17. пук и осам батерија) готово без икаквог отпора напредовале су у три колоне према Јанковом риду, с. Чардаклији и Штипу. Када су стрељачки стројеви, “предвођени официрима са исуканим сабљама”, ушли у зону ефикасне артиљеријске ватре, два бугарска дивизиона отворила су на њих брзу паљбу и принудили их да се зауставе, а делимично и повуку у природне заклоне. После краће артиљеријске припреме, пешадија је, око 11,30 часова, продужила наступање, али је поново заустављена снажном артиљеријском и митраљеском ватром. Тек када је осам српских батерија ступило у двобој са бугарском артиљеријом, предњи делови Дринске дивизије I позива избили су на десну обалу Брегалнице, на одсеку од виса Марите до Јанковог рида. Испред њих, на другој страни реке, налазила се 2. бригада бугарске 8. дивизије (12. и 23. пук). са два брзометна артиљеријска дивизиона.
Користећи брдовито и покривено земљиште, трупе Моравске дивизије I позива (1, 2. и 5. пук и осам батерија) подишле су без тешкоћа десној обали Брегалнице, на фронту од Доњег Балвана до ушћа Злетовске реке, и, пошто им је изричито наређено да не прелазе реку, задржале се у удољима иза обале, одакле су унакрсном артиљеријском ватром тукле бугарски 10. пук. У зони напада ове дивизије, на левој обали Брегалнице, налазила се 1. бригада бугарске 8. дивизије (10. и 30. пук), са два брзометна артиљеријска дивизиона.
Обавештен да су трупе Дринске и Моравске дивизије I позива избиле на Брегалницу на фронту од Новог Села до Крупишта, командант 3. армије издао је, у 13 часова, заповест за напад на бугарске штипске положаје, али је, у очекивању да се “покаже користан утицај Шумадијске дивизије I позива” (ова дивизија је имала задатак да са Моравском дивизијом II позива тога дана нападне Рајчански рид), напад одложио за сутрадан. Тиме је ослабљеном и морално веома поколебаном непријатељу дата могућност да се прибере, среди и солидно припреми за одбрану, па чак и да помишља на један снажан напад против левог крила српске 3. армије.
Пасивност главних снага српске 3. армије омогућила је Бугарима да тога дана изврше обухватни напад на усамљену Тимочку дивизију II позива и у току ноћи разбију њено десно крило и заузму Криволак. Извештавајући о томе Врховну команду, генерал Јанковић је молио да се најхитније упуте потребне трупе за заштиту Велеса. У противном – истицао је он – “мораћу тамо послати бар један пук, али ће тада свака акција према Штипу бити обустављена”. Пратећи пажљиво развој битке на Брегалници и ценећи важност одбрамбеног одсека Тимочке дивизије II позива за коначан исход битке, Врховна команда је још претходног дана ставила на располагање команди 3. армије Добровољачку бригаду (око 3.000 људи) из своје стратегијске резерве ради појачавања Тимочке дивизије II позива. Први ешелон ове бригаде упућен је 2. јула у 8 часова, возом за Криволак. Под утицајем нових неповољних извештаја о критичном положају Тимочке дивизије II позива, војвода Путник је одустао од своје првобитне, смеле и правилне одлуке о наношењу главног удара у правцу Кочана и, 3. јула у 10,40 часова, упутио команданту 3. армије следећу депешу: “Обратите нарочиту пажњу на ваше десно крило, па, уколико је потребно покрепите га целом једном дивизијом. Са другим дивизијама и ојачањима добијеним из 1. армије, упорно се држите одбране према Штипу. Наређено је команданту 1. армије да вам, поред Црногорске бригаде, пошаље у помоћ и Коњичку дивизију. Ову помоћ сматрајте као привремену.”
По пријему овог наређења, командант 3. армије обуставио је припреме Моравске дивизије I позива за прелаз преко Брегалнице и наредио да се њене снаге прикупе на десној обали и примакну ближе левом крилу Дринске дивизије I позива са којом је тога дана изјутра предузео демонстративан напад према с. Рибнику и Софиларима да би олакшао тешку ситуацију код Тимочке дивизије II позива. Међутим, будући да су снаге Дринске дивизије I позива још претходног дана постављене за напад на штипске положаје (пукови су били подишли уз саму Брегалницу и налазили су се у непосредном додиру с непријатељем), ова ионако рђаво организована демонстрација била је унапред осуђена на неуспех. Чим су батаљони деснокрилног 16. пука отпочели рокирање са виса Марите према с. Рибнику, бугарске батерије су их обасуле снажном унакрсном ватром, која их је толико растројила да су само неке чете успеле да заузму полазни положај за напад, док су се остале расуле по јаругама и удољама. Пошто пуковско митраљеско одељење и 9. брдска батерија нису могли да се извуку са свог положаја, Бугари су покушали да их заробе, али су противнападом 4. батаљона 4. пука одбијени. Моравски коњички пук (два ескадрона), који је упућен на леву обалу Брегалнице са задатком да дејствује правцем Софилари – Драгово, у бок и позадину непријатељевих снага које су нападале лево крило Тимочке дивизије II позива, дочекан је блиском артиљеријском ватром бугарских батерија са леве обале Криве Лакавице и одбрачен назад. Тако је овај демостративни напад, предузет малим снагама и вођен не енергично, претрпео неуспех, уз велике, сасвим излишне губитке (око 300 људи избачених из строја).
Пошто је добио извештај да је Тимочка дивизија II позива уплетена у неравну борбу и наређење Врховне команде да јој “одмах пошаље помоћ”, командант 3. армије је, око 15 часова, обуставио припреме за прелаз преко Брегалнице и наредио прегруписавање главних снага своје армије уназад и удесно, ближе Тимочкој дивизији II позива. “Због тешке ситуације код Тимочке дивизије II позива, а по нарочитим напоменама Врховне команде” – каже се у уводном делу његове заповести – “мењам своје наређење број 3287 за данашњи рад, јер је потребно да се 3. армија концентрише више на десном крилу и центру”. У заповести се даље наређује да се трупе Дринске, Моравске и Коњичке дивизије повуку на линију с. Тестемељци – с. Сушева – Јежево брдо – Средњи рид – Кијево брдо, остављајући на Брегалници само предстражне делове.
Тако је на централном делу битачне просторије дошло до стагнације управо у време када су се на крилима одигравали одлучујући окршаји. Поколебан у својој основној оперативној идеји “да са целом армијом пређе у напад”, командант српске 3. армије почео је да прилагођава дејства својих главних снага дејствима противника, а самим тим да губи оперативну иницијативу. Уместо да енергичним нападом на бугарске штипске положаје спречи противника да рокира снаге према свом левом крилу те тако олакша притисак на Тимочку дивизију II позива и помогне напад Шумадијске I и Моравске дивизије II позива на Рајчански рид, командант армије генерал Јанковић је радио управо обрнуто. Обустављањем припрема за напад преко Брегалнице и прегруписавањем снага према десном – у датој ситуацији – споредном крилу, он није пружио никакву помоћ притешњеној Тимочкој дивизији II позива, јер је и даље између њеног левог крила и крајњег десног крила Дринске дивизије I позива остао велики непоседнут простор (од виса Марите до ушћа Криве Лакавице, односно од с. Тестемељци до с. Драгова), који је Бугарима давао могућност да обухватним маневром окруже и униште ову усамљену српску дивизију на положајима код Криволака и карауле Шеобе. На другој страни, на захтев команданта 3. армије, Врховна команда је ојачала ту армију Коњичком дивизијом и једном црногорском бригадом и тиме ослабила офанзивну групу 1. армије, чије је дејство имало пресудан значај за исход битке на Брегалници. Овакав рад српског командовања омогућио је Бугарима да неометано рокирају снаге према свом левом крилу и обухватним маневром разбију Тимочку дивизију II позива.