Извор: Други балкански рат 1913, књига друга, Саво Скоко
Седмог јула изјутра, Бугари су напали Пиротски утврђени логор да би за њега везали главне снаге 2. армије и тако олакшали маневар крилиних група. После снажне артиљеријске припреме, деснокрилна група бугарске 3. армије отпочела је наступање на фронту широком око 30 километара, са три пука у првом и два у другом ешелону.
Бугарски 62. пук, који је наступао на десном крилу, изненадио је једну чету III позива на Росмачком врху и тај положај заузео готово без борбе. Међутим, његов централни батаљон, који је нападао Турско ливађе, заустављен је у свануће снажном пешадијском и артиљеријском ватром испред српског положаја. Левокрилни батаљон је изненада напао једну чету III позива на Дреновој глави и одбацио је према Крагујевцу (к. 810), али је његово даље наступање заустављено ефикасном ватром српске одбране са Вражије главе.
Пошто је претрпео велике губитке, батаљон је почео да се колеба и повлачи према граници. Па ипак, чета која је напустила Дренову главу није успела да је поврати, како јој је било наређено (у том циљу била је ојачана са три вода), јер је командант бугарског 62. пука увео у борбу пуковску резерву (један батаљон) и одбацио је прво на Крагујевац, а затим, око 16 часова, на главни положај код с. Крупца. Обавештен да су чете III позива, које су држале предње положаје између Нишаве и Тепошког пута, растројене и да се повлаче, генерал Степановић је наредио команданту источног сектора Пиротског утврђеног логора “да растројене чете прикупи иза главног положаја, уреди и употреби их за одбрану”.
Бугари су, дакле, током 7. јула овладали предњим српским положајима само на десном крилу источног сектора Пиротског утврђеног логора и избили пред главну одбрамбену линију, док су на левом крилу заузели Росмачки врх и уклинили се свега око 2 километара у предњи положај 4. пука III позива и почели да се утврђују на достигнутој линији.
Прва бригада 1. софијске дивизије (1. и 6. пук), која је наступала долином Нишаве, заузела је у току ноћи село Планиницу и у свануће продужила наступање са обе стране реке. Око подне овладала је висом Корбул на десној обали Нишаве и бочном артиљеријском ватром принудила Тимочки коњички пук да напусти Суковски мост и повуче се у рејон Суковске железничке станице. У исто време, два батаљона 1. пука и три брзометне батерије, уз садејство деснокрилног батаљона 6. пука, напали су левокрилни одред западног сектора Пиротског утврђеног логора на Бубљаку и Грдоману, али се он упорно бранио све до 11,30 часова када је, нападнут од знатно надмоћнијих бугарских снага и тучен јаком артиљеријском ватром са три стране, био принуђен да се повуче на главну одбрамбену линију код с. Војнеговаца. И после повлачења тога одреда, Бугари су читав један час тукли артиљеријском ватром Бубљак и Грдоман, а када је, око 14,30 часова, њихова пешадија избила на те положаје, била је стављена под снажну ватру српске тешке артиљерије и приморана да се повуче иза гребена, на коме је оставила редак стрељачки строј.
После заузимања Бубљака и Грдомана, левокрилни батаљон бугарског 6. пука напао је Драганов врх, који је бранила једна српска чета. Пошто је овај напад успешно одбијен, Бугари су, око 18,30 часова, предузели нов напад са знатно јачим снагама, заузели Драганов врх и тиме озбиљно угрозили Дренову главу. Како противник није нападао његов одсек, командант 2. армије је наредио Лужничком одреду да извиђа правац за Свође и одржава сигурну везу са 3. пуком III позива, који је затварао власотиначки правац.
Десна група бугарске 3. армије овладала је, током 7. јула, предњим српским положајима на западном сектору Пиротског утврђеног логора, а на источном сектору положајима између Нишаве и Тепошког пута и избила пред главну одбрамбену линију. Будући да је ова линија остала у целини у поседу српских трупа, да су њене отпорне тачке биле брижљиво изабране, фортификацијски солидно припремљене, са солидном организацијом ватреног система за узајамно потпомагање, напад те бугарске групе није могао битније утицати на развој оперативне ситуације на овом делу српско-бугарског ратишта. Међутим, због критичне ситуације на левом армијском крилу и бојазни да напад на Пиротски утврђени логор може бити само увод у замашнију операцију, генерал Степановић је издао наређење “да се сви колонски возови и позадинске установе које се налазе у Пироту и његовој околини, одмах још у току наступајуће ноћи повуку у Црвену Реку, и да се учине све припреме за брзо скидање и повлачење артиљерије (нарочито тешке) и трупних возова у правцу Црвене Реке, ако се ситуација код Калне не поправи у току сутрашњег дана”. У исто време телеграфисао је начелнику штаба армије, који се налазио на левом крилу, између осталог: “Бабина глава штити повлачење трупа из Пирота ка Паланци, а може да послужи и као ослонац за прелазак у напад у садејству са трупама које држе Базовачки врх. Положај Бабина глава – Граниково има, дакле, да реши судбину Пирота, а то је решење у рукама Калнског одреда”.
Међутим, 8. јула, Бугари су на фронту Пиротског утврђеног логора били неактивни. Додуше, артиљерија је почела да дејствује у раним јутарњим часовима и готово целога дана није престајала. Због снажне ватре српске артиљерије, бугарска пешадија је напустила Било и Крагујевац (к. 810), а делимично и Рођену главу. То је омогућило 2. батаљону 4. пука III позива да поново поседне те положаје. На централном делу источног сектора Пиротског утврђеног логора, предузет је један слабо припремљен противнапад ради паралисања дејства бугарске артиљерије од с. Одороваца, који се завршио неуспешно. На западном сектору владало је затишје које је, с времена на време, прекидано обостраном артиљеријском ватром. Лужнички одред је и тога дана остао потпуно пасиван.
Десна група бугарске 3. армије успела је, дакле, да током 7. јула потисне српске предње делове са граничне линије и избије пред главни положај Пиротског утврђеног логора. Уверени да немају довољно снага за освајање тог положаја, Бугари нису ни покушали да сутрадан, 8. јула, обнове напад, већ су се ограничили искључиво на дејство ватром. Српске трупе су искористиле ту пасивност и покушале да поврате изгубљене предње положаје дуж граничне линије, у чему су делимично и успеле. У јеку тих борби, бугарска Врховна команда је наредила 3. армији да прекине наступање и организује одбрану на достигнутој линији.