Извор: Први балкански рат 1912-1913, књига трећа, Историјски институт Југословенске народне армије, више аутора
Уговор о миру закључен у Лондону седамнаестог (тридесетог) маја 1913. између Турске и балканских савезника
ЊЕГОВО Величанство Краљ Србије, Његово Величанство Краљ Бугара, Његово Величанство Краљ Јелина и Његово Величанство Краљ Црне Горе (означени ниже речима „Суверени савезници”), с једне стране, и Његово Величанство Цар Отомана, с друге стране, испуњени жељом да учине крај садашем ратном стању и васпоставе мир и пријатељство између својих Влада и својих поданика, решили су да закључе Уговор о Миру и у том циљу изабрали своје Пуномоћнике:
Његово Величанство Краљ Србије:
Његово Превасходство Г. Стојана Новаковића, некадањега Председника Министарског Савета;
Његово Превасходство Г. Андру Николића, Председника Скупштине;
Његово Превасходство Г. Миленка Веснића, Изванредног Изасланика и Пуномоћног Министра у Паризу; Његово Превасходство Г. Ивана Павловића, некадањег Министра у Софији.
Његово Величанство Краљ Бугара:
Његово Превасходство Г. Др. Стојана Данева, Председника Собрања;
Његово Превасходство Г. Михаила Маџарова, Изванредног Изасланика и Пуномоћног Министра у Лондону.
Његово Величанство Краљ Јелина:
Његово Превасходство Г. Стевана Скулудиса, некадањег Министра Иностраних Дела;
Његово Превасходство Г. Јована Генадиуса, Изванредног Изасланика и Пуномоћног Министра у Лондону;
Његово Превасходство Г. Ђорђа Страјта, Изванредног Изасланика и Пуномоћног Министра у Бечу.
Његово Величанство Краљ Црне Горе:
Његово Превасходство Г. Јована Поповића, некадањег Отправника Послова у Цариграду;
Његово Превасходство Г, Луја пл. Војновића, некадаљег Министра Правде.
Његово Величанство Цар Отомана:
Његово Превасходство Османа Низами Пашу, Дивизијског Генерала, некадањег Амбасадора у Берлину;
Његово Превасходство Бацарију Ефенди, Сенатора, Министра Грађевина;
Његово Превасходство Ахмед Решид Беја, Правног Саветника Високе Порте,
који су, пошто су показали своја пуномоћства и нашли их у потпуном реду, уговорили ово што следује:
члан 1.
Од дана измене ратификација овога Уговора владаће вечити мир и пријатељство између Његовог Величанства Цара Отомана, с једне стране, и Њихових Величанстава Суверена савезника, с друге стране, као и између Њихових наследника и поданика.
члан 2.
Његово Величанство Цар Отомана уступа Њиховим Величанствима Суверенима савезницима све области Свога Царства на европском континенту западно од пруге повучене од Еноса на Јегејском Мору до Мидије на Црном Мору, изузимајући Арбанију.
Тачну граничну пругу од Еноса до Мидије повући ће једна међународна комисија.
члан 3.
Његово Величанство Цар Отомана и Њихова Величанства Суверени савезници изјављују да остављају Његовом Величанству Цару Немачке, Његовом Величанству Цару Аустрије, Краљу Чешке итд. и Апостолском Краљу Угарске, Господину Председнику Француске Републике, Његовом Величанству Краљу Велике Британије и Ирске и Британских Прекоморских Области, Цару Индије, Његовом Величанству Краљу Италије и Његовом Величанству Цару свих Русија, да одреде границе Арбанији и уреде сва остала питања која се тичу Арбаније.
члан 4.
Његово Величанство Цар Отомана изјављује да уступа Њиховим Величанствима Суверенима савезницима острво Крит и да се одриче свих суверених и других права које је имао над овим острвом.
члан 5.
Његово Величанство Цар Отомана и Њихова Величанства Суверени савезници изјављују да поверавају Његовом Величанству Цару Њемачке, Његовом Величанству Цару Аустрије, Краљу Чешке итд. Апостолском Краљу Угарске, Господипу Председнику Француске Републике, Његовом Величанству Краљу Велике Британије и Ирске и Британских Прекоморских Области, Цару Индије, Њетовом Величанству Краљу Италије и Његовом Величанству Цару свих Русија да одреде положај свих отоманских острва у Јегејском Мору, осим острва Крита, и полуострва Атоса.
члан 6.
Његово Величанство Цар Отомана и Њихова Величанства Суверени савезници изјављују да финансијска питања, произашла из ратног стања коме се чини крај и уступања горе поменутих области, остављају међународној комисији, која је сазвана у Паризу и на коју су Они послали Своје представнике.
члан 7.
Питања ратних заробљеника, правосуђа, поданства и трговине биће уређена појединачним уговорима.
последњи члан.
Овај ће Уговор бити ратификован и ратификације измењене у Лондону у што је могуће краћем року.
У потврду тога Пуномоћници Високих Страна уговорница потписали су овај Уговор и на њ ставили своје печате.
У Лондону, у Сен-Џемској Палати, 17./30. Маја 1913., у 12 ч. 35 м. (западно европско време).
(м. п). Стојан Новаковић
(м. п.) Анд. Николић (м. п.)
Мил, Р. Веснић
(м. п.) Иван Павловић
(м. п.) Др. Ст. Данев
(м. п.) М. Ив. Маџаров
(м. п.) Стеван Скулудис
(м. п.) Ј. Генадијус
(м. п.) Ђ. Страјт
(м. п.) Ј. Поповић
(м. п.) Л. пл. Војновић
(м. п.) Осман Низами
(м. п.) Н. Бацарија
(м. п.) Ахмед Решид