Српска Врховна команда, међутим, није 23 октобра очекивала битку код Куманова. Она 22 октобра увече није имала никаквих података на основу којих би могла закључити да се у рејону Куманова налазе јаче непријатељске снаге, односно претпоставити да се главнина Вардарске армије тога дана прикупила у рејону Куманова и на р. Пчињи.
Присуство јаких турских снага 22/23 октобра непосредно пред фронтом привукло је у извесном смислу пажњу команданата дивизија које су образовале лево армиско крило.
На претстражама Дунавске дивизије I било је мирно ноћу 22/23 октобра. Ујутру је време било неповољно за борбу, типично јесење с кишом и доцније, маглом, што је све јако отежавало преглед и осматрање испред фронта.
Ценећи ситуацију на фронту после избијања Шиптара на Сртевицу и неуспелог покушаја 13 низамске дивизије између 13 и 14 часова да нападне Пркин Рид, командант Вардарске армије је, изгледа, дошао до закључка да је наступио моменат када треба ангажовати армиску резерву.
У току ноћи је командант армије, наредио комаданту дивизије да један свој пук са брдском батеријом, којом је ова дивизија била ојачана, упути преко Прешева у с. Сефери, где ће, поседајући раскрсницу путева који воде из Гњилана за Куманово и гребеном Скопске Црне Горе, остати до избијања снага 3 армије.
Пасивним држањем Дринске дивизије I према центру турског распореда, који је иначе био слаб, омогућена је слобода маневра Вардарске армије, па је њен командант, увођењем у бој и армиске резерве, могао да угрози положај Дунавске дивизије I.
Из развоја догађаја првог дана Кумановске битке види се да је турска Вардарска армија неопажено завршила груписање својих снага у рејону Куманова и да је, 23 октобра, преласком у напад постигла пуно оперативно изненађење 1 армије.
Пошто у току 23 октобра није имала везе са Дунавском дивизијом I, према којој су Турци били усмерили главни удар, команда 1 армије на крају овога дана није имала података о јачини непријатељских снага које су нападале на фронт ове дивизије, нити о жестини и размерама самога напада.
У току ноћи 23/34 октобра било је мирно на фронту 5 корпуса. Али на фронту 6 корпуса од 19,30 часова па све до 2 часа после поноћи развијала се обострано жива артиљириска и пешадиска ватра, која је на фронту 9 пука с времена на време била живља него у току јучерашњег напада.
Штаб 7 турског корпуса примио је ноћу 23/24 октобра заповест команданта армије да идућег дана продужи напад. Међутим те ноћи су се у овом корпусу догодиле неочекиване промене. Наиме, око 23 часа је у штаб корпуса дошао командант Скопске редифске дивизије и известио да су редифи његове дивизије највећим делом напустили положаје и побегли.
Други дан битке отпочео је обостраним нападом. Оценивши да су претходног дана постигли одлучујуће резултате, Турци су продужили напад на читавој линији фронта.
Како је већ истакнуто, команданти дивизија 1 армије нису се ни трудили да одрже контакт с непријатељем и прате његов рад, па отуда нису ни могли имати тачан увид у стање код турских снага.
Будући да команда 1 српске армије 25 октобра увече није располагала ни оним подацима до којих су јединце овога дана дошле и који су бацили нешто више светлости на ситуацију пред фронтом, 1 армија је била принуђена да и идућег дана наступа полако и опрезно ка Скопљу и Овчем Пољу.
Ноћу 26/27 октобра је командант 1 српске армије био уверен да се главне турске снаге налазе на линији Велес - Штип, где се убрзано припремају за одбрану, али је био у потпуној неизвесности у погледу тих снага.
Примивши армиско наређење за покрет комадант дивизије је одлучио да 23 октобра маршује у две колоне, отпочињучи покрет у 7 часова. Према овој заповести Дивизија је 23 октобра, у одређено време, предузела покрет, али је у току наступања, услед непрецизности дивизиске заповести, тешког терена, кише и блата, морала да савлада многе тешкоће.
Црни Врх, с ослонцем на Градиште на левом и на косе које се спуштају ка Горуну и Кали на десном крилу, по природи је веома јак положај за одбрану. То је свакако најјачи положај с кога су турске снаге могле да се супротставе 2 армији, односно Тимочкој дивизији I, у покушају да из правца Кратова продре ка Св. Николи, односно ка Овчем Пољу и Штипу.
Командант армије је, плашећи се да су снаге 7 дивизије исувише развучене на штету оних снага које треба да дејстују према Кочанима, упозорио команданта дивизије да није требало истицати трупе чак до Пехчева и истовремено му наредио да прикупи што јаче снаге и да одлучно дејствује у правцу Кочана.
По наређењу команданта армије одржан је на месту погибије кнеза Лазара, код Муратовог Тулбета, свечан помен Србима изгинулим у Косовском боју 1389 године. Затим је командант армије уз параду ушао у Приштину.
Одређујући Моравску дивизију II да наступа у правцу Скопља, командант армије се, вероватно, руководио и тиме што је ова дивизија у дотадашњим борбама испољила значајне борбене квалитете, а њен командант - еластичност и сналажљивост у командовању; зато је, свакако, тежио да на качаничком правцу има ову прекаљену дивизију.
Још необавештен о ситуацији код Куманова, а ценећи да се пред фронтом Моравске дивизије II налазе слабије непријатељске снаге, заморене претходним маршевима и борбама, те неспособне да озбиљније омету марш, командант армије је одлучио да продужи наступни марш и убрза кретање, трупа с циљем да 26 октобра избије у рејон Скопља.
Врховна команда је и даље очекивала сукоб с главним снагама турске Вардарске армије на просторији Овче Поље - Сколље. А како је требало да 1 армија, овладавши Кумановом, продужи покрет према тој просторији, Врховна команда је осетила особиту потребу да 3 армија што пре избије у долину р. Вардара.
Деснокрилној Моравској дивизији II претстојао је задатак да 27 октобра избијање из Качаничке Клисуре и, дејствујући са северозапада, овлада положајима према Скопљу.
После дугих и напорних маршева, 3 армија се 28 октобра прикупљала на просторији код Скопља, где јој је, с обзиром на општу ситуацију, претстојао размештај ради одмора.
Дринска дивизија II после покрета осталих снага 3 армије ка Скопљу и Куманову остала је у Приштини са задатком да осигура ослобођену територију, посебно Приштину, као базу за снабдевање Армије.
