Налазећи се на важном саобраћајном чвору Тракије, Једрене, град на ушћу Тунџе у Марицу, још у раној историји било је претворено у значајну тврђаву, коју су касније Турци поправили и претворили у утврђени логор, ослонац њихових освајања долином Марице.
Пошто је расветљена ситуација на вардарском војишту, створена кумановском битком, Тимочка дивизија 1 српске 2. армије је, у духу раније одлуке Врховне команде, 27. октобра у 3 часа добила наређење да још истога дана крене преко Криве Паланке у Ћустендил и тамо се стави на располагање бугарској Врховној команди.
Трупама око Једрена је постављен задатак да изолују гарнизон једренске тврђаве и тако обезбеде дејства 1. и 3. армије, осигуравајући њихове комуникацијске правце ка Чаталџи.
Бугарска Врховна команда није познавала ситуацију и није имала разрађен план за пробој турског фронта на Чаталџи. Тако је и дошло до непромишљеног и неприпремљеног напада на тај фронт пре него што су јединице бугарске војске биле попуњене и снабдевене и пре него што је била уређена њена позадина.
У очекивању одлуке Врховне команде, командант опсаде је још 14. марта издао директиву у којој је била разрађена основна замисао плана за заузимање тврђаве када се буде наредио општи напад.
Одмах после изласка месеца на целом источном сектору је отпочела снажна артиљеријска припрема, у трајању од 15 минута, у којој је први пут учествовала целокупна артиљерија сектора.
Једренска операција је завршена катастрофалним поразом турских снага које су браниле тврђаву. То је имало изузетно крупан значај за јачање положаја бугарске војске.
У таквој је ситуацији, 27. марта, само један дан по освајању Једрена, бугарска Врховна команда издала наређење да српска 2. армија напусти бугарску територију и железницом се превезе у Србију.