Извор: Помен светих српских ратника 1912 – 1918, Петровић Илија
1. У овом Поменику сабрана су имена укупно 9690 српских добровољаца из прекоморских земаља (укључујући Италију, Француску и друге европске земље западно и северно од двеју српских краљевина, осим оних које су биле у саставу Аустроугарске), приспелих на ратишта у Србији и Црној Гори (1912-1915) и на Солунски фронт (1916-1918). Један мањи део, можда три-четири стотине, стигао је у балканске ратове, а двестотинак њих долазило је из Америке два пута, најпре у балканске ратове, а потом у Велики рат; састављач ове књиге сматрао је да сви они треба да се нађу у истој врсти: борци, неборци, санитетско и техничко особље у медицинским мисијама или појединачно; ови последњи уврштени су у Поменик без обзира на то из које су земље дошли.
1.1. Основу Поменика чини 5.659 имена преузетих из Главног списка Југословенских добровољаца дошавших из Америке од 6. фебруара 1917. до 30. октобра 1918. године и по азбучном реду личних имена пописаних у првој и другој књизи Архива Војске Југославије, фонд број 5.
1.2. Највећи део преосталих имена пренесен је из следећих књига или краћих текстова:
– Ђуро Батрићевић, Добровољци у ослободилачким ратовима Црне Горе 1875-1918, Подгорица 1997 (двеста двадесет четири имена);
– Херцеговци Српски ратни добровољци у ратовима Црне Горе и Србије 1912-1918, Београд 2002 (сто тридесет четири имена);
– Добровољци кладиварји Југославије, Љубљана 1936 (сто три имена);
– Херцеговци Српски ратни добровољци у ратовима Црне Горе и Србије 1912-1918, Београд 2004 Допуна монографије (четрдесет пет имена);
– Српско коло, Загреб 1919 (седамдесет девет имена);
– Петар Р. Јовић и Никола Б. Поповић, Добровољци 1912-1918, Београд 1989 (седамдесет имена);
– Ђорђе Станић, Липар Српска добровољачка колонија у Бачкој, Београд 1998 (шездесет три имена);
– Стојан Караџић, Вука Шибалић, Дробњак Породице у Дробњаку и њихово поријекло, Београд 1997 (педесет пет имена);
– Владо Гојнић, Црногорци у Америци, Подгорица 2002 (четрдесет осам имена);
– Споменица Српског лекарског друштва 1872-1972, Београд 1972 (тридесет седам имена);
– Дане Рајчевић, Монографија Дивосела 1527-1945, Госпић 1990;
– Сјећања Казивања учесника, Одбор за сакупљање историјске грађе о Паштровићима, Петровац на Мору 1998 (тридесет два имена);
– Васо С. Колак, Историја добровољачке колоније Степановићево, Нови Сад 1956, необјављено (тридесет имена);
– Американски Србобран, број 5704. од 19. априла 1934, Питсбург (двадесет три имена);
– Илија Војводић, Руско Село у рату и миру, Нови Сад 1969 (двадесет два имена);
– Владимир Ј. Поповић, Патње и жртве Срба среза требињског 1914.-1918 (репринт), Требиње 1996 (двадесет два имена);
– Славо Стијачић, Добровољци из Требињског краја, Добровољачки гласник број 10, Београд 1997, 113-128 (двадесет два имена);
– Г. Костић, Да се не заборави…, Београд 1954 (двадесет једно име);
– Чедомир Булајић, Родослов братства Булајића, Београд 1987 (двадесет имена);
– Ђорђе Крстоношић, Добровољци из Америке Крвава прошлост 1914-1918, Детроит 1962 (петнаест имена);
– Јелица Новаковић-Лопушина, Срби и Југоисточна Европа у низоземским изворима до 1918, Београд 1999 (петнаест имена);
– Војислав М. Булатовић, Ровца Братство Булатовића, друго издање, Нови Сад 2004 (петнаест имена);
– Никола Б. Поповић, Југословенски добровољци у Русији 1914-1918, Београд 1977 (осамнаест имена);
– Томислав Влаховић, Витезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989 (тринаест имена);
– Јован П. Тришић, Споменица прославе 25 годишњице ступања Црне Горе у Балкански рат и оснивања првог самосталног добровољачког батаљона у Црној Гори 1912-1937, Цетиње 1938 (дванаест имена);
– Милена Шотра-Гаћиновић, Виђења Из исељеничког живота у Америци, Београд 1990 (једанаест имена);
– Живко А. Ђурковић, Кленчани, Никшић 1995;
– Момчило Поповић, Милица (роман), Вирпазар/Београд 2004 (десет имена);
– Зоран Вељановић, Мишићево (1925-1996), Суботица 1996 (десет имена);
– Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998 (десет имена);
– Јован Д. Панxић, Острвица, Београд 2003 (десет имена);
– Голгота и васкрс Србије 1916-1918, Београд 1971 (седам имена);
– Душан М. Вучуровић и Милан С. Вучуревић, Вучуровићи Вучуревићи из Бјелопавлића, Београд 1995 (шест имена);
– Поменик погинулих и умрлих лекара у ослободилачким ратовима 1912-1918, Српско лекарско друштво, Београд 1922 (седам имена);
– Добросав Туровић, Помоћ Срба из Канаде и Америке, Добровољачки гласник број 10/1997, 109-112 (пет имена);
– Милорад Обрадовић, Обрадовићи из Тепаца испод Дурмитора, Подгорица 1997 (три имена);
– Радивоје Јаничић и Петар Јаничић, Илија (Шћепанов) Јаничић, Добровољачки гласник број 10/1997, 143-144 (три имена);
– Миодраг Ст. Јоксимовић, Село Буче са родословом Јоксимовића, Београд 1998;
– Васко Костић, Српска народна гарда Котор, Котор 1990 (неколико имена);
– Архив Срема, Сремска Митровица, необрађени списи (пет имена);
– Србобран, Српски народни лист и орган Савеза Сједињених Срба Слога из Њујорка, бројеви 393-414 од 15. III до 14. IX 1917 (неколико имена);
– Југословенска Држава, гласило Југословенске народне обране из Валпараиса, од 28. јула 1918. године (неколико имена);
– Душан Узелац, Лика и Срби медачке општине, Београд 2004 (четири имена);
– Вукотићи, Београд 2001 (три имена)
– Ратомир Раде Радановић, Мокрине код Херцег Новог… 1336-2000, Београд/Херцег Нови 2002;
– Из необјављеног записа Павла Шћепова Митровића из Дучића код Подгорице (два имена).
1.3. Око сто педесет имена исписао је Михајло Стојаковић (Омарска, код Приједора, 1923 Нови Сад, 1997) из текстова објављиваних по разним књигама, новинама и другим публикацијама.
1.4. Осамнаест имена узето је из писма које је крајем новембра 1993. године Светозар Козомора из Нове Црвенке послао новосадском Дневнику поводом једног Стојаковићевог фељтона о добровољцима, а истим поводом тридесетак имена (међу њима и једно које се није налазило на списку жртава са потопљеног “Бриндизија”) саопштио је Бранислав Радоман, пензионисани пуковник из Новог Сада. Десет имена прикупио је Светозар Радоњић, пензионисани професор историје из Сенте, осам Никола Радојчић, пензионисани банкарски чиновник и секретар Матице исељеника Војводине из Новог Сада, четрнаест Милан Мицић, професор из Војводе Степе, осамнаест Стево-Зеко Војновић из Новог Београда, родом из Банатског Карађорђева, а девет универзитетски професор др Михајло Бајић из Новог Сада, рођен у Банатском Двору. Двадесет пет имена дао је Дмитар Матић из Липара, према документацији припремљеној за писање књиге о липарској добровољачкој насеобини, а два имена Вељко Савић, пензионисани наставник из Сирига, према списковима у сеоском добровољачком удружењу.
1.5. До осталих имена састављач је дошао током истраживачког рада везаног за разне теме из новије српске историје, листајући новине, часописе, књиге или разну архивску грађу.
2. У времену од 2. децембра 1992. до 7. маја 1993. године, за потребе београдског Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, имена из Главног списка преписали су (у свеску са 400 нумерисаних страница) дипломирани инжењер Вукашин Шошкић и студенткиња Анкица Божичковић, избеглица из Лике, обоје из Београда, а то је потврдио и оверио пуковник Велимир Иветић, начелник Војног архива. Једну половину трошкова насталих у вези с тим подмирио је наручилац, док је другу половину исплатио Михајло Стојаковић, с правом да списак препише за своју личну архиву. При изради овог Поменика коришћен је Стојаковићев препис.
2.1. Имена из списка на рачунар је (1997) пребацио Милан Ласица, професор, поштански чиновник из Новог Сада, а Немања Петровић, студент електротехнике, уредио је списак према азбучном реду презимена. За разлику од изворног списка (име, очево име, презиме), нови редослед личних података (презиме, име и очево име) установљен је у овом Поменику из практичних разлога, пошто је одређену особу лакше пронаћи по презимену; на примеру првог уписаног добровољца (непознатог презимена), име и очево име (Дане Будин) треба читати као Дане, син Будин.