Опсадно стање тицало се само Срба. Та се прилика употребила, да се забрани српска тробојница и да се свом снагом устане на српске школе. Од демонстраната није нико оптуживан ни за какав злочин, док су одмах иза прогласа опсадног стања затворена три Србина, тобоже “ради сметања јавнога мира” и ради увреде величанства.
Да би се читаво јавно мнење раздражило што више против Срба, ширене су у свет најнемогућније и најразноврсније вести. Кад се узме на ум, да су пошта и телеграф у Босни и Херцеговини у војничким рукама и да ниједна вест одатле не може проћи јавним путем преко воље власти, онда је несумњиво, да су све те вести из Босне биле и примљене и пропуштене са места, која у земљи највише значе. А шта се све отуд јављало нека покаже овај низ бележака. У свом 794. бр. од 29. јуна доноси “Хрватска” телеграм из Брода, у ком се вели, како су после атентата код Алипашина Моста бацани из воза летци, у којима је стајало: “Данас је убијен престолонасљедник Фрањо Фердинанд, а за два дана биће убијен Фрањо Јосип I а за кратко вриеме доћи ће краљ Петар и србски престолонасљедник и ослободити у овим земљама засужњене Србе.” Све су новине донеле тобоже у Мостару предани телеграм, да је Атанасије Шола затворен у Невесињу, јер “да је кушао невесињско пучанство раздражити на иредентистичке изјаве проти монархији,” и ако је он у то време био у Мостару и брижљиво праћен од полиције. У 798. бр. “Хрватске” могло се читати, да је Глигорије Јефтановић на бегу у Србију ухваћен у Вишеграду и да је “у његовом стању нађен циели арсенал ” Из Аз Еста је пренео “Обзор” у 183. бр. вест, “да је из Београда отпутовао у Сарајево 50 оборужаних комитаџија, који су обучени као муслимани с намјером да дигну у зрак све казнионе.” У “Народној Обрани,” у 146. бр., јавља се, да су и 29. јуна, дан после атентата, бачене у Сарајеву три бомбе и да су три особе рањене. У 148. бр. доноси даље, да су код једне жене на Илиџи нашли седам бомба. Не много истинољубиви и маштом богати председник босанског сабора, Сафет-бег Башагић, створио је, са Јосифом Ванцашем и грофом Харахом, читаву легенду о бомбама и причао је о њима једном известитељу овако: Бомба је био пун град и налазиле су се чак и по дрвећу, не само у Сарајеву, него и “на путу у Илиџе, куда је надвојвода престолонасљедник имао проћи ” “Говорило се је”, вели даље, “да ће се надвојвода одвести у мјесто Бистрицу, којем је осам километара далеко од Сарајева. И на овом путу, којим би се морали просвети престолонасљедник и супруга, нашла се је бомба у крошњи једнога дрвета” (Хрватска, бр. 798 ) У “Хрватској” бр. 797. изашла је вест, да је у Травнику са прозора српске школе један свештеник показао слику српског краља и рекао светини: “То је ваш будући краљ!” Исту причу, само нешто китњастију и локализовану на другој страни, саопштила је “Народна Обрана” у 152. бр. У Сарајеву је, казује се тамо, са прозора српског манастира (у Сарајеву уопште нема никаква српског манастира!) један поп пуцао на демонстранте, а у тој соби је била слика “која приказује краља Петра, како на челу српске војске улази у Беч”. Јасно је, да свим тим вестима беше само једно врело и једна сврха; оне су намерно и са системом пуштане у свет само да држе напетост што акутнијом и да против Срба створе расположење, у ком ће се моћи оправдати све. Осим тога, такве вести оправдале су суровост и оштрину поступака у Босни и Херцеговини, јел земља, у којој се све то збива и намерава, мора да се управља најачом и најбезобзирнијом руком.
Деловање није изостало. Наскоро иза тих демонстрација у Загребу и Сарајеву учесташе демонстрације и по другим провинцијским местима. У Добоју и Маглају на Србе су “наваљивали у њиховим становима, тешко их злостављали, те им мал не и куће срушили.” (Хрватска, бр. 795). У Ливну је демолирана српска школа и сви српски дућани. У Травнику, јавља један дописник пун поноса због јуначког успеха, “сви станови чиновника и приватника влаха, њихове куће и дућани демолирани су, а при том се није штедио ни намјештај. Потргани су плотови и веранде, уништена врата и прозори, а зидови оштећени”… (Хрватска, бр. 798.). Опширни извештај о демонстрацијама у Зеници веома је карактеристичан и за бестидност, којом се то јављало и за суровост како је то чињено и за трпељивост власти, која је то одобравала и у Зеници да се чини и у Сарајеву да се даље шири и прича као потстицај за друге. У свом 147. броју донео је био Хрватски Дневник, да је пук демолирао “српски расадник, српску школу”, а у 148. броју има дуг допис о свим догађајима. “Око осам сати су се демонстранти скупили у Билином пољу, те су отуда пошли пјевајући царевку, а код жендармерије су мануфактурну радњу неког Алексића провалили, те све на цесту побацали и поразбијали. Отуда су отишли пут српске школе, гдје су све демолирали. Код попа су Јеврема разровали стан ама ни веш нису поштедили, него су и то тргали, а да о покућству и не говоримо. Затим су Кузману Јефтићу разорили дућан, све разбили и на цесту побацали. Даље су ципелару Јелачићу машине поразбијали, те све бријачу Константиновићу, а Браћи Милошевић дућан с галантеријом и лимарску радњу; Богдану су Микличанину провалили у лимарску радњу, машине разбили, робу на цесту избацили и уништили. Отуда се дошло у пјев. друштво “Дечански”, и то легло иридената посве уништили. Ту су дапаче и јоргане и јастуке парали, књижицу потргали Даље се пошло чаршијом у кафане и гостионе. Гостиону Јефте Јефтића посве су разорили. Ту је експлодирао плински апарат, пиће му је све проливено. Тако исто код Јове Чуповића. Код месара Неде Лукића месо, кобасице и сланину избацили су на улицу и што се дало све обаталили. Код Триве Ристића провалили су и поразбијали све и све пиће пролили. Код Васе Трифуновића, златара, све је посве демолирано и сва роба уништена и на цесту побацана. Исто и код Ђорђе Јефтића, кому је тефтер изгубљен, а вриједи хиљада… Отуда су се демонстранти раздијелили, те је један дио отишао пред блудилиште Савићево, те и цијелу зграду демолирали, али не само да су покућство поразбијали, него су и зидове изровали, бунар развалили, а пиће из бачава испустили и много ствари у Босну побацали. Други је дио зашао у српску махалу, те све станове и покућство поразбијати. Особито је страдао Илија Каленић, гостионичар, који се је псовкама опирао; њему су ама све уништили, перје и поњаве по цести расули. Око 1/2 10 сати изашло је војништво, те је ред успостављен. Демонстранти су пред собом носих слику Његова Величанства, а рекрутирали су се из сваког слоја народа ” У Опличићима је похарана и школа и црква, у Жупањцу школа, а у Љубушком све што је српско. Најстрашније се, међутим, догодило у Чапљини. И тамо је руља демолирала цркву, радње и станове и у подруму браће Ружића просула неколико хиљада хектолитара вина, али оно, што је чинила у српској цркви у Клепцима, превазилази све бестидности. Проваливши у цркву они су не само уништили сав намештај, покидали одежде, покрхали утвари, него су у бестијалној разузданости вршили и нужду у самом путиру.
