Прогонства грађанских власти. Ратно судство (први део)

Најзанимљивија је свакако велеиздајничка парница у Бањој Луци, која је почела 3. новембра 1915., а завршила 16. марта 1916. године. У њој је било 156 оптуженика све на основу § 111, т. ј. ради велеиздаје и сви, осим тројице непунолетних, предложени на смрт. Оптужени су били Васиљ Грђић, Др. Саво Љубибратић, Коста Гњатић, Драго Урошевић, Неђељко Зарић, Матија Поповић, Бошко Чапрић, Петар Милошевић, Јово Павловић, Јован Лукић, Душан Лукић, Ђорђо Дакић, Коста Божић, Илија Лазић, Светозар Зрнић, Атанасије Крстић, Михајло Савић, наредник, Мирко Максимовић, Димшо Ђокановић, Тошо Бејатовић Милошев, Анте Трифковић, Андрија Урошевић, Јован Ерић, Јаков Ерић, Матија Миладиновић, Јован Калдесић, Јаков Млађеновић-Милојчић, Тодор Бејатовић Савин, Павле Бејатовић, Гајо Давидовић, Радован Недељковић, Продан Петковић, Пајо Васић, Станоје Зарић, Ђуро Радетић, Арсен Крстић, Љубо Ковачевић, Данило Аћимовић, Мирко Томовић, Стево Томковић, Милан Јовановић, Ђокан Ђорђић, Максим Ђурковић, Никола Јовановић Стојан Савић, Ристо Стефановић, Драгица Видаковић, Даринка Малић, Владимир Малић, Тимотије Савић, Михајло Савић, свештеник, Неђо Михајловић, Давид Савић Сава Савић, Радивој Ђурановић, Јован Симић, молер, Јован Перенчевић, Вићентије Савић, Бранко Чубриловић, Рајко Милановић, Ђоко Николић, Милан Кљајић, Пајко Марковић, Павле Катанић, Михајло Хаџи-Стевић, Михајло Васић, Милоје Топаловић, Јово Банђур, Милан Мајсторовић Ристо Барњаковић, Ђорђо Михајловић, Др. Ристо Јеремић Др. Васиљ Рундо, Ђуро Остојић, Др. Војислав Кецмановић Др. Јован Симић, Цвијетан Бобар, Мићо Мићић, Јевто Јефтић, Стеван Николић, Тошо Станчић, Сава Чуповић, Милутин Јовановић, Јосиф Симић, Гавро Гаврић, Божо Радуловић, Спасоје Буквић, Захарије Спахић.. Атанасије Косорић, Димитрије Јевђевић. Васо Косорић, Симо Беговић, Милан Обрадовић, Недјељко Вукадин, Коста Вукадин, Алекса Митровић, Ђорђо Дујановић, Чедомир Јелић. Павле Убавић, Дамјан Плавшић, Јован Обрадовић, Павле Кујунџић, Владимир Кујунџић, Симо Ковачевић, Коста Крајшумовић, Симо Пушкаревић, Драгољуб Кесић, Самојило Дабић, Др. Симо Поповић, Шпиро Солдо, Васо Медан, Божидар Зечевић, Светозар Зечевић, Марко Поповић, Јефто Дучић, Благоје Милошевић, Ђорђо Обрадовић, Ристо Ковачевић, Чедо Милић и Петар Билбија сви ради веза са “Народном Обраном” као њени повереници. Затим Симо Мирковић и др. Владимир Ђоровић ради деловања у друштву “Просвети”; најзад Др. Војислав Бесаровић, Стеван Жакула, Јово Поповић, Атанасије Шола, Љубомир Мијатовић, Васиљ Стојановић, Тодор Васиљевић, Драгутин Дакић, Мића Баслаћ, Стево Мољевић, Богдан Јованић, Јосиф Плавшић, Мирко Вукојевић, Васо Дроца, Јефто Петровић, Илија Шакота, Милош Ђуран, Душан Суботић, Лазар Спасоје Баврљић, Светозар Суботић, Петар Јовановић, Јово Васиљевић, Душан Богуновић, Вељко Јовичић, Богдан Јаракула, Мирко Бајић, Вељко Вујасиновић, Др. Васо Глушац, Петар Божић, Божидар Томић и Вукашин Бабуновић ради рада у Соколству и Побратимству. Од тога је било 19 свештеника, 14 учитеља, 5 професора, 2 лекара, 2 инжињера, 1 адвокат, 12 приватних чиновника, 32 трговца и трговачка помоћника, 6 гостионичара, 13 занатлија, 8 државних чиновника, 12 ђака, 26 тежака и 2 даме. Још пре оптужнице умро је у бањалучком затвору у истрази судски вежбеник Коста Јевтић; за време расправе умрли су Јово Павловић, Јаков Ерић, Ристо Барњаковић и Драгољуб Кесић. Због болести је из расправе био излучен Мићо Мићић, а ради тога, што је ради велеиздаје био кажњен у Бихаћу, Божидар Томић. Расправу је водио Коломан Милец и пл. Драскоц као преседник, а као вотанти су суделовали Јулије Ансион и Др. Мајер Хофман. Оптужбу су заступали за “Народну Обрану” Др. Вилим Кенинг, а за друштва Жига Пинтер, док су оптуженичке бранили Данило Димовић, др. Владо Андрић и Јосип Соукал. Осуда донесена је 22. априла 1916. лицем уочи православног Васкресенија. По тој осуди суђени су били на смрт на вешалима с примедбом да се вешају по овом реду: Милутин Јовановић, Петар Билбија, Чедо Милић, Димшо Ђокановић, Михајло Савић, наредник, Милан Петковић, Симо Беговић, Димитрије Јевђевић, Радивој Ђурановић, Ђорђо Дакић, Бошко Чапрић, Мирко Томовић, Алекса Јакшић, Матија Поповић, Коста Гњатић, Васиљ Грђић. На 20 година (код Врховног Суда снижено на 18) суђен је Арсен Крстић; на 18: Петар Милошевић, Андрија Урошевић, Саво Чуповић, Др. Војислав Бесаровић. Урошевићу код Врх. Суда снижено на 16, а Бесаровићу на 15 година. На 16 година суђени: Коста Божић, Светозар Зрнић, Тошо Бејатовић Данило Аћимовић, Никола Јовановић, Васо Косорић; на 15: Драго Урошевић, Неђељко Зарић, Љубо Ковачевић Тимотије Савић, Пајко Марковић, Тошо Станчић, Атанасије Косорић; по 14: Јован Симић, молер, Бранко Чубриловић, Матија Миладиновић, Максим Ђурковић, Владимир Малић, Ђорђо Дујановић; по 12 година: Јово Перенчевић Јосиф Симић, Атанасије Шола, Јефто Дучић, Јован Ерић Јаков Ерић, Милан Јовановић, Јевто Јефтић, Божо Радуловић, Неђељко Вукадин, Симо Ковачевић, Божидар Зечевић, Душан Суботић, Ристо Стефановић (овом Врх. Суд смањио на 10 година); на 10. Јово Банђур, Стеван Николић, Јован Поповић, Љубомир Мијатовић, Драгутин Дакић, Петар Божић, Вукашин Бабуновић, Симо Мирковић, Атанасије Крстић, Ђоко Николић, Милан Мајсторовић, Ђорђо Михајловић, Милош Ђуран, на 8: Стево Томковић, Рајко Милановић, Милан Кљајић, Ђокан Ђорђић, Душан Богуновић, Јован Калдесић, Душан Лукић (овом задњем Врх. Суд снизио на 7); на 7: Вићентије Савић; на 6: Чедомир Јелић, Васо Медан, Ђорђо Обрадовић, Јован Лукић (овом снижено на 5), Стеван Жакула (њему Врх. Суд повисио на 10, јер му се узима као отежавајуће “Интензивнији рад у Соколским друштвима”); на 5: Јаков Млађеновић-Милојчић, Гајо Давидовић, Милан Обрадовић, др. Војислав Кецмановић, Коста Вукадин, др. Јово Симић (снижено му на 4), Даринка Малић (њој повишено на 6), Владимир Ћоровић (Врх. Суд повисио му на 8 година ради “интензивнијег рада у друштву “Просвети”), Вељко Вујасиновић (повишено на 7), Илија Шакота (повишено на 6), Самојило Дабић, Шпиро Солдо, Цвијетан Бобар (њему снижено на 4); на 3: др. Ристо Јеремић и др. Васиљ Рундо (њему повишено на 5 година); на 2 године: Лазар Спасоје Баврљић и Петар Јојиновић. Остали су у “помањкању доказа” били решени оптужбе. О том огромном пронесу и о свему што је с њим у вези изнећемо овде нешто више података, јер ће они бити врло карактеристични за дух, који је владао у владиним и судбеним круговима и јер су уопште од значаја за просуђивање босанске правде.