Али, не. Није њима до истраживања, јер они и не знају шта би учинили с оним што би могло искрснути после и најповршнијег истраживања; они се држе “једино мериторних” и “аутентичних докумената”; њихов истраживачки рад зауставио се на податку, и тврдњи, да је Прва српска добровољачка дивизија основана 16. априла 1916. године у Одеси. Документ са тим датумом, насловљен као Наредба бр. 19 команданта Српске добровољачке дивизије за 16. април 1916, објављен је у књизи Југословенски добровољци у Русији 1914-1918, Београд 1977, стране 33-35, коју је приредио др Никола Б. Поповић, а њен издавач било је малочас поменуто Удружење. И све би то било у раду, да приређивач није у свом Предговору, на страни VII, написао да је “Зборник састављен по хронолошком принципу, по датуму настанка документа, а сви су по старом календару”.
Што ће рећи: Прва српска добровољачка дивизија формирана је 29. априла 1916. године, по новом календару, у Одеси, али шта то вреди кад истраживачи из Удружења ту страницу нису прочитали, једнако као што не читају ништа од онога што је о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918. године написано још понегде, изван њиховог “мериторног” списка.
Одакле почети. За почетак, уколико им падне на памет да мало завире у неке друкчије папире од оних у сопственом “светом писму” број 1-2 с почетка 1940, овде нудимо један спис који је у Министарству финансија Краљевине Југославије настао септембра месеца 1940. године, а који се у Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда, Савски трг 9, потпуно одбацује, нарочито због тога што на њему, рекоше, нема потписа и печата. А у томе спису, врло исцрпном и с позивом на важеће прописе, неименовани шеф Одсека ратне штете (у саставу Одељења државних дугова и државног кредита) припремио је за Господина начелника истог тог Одељења прелиминарни извештај о добровољачким захтевима и односу надлежних државних органа према тим захтевима.
Дакле:
“У вези писма Министарства пољопривреде бр. 52940/ВИа/40 од 27 јуна 1940 године поводом предложених измена и допуна у Уредби МСбр. 1156 од 7 децембра 1938, част ми је изложити следеће:
1/ Чл. 1 Уредбе о издавању државних обвезница ратним добровољцима уместо аграрне земље наређено је, да се добровољцима, којима је добровољачко својство признато до 8 децембра 1938, т. ј. дана ступања на снагу ове Уредбе, издаду уместо аграрне земље државне обвезнице, и то:
добровољцу борцу…… Дин. 50.000.
– добровољцу неборцу.. Дин. 30.000.
под условима изнетим у овом члану.
Рок за подношење молби за пријем обвезница утврђен је у чл. 6 поменуте Уредбе. У овом року према извештају Министарства пољопривреде у акту бр. 86167/VIа од 17 августа 1939, поднето је молби 11.859 од којих 10.849 предмета добровољаца-бораца и 1.010 добровољаца-небораца, те је за исплату поднетих молби, под условом да испуњавају све прописе Уредбе, било потребно 572,750.000.- динара.
На основу овог извештаја решењем Министарског савета МС. бр. 1157 од 26 септембра 1939 одлучено је, да се за исплату добровољцима емитују 4% државне обвезнице у номиналном износу од Динара 600.000.000.-
До 31 августа 1940 исплаћено је 5.995 предмета у укупном номиналном износу 284,630.000.- динара.
Сада Министар пољопривреде писмом бр. 52940/ВИа/40 од 27 јуна 1940 приложеном допуном Уредбе утврђује нов датум као услов за право на пријем обвезница дакле крај 1941, т. ј. 31 децембар 1941 а рок подношења молби за пријем обвезница крај 1942, т. ј. 31. децембар 1942.
Према обавештењима, која сам прибавио телефонским путем и преко мојих чиновника у Министарству војске и морнарице има до данас поднетих молби за признање добровољачког својства око 60.000 од којих, према мишљењу шефа Добровољачког отсека у Министарству војске и морнарице, биће одбачено око 20.000 молби, тако да ће бити признато добровољачко својство још 40.000 лица.
Ове молбе поднете су у ново отвореном року у § 40 Уредбе о буџетским дванаестинама за месец април-август 1940, а сем ових молби постоји и око 10.000 молби благовремено поднетих Министарству војске и морнарице али остале нерешене до 8 децембра 1938.
Према томе, отварањем новог рока за подношење молби за пријем 4% обвезница, имало би се исплатити још око 50.000 предмета. Овом броју треба додати још и око 1.000 добровољаца, којима је добровољачко својство благовремено признато, али се из буди којих разлога нису пријавили за пријем обвезница.
Дакле, укупно би било за исплату око 51.000 предмета, рачунајући по 50.000 за једну исплату, те би требало емитовати обвезница у номиналном износу од 2,550,000.000.- тако да би овај дуг, са раније одобреном емисијом од 600,000.000.- динара, изнео око 3.150,000.000.- динара.
Према овоме кад би се дала сагласност на предложене измене и допуне Уредбе о издавању државних обвезница, потребно је обезбедити годишње око 200.000.000.- динара за службу по овом дугу у место већ предвиђеног износа у 35,000.000.- динара годишње за прву емисију од 600,000.000.- динара. Што значи да финансијски ефекат ове измене доноси једно повећање расхода од око Динара 165,000.000.- годишње кроз 30 година. Стога усвајањем ових измена и допуна уредбе о издавању државних обвезница настало би сувише велико оптерећење државног буxета, за које би требало тражити нова покрића.
На основу изложеног а према данашњим огућностима налазим, да би се поменута Уредба могла изменити само у толико, што би се отворио нов рок за подношење молби за пријем обвезница с тим да тај рок не пређе 1 април 1941 и то само за она лица, која су добила благовремено уверења о признању добровољачког својства, т. ј. уверења добивена до 8 децембра 1938 па се ма из кога разлога нису пријавила, као и она лица којима којима је у раније предвиђеном року, било признато добровољачко својство, али је услед жалбе, то признање стављено ван снаге, а новом одлуком после 8 децембра 1938 до 30 марта 1941 опет признато добровољачко својство.
За исплату ових молби, које би се накнадно поднеле, био би довољан већ предвиђени износ по овом дугу од Динара 600,000.000.-”
