Највећи део осталих имена пренесен је из бројних књига, новина или краћих текстова, датих у овој студији.
У овом раду није третиран завичај и национални састав пописаних добровољаца из Пивковог батаљона (709) и из страних медицинских мисија које су у балканским ратовима (142 особе) и Великом рату (561 особа, међу њима и тринаест с искуством из балканског рата) деловале у саставу српске или црногорске војске на неком од њихових ратишта, укључујући и оно на Добруџи.
Другим речима, рачуницом су обухваћена само имена 7.820 српских добровољаца, чији завичај овде одређујемо по регионалном принципу, азбучним редом, како следи:
Аустроугарска – 25
Бока и Паштровићи – 407
Босна – 862
Војводина Српска – 439
Горња Крајина – 2676
Италија – 19
Косово и Метохија – 242
Маћедонија – 23
Румунија – 38
Русија – 42
Сједињене Америчке Државе – 13
Славонија – 267
Словенија – 34
Краљевина Србија – 101
Херцеговина – 1019
Хрватска – 292
Црна Гора – 1038
Неодређено порекло – 283
Свега – 7820
По националном саставу, били су то:
Срби – 7.640 или 97,699%
Хрвати – 52 или 0,0664%
Словенци – 34 или 0.434%
Чеси – 13 или 0,166%
Руси – 42 или 0,537%
Италијани – 19 или 0,244%
Американци – 6 или 0,077%
Остали – 14 или 0,179%
Свега – 7.820, тј. 100%
Због тога што се до свих овде датих података дошло појединачним пребројавањем, лако је могуће да неки од њих садрже и покоју грешку; ово се нарочито тиче националног састава, где је као Србин могао проћи и неки Хрват с именом и презименом чисто српским и из српског насеља, или обрнуто, уколико је неки добровољац с можда необичнијим презименом потицао из неког насеља означеног као хрватско.
А да се не би помислило да је та рачуница рађена на штету бивше “југословенске” браће, ваља се подсетити пажљиво изложених ставова да Хрвати уопште нису били заинтересовани за било какво ратовање у српској војсци, понајмање добровољно.
У сваком случају, треба сматрати да се израчунати односи не могу у потпуности применити на целу статистичку масу (око 55.500 добровољаца, без припадника страних медицинских мисија и Пивковог батаљона, у коме се налазило свега око 13% Словенаца), али се може сматрати извесним, због већег броја Чеха, Руса, Италијана и Осталих у овом коришћеном узорку, да су у српским ослободилачким ратовима 1912-1918. године Срби чинили изнад 98,5 процената укупног броја добровољаца из исељеништва.
