Шахт је сву своју енергију посветио организовању финансијске подршке за човека који је, према договору између њега и његова блиског пријатеља Нормана, гувернера Енглеске банке, био решење за немачку кризу.

Од тога времена, уз мање прекиде, светске се залихе нафте налазе под чврстом англо-америчком хегемонијом. На сваку је претњу разбијања те хегемоније немилосрдно одговорено.

Био је то план организоване пљачке од стране међународне банкарске заједнице, коју су предводили Лондон и Њујорк. Била је то голема међународна кредитна пирамида.

Британској је политици равнотеже моћи свакако ишло на руку да Француска преузме улогу казнене експедиције која ће подјармити Немачку.

Ратенау није никада одбио захтеве Лондонског ултиматума за накнаду штете. Али је настојао изнаћи практична решења да би се ти захтеви испунили.

Није ни споменута чудна подударност да се скандал појавио управо у тренутку кад су Синклер и САД успеле да добију концесију на огромна нафтна богатства Бакуа и тиме предухитрила Детердинга и Британце.

Немачка и Русија су потписале билатерални споразум по којем Русија опрашта своје ратне штете Немачкој у замену за пристанак Немачке да прода индустријску технологију Совјетском Савезу.

Године 1912, уочи Великог рата, Енглеска је контролисала само 12% светске производње нафте, путем британских компанија. Године 1925. контролисала је већину будућих светских залиха нафте.

Узнемирени су се амерички нафтни и банкарски интереси бојали да је Британија била већ добрано на путу осигурања глобалног монопола над нафтом на уштрб Сједињених Држава.

Без суделовања Америке, министри чланица Савезничког врховног већа, састали су се око појединости које ће интересе свака поједина земља добити на подручју бившег Османлијског Царства.

Британија и друге силе Савезнице дугују СAД 12,5 милијарди долара по каматној стопи од 5%. Британији, Француској и другим земљама Антанте Немачка дугује 33 милијарде долара.

Претња од британског слома у јануару 1917, након што је Русија иступила из рата била је више него довољан подстицај Моргану да предузме здружену пропаганду и друга средства.

Oна велика сила која је у стању да контролише тај огроман простор, контролисаће и највредније стратешке сировине света.

Да би послератни британски планови за поновно исцртавање војне и економске карте Османлијског Царства били потпуни, укључена је једна необична нова појединост.

Лоренс је био потпуно свестан британске преваре Арапа у то време. “Ризиковао сам превару”, признао је неколико година касније у својим мемоарима.

Након 1918. Енглеска је и даље држала скоро милион својих војника по целом Средњем истоку. Персијски је залив 1919. постао “Енглеско језеро”.

Ера ваздушног ратовања, покретних тенковских борби и бржег поморског ратовања зависила је од обилног и сигурног снадбевања тим новим горивом.

Једна од боље чуваних тајни о светском рату је да су британска ризница и укупне финанције Британског Царства, уочи августа 1914. године, кад је Британија објавила рат против Немачког Царства, биле у банкроту.

Британија је створила мрежу тајних савезништава која су окруживала Немачку и поставила темеље за свој надолазећи војни обрачун с Кајзеровим Рајхом.

Британске су власти давно пре 1914. године донеле закључак да је рат једини пут којим се ситуација у Европи може “довести под контролу”.

Кад се већ енглеска стагнирајућа индустрија није могла такмичити с Немачким Даимлеровим моторима, онда ће Енглеска контролисати сировину без које Даимлерови мотори не могу радити.