Једна од боље чуваних тајни о светском рату из 1914.-1918. године, је да су британска ризница и укупне финанције Британског Царства, уочи августа 1914. године, кад је Британија објавила рат против Немачког Царства, биле у банкроту. Једно је испитивање тадашњих финансијских односа главних зараћених страна открило велику позадину тајних кредита, заједно с детаљним плановима о пребацивању сировина и материјалног богатства целог света, након рата, посебно из оних подручја Османлијског Царства за које се веровало да имају значајне залихе нафте.
Већина прича каже да је обарач којим је одапет Велики рат повукао један српски асасин, који је 28. јуна 1914. у босанском главном граду Сарајеву убио надвојводу Франца Фердинанда, наследника аустроугарскога престола. Након месец дана интензивних преговора Аустрија је, 28. јула, објавила рат малој држави Србији, сматрајући је одговорном за убиство престолонаследника. Аустрија је добила јемство да ће јој Немачка помоћи у случају да Русија стане на страну Србије. Следећег дана, 29. јула, Русија је издала заповест за мобилизацију своје војске за случај да рат постане неизбежан.
Истог дана је немачки Кајзер упутио телеграм цару Николају молећи га да не мобилише војску, након чега је цар тренутно опозвао своју заповест. 30. јула руско Високо војно заповедништво је наговорило неодлучног цара да поново изда наредбу за мобилизацију. 31. јула немачки је амбасадор у Ст. Петерсбургу уручио рускоме цару немачку објаву рата против Русије, а потом наводно бризнуо у плач и истрчао из просторије.
Немачко је војно заповедништво, од раније приправно на могући рат и на источном и на западном фронту, спровело План Шлиефен. Како су Француска и Русија имале заједнички план одбране, Немачка је одлучила да Француску треба поразити брзо, исправно проценивши да ће Русији требати више времена за мобилизацију. Немачка је 3. августа 1914. објавила рат Француској и Немачка је војска ушла у Белгију на путу да нападне Француску.
Тада, 4. августа 1914, само осам дана након што је Аустрија објавила рат Србији, Британија је обзнанила да је објавила рат Немачкој. Разлог који је Британија навела, била је британска одлучност да брани неутралну Белгију. Стварни је разлог био далеко од духа комшијског милосрђа.
Британска је одлука, у августу 1914. године, да уђе у рат против Немачке на европском континенту, била, благо речено, необична, имајући на уму чињеницу да су британска ризница и систем фунте били де факто у банкроту. Недавно отворена за јавност интерна преписка службеника британске ризнице, британског министра финансија Лојда Џорџа, изазива још више питања. У јануару 1914, пуних шест месеци пре номиналног casusa belli у Сарајеву, британски је министар затражио од вишег службеника британске ризнице Сир Џорџа Пејша, да направи тачни извештај о стању свезначајних британских залиха злата.
Године 1914. стандард златне фунте био је ослонац светског монетарног система. Уствари, фунта је већ више од 75 година била тако прихваћена у међународној трговини и финансијама да је и она сама била сматрана “једнако добром као злато”. Године 1914. фунта је играла једнаку улогу као и амерички долар пре 15. августа 1971.
Поверљива преписка Сир Џорџа открива размишљања на највишим нивоима лондонског Ситија из тога времена: “Још један утицај који распирује заговарање реформе банкарства, лежи у растућој трговачкој и банкарској моћи Немачке и у растућој нелагодности у случају да дође до навале на лондонске залихе злата управо пред почетак или на почетку великога сукоба између тих двеју земаља”. Тај се тајни извјештај написао више од шест месеци пре убиства аустријског престолонаследника у Сарајеву.
Пејш потом говори о својој забринутости због растуће пословне способности великих немачких трговачких банака након балканске кризе из 1911-12., која је довела до гомилања залиха злата у Немачким банкама. Сир Џорџ је упозорио свог министра, Ловда Џорџеа, да би свака могућа навала на лондонске банке, у тим условима, “могла озбиљно угрозити нацију у погледу намицања новца за вођење великог рата.”
Дана 22. маја 1914. старији службеник британске ризнице, Басил Блекет, саставио је још један поверљиви меморандум за министра Ловда Џорџеа. Тема је тога меморандума била “Учинци рата на наше залихе злата”. Блекет пише, а читалац открива: “Немогуће је, наравно, јасно предвидети какви би били учинци свеопштег европског рата у који би била укључена већина континенталних земаља, укључујући и Велику Британију, што оставља само Њујорк (под претпоставком да Сједињене Државе буду неутралне) као једино велико доступно тржиште новца на свету, с којега би се злато могло привући на попришта рата.”
У светлу британске одлуке да уђе у рат, тога судбоноснога 4. августа, једнако запањује и садржај писма које је Сир Џорџ Пејш упутио Ловду Џорџеу, с временом: 2 сата ујутро, субота, 1. августа 1914: “Драги господине Министре, кредитни систем на којем је саздано пословање ове земље, у потпуности је крахирао и од крајње је важности да се предузму кораци ради исправљања тога зла, без одгађања; у противном се не можемо надати да ћемо моћи финанцирати велик рат ако на његовом самом почетку наше највеће куће буду присиљене банкротирати.”
Енглеска је банка хитно суспендовала плаћања у злату (златним и сребрним полугама), у складу са Законом о банкама из 1844. године. Том су одлуком велике количине злата доспеле у руке Енглеске банке, како би британска Влада могла финансирати куповину хране и ратног материјала за новообјављени рат против Немачке. Уместо злата, британски су грађани добијали новчанице Енглеске банке, као легално средство плаћања за време трајања посебних околности. До 4. августа британски је финанцијски систем био спреман за рат.
Али, тајно ће се оружје показати касније, у облику посебног односа ризнице Њезина величанства с њујоршким концерном Морган, као што ћемо ускоро видети.
