Трупе Нове Области и трупе Одбране Београда на Крфу.
II. армија (штаб на Крфу)
а) Шумадиска дивизија II. позива на Крфу.
б) Тимочка дивизија I. позива (15. ешелон)
Трупе дивизије преданиле су 10. фебруара на десној обали Војуше северно од с. Кафарани.
Ноћу 10./11. добила је дивизија преко команданта логора на десној обали Војуше наређење да се 11. фебруара крене за логор код Валоне ради укрцавања у бродове, с тим да тога јутра у 7 часова чело дивизије буде код моста на Војуши.
III. армија (штаб на Крфу)
а) Дринска дивизија I. позива налази се 10. фебруара на Крфу.
б) Дунавска дивизија I. позива (14. ешелон) вршила је овога дана покрет од Арте у Валонско пристаниште, где је укрцана у лађе.
Трупе Нове овласти (штаб код с. Мартина)
Коњичке бригаде продужиле су 10. фебруара покрет ка реци Војуши; 1. бригада стигла је и убиваковала се код с. Мартина у 9 часова, а 2. бригада у 18 часова. Дивизија је овога дана бројала 124 официра, 14 чиновника, 201 подофицира, 1.200 војника редова, 1.255 коња и 15 митраљеза.
Коњичка дивизија остала је у логору код Мартина до 21. фебруара.
Тимочка војска
Штаб ове војске пошао је 10. фебруара у 7.30 часова из Драчког пристаништа бродом за Крф где је стигао истога дана у 16 часова. На мору је било буре. Штаб се искрцао око 18 часова у варош Крф где је и преноћио.
Кројински и Матски одред већ су били стигли на Крф.
Брегалничка дивизија (16. и 17. ешелон) и Комбинована дивизија I. позива (18. ешелон) биле су у покрету сувим за Валону и то:
16. ешелон стигао је овога дана до с. Самара на десној обали Војуше.
17. ешелон маршовао је 10. фебруара од с. Бабоње до с. Петова.
3. кадровски пук одмаршовао је у току ноћи 9./10. из Каваје и стигао је у току дана до села Љуште.
18. ешелон – Комбинована дивизија I. позива – одмаршовала је у току ноћи 9./10. из Елбасана левом обалом р. Шкумбе ка с. Косову.
Ситуација
Врховна команда примила је у току 10. фебруара ове важније извештаје:
Од пуковника Души вршиоца дужности шефа француске мисије
Писмо од 9. фебруара
„Част ми је саопштити Вам, да су после обилажења северних логора на Крфу на дан 8. фебруара, од стране мајора Д’Алозије члана Француске мисије, и мајора Станисављевића из вашег штаба, границе логора у Говину, Доњем Ипсосу и Горњем Ипсосу дефинитивно одређене на терену. Те су границе оне, које сам оцртао у своме писму Бр. 141/Д од 7. фебруара 1916 године. Према томе трупе које се налазе погрешно изван логора, који им је додељен мораће се вратити у свој логор. Такав је наиме случај са Крајинским одредом, који се налази 8. фебруара на територији Горњег Ипсоса а треба да бивакује у Доњем Ипсосу. С друге стране нађено је, да је логор у Говину сувише мали, да би се у њега могле истовремено сместити I. и III. армија и многобројне јединице, које не улазе у састав дивизије; решио сам дакле да Говинском логору додам полуострво Фустапидина. То би се полуострво резервисало за I. армију. А опет све јединице ван састава дивизија и сви појединци, који сада закрчују пут од Говина за Ипсос, нарочито око километара 9. и 6. (механа са два бунара, раскрсница за Ипсос) мораће бити враћени у унутрашњост Говинског логора и што даље од путева. Разуме се, да ће командант Говинског логора задржати не само команду над Говинским логором, већ и над логором полуострва Фустапидина. Такође вам скрећем пажњу на важност коју добија, услед великог искрцавања, строжије но игда, одржавање реда и дисциплине нарочито у близини логора и путева. Та дужност припада командантима логора у границама њихових логора. Наиме, за Говински логор: између километра 8100 и моста на Ставропотамосу; за логор у Доњем Ипсосу између моста на Ставропотамосу и тачке код које Ипсоски пут прелази преко гребена што ограничава логор ка северу; за логор у Горњем Ипсосу, почев од те тачке ка северу, до близу Ипсоса и на путу од Ипсоса за Коракијану. Потребио је имати на важним тачкама: Говино, раскрсница километра 9600, мост на Ставропотамосу итд. страже правилног састава, којима ће командовати официр и чија ће дужност бити да задржавају и враћају у њихове логоре све усамљене војнике, који се бесправно крећу и допунити тај систем надзора честим дневним и ноћним патролама. Најпосле мислим, да вам морам обратити пажњу на то, да за команданта над Горњим Ипсосом, није још нико наименован. Командант II. армије, који би према своме чину требао да узме ту команду у своје руке, изјавио је мајору Д’Алозије, да прима одговорност само команде над својим трупама. То је несређена ситуација, чије ћете незгоде уочити, и које би било од користи што пре уклонити“.
Од председника комисије за укрцавање у Валони ппуковника Калафатовића
ОБр. 21 од 8. фебруара
„7. фебруара је укрцано: 227 официра и 4.123 људи Шумадиске дивизије I. позива, Шумадиске дивизије II. позива, Тимочке дивизије II. позива и Дринске дивизије I. позива“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 2372 од 8. фебруара
„Предњи делови I. армије повукли су се у току ноћи 6./7. јануара на положај десне обале Зезе и леве обале реке Рић – Лате“.
ОБр. 2407 од 10. фебруара
„Са оперативним одељењем штаба ове војске, пошто је евакуисање Драча потпуно извршено, полазим данас 9. фебруара у 15 часа за Крф“.
Од делегата пуковника Пешића
Бр. 37
„Укрцавање трупа биће завршено концем овога месеца.
Молим наредите кад ћу отпутовати из Валоне“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 27550
Командантима армија
„У контролисању недозвољеног кретања појединаца између бивачних просторија и из ових ка вароши Крфу показало се, да су постављене страже и упућене патроле биле врло слабе за ову службу. Изволите ојачати мере надзора над недозвољеним кретањем појединаца ван њихових бивака и наредити, да страже и патроле одређене за ову службу буду знатно јаче. Ово се исто односи на одржавање реда на местима око којих се из службених обзира искупљају разна војничка одељења или јединице“.
ОБр. 21551
Команданту I., II., III. армије,
Одбране Београда,
трупа Нове Области,
Крајинског одреда (за Тимочку војску),
команданту логора Говино
„Инспектор резервних трупа извештава, да се по појединим командама налазе рекрути заостали од резервних трупа. Начелник штаба наредио је, да се сви рекрути одмах упуте инспектору резервних трупа у Говино“.
ОБр. 27557
Начелнику артилериског, инжињерског и санитетског одељења, Главном интенданту
„Господин Министар Војни са Пов. Ф. Ђ. ОБр. од 7. овог месеца доставио је следеће:
„Част ми је доставити на увиђај начелнику сва питања, која се расправљају на конфенренцијама Француске мисије и команданта базе, с молбом да изволи издати потребна наређења те како би се ова питања регулисала у интересу нашем сопственом.
I.
Тако на седници Француске мисије (5. фебруара) расправљена су ова питања:
1) Приликом претреса предузетих мера о снабдевању наше војске храном на Крфу из овдашњих француских магацина, као и дотурање хране са стране на питање пуковнику Души-у и интенданту Хелиоту постоји ли какав план о снабдевању храном српских трупа на Крфу, одговорио је пуковник Души и интендант Хелиот да не постоји никакав план о снабдевању, који би био утврђен у Паризу или овде.
2) Да услед тога, мада се још не осећа оскудица ни у чему, јер је обезбеђена основица довољном количином хране у магацинима, ипак, с обзиром на време трајања дотурања хране и других потреба неопходно је нужно предузети потребне мере да Француска мисија потпуно обезбеди нормалну исхрану српских трупа на Крфу.
У том погледу настала је права криза у дрвима, јер их нема довољно, а према данашњој изјави команданта основице бојати се, да се у кратком року не обустави печење хлеба због немања горива.
3) Снабдевање месом за сада је обезбеђено, јер има слеђеног меса у довољној количини код овдашњих ратних бродова, а ускоро се очекује и већи долазак истог, нарочитим бродом. Што се тиче масти ту се осећа знатна оскудица: парира се давањем сала за топљење, то је при оскудици кујинских судова, за сада веома незгодно и на уштрб здравља војника.
4) Ради спречавања и ограничавања неправилног доласка у варош Крф официра и војника, као и побољшања њихове исхране и спречавања уцењивања од стране Грчких трговаца, и побијања вредности нашем новцу, веома би корисно било завођење кантина по логорима за официре, подофицире и војнике. Личности погодне за држање кантина нашао би Француски конзул и одредио цене повољне у драхмама и динарима. Од стране српских команданата логора добро би било такође предложити који се артикли желе набавити као и одговарајуће цене.
5) Услед предстојећег доласка наших трупа из Албаније у већем броју, добро би било предузети мере одговарајуће односно исхране, уређење логора, пијаће воде у логорима.
6) Командант основице изјавио је да му се до сад никако нису враћали џакови од брашна. Како је набавка тих џакова за сада спора, молим да се иста по могућству у што већем броју враћају; за разношење хлеба по логорима предлаже да наши војници праве лесе и корпе од прућа.
7) Како ће се ускоро трупама раздавати слеђено месо, јер на острву нема довољно стоке за клање, а из Епира је довлачење отежано забраном извоза, то је потребно израдити упуте о употреби тога меса и што пре упознати трупе са начином готовљења.
8) Да неби рад трпео застоја, све наше војнике који се упућују на рад, а по тражењу Француске мисије упућивати са потребним бројем официра и тумача.
II.
На седници од 6. фебруара:
1) Сва радничка одељења која су до данас тражена од српских трупа, готово стално не долазе на рад, а увек задоцњавају и нису у одређеном времену на раду, тако да исти почиње произвољно што је на штету самих српских трупа јер предвиђени послови немогу да се свршавају у одређено време. Ово је нарочито осетно за пристаниште као и за оправку путева. У будуће ова одељења да долазе тачно на време и под командом старешина. Ово последње од значаја је за сва одељења која улазе у варош Крф, јер је ради одрицања дисциплине код војника и одржавања реда у вароши потребно да се у гомили неуређених војника који иду на рад не промакне ко год који се без дозволе удаљио из логора.
2) Француска мисија добила је извештај од српских власти, да се појавио један страни агент, неки Влада Поповић, који наговара Црногорске војнике и Херцеговце да не служе у Српској војсци, него да се пријављују за отпуст из војске и иду у Америку. Како Француска мисија располаже ограниченим бројем полициског особља, то је немогуће поменутог Поповића пронаћи, у толико пре, што и незнање српског језика ово још више отежава. Молим да српске власти и саме трагају и ако га пронађу одмах ухапсе.
3) По извештају једног француског официра са Вида српски војници на Виду употребљавају за гориво и лозу коју секу из винограда. Молим да би се избегли сукоби са Грцима, као и плаћање претеране оштете по јединицама, да се овакви случајеви спрече, не само на Виду већ и по осталим логорима.
4) Српске власти тражиле су да им Французи пренесу из Солуна 6.000 тона раније порученог материјала. Моле да им се достави списак тих поруџбина што прецизније, како би се то у Солуну пронашло и донело.
5) На дан 6. фебруара било је овакво стање углавном у магацинима основице, 436.400 кг. брашна, а са товаром на Рајнфелсу 1.000.000 кг. конзерви, 1.500.000 оброка; пексимита 420.000 оброка по 500 грама.
6) Командант основице и интендант скрећу пажњу да рад српске интендантуре почиње, а француске престаје, од момента предаје требовања хране из магацина; према томе француска интендантура није одговорна за даље дотурање хране и раздавање исте војницима по логорима. Ово спада у делокруг српске интендантуре и њених органа.
Пошто српска војска још не располаже превозним средствима то се храна превози морем, од стране француске марине и енглеским теретним аутомобилима. За сада је могуће преносити храну морем до Говина, у већим количинама, а аутомобилима до данас 8 торпедних аутомобила било од Крфа до Говина и Ипса, било од пристаништа у Говину до Ипса.
Како је услед ограничених превозних средстава, немогуће дотурати требовану количину хране од стране појединих јединица до пред саме логоре дотичних јединица, већ само до једног централног слагалишта у сваком великом логору, то се скреће пажња и српским интендантским органима као и командантима трупа, да шаљу потребан број војника под командом официра за пријем хране из централног слагалишта, и исту преносе рукама (лесе, корпе итд.) до својих логора. Како је мисији немогуће услед ограниченог интендантског особља тражити превозна средства за српску војску по Крфу, то молим да српска интендантура до доласка аутомобила узима под закуп кола која буде налазила. За сада је ово од капиталног значаја, јер се увек неможе рачунати на безусловно тачан саобраћај морем, који зависи много од утоваривања и истоваривања, тачног доношења артикала у одређено време на пристаништа, немогућности пристајања у Ипсу, квара машине итд., а Французи располажу у Говину само са 4 кола и 20 товарних мазги. Поред тога, потребно је имати кола и за преиос болесника из логора до болнице.
7) Команданти логора не обраћају довољно пажњу да им војници буду на окупу, нарочито приликом дељења хране, услед чега се дешава да појединци који лутају којекуда, остају без хране за тај дан.
8) Десило се више пута да српски официри задржавају празна француска кола која иду на рад, да им пренесу пртљаг и тиме ометају у раду. Моле да се ово у будуће избегава.
9) Адмирал извештава да има на својим лађама слеђеног меса за 12 – 15 дана.
10) На јужном делу острва извиђена су и обележена три логора за српске трупе. Јужни део острва је низак и у поређењу са осталим деловима острва, није најздравији али се мора водити рачуна о могућности снабдевања пијаћом водом које има у изобиљу у том делу острва, као и о транспортовању хране морем, док не дође већи број аутомобила. Баруштина нема, те изгледа да нема бојазни од Барске грознице.
Пут за теретне аутомобиле за поменуте логоре, почео је да се оправља у суботу прошлу, ваљком за набијање камена подлоге почеће се радити у четвртак, а аутомобилом ће моћи почети већ у среду идуће недеље. Односно убрзавања око уређења добро би било појачати са неколико официра ради детаљнијег обележавања.
11) Рад на уређењу аеродрома и бежичне телеграфске станице код Потамоса иде споро, зато што одређени српски војници не долазе уредно на рад; тако су 6. фебруара дошли уместо у 7 часова, а 7. фебруара су такође дошли у 9 часова. Потребно је да се људи снабду шаторима, те да се убивакују у близини, како се неби замарали излишним маршем, а тако исто и да се рад почиње раније, јер је подизање и бежичне станице и аеродрома врло хитно.
12) Српски официри долазе без дозволе у варош Крф и на позив Француске страже на мосту и улазе у варош, неће да се зауставе већ се десило неколико пута да кочијашу наређују да у касу пролази стражу.
13) Болничка лађа „Сфинкс“ спремна је да однесе 900 – 1.000 болесника.
14) Болница на Виду од 400 кревета почела је да ради. Број кревета попеће се до 2.000.
15) Шасерски батаљон позајмио је Српским трупама на Виду у прво време своје шаторе и пнонирски алат из своје бојне коморе. Молим да се о томе води рачуна.
16) Мисија је извештена од свога делегата у Драчу, да се у том пристаништу укрцало 3.300 Црногораца, а да је до сада дошло овде свега 1.600. Изгледа да међу њима има велики број незадовољеника. Ако Српска Врховна команда не жели да их употреби у својој војсци, могли би се попунити официрима и експедовати за други какав фронт нпр. Француски, те да овде не запремају места и не буду на терету.
17) Командир француске пионирске чете моли да се сви сандуци које трупе добијају (од конзерве сланине) не уништавају, но да се чувају и предају пионирима, јер је велика оскудица у грађи дрвеној, а они би се могли употребити за израду магацина за храну (кров). Исто тако чувати и ексере.
18) Марина је снабдевена довољном количином воде варошког водопада, нарочито канализацијом за њене цистерне. Према томе за воду на Лазарету и Виду обраћати се команданту пристаништа, кад год се зато појави потреба.
19) Односно заштите противу аероплана, за сада је у вароши Крфу, у тврђави смештена једна брдска батерија од 4 топа, на сваки топ по 360 шрапнела. Топови су пласирани за тучење аероплана а гађањем руководи официр вичан за гађање аероплана. Логоре на северном делу Крфа, штитиће противу аероплана француска флота, а логоре на јужном делу острва, обезбеђује само њихово удаљење. Није тражено нарочитих топова противу аероплана.
20) На лађи „Мирмидону“ има теретних аутомобила. Енглези су тражили да се што пре искрцају на Крф.
21) Енглези су искрцали са Рајнфелса 10 теретних аутомобила, од који је један задржан њима на службу, 1 за телефоне, а 8 теретних аутомобила употребљени за пренос хране за српску војску.
22) Радници који се шаљу на рад код Потамоса, са свим су исцрпљени физички. Мисија моли да се уопште за све радове одабирају потпуно здрави људи. За рад код Потамоса Французи ће их хранити. Логор за њих биће на левој обали Потамоса. Моле да се тај логор подигне што пре и пошаљу тумачи.
23) Мисија је примила 25 барака за склапање амбуланата, које ће се почети дизати по логорима на Виду и Лазарету. Подизање је доста споро, јер захтева претходно нивелисање терена, пошто је под од дасака. Бараке се подижу (склапају) по плану и треба вично особље; за једну бараку је потребно један и по дан за подизање.
24) Потребно је да се лађа „Рајнфелс“ што пре истовари, јер је потребно да што пре отпутује, пошто има на себи индиских војника; командант брода каже да му је храна на измаку. Моли да се одреди што већи број људи – војника за истоваривање.
25) Лађа „Крајиб“ приспела са 13 барака и аутомобила: 5 великих за штабове и 2 мала теретна, за српску војску; за Французе: 4 санитетска аутомобила и једне секција теретних аутомобила.
26) Моли се српска интендантура да увек објави трупама колики је оброк хлеба који јој се даје (један килограм, 750 грама или 500 грама) како би се избегле неправедне жалбе.
III.
На седници од 7. фебруара:
1) Од како су српске трупе почеле долазити на Крф стављено им је на расположење 5 великих барака (систем Андријан) за подизање појединих магацина по логорима. Бараке ни до сад још нису подигнуте. Лежале су по неколико дана на Лазарету, Говину и напослетку су их пренели у Ипсос. Командир пионирске чете слао је неколико пута своје војнике да се известе код команданта логора где желе да им се подигну магацини – бараке. Услед тога што није било назначено ко је најстарији командант логора, који је одговоран за снабдевање трупа и за све остало, нико ми није могао казати где да се поменуте бараке подигну, и ако је сваког дана специјално долазила код барака по једна десетина пионира – вични подизању (склапању) тих барака. Од пет барака које су најзад код Ипсоса довучене, за једну му је рекао један непознати официр да је подигне на једном месту које није зато подесно, јер је подводно и ни у ком случају неможе служити за место где би био и магацин а нарочито што би се услед блатњавог састава земљишта при најмањој киши онемогућио приступ масе људи који би свакодневно долазили у магацин, као и само утоваривање намирница. Али пошто је опет још неки официр тражио да се ту подигне барака, припреме зато су почеле, земљиште нивелисано, материјал расклопљен. У изгледу је, да се опет одавде барака премести на боље изабрано место где би били магацини логора.
Како сва ова неодлучност, одлагање, погрешно упућивање, коче посао и причињавају штету и српској војсци и намирницама, које се кваре, прљају и растурају, без могуће стварне контроле, то мисија моли да се одреде за Ипсос (горњи и доњи) команданти логора, који ће предузети све што је потребно, да се ове бараке убрзо подигну. За обавештења обраћати се Француској мисији или официру који је за то послат.
Поручено је у Француској 73 таквих барака, које ће бити магацини за храну, канцеларије и станови за штабове, амбуланте и евентуално болнице.
2) Приликом писања требовања српски интендантски органи се увек нечитко потписују тако да је немогуће знати шта је ко требовао (дотична законски одговорна личност). Тако се десио случај са пријемом неких лекова и креча од стране неког апотекара српског, кога француски интендант неможе да пронађе, јер нико неможе да прочита потпис, а међутим су лекови и креч издати, и још нису стигли онде где су намењени.
3) Понова се умољава српска интендантура да чува и враћа џакове који јој се даду на употребу, јер је доста велика потреба истих.
4) Бунари су по логорима доста нечисти јер нема кофа за вађење воде, него сваки вади воду са својим судовима, и чутурицама те се тако вода врло брзо мути, прља и лако може да окужи. Поред тога бунари немају поклопаца; прилаз бунарима је сав блатњав, јер се вода из судова просипа у непосредној близини бунара, кад се судови испирају, као и појединци пошто се напију воде просипају поред бунара своје чутурице, чаше или чанке. Већи део бунара нема стражара који би пазио на одржавање чистоте и поштовање прописаних правила.
Поклопци за бунаре могли би се направити од сандука за конзерве и томе слично.
5) У великој већини бивака нема ископаних нужника, услед чега војници врше нужду где стигну и загађују сву околину логора. Ово је нарочито приметно у Говину где влада кужни смрад.
За израду пољских нужника мисија је послала на сваки логор по 20 ашова и пијука, пошто нема више алата на расположењу.
6) Пошто се на Крфу више не може наћи пумпи за бунаре, то се моли српска интендантура да исте тражи и купује у Атини и приморју, где их свакојако има довољно. Пумпе могу бити и најпростије конструкције.
7) Страже на улазима и излазима логора нису постављене. Војници се растурају и иду по селима и у вароши Крф, поглавито ради куповине вина. Виђени су многи војници који лутају без икаквог циља, а јуче (недеља) виђено је у Крфу и пијаних војника. Стража на улазу у Говино (раскрсници пута) треба да је официрска и мало подаље од логора, како се неби тако рећи изгубила у маси пролазећи војника са пристаништа.
8) Лађом „Рајнфелс“ донели су Енглези већу количину телеграфског и телефонског материјала.
IV.
На седници од 8. овог месеца
1) Ускоро ће се отпочети превоз коња. Услед недостатка воде моћиће се превести на острво највише официрски коњи и по 100 на пук. И за ове коње потребно је израдити појишта, набавити пумпе за црпљење воде и осигурати их стражама.
2) Треба обратити пажњу, да се не врше набавке од лифераната, који су непријатељски расположени према нама или нашим савезницима.
3) Сав запрежни, јахаћи и товарни прибор и убојна спрема, која се преноси из Драча или Валоне, треба да се прима на местима искрцавања и одмах смешта у магацине и добро чува.
4) Треба забранити продају намирница по логорима разним продавцима, већ наћи кантинере (баракере) и само овима дозволити продају по утврђеним ценама“.
Достављајући предње, част ми је известити, да је начелник штаба наредио, да помоћник начелника штаба са начелницима свију осталих одељења одмах простудира сва ова изложена питања и да сваки начелник, по својој надлежности одмах предузме одговарајуће мере за што брже повољно решење свију ових питања, у колико до сад нису решена и да ме о резултату известе.
При решавању ових питања увек радити у сагласности са одговарајућим члановима Француске мисије.