I. армија
Дринска дивизија II. позива и Дунавска дивизија II. позива остале су у току 12. јануара на својим досадањим положајима. Комбиновани одред I. армије продужио је овога дана марш ка Скадру.
Командант I. армије примио је 12. јануара наређење Врховне команде ОБр. 26693, да крене своју армију и заузме линију Плана – Маја Велс (к. 1051) смењујући трупе III. армије, које ће одмаршовати ка Драчу. Јединице I. армије које се сада налазе за обезбеду правца, који изводе Скадру, биће смењене деловима Скадарског одреда, дотле их оставити на њиховим местима а остале јединице за смену III. армије.
III. армија
Трупе ове армије остале су 12. јануара непромењено у досадањем распореду.
Командант III. армије доставио је својим јединицама наређење ОБр. 9003 ове садржине:
„Врховна команда са ОБр. 26693 од 11. овог месеца наредила је команданту I. армије да крене своје трупе и заузме линију положаја Плана – Маја Велс (к. 1051), а командант III. армије, чим буде смењен трупама I. армије на досадањим положајима, да упути своје трупе Драчу“.
Трупе Одбране Београда
Трупе ове команде продужиле су 12. јануара покрете у духу наређења Врховне команде ОБр. 26144 од 4. јануара и наређења команданта Одбране Београда ОБр. 5496 од 6. јануара.
Шумадиска дивизија I. позива стигла је у току дана деловима на размештајну просторију одређену заповешћу команданта Одбране Београда ОБр. 5504 од 11. јануара.
Тимочка дивизија II. позива заноћила је у реону Базар Шијак – Ристанеј.
Штаб Одбране Београда налази се у Драчу.
II. армија
У току 12. јануара није ниједна лађа приспела нити је шта од војске укрцавано.
Трупе Нове области
Све јединице ове команде, осим делова Комбинованог одреда који су укрцани 6. и 9. јануара, очекују у логору источно од Драча долазак бродова у Драчко пристаниште.
Тимочка војска
У току 12. јануара код ове војске није било никакве промене.
Ситуација
Врховна команда примила је у току 12. јануара ове важније извештаје:
Од делегата код Црногорске Врховне команде ђенерала Јанковића
1. Извештај Пов. Д. Бр. 2351
„Одред пуковника Плазине кренуо се јуче из Подгорице за Скадар сем једног батаљона, који данас полази из Подгорице за Скадар. Наређено је одреду да убрза кретање. У Спужу је био 9. пук II. позива, који је 7. овог месеца одпутовао за Скадар, где се сада налази не зна се.
Алтилерија, која је била код Спужног одреда стављена је на расположење Црногорској Врховној команди.
Код Гусиња био је Плавско – Гусињски одред, но да ли је и сада тамо незнам, јер за њега Врховна команда није чинила питање“.
2. Извештај Пов. Д. Бр. 2352 од 30 ов. мес.
„Одаслати парламентари још се нису вратили, нити се зна шта је са њима. Његово Величанство Краљ са својом фамилијом отишао ноћас у 24 часа у Подгорицу, куда се влада још синоћ кренула, а данас пре подне поћи ће за тамо штаб Врховне команде, са којом и ја одлазим. Време поласка јавићу накнадно. Рачуна се да ће непријатељ ући данас у Цетиње, јер му трупе не дају скоро никакав отпор. Чине се потребне припреме за предају вароши.
Од Француског војног изасланика пуковника Фурније
Писмо од 12. јануара
„Част ми је известити Вас, о следећем извештају кога сам јутрос добио од команданта бежичне телеграфске станице у Подгорици. Он ми јавља да је Црна Гора, после пада Ловћена, јуче у 19 часова тражила примирје, да ће поред тога Аустријске трупе наступати дуж Јадранске обале, која није брањена. Издата су наређења за кварење и евакуацију бежичне телеграфске станице у Подгорици“.
Од г. Манистра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 8841 од 12. јануара
„Начелник штаба Црногорске Врховне команде пуковник г. Пешић депешом под Пов. ОБр. 163 од 11. овога месеца доставља:
„Још није ништа решено односно примирја. Влада остаје решена тражећи примирје, а Краљ још неће. Сада је отишао на Ловћен да храбри трупе, ма да нема наде, а највероватније је, да су то његови маневри да убеди стране посланике, да је решен водити рат до краја а да мора закључити мир због глади.
Услед глади и велике зиме на овим висинама, као и страшне артилериске ватре, људи су малаксали и тешко да ће се одржати два дана на Ловћену и Буковици, а потом је Цетиње у опасности.
Официри су изгубили сваки ауторитет.
Ако се операција продужи, непријатељ ће сигурно што пре наступити преко Бара ка Скадру у циљу ометања нашег укрцавања.
Предузео сам мере одбране тога правца, али је потребно да и наша војска поседне Таробош, Св. Николу и положаје на левој обали Бојане, јер на слабе Црногорске трупе не треба рачунати.
Бојим се да се моја предвиђања не испуне, да је главни циљ Аустриске војске Српска војска а не Црна Гора, те молим да се похита са одласком наших трупа ка Драчу.
Штаб Врховне команде остао је на Цетињу“.
Од делегата код Црногорске Врховне команде ђенерала Јанковића
Пов. Д. Бр. 2353
„По хитном налогу Њ. В. Краља стигла је сада Врховна команда, а и ја са њоме у Подгорицу, где и даље остаје. Црногорски парламентари вратили су се тек јутрос са овим одговором Аустро -Угарске Врховне команде:
„Аустро -Угарска Врховна команда прекинула би непријатељства само тада кад целокупна Црногорска војска безусловно и без икаквих преговора положи оружје и кад се Аустро – Угарској предаду све трупе српске војске, налазеће се на земљишту Црногорском. Докле год се потпуно не испуне ови услови, Аустро – Угарске трупе продужиће операције без прекида. Царско и Краљевска Влада извештена је о овоме“. По наредби Аустро – Угарске Врховне команде, пуковник Колерус Фон Гелдерн.
Сад је поради саветовања о даљем раду по овоме сазвана министарска седница и позвати су и посланици наших савезника.
Шта буде одлучено, јавићу“.
Напомена. Према оваквој ситуацији у Црној Гори било је вероватно, да ће Аустријанци надирати Скадру, а врло лако и Бугари правцем Елбасан – Драч. Ова евентуалност осујетила би даље упућивање наших трупа у Драч, и обе групе Медовску и Драчку довела у безизлазну ситуацију.
Због тога је Врховна команда са ОБр. 26785, шефу Француске Мисије ђенералу Мондезиру доставила молбу за најхитније дејство, да се похита што је могуће више са упућивањем бродова за укрцавање наших трупа у Медови и Драчу.
Ђенерал Мондезир примивши представку Врховне команде решио се да се премести са својом мисијом из Медове у Бриндизи како би могао лакше дејствовати код Маринских власти и имао бољу везу са својом владом у циљу убрзавања укрцавања како у Медови тако и у Драчу.
У целом питању преноса Српске војске ђенерал Мондезир био је мишљења да се што је могуће више трупа упути у Драч, где је укрцавање мање опасно и боље осигурано.
Од Војног изасланика у Италији капетана Христића
ОБр. 206 од 11. јануара
„Наш посланик у Риму саопштава да овдашњи енглески амбасадор жели да ја одем пошто – пото у Медову те да утврдим, зашто наше трупе гладују кад хране има доста. Казао сам посланику да ја апсолутно немогу контролисати рад мојих предпостављених, а ипак да бих задовољио енглеског амбасадора, посланик је молио Министра Спољних Послова да ми се нареди да одем.
Молим за дејство да се моји разлози усвоје, јер није истина да има довољно хране и да Српска Врховна команда не уме и неће да ту храну извуче и раздели трупама; мој је задатак овде сасвим други и моје је место код Талијанске Врховне команде“.
Напомена. Врховна команда под ОБр. 26738 доставила је предњи извештај г. Министру Војном, с тим да би капетан г. Христић требао да оде до Медуе.
Од Војног изасланика у Лондону
ОБр. 453 од 6. јануара
„Депешу Бр. 26234 и 26429 примио задоцњено. У овдашњем Министарству војном ништа не знају о тим покретима. Поводом овога, говорио сам о томе питању и противно ранијем њиховом мишљењу налазе, да Црну Гору и Албанију не треба напустити, него да се извесна снага задржи у Црној Гори и око Драча, а само изнемогли и слаби војници да се пренесу на Крф тамо опораве и реорганизују.
Французи и Талијани другог су мишљења, са којим овде нису сагласни, те не знају за сад још шта ће се у том погледу предузети.
Кажу, две лађе са храном стићи ће у Драч, једна у Медову, друга намењена за Медову потопљена. Талијанска флота појачана Француском дала заштиту; ђенерал Тајлор тражио кредит за куповину, коња, мазги и кола и дат му је. Тражио људе и бродове; наглашују да хоће реморкирати уз Бојану, ма да су марински кругови противни, вероватно због опасности при транспорту, услед близине Котора веће концентрације Аустриске флоте“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 1938 од 6. јануара
„Командант Талијанске бригаде из Драча, доставио ми је на Француском следеће писмо под Бр. 338 од 6. тек. месеца које у српском преводу гласи:
„Част ми је известити да ми се чини, да је Врховна команда Српске Краљевске војске издала наређење, да се уз старање ваше све очуваније јединице сконцентришу и реформирају у Тирани, куда би се и ви требали лично да преместите, а да трупе у Елбасану остану на својим положајима.
Молим вас за доброту, да ме обавестите, да ли је то тачно.
Са своје стране, част ми је изнети укратко наређење и упутства која имам:
1) Српске трупе, које су одређене за укрцавање у Драчу, морају што је могуће пре или заузети или одржати овај распоред:
а) На Елбасанским положајима, трупе које су тамо;
б) На положаје у околини Тиране и на један положај јужно од Каваје, упутити трупе које ви оцените да је могуће и добро, да буду реорганизоване;
в) На десну обалу Арзена и југозападно од ваздушне линије, која иде од Џедида до ушћа реке Дарчи, оставити трупе изнемогле. Из тога излази, да на левој обали Арзена и северозападно од поменуте ваздушне линије, несме остати нико ни од војника ни од официра.
2) Укрцавање ће се вршити овим редом: најпре трупе под в) затим под б) и најзад оне под а).
3) Све док трупе под б) не буду укрцане, трупе под в) и под а) неће се маћи са својих положаја; исто тако трупе под а) неће напустити своје Елбасанске положаје све док трупе под б) не буду сасвим укрцане.
4) Моје ће трупе остати на линији, коју сада држе (Шијак – Пијекза – Каваја). Према томе, оне ће имати за задатак, да непосредно штите укрцавање српских трупа у оном реду како буду прелазиле преко одређене линије.
Изложивши овако у детаљу своја упутства мени је част молити вас за извештај, да ли се та моја упутства слажу са упутствима, која сте добили од своје Врховне команде.
Било би ми веома пријатно да још данас добијем одговор“.
На ово писмо одговорио сам ђенералу Гериниу, да наређења, која имам нису у сагласности са његовим инструкцијама.
Достављајући предњи извештај на увиђај молим за наређење“.
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Пов. Бр. 441 од 6. јануара
„На фронту ништа ново, а по прикупљеним извештајима не треба још очекивати прелаз Бугара на Грчку територију и напад на утврђену линију Солуна.
Сви извештаји тврде да Бугари трпе јаку оскудицу у храни и свему осталом; путеви су рђави, а железница није још оправљена те немогу ни артилерију довући. И снага за напад недостаје. Немаца на овом фронту нема.
Овде продужују радове на утврђивању и постављању артилерије“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 26732
Наредба Начелника штаба ђенерала Петра Бојовића за 12. јануар 1916 год. у Скадру
„Под данашњим примио сам дужност Начелника штаба Врховне команде од помоћника Начелника пуковника г. Живка Павловића, што саопштавам свима командама и установама ради знања и управљања“.
ОБр. 26749
Команданту I., II., III. армије,
Одбране Београда,
трупа Нове Области,
Скадарског одреда
„Есад паша преко команданта места у Драчу јавља, да је од стране непријатеља упућено у Албанију до 100 Бошњака Мухаџира ради агитовања у корист Аустро – Угарске; да ови агенти носе Српску ношњу или униформу Српских војника.
Достављајући предње молим, да се обрати највећа пажња на ово и предузму мере за хватање ових агената“.