Трупе Нове Области налазе се 13. фебруара у Доњо Ипсоском логору, трупе Одбране Београда у Горњем Ипсоском логору, трупе I. и III. армије у логору Говино – на Крфу.
II. армија
а) Шумадиска дивизија II. позива на Крфу.
б) Тимочка дивизија I. позива (15. ешелон).
Штаб и трупе дивизије кренуле су се ујутру 13. фебруара из логора код Арте за пристаниште, где су стигле у 9.30 часова. Укрцавање је отпочело одмах и вршено је у бродове „Арменија“ (550 људи), „Верден“ (450 људи) и „Краљ Виктор“ (2.554 људи), а завршено је у 14 часова. По завршеном укрцавању бродови су остали целу ноћ 13./14. у пристаништу.
Тимочка војска
Штаб војске на Крфу.
Брегалничка дивизија I. позива – 16. ешелон – кренула се 13. фебруара у Валонски логор, а 17. ешелон остао је на десној обали Војуше.
Комбинована дивизија I. позива – 18. ешелон – стигла је овога дана на реку Семени код с. Петова.
Напомена: Коњичка дивизија, као и сви јахаћи, товарни и теглећи коњи српске војске остали су у логору на десној обали р. Војуше.
Ситуација
Врховна команда примила је у току 13. фебруара ове важније извештаје:
Од команданта III. армије
ОБр. 9125 од 12. фебруара
Достављам рапорт команданта Дринске дивизије I. позива који гласи:
„Данас по подне стигао сам последњим ешелоном ове дивизије лађом из Валоне на Крф. Стање, које сам затекао у логору ове дивизије толико је рђаво, да се тешко може описати. Војници су смештени на уском, већ загађеном простору без довољно шатора, који прокишњавају у колико их има, на киши и у блату, без дрва и без икаквих судова за кување јела. Храна се добија на пристаништу (наизменично хлеб и пексимнт) па се на рукама носи до логора (око 2 км.) али се ни она неможе чувати, нити се где може сместити пошто магацина нема. Уопште узев прилике су овде толике рђаве (бар за сада) да је највећа вероватноћа, да ће највећа већина овде доведених војника пропасти, ако се прилике ускоро не промене. Према извештају лекарском, константован је већ један случај колере овде у логору, а други један је јако сумњив на колеру (оба случаја код дела дивизије, који је раније овде дошао). Код ешелона, који сам довео, константован је један случај пегавог тифуса и један случај јако сличан на колеру. Како овде нема веша нити могућности, да се војници оперу од блата и очисте од гада, а пошто су при томе још војници збијени на уском простору, то је врло вероватно, да ће ускоро букнути и пегави тифус и колера, и да ће и овај остатак изнурених организама отерати у гробље. Безусловно је нужно да се одмах војници разреде, да им се издаду шатори и веш, да им се омогући снабдевање дрвима, да им се даду судови за кување јела, и да се устроје болнице снабдевене лекарима, а нарочито купатила за војнике“.
Наређења Врховне команде
А. Ђ. Бр. 66030
„Указом Њ. Кр. Височанства Престолонаследника Александра од 11. тек. мес. постављени су:
За помоћника Начелника штаба Врховне команде ђенералштабни пуковник Петар Т. Пешић.
За Начелника оперативног одељења Врховне команде ђенералштабни пуковник Милан Ж. Милосављевић.
За шефа Обавештајног одсека оперативног одељења Врховне команде ђ-штабни ппуковник Данило Калафатовић.
За шефа за израду наређења у оперативном одељењу Врховне команде ђ-штабни ппуковник Љубомир М. Марић.
Истим указом решени су:
Од дужности помоћника Начелника штаба Врховне команде ђ-штабни пуковник г. Живко Г. Павловић.
Од дужности Начелника оперативног одељења Врховне команде ђ-штабни пуковник Драгомир С. Милојевић.
Од дужности шефа обавештајног одсека ђ-штабни пуковник Драгомир С. Цветковић и стављени на расположење Врховној команди.
Предње част ми је доставити с тим, да је новим Начелницима и шефовима наређено, да се јаве на нову дужност“.