Штаб Врховне команде налази се 17. јануара у Скадру. Влада је овога дана стигла у Бриндизи где остаје неколико дана.
Трупе које су биле непосредно под Врховном командом
1) Одред Дринске дивизије II. позива под командом ппуковника Милутина Стефановића (4. пук II. позива, 5. пешад. пук III. позива и пионирски полубатаљон), држи положаје Бардаљолт од р. Кири до с. Спасари, са предњим деловима на линији: Спасари – Јубани – Рогами – Зуб и са једном четом на левој обали Дрима, на положају Ћафа Гурит. Задатак је одреда, да обезбеђује правце, који од с. Пуке и Дримом воде ка Скадру, а правац низ долину Кира ка Скадру да осматра патролама.
2) Трупе под командом пуковника Милована Плазине са штабом у селу Бушати. Задатак: Обезбеђивање укрцавања трупа у Медови, односно одбрана прелаза преко Бојане, на одсеку Скадарског језера до мора.
а) Комбиновани одред I. армије (8. пук II. позива, Комбиновани пук II. позива, 4 топа, 8 митраљеза, вод коњаника), држи линију положаја: Тарабош (661) – Мурићани – Белај (к. 114).
б) Велипојски одред пуковника Маџаревића (Добровољачки одред, 15. пук I. позива, 1 Комбиновани батаљон, 1 батерија, 1 Црногорски батаљон), држи одсек Пулај – Мортебза.
I. армија
Дунавска дивизија II. позива држи 17. јануара линију положаја Маја Велс (к. 1051) – Крешта. Њен задатак је да затвори све правце, који воде Љешу од Каливачи на Калмети и преко Маја Велса. Остатак Дринске дивизије II. позива (5. и 6. пук II. позива) под командом пуковника Ђурђа Јосиповића, продужио је овога дана покрет ка Љешу, да смени делове III. армије на линији од с. Плане до с. Манашије и да затвори све правце, који преко Маја Велса и реком Маћом воде ка Љешу.
III. армија
а) Дринска дивизија I. позива налази се 17. јануара у покрету по ешелонима из бивака јужно од Љеша, преко с. Тале – Хана Жеје и Презе ка Драчу. Челни ешелон, стигао је до Хана Жеје, последњи ешелон одмаршовао је овога дана из Љеша.
б) Дунавска дивизија I. позива довршила је 17. јануара припреме за покрет и креће се 18. јануара из својих бивака код Љеша по ешелонима, истим путем, као и Дринска дивизија I. позива.
в) Ужички одред држи део фронта од с. Плане до к. 759 и затвара све правце, који реком Маћом воде ка Љешу, док га не смене трупе I. армије.
г) Браничевски одред затвара правце ка Љешу на одсеку од коте 759 до Маја Велса, док га не смене трупе I. армије.
д) Армиски штаб кренуо се 17. јануара из Љеша ка Драчу.
Трупе Одбране Београда
Трупе и установе ове команде биле су 17. јануара распоређене за становање код Драча и то на простору од р. Арзена до с. Ристанеја, с једне и с друге стране друма и то:
Тимочка дивизија II. позива северно од друма а Шумадиска дивизија I. позива јужно од друма.
II. армија
Трупе ове армије очекују да буду укрцане у Медовском пристаништу према наређењу Врховне команде ОБр. 26455 од 4. јануара и ОБр. 26863 од 14. јануара и то:
Шумадиска дивизија II. позива (осим делова који су већ евакуисани) на простору од Медове – с. Балдин до к. 366.
Тимочка дивизија I. позива на простору од к. 366 до с. Барбалуши.
Штаб армије је у Љешу.
У току 17. јануара није дошла ни једна лађа нити је ко евакуисан.
Трупе Нове области
Комбиновани одред (осим дела, који је већ евакуисан), Моравска дивизија I. позива, Моравска дивизија II. позива, Вардарска дивизија I. позива и Призренски одред, налазе се 17. јануара у биваку источно од Драча, где очекују долазак бродова у Драчко пристаниште.
Тимочка војска
Трупе Тимочке војске биле су 17. јануара у оваквом распореду:
Крајински одред држи положај код с. Мираке;
Матски одред држи положај Ћафа Прискес;
Комбинована дивизија I. позива у резерви код Каваје – са 3. кадровским пуком у Пекињу;
Коњичка дивизија прикупљена је на Раштбулу.
Штаб војске у Драчу.
Командант Тимочке војске има задатак, да штити укрцавање и транспортовање трупа у Драчком пристаништу, како је то наређењем Врховне команде ОБр. 26227 од 30. децембра и ОБр. 7. јануара предвиђено.
Ситуација
Врховна команда примила је у току 17. јануара ове важније извештаје:
Од команданта III. армије
ОБр. 9034 од 16. јануара
„Са штабом полазим сутра за Драч, где ћу стићи 21. овог месеца“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 5535 од 17. јануара
„Синоћ је долазио код мене француски ппуковник Коларде и саопштио ми је следеће:
1) Да је дефинитивно решено, да наша војска изврши реорганизацију на Крфу.
2) Да се ђенерал Мондезир вратио из Бриндизи у Љеш да тамо убрза повлачење наше војске на југ због ново створене ситуације код Црногораца.
3) Да по свој прилици предстоји једном делу наше војске марш сувим од Драча до Санта Каранти, али не зна да ли ће само стока бити тамо упућена или ће морати да одмаршује сувим и један део пешадије, који је одморнији. Том приликом препоручио ми је, да упутим мога начелника штаба, да ступи у везу са једним мајором, који је дошао у Драч и из штаба Главнокомандујућег талијанске војске у Валони, и да потражи од њега податке о правцу и путу, којима би се најбрже и најлакше могло доћи до Санта Каранта а затим, да се упита енглески пуковник Вартинго, да ли би могао и на који начин да организује етапне станице на нашим путевима за исхрану људи и стоке за време марша.
Достављајући предње молим за потребне инструкције.
Док их пак не добијем ограничићу се само на прибављање података о путевима и претресање питања о организацији исхране за евентуалан покрет ка Санта Каранти.
У вези мога рапорта ОБр. 5523 од 16. овог месеца, који шаљем аеропланом, молим Врховну команду, да нађе начина, да се наша војска поштеди ових нових маршева на овако великој даљини, јер би то на њих убиствено дејствовало“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 1994 од 16. јануара
„По прикупљеним податцима од повереника о кретању Бугара и Арнаута према фронту ове војске сазнао сам ово:
1) Халил Ајрединовић, Хасан Дац са братом Рашид Чаушем и свима жандармима и другим својим људима, нашим присталицама, међу којима је и Ислам Спахија из Колесијана, чувени првак и богаташ у Љуми, њих 200 – 300 наоружаних, после неколико дневне борбе са нападачима на нашу комору у доњо Дебарском срезу, а по нестанку муниције, повукли су се и сада се налазе у Селити.
Елез Јусуф и Осман Мустафа Лита, који су и покренули напад на нашу комору, продужили су тај напад на наше присталице – жандарме и председнике (арнаутске). У тој борби Ислам Спахија убио је Османа Мустафа Литу, а Хасан Дац ранио је Суф Цевиља, брата Елез Јусуфа. Ови бивши наши жандарми (Арнаути) са нашим присталицама повукли су се и како сада трпе услед глади, то је предузет корак од стране ове команде да им се помогне намирницама и да се прихвате, јер су напустили своје куће и своја имања.
2) Аћир пашин унук из Елбасана, који је негде у Мату, припретио је свима виђенијим људима арнаутских села, да ће свима попалити куће и све их опљачкати до голе душе и побити их, ако не пристану уз Миридите – Католичку партију и не одрекну се Есад паше. Услед овога су виђенији људи – Арнаути – Есадових села отишли у Чемерику, где се сада налазе.
3) Есад Јусуф из Пишкопеје са 1.000 Арнаута из Љуме био је дошао до села Миреша (западно од Шпилског моста) идући у појачање Ахмед бегу, али се по наређењу бугарског команданта из Дебра вратио са својим Арнаутима за Пишкопеју.
Чује се, да ће се Ахмед бег повући у Мат.
4) Бугари су овако распоређени:
У Бабије 200 војника и 3 брдска топа;
У Дарзи 15 војника;
У Ђукусу 1.000 војника, 2 пољска топа и 16 коморских кола;
На линији Дарза – Аталиште 80 војника;
На линији Враниште – Лабуниште – Нерза – Модрић свега 350 војника;
У Дебру 1.000 војника и 6 – 7 топова;
У Малом Острељу (северно од Клења) један виши официр са 500 војника; у околним селима 80 војника; у Љестиму 50, Згожду 50, Флоћу 200 и у околним селима 220 војника;
У Окштењу 300, а у околним селима 150 војника;
У Трнову и Мартанешу 100 војника;
У Здранши, Ахмед бег са 100 Арнаута, а у Коштањи су његових 400 Арнаута.
Дакле на правцу Бабије – Ђукус око 1.500 војника и 5 топова а на правцу Мирака – Дебар око 3.000 војника, 6 топова и 500 Арнаута. На првом су правцу рекрути из Нових Крајева северно од Једрена и на другом старије класе војника из околине Пловдива.
10.000 војника са више топова отишло је раније од Ђукуса за Битољ.
Исхрана је бугарских војника врло рђава.
Дотурања из позадине нема. Новаца немају да купе, већ узимају кукуруз, с тим, да ће се доцније платити.
Рекрути бедно изгледају.
У Голобради Бугари нападају арнаутске жене.
Свуда, сем у Голобради, Арнаути носе слободно пушке“.
Од председника комисије за укрцавање у Медови пуковника Зечевића
Бр. 64 од 16. јануара
„Данас није пристала у пристаниште никаква лађа нити је ко од војника и избеглица укрцан. До овога часа (18 час.) ни за сутра није авизиран долазак никакве лађе“.
Бр. 65 од 16. јануара
„Пошто се Црна Гора према поверљивом извештају адмирала г. Трубриџа предала непријатељу без икакве резерве, он саветује, да се безусловно одмах све трупе најхитније упуте у Драч, а у Медови да остану ради укрцавања избеглице и локална одбрана, за које ће он учинити што треба да се брзо евакуишу лађама. Комисија моли за хитно решење по овоме“.
Од председника комисије за укрцавање у Драчу пуковника Кушаковића
ОБр. 41 од 17. јануара
„У току 16. јануара није било укрцавања трупа нити је авизиран долазак каквога брода за данас“.
Од команданта пристаништа Медовског
Бр. 313 од 17. јануара
Г. Министар Војни са Пов. ОБр. 8885 од 16. овог месеца доставио је следеће:
„С обзиром на ситуацију Црне Горе потребно је убрзати кретање трупа ка Драчу. Наше заштитне делове од Скадра свијати постепено ка Љешу с тим, да Љеш и Медова буду што дуже осигурани за укрцавање трупа, а предвидети могућност да се Медова са свим напусти ако ситуација на то примора и да се све наше трупе крену ка Драчу. Од трупа из Драча, које су довољно одморене, што већи број упутити ка Валони, одакле ће се транспортовати даље на Крф. Коње и волове слати ка Валони. Ако је потребно муниције, јавите да вам се пошаље. Потребна храна и фураж слаће се. Новац за трупе, које ће се кретати од Љеша и од Драча ка Валони послаће се до 17. ов. мес. закључно. Шаљите шифроване депеше у Бриндизи а потом на Крф“.
Од пуковника Петра Пешића
Писмо од 17. јануара
Данас сам био код Њ. В. Краљице и она ми саопшти ово:
„Непријатељства су престала данас у 10 часова. Црногорски делегати дошли су са Цетиња у Подгорицу, да добију упутства од Владе и тврде, да су наишли на врло љубазан пријем од стране Аустријанаца и надају се да ће услови за мир бити повољни. Црногорски делегати полазе сутра за Цетиње где ће доћи и Аустриски делегати, који су већ пошли из Беча у циљу дефинитивног закључења мира. Краљевски дом требао је сутра отпутовати за Рим, али је због овога пут одложен“.
Од мајора Станисављевића
Бр. 4 од 14. јануара
„Мисија ђенерала Мондезира стигла је у Бриндизи и ту остала 14. а можда и 15. јануара“.
Од делегата код Црногорске Врховне команде ђенерала Јанковића
Пов. Д. Бр. 2406 од 17. јануара
„Данас полазим за Скадар са нашим официрима“.
Од војног изасланика у Италији
Бр. 221 од 14. јануара
„Талијанска Врховна команда има ове извештаје:
Из сигурних извора у Скопље је стигао велики број немачке тешке артилерије.
У Битољу су концентрисане 1., 9. или 5. бугарска дивизија са 400 немачких коњаника.
У Неврокопу су 4 турска пешад. пука, а у Петручу је турска коњица.
Два аустро – немачка инжињерска батаљона су у Рушчуку.
У Варни је немачки артилериски материјал.
У почетку децембра није било турских трупа у Варни.
Из француских извора на Балканском полуострву су 101., 103. и 105. немачка дивизија, од којих 105. у Бугарској.
Не зна се, где су: 22. рез. корпус и 11. аустро – угарска дивизија.
На правцу Елбасана је 4. (?) бригада 7. бугарске дивизије. У Ксанти је део 4. бугарске дивизије“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 26973 – Команданту I., II., III. армије, Тимочке војске, Одбране Београда, трупа Нове Области, Комбинованог одреда I. армије, одреда Дринске дивизије II. позива, команданту места Скадар, Начелнику санитетског и артилериског одељења, Главном Интенданту, Председнику комисије за укрцавање трупа у Драчу, Медови и Валони, маршалу Двора
„С обзиром на ситуацију у Црној Гори, на број и величину бродова, које нам наши савезници могу послати, као и обзиром на неугодност пристаништа у Медови и Драчу, транспортовање наших трупа из Медове и Драча не може бити огарантовано за оно време, колико је потребно, те да се цела наша армија транспортује бродовима из ова два пристаништа. Због овога је од стране наших савезника решено, да се већи део наших трупа упути што пре сувим за Валону, а одатле да се транспортује бродовима за Крф; мањи део заморене трупе као и болесни и изнемогли војници да се транспортују бродовима из Медове и Драча.
1) Упућивање трупа сувим:
а) Да трупе Драчке групе отпочну покрет сувим, најдаље 21. ов. мес. путем Каваја – Фијери за Валону, где се распоредити у биваке и кантонмане у споразуму са италијанским војним властима.
Ред кретања из Драча да буде овај:
Трупе Нове Области, Одбране Београда, Коњичке дивизије и јединице из Тимочке војске, које се налазе код Драча, остављајући и даље све оне делове, који су одређени за обезбеду укрцавања. За овим све јединице ван састава дивизија и армија.
Бугарски заробљенички одред из Медове, кога ће командант Медовског пристаништа упутити одмах у Драч, а потом у Валону са довољно јаким спроводним одељењем.
Са свима јединицама иде сва комора и брдска брзометна артилерија.
На марш једног дана не упућивати више од једне дивизије, са њеном комором.
б) Све армије, дивизије, одреди, јединице и установе ван састава армија и дивизија своје коње и волове са прибором, упућиваће сувим за Валону у духу мога наређења ОБр. 26901 од 15. тек. месеца.
2) Транспортовање трупа бродовима:
Из пристаништа у Валони:
а) По доласку трупа Драчке групе у Валону ове ће се из овог пристаништа бродовима транспортовати за Крф. Ред укрцавања онај, како су у Валону сувим дошле (сем бугарских и аустриских заробљеника, који ће се Талијанима у Валони предати да их они транспортују).
Комисију за укрцавање у Валони образују:
Ђ-штабни потпуковник Данило Калафатовић, пешад. мајор Милорад Петровић и артилер. мајор Пантелија Ђукић.
Дужности и рад ове комисије види се из упута ОБр. 26455 од 4. јануара тек. године, који је послат комисијама у Драчу и Медови.
б) Сви коњи и волови целе наше војске, који буду стигли у Валону.
Из пристаништа у Драчу:
а) Транспортоваће се бродовима: III. армија, I. армија, евентуално Тимочка дивизија I. позива из II. армије, у случају да буде принуђена ићи сувим за Драч.
б) Месна команда у Скадру са свима јединицама, установама ван дивизија и армиског састава, које се налазе у Скадру, као и заостали војници. – Сви ови одлазе сувим из Скадра за Драч. Када ће се из Скадра кренути добиће наређење, а кретаће се под заштитом Комбинованог одреда од Љеша, о чему ће се командант места и командант Комбинованог одреда благовремено споразумети.
в) Сви пољски Дебанжови топови транспортују се за Француску.
г) Болесници из болница, за које се нађе да се могу евакуисати, и болесно и изнурено људство, неспособно за марш сувим до Валоне (из трупа Нове Области, Одбране Београда, Тимочке војске и јединица и установа ван састава дивизија и армија, које се налазе око Драча).
д) Људство из Медове, које се налази у пристаништу на раду и које буде упућивао сувим за Драч командант пристаништа.
Из пристаништа у Медови транспортоваће се бродовима:
а) II. армија, штаб Врховне команде (по ешелонима), Комбиновани одред, Саобраћајно одељење Врховне команде и ако буде било времена и могућности и оно људство, које се налази у пристаништу, на раду око истовара хране и осигурања пристаништа, о чему ће водити рачуна командант пристаништа.
У случају да ово не буде било могуће, људство са радова постепено слати сувим у Драч, где ће оно улазити у састав својих јединица, ако се тамо буду још налазиле, а ако не, остаће и чекаће на ред укрцавања у Драчу.
б) Болесници из болница, за које се нађе да се могу транспортовати (Скадарске, Подгоричке и Љешке); сво изнурено и болесно људство, неспособно за марш до Драча.
в) Избеглице у нарочито одређене бродове.
3) Обезбеда укрцавања трупа:
Да би се транспортовање трупа бродовима, као и њихово упућивање сувим до места укрцавања у бродове извршило у миру, без узнемиравања од стране непријатеља и месног становништва наређујем:
а) Да командант Тимочке војске штити укрцавање и транспортовање трупа у Драчком пристаништу и даље, како је то мојим наређењем ОБр. 26227 и 26533 од 30. децембра и 7. јануара предвиђено. Од стране савезника учињен је корак да се већи број Италијанских трупа искрца у Драчу за обезбеђење укрцавања и транспортовања наших трупа из Драчког пристаништа.
У споразуму са најстаријим командантом Италијанских трупа у Драчу извршити најпогоднији распоред за заштиту Драча, и пута од Елбасана за Фијери – Валону.
Делови Тимочке војске, који буду држали Елбасан, као и остатак Тимочке војске, кад буду извршили свој задатак, одлазе сувим за Валону.
Детаљна наређења по овоме издаће се команданту Тимочке војске од стране ове команде, чим ова буде приспела у Драч и пошто се буде споразумела са талијанском војном командом у Драчу.
б) Обезбеђивање трупа и стоке за време кретања сувим од Медове за Драч, и од Драча за Валону, вршиће саме трупе.
в) Заштита пристаништа у Медови и обезбеда укрцавања и транспортовања свих трупа, које се из овога пристаништа имају транспортовати, извршиће се на овај начин:
Чим се из ове команде буде наредило, повући ће се одред из Дринске дивизије II. позива, који се налази код Јубани и овај одлази одмах на расположење команданту Дунавске дивизије II. позива заједно са брдским брзометним водом. Из ове команде издаће се заповест да се једновремено са њим крене и Комбиновани одред са Тарабоша и Мурићана, позади Скадарске месне команде и одлази у Медову, где се има укрцати у бродове, упућујући вод коњаника и брдску брзометну батерију сувим за Валону, враћајући Дунавској дивизији II. позива две пољске брзометне батерије, а II. армија 2 батаљона и митраљеско одељење.
Командант Тимочке дивизије I. позива са својом дивизијом заузима положај: Мали Барбалуши -Мали Ренцит, затварајући све правце, који са Бојане и од Скадра десном обалом реке Дрима воде Медови, обезбеђујући потребно време, да се све одређене јединице за укрцавање у Медовском пристаништу укрцају, свијајући се потом и сам ка пристаништу ради укрцавања у бродове.
Командант I. армије остаје у распореду у коме се сада налази с тим, да са одредом Дринске дивизије II. позива, који се сада налази на положајима код Јубани, чим буде повучен са садањег положаја, појача Дунавску дивизију II. позива затварајући саму долину реке Дрима (лева обала) и одржавајући везу са Тимочком дивизијом I. позива обезбеђује и штити укрцавање у Медови и кретање јединица сувим ка Драчу.
У колико буде напредовало транспортовање трупа из Медове и одлазак јединица сувим за Драч, у толико ће командант I. армије, коме се ставља под команду Тимочка дивизија I. позива сужавати и скраћивати линију обезбеђења, упућујући постепено Тимочку дивизију I. позива у бродове, а Дунавску и Дринску дивизију упућиваће у ешелонима сувим за Драч, уништавајући при прелазу реке Маће сва прелазна средства.
На случај, да се због јачег притиска непријатеља са севера и недовољног броја бродова у Медовском пристаништу не може Тимочка дивизија I. позива укрцати у Медови (цела или делом) упутити је сувим за Драч.
4) Општа наређења:
а) Начелник артилериског одељења издаће детаљно наређење о поступку са пољским топовима, који се морају уништити, јер се вући немогу.
б) Сви коњи и волови иду сувим за Валону; кола која због рђавог пута не могу се вући, уништиће се, кад се потпуно искористе.
в) Сви брдски брзометни топови имају се упутити сувим за Валону, као и брдске заплењене хаубице (кал. 105 м/м.).
г) Начелник артилериског одељења настаће, да се апсолутно сав запрежни и јахаћи материјал као и кожни товарни материјал транспортује.
д) Главни интендант према овоме наређењу издаће детаљно наређење односно исхране људи и стоке, како за време кретања сувим до Драча и Валоне, тако и за време путовања бродовима.
Настати одмах да се добије што већа количина пексимита, конзерви и зоби за пут, као и да се добије храна не само у Валони, но и на Крфу, место искрцавања.
У Фијери отворити станицу и снабдети је.
За марш сувим од Љеша до Драча, храну и фураж издати за 5 дана, а од Драча до Валоне за 7 дана, у случају да се у Фијери не може да обезбеди довољна количина хране и фуражи.
ђ) Начелник Санитетског одељења да изда детаљно наређење односно евакуације болница и транспортовања болесника до пристаништа.
У селу Прези образоваће III. армија посредством једне од болничких чета (Дунавске дивизије I. позива) једну станицу за прихват изнемоглих и изнурених војника. Станица да се снабде чајем, кафом и шећером. Станица се укида по пролазу и последњег ешелона.
У селу Љушми (на путу Драч – Валона) или на погодном месту, по нахођењу команданта Одбране Београда, уредити такође једну прихватну станицу (Болничка чета Шумадиске дивизије I. позива), за прихват изнурених и изнемоглих војника.
е) За покрет штаба Врховне команде, јавиће се трупама у своје време“.
ОБр. 26975
Команданту I. армије
„Из одреда Дринске дивизије II. позива на линији: Јубани – Рогами – Зуб једна чета налази се на левој обали Дрима на Ћафа Гуриту. По извештају командира ове чете у с. Гојани има наоружаних војника бугарских четника и војника у аустриској униформи. Наређено је, да ова чета остане где је, и да се на случај надирања непријатељског постепено повлачи преко Мјета – Пистули ка с. Дајчи. Начелник штаба наређује у вези ОБр. 26693 да I. армија обрати пажњу на правац долином р. Ђадрит и прихвати ову чету у случају њеног повлачења“.
ОБр. 26698
Команданту Тимочке војске
„У смислу рапорта команданта Коњичке дивизије ОБр. 3613 од 15. овог масеца одобравам да се Коњичка дивизија крене прва из Драча за Валону, што не треба да успори кретање осталих трупа“.
ОБр. 26995
Команданту I. армије
„Да неби на путу Љеш – Драч било нагомилавања трупа, нека командант изволи наредити, да се сви непотребни неборачки делови, за извршење задатака додељених тој армији мојим наређењем ОБр. 26973 од данас, упуте сувим за Драч, за III. армијом. Последњи делови III. армије напуштају Љеш 20. овог месеца. Известите ме, шта ће командант упутити за Драч, као и кад ће зачеље тих јединица напустити Љеш, да бих могао благовремено исто то наредити и II. армији“.
ОБр. 26983
Председнику комисије пуковнику Кушаковићу – Драч и
пуковнику Зечевићу – Медова
„Ђенерал Мондезир јавља, да у Бизерти има 620 наших официра, а 84 само војника; даље, да је 13. јануара из Медове отпутовало 500 војника са 700 официра. Све ово изазвало је и код њега и француске владе зачуђеност.
Поводом овога Начелник штаба наређује, да строгог рачуна водите приликом укрцавања војника у бродове, те да само сразмерни део официра са њима иде“.
Напомена. Поводом овога наређења пуковник Зечевић доставио је Врховној команди извештај Бр. 77 у овоме:
„Несразмерно већи број официра у односу на војнике транспортован је из овога пристаништа с тога, што су са транспортима војника редовно транспортовани и сви рањени и болесни официри, који су се налазили у пристаништу а који се нису имали где овде сместити нити чиме хранити“.