На Албанској територији налазе се 18. фебруара још ови делови Српске војске:
а) Комбинована дивизија I. позива, која је у току овога дана прешла р. Војушу и вршила покрет до с. Арте, где су се њене трупе убиваковале.
б) Коњичка дивизија у логору на десној обали р. Војуше код с. Мартина.
в) Коњи и волови свих јединица Српске војске у логорима на десној обали реке Војуше код с. Дризиша.
Председник комисије за укрцавање у Валони пуковник Калафатовић доставио је 18. фебруара Врховној команди извештај ОБр. 54 ове садржине:
„Од Енглеске мисије прикупио сам следеће податке о количини фуражи за нашу војску:
У Валони у пристаништу налази се 300 тона сена и 100 тона јарме; морем је послато на ушће Војуше три лађице фуражи, али се због рђавог стања мора могла укрцати свега једна са 45 тона сена и 21 тона јарме, што није довољно ни за један дан.
Мала количина фуражи преноси се на нашим коњима, који се после укрцавања појединих ешелона враћају на Војушу.
Према томе и ако у Валони има фуражи за 5 – 6 дана наши коњи остају без ње, јер се иста неможе да дотури до Војуше.
Како су сада сви наши коњи стигли на Војушу и како њихов број износи округло око 16.500, то је за толики број грла потребно дневно око 90 – 100 тона фуражи, ако се рачуна на грло по 5 кг. Пренети оволику количину хране на Војушу сваког дана заиста је тешко.
У споразуму са представницима Енглеске и Француске мисије, предузео сам јуче корак код овдашње талијанске команде, да се обезбеди исхрана наших коња. На првом месту захтевао сам што је већ и раније учињено, да се коњи доведу ближе Валони.
Ђенерал Бертоти пристаје начелно на то, само непрестано отеже са извршењем.
Вечерас стиже у логор код Арте и последња група људства за укрцавање те би сутра већ могла, да се упути прва партија коња. Али ђенерал Бертоти очекује сада некога пуковника из Италије, који је одређен у комисију за изабирање наших коња за укрцавање. Кад он буде дошао, има тек да оде на Војушу, да се образује међународна комисија и да се отпочне посао, што све мора да захтева више дана времена.
Даље сам захтевао, да се дотурање хране врши средством наших коња, који би сваки дан долазили са Војуше па се следећег дана враћали натраг.
За број грла који се налази на Војуши, потребно би било да свакога дана долази транспорт од око 1.000 коња.
Ђенерал Бертоти ни ово не дозвољава. Разлози су му што ће наши коњи, да му закрчавају и кваре пут. На моје инсистирање код Начелника штаба и његовог помоћника, да се допусти да бар 500 – 600 коња долазе дневно за фураж у Валону, ови су обећали послати ми одговор још синоћ, али га по обичају нису послали.
Нису га послали ни данас и ако сам у подне слао официра за одговор.
Остало је још да се ургира слање морем, али се ту испречују маринске власти, које коче посао. Истина и море је сада рђаво те не допушта товарање и истовар, сада се почело стишавати, те ће вероватно сутра моћи бити послат један транспорт и водом.
Док се ова питања овако одуговлаче у недоглед, дотле коњи гладују, јер дневно добивају око 2 кг. било сена било јарме. Резултат од тога, да их дневно скапава 40 – 50.
Изгледа ми да је ђенерал Бертоти тиме задовољан, јер ће мање коња остати за транспорт. Због тога бих рекао, да он и омета снабдевање наших коња и да нарочито иде на то, да их што мање остане.
Пошто је укрцавање коња у Валони решено противу његовог мишљења, то се он изгледа ми труди сада да докаже правилност свога гледишта тиме, што ће огроман број наших коња поцркати од глади док на њих дође ред укрцавања. Његови потчињени још непрестано говоре о томе, да је коње требало упутити још раније на Санта Каранти а не да се остављају овде да цркавају од глади.
И даље ћу радити на томе да се наши коњи што пре доведу ка Валони, да се шаље фураж морем и да се допусти долазак нашим транспортима у Валону ради одношења фуражи на Војушу.
Тек ће се комбиновањем свију ових средстава моћи обезбедити правилна исхрана наше стоке.
Мајор Бертолди ми рече јуче, да је од својих повереника добио извештај како неки Арнаути припремају напад на нашу стоку на Војуши. Јавио сам депешом команданту логора да буде на опрези, а о томе сам говорио и Начелнику талијанског штаба.
Нашим воловским колима превлаче се сада наши болесници из Фијери за Војушу, јер су италијани напустили већ десну обалу реке Семени.
Од Француског делегата сазнао сам да ће на Крф пренети свега 5.000 наших коња, а остатак да ће бити послат на Солун“.
Ситуација
Врховна команда примала је у току 18. фебруара ове важније извештаје:
Од команданта II. армије
ОБр. 11138 од 16. фебруара
„На основу наређења ОБр. 27679 од 15. фебруара примљеног данас у 12 часова извештавам:
1) Из Шумадиске дивизије II. позива нису дошли:
а) Шумадиски допунски пук II. позива.
10. пешад. пук II. позива (сем 2 чете, које су ушле у састав комбинованог батаљона преме наређењу Врховне команде ОБр. 26456 од 5. јануара а које се налазе сада у саставу ове дивизије); 2. пољска болница.
Ове су јединице транспортоване из Медове у два ешелона, 9. и 13. јануара према наређењу Врховне команде ОБр. 26455. Ова команда незна, где се исте сада налазе нити са њима има ма какве везе. Укупан број људства са официрима износи 1.222.
б) Шумадиски коњички дивизион II. позива (сем једног дела упућеног без коња, који је овде). Профијант колона (сем једног одељења), Митраљеска одељења 10. и 11. пука II. позива. Све јединице и делови под б) остали су у логору на десној бали р. Војуше, док се не омогући укрцавање стоке из Валоне.
2) Из Тимочке дивизије I. позива није дошао само мостови трен, који је извучен из састава дивизије још 1914. године. На десној обали Војуше остао је известан број официра и људства за чување коња, који су сви тамо остали.
Опште примедбе.
Из обе дивизије и тешке артилерије нису дошли ни они појединци или мање групе војника, које су из свих јединица транспортоване већином санитетским бродовима као болесни. Поред овога из свих јединица ове армије и армиског штаба остале су на Војуши коморе и официрски коњи са потребним људством и официрима.
Напомена: Овај извештај примљеи је к знању. Тражен је извештај од пуковника Ђорђа Ђорђевића о трупама у Тунису“.
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9124 од 16. фебруара
„С обзиром на близак завршетак транспортовања наших трупа из Албаније на Крф, обезбеђење исхране трупа на Крфу и предстојећи њихов дефинитиван размештај у биваке, молим да се благовремено учини потребан корак код Француске мисије:
1) Да се здрави војници транспортовани директно у Бизерту, а који нису из резервних трупа, пренесу на Крф и разместе у одговарајуће биваке, саобразно пројекту за извршење реорганизације војске.
2) Да се сви рекрути из резервних трупа као и они из Солуна, пренесу у Бизерту, где ће доцније доћи и добровољци из Америке. Молим да ми се поднесе извештај о резултату овога корака“.
Од делегата у Крфском пристаништу пуковника Васића
„У току 18. фебруара искрцан је са лађе „Лорен“ 1. ешелон Тимочке војске: 3.516 људи“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 27729
Команданту I., II. и III. армије,
трупа Нове Области,
Одбране Београда,
Тимочке војске,
логора Говино
„Услед тога што је мост код Потамоса на директном путу Крф – Говино слаб и прети опасност да се сруши забрањује се почев од 20. тек. мес. прелаз овим мостом било пешке или колима. Контролна стража на горе поменутом мосту, у којој је и један наш официр преместиће се 20. тек. мес. на мост код с. Потамоса, на путу Потамос – Крф, куда треба упутити сваки саобраћај појединаца и кола, који иду из северних логора у Крф и обратно. Стража која је била на мосту код с. Потамоса преместиће се на мост на путу Крф – Говино, ради забране пролаза. Стража, која је постављена ради забране пролаза на путу за Алепу остаће и даље на своме месту. Командант логора у Говину одредиће три официра, који ће наизменично дежурати по 24 часа почев од 7 часова (пре подне) код страже на мосту код с. Потамоса ради контроле дозвола оних лица, која одлазе у варош Крф. Комндант ће изволети издати потребна наређења по овоме јединицама, које се налазе у реону те команде“.
ОБр. 27731
Команданту I., II., III. армије,
Одбране Београда,
Тимочке војске,
трупа Нове Области
1) За удобнији распоред целокупне војске на острву Крфу изабрани су логори на његовом јужном делу и то:
Логор Мезонги за Шумадиску дивизију I. и II. позива,
Логор Браганиотика за Дунавску дивизију I. и II. позива,
Логор А. Матијас за Дринску дивизију I. и II. позива, и
Логор Стронгили за Тимочку дивизију I. и II. позива.
Но пошто ће марш до горњих логора трајати два дана и трупе ће на путу ноћити, то су одређени и прелазни логори:
Логор Кастаниес, логор Виро, логор Наузика (Перама) и логор Ахилеон.
2) Наређење за општи покрет у нове логоре издаће се, кад буде осигурано снабдевање. Но како су трупе у садашњим логорима и сувише збивене, то ће Дунавска дивизија I. позива и Дунавска дивизија II. позива прећи у прелазне логоре с тим, да се крену и тамо буду 21. овог мес. увече, где ће остати све док се не нареди покрет у сталне логоре.
3) У прелазном логору ове две дивизије овако ће се распоредити:
а) Дунавска дивизија I. позива у логорима Ахилеон и Наузика (Перама).
б) Дунавска дивизија II. позива у логорима Виро и Кастаниес.
4) Свака дивизија изрекогносцираће итинерер, којим треба да маршује тако, да обиђе варош Крф са западне стране. Страже Алписких Стрелаца биће постављене на улазе у варош, да спрече улаз у варош онима, који би се издвојили и заостали.
5) У сваком прелазном логору устројиће дотична дивизија по један магацин за храну, коју ће интендантура свакога дана слати из Крфа; у овим магацинима, да се осигура и довољно дрва и сламе.
Коначаре упутити 19. овог месеца до 8 часова (пре подне) у штаб Врховне команде, одакле ће се упутити, где треба. Са њима, да пођу и интендантски органи за образовање магацина.
За чување хране и материјала подићи нарочити шатор.
Команданти логора, да обрате нарочиту пажњу питању о води, да пропишу локалне мере и да се вежу телефоном са Врховном командом.
6) Кретање аутомобила за пренос хране подесиће се тако, да пошто донесу храну, ослободе пут од Крфа до прелазног логора пре 10 часова (пре подне). С друге опет стране, покрет трупа подесити тако, да прва колона не стигне у прелазни логор пре 11 часова (пре подне).
7) Обе ове дивизије узеће у свој састав откомандоване јединице, које ће им дотичне команде, где се оне сада налазе, одмах ставити на расположење. Оне јединице, које ове дивизије имају прикомандоване своме саставу, упутиће оним дивизијама, са чије су дивизиске територије.
4. прекобројни пешад. пук, да остане на своме досадањем месту до даљег наређења.
8) Болесни и изнемогли ових дивизија, да се оставе на досадашњим местима, како би се доцније пренели лађама. Осигурати им надзор, смештај и исхрану и о томе известити Врховну команду.
9) За пренос пртљага даће се свакој армији по 1 аутомобил. Преко овога, нека сами официри најмљују кола или мазге о свом трошку.
10) Упражњени логори ових двеју дивизија, да се користе за удобнији распоред осталих трупа III. армије.
11) У свакоме од јужних сталних логора, да се одмах предузме организација магацина за два дана хране за 20.000 људи, 30.000 коња, и спреми амбуланта за 100 људи.
Горње наређење издато командантима оперативних јединица част ми је доставити на знање“.
ОБр. 27734
Шефу Француске мисије ђенералу Де Мондезиру
„Нагомиланост наших трупа у логорима у Говину; Г. и Д. Ипсосу и јужним логорима, ускоро ће бити добар циљ дејству непријатељских аероплана, тим пре што ови логори нису ничим обезбеђени од дејства непријатељских аероплана. Да би се избегле узалудне жртве и сачували животи наше иначе мале армије за задатак, који је ускоро очекује, част ми је учинити представку да се наши логори у што краћем року обезбеде са брзом ескадрилом аероплана за гоњење и специјалним оруђима за тучење непријатељских аероплана“.
ОБр. 27736
Господину Министру Војном
„У вези акта Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9124 од 16. овог мес. част ми је известити г. Министра Војног, да је учињена представка Француској мисији, да се сви рекрути резервних трупа, који су на Крфу пренесу у Бизерти, где би се њихова обука извела под руководством инспектора резервних трупа. За рекруте у Солуну није учињена представка у овоме смислу, пошто се они тамо обучавају поодавно по извештају делегата пуковника г. Лешјанина и што ће се прихватити нашим трупама, кад тамо буду упућене. Налазим, да здраве војнике који су већ у Бизерти а не припадају резервним трупама, неби требало доводити на Крф већ тамо формирати 1 пук с тим, да се по преносу наших трупа у Солун и они тамо упуте и распореде по одговарајућим јединицама. Ово у толико пре што сам уверен, да и Француска мисија има овако гледиште. Извештавајући г. Министра о овоме молим за одлуку“.
Стање Српских трупа за време прикупљања на Крфу
После ужасних патњи на путу кроз сурове и тешко пролазне Црногорске и Албанске планине ка Јадранском Приморју, где нису нашле довољно средстава за прихват и одмор; после напорног марша преко баровитог и беспутног терена за Драч а потом и за Валону, после дугог чекања на укрцавање и лежања на обалама Јадранског мора, без најнужнијих средстава за становање, освежавање и одмор, претрпевши за све ово време услед штрапаца и глади страшне губитке у мртвима, трупе Српске војске пристизале су физички и душевно до крајности изнурене на Крф.
Но ни на самом Крфу, на којему се војска прикупљала нису благовремено биле учињене припреме да се она прихвати; веш и шаторска спрема није одмах добивена а и храна није могла бити издавана у довољној мери за повраћај изнуреног организма. Трупе су првих дана на Крфу патиле; свакодневно је умирао велики број војника, а као последица ове претрпљене беде настао је општи душевни замор и малаксалост енергије не само код војника већ и код официра. Овако стање војске императивно је захтевало да јој се даде што дужи одмор, како би се морално и физички опоравила, дисциплина понова учврстила и повратила вера војника у своје старешине и крајњи повољан исход рата.
Напомена: Комбинована дивизија I. позива укрцана је 19. фебруара у току после подне у Валонском пристаништу у лађе „Ла Лорен“ и „Реџина Елена“. Тиме је било довршено укрцавање људства Српске војске за Крф.
Коњичка дивизија, као и сви јахаћи, товарни и теглећи коњи Српске војске налазе се још у Албанији на реци Војуши чекајући транспортовање.
Преглед укрцавања коња Српске војске у Валони и превожење на острво Крф, од 19. фебруара до 5. априла 1916. године
Око 18. фебруара били су коњи свију јединица прикупљени на Војуши. Њихов број износио је око 16.500, у овом броју урачунати су и коњи Коњичке дивизије.
Исхрана тих коња била је врло рђава из разлога што фуражи није могло да се набави у довољној количини и што је дотурање хране из Валоне – лађицама на ушћу Војуше због рђавог стања, а сувим због тешкоћа, које су Италијани стално правили – било врло ограничено. Сваког дана гинуло је око 100 грла. Председник наше комисије за укрцавање у Валони ппуковник Калафатовић радио је неуморно на томе да се коњи што пре доведу ка Валони; да се шаље фураж морем и да се допусти нашим транспортима долазак у Валону ради одношења фуражи на Војушу.
Пошто је 18. фебруара у логор код Арте била стигла последња група људства за укрцавање дошао је ред на транспортовање коња. Француски делегат саопштио је председнику комисије за укрцавање у Валони да ће се на Крф пренети свега 5.000 коња, а остатак да ће бити послат у Солун. У вези са тим наређено је да се сви коњи упуте у логор код Арте близу Валоне.
Коњичка дивизија кренула се на марш 22. фебруара у 6 часова јутра из свог бивака и стигла је у логор код Арте челом у 14 а зачељем у 17 часова. Овога дана дивизија је бројала: 140 официра и чиновника, 24 подофицира, 1.340 војника, 1.366 коња и 15 митраљеза.
Сви остали коњи Српске војске стигли су у току од 22. до 25. фебруара у логор код Арте.
23. фебруара отпочела је међународна комисија рад ради избора коња за укрцавање; од наше стране био је одређен за члана те комисије потпуковник Војин Чолак Антић.
24. фебруара отпочело је укрцавање коња за Крф. Како ппуковник Калафатовић није имао од Врховне команде никаквог наређења односно укрцавања коња, то је почео да укрцава официрске коње, јер је од француског делегата сазнао да ће они сигурно ићи на Крф.
26. фебруара добио је потпуковник Калафатовић наређење Врховне команде да се на Крф транспортују официрски коњи од пуковских штабова на више, сем тога још 2.400 товарних коња. Коњичку дивизију и остатак јахаћих, теглећих и товарних коња целокупне војске требало је траспортовати за Солун.
Са транспортовањем поменутих официрских и 2.400 товарних коња ишло је врло споро, због рђаве организације за укрцавање и оскудице средстава у Валонском пристаништу. Поред тога отпочело је 28. фебруара рђаво време, које се непрестано продужавало, тако до се укрцавање тих коња могло завршити тек 18. марта; укрцано је свега 3.400 грла.
Бројно стање коња и поред релативно боље исхране у логору код Арте стално је опадало.
Од велике изнурености и пешчане колике и сада је скапавало дневно по 30 – 40 грла. – На дан 3. марта било је у Арти 11.500 коња, а у Валонском пристаништу 400, а на Крф пребачено 1.000. Укупно 12.900. Комисија за избор коња за укрцавање завршила је свој рад 6. марта; одбачено је 2.000 грла.
Волова је дошло у Арту око 370, а кола 40; Талијанима је продато 300 волова и сва кола, остали волови употребљени су за исхрану.
Број људи у Валони износио је 3. марта укупно 10.000; радило се на томе да се што већи број пошаље на Крф, да би се одморио и нормално хранио.
На дан 18. марта остало је у Албанији још 7.000 коња и 6.000 људи, које је требало транспортовати за Солун, међутим 20. марта извештен је ппуковник Калафатовић од поморских Талијанских власти да ће сви коњи Српске војске бити транспортовани за Крф.
22. марта по доласку лађа отпочело је укрцавање Коњичке дивизије; али је ишло врло споро због узбурканог мора и трајало је до 26. марта. Укрцано је свега 1.278 људи, 1.218 коња и 15 митраљеза.
27. марта продужено је са укрцавањем осталих коња. У свему је до овога дана било отправљено на Крф округло 5.000 коња тј. половина броја, који је требало укрцати.
Ова прва половина укрцана је веома споро тј. 5.000 за 34 дана, што чини у средњу руку по 144 коња дневно.
Од 28. марта благодарећи лепом времену вршено је укрцавање коња редовно, дневно је укуцавано око 500 грла. У пристаништу је увек било неколико лађа, које су чекале ред укрцавања; 5. априла завршено је укрцавање свих коња и људи.
Укрцавање друге половине коња (5.000) трајало је 7 дана, што чини дневно 625 коња.
Овога дана укрцана је и комисија за укрцавање у Валони. У Валони је остало само 10 болесних људи, 4 болничара и један официр.