I. армија
Дринска дивизија II. позива и Дунавска дивизија II. позива, продужиле су 5. јануара покрете на основу наређења команданта армије ОБр. 10316 од 2. јануара 1916. године.
Командант армије примио је овога дана наређење Врховне команде ОБр. 26414 од 4. јануара, према којем I. армија има да поступи у свем по наређењу ОБр. 26127 од 30. децембра с тим, да се са једном својом дивизијом не размешта на простору од с. Брдице до с. Бушати, како је то било предвиђено у горњем наређењу, већ да са том дивизијом обезбеди линију: од Маја Велса -Крешта – Маја Смихилит, затварајући све правце реком Ћадри и оне, који преко Креште изводе у Калмети и даље ка Љешу; са другом дивизијом заузеће линију: Јубани – Рогами – Зуб, сменити делове Дунавске дивизије I. позива, који имају да иду у састав своје дивизије и обезбедиће правце, који од Пуке и Дримом воде ка Скадру.
III. армија
Трупе ове армије вршиле су у току 5. јануара припреме за покрет у духу наређења Врховне команде ОБр. 26414 од 4. јануара, а према заповести команданта армије ОБр. 8957 од 4. јануара.
Трупе Одбране Београда
Трупе ове команде извршиле су у току од 2. – 5. јануара наређење Врховне команде ОБр. 26197 од 30. децембра 1915. год. и биле су 5. јануара у оваквом распореду:
а) Шумадиска дивизија I. позива од реке Маће до к. 957, и то:
10. пук I. позива код с. Плане ради затварања правца долином Маће.
11. пук I. позива обезбеђује простор од с. Зајмени до с. Спитјани.
19. пук I. позива од с. Спитјани до к. 759.
12. пук I. позива, болничка чета, телеграфско одељење, дивизиски штаб и команда инжињерије код с. Филзани.
11. пук III. позива, Комбиновани пук III. позива, делови колонске коморе између Филзана и Кадре.
Шумадиски дивизиски коњички пук и артилерија на простору између Кадре и Љеша.
б) Тимочка дивизија II. позива од к. 759 до 1051:
14. пук II. позива од к. 759 преко к. 666 до изворног дела средњег крака Малесиске реке (270 пушака).
13. пук II. позива (450 пушака) од 14. пука II. позива до к. 1125.
15. пук II. позива (189 пушака) код коте 542.
Коњица јужно од с. Робоста; артилерија код с. Мерчиња; 15. пук III. позива код Љеша; 7. пук III. позива код с. Крике, колонски делови на просторији од Љеша до с. Мерчиња на левој обали Дрима.
Овога дана примио је командант Одбране Београда наређење Врховне команде ОБр. 26414 од 4. јануара према којему трупе ове команде имају да одмаршују за Драч путем: Љеш – Плана – Жеја Хан – Преза – Драч, чим их трупе II. армије смене.
Командант Одбране Београда издао је наређење ОБр. 5481 у овоме:
„1) Да се све трупе Одбране Београда припреме за покрет ка Драчу, чим Шумадиска дивизија I. позива и Тимочка дивизија II. позива буду смењене са положаја трупама III. армије.
2) Да се трупе одмах снабду храном тако, да могу собом понети храну за 5 дана“.
II. армија
У духу наређења Врховне команде ОБр. 26414 од 4. јануара остала је II. армија 5. јануара на свом досадањем месту и то:
Штаб армије у Скадру.
Тимочка дивизија I. позива на простору од с. Барбалуши до к. 366 закључно.
Шумадиска дивизија II. позива на простору од к. 366 – с. Балдрин до Сан Ђовани ди Медуа.
Трупе Нове области
У току 5. јануара стигла је последња јединица ове команде – Вардарска дивизија I. позива код Драча.
Тимочка војска
Трупе ове команде остале су 5. јануара непромењено у досадањем распореду; њихов задатак је заштита укрцавања трупа у Драчу.
Ситуација
Врховна команда примила је у току 5. јануара ове важније извештаје:
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 1835
„Овдашњи талијански ђенерал Герини известио ме је данас (4. јануара), да је добио извештај од команданта Талијанских трупа у Валони, да ће резервне трупе поћи 7. овог месеца из Фијери по ешелонима и да ће на Шкумби код Новија са првим ешелоном стићи 10. овог мес. а последњим 14. јануара 1916. године. Болесни, на броју око 300 остају у Фијери. Исхрана резервних трупа из Драча апсолутно је немогућа, с тога сам помоћу Енглеске мисије обезбедио исхрану ових трупа набавком хране у самом Фијери.
Од инспектора резервних трупа пуковника Ристића тражио сам извештај о стању исхране ових трупа, као и о томе да ли су га и колико у томе помагали Талијани. Предузео сам мере и прихватићу ове трупе храном на самој Шкумби“.
Од војног изасланика у Лондону
Бр. 249 од 4. јануара
„У Министарству војном сазнао сам, да су Енглеском адмиралу у Медови послата упутства за транспорт бегунаца и средства за исхрану.
Немају извештај колико је хране последњих дана стигло у Медову, али кажу да из Бриндизи одлазе транспорти за Медову сваки други дан. И ако се Медуанско пристаниште очисти од потопљених бродова, ипак је тешко слати бродове са већим транспортима од 500 тона.
Осим хране послато је по наређењу ђенерала Тајлора: одело, обућа, санитетски материјал, а ћебади и сами немају. У погледу пушака, топова и муниције извршују што је на њих дошло према уговору између њих и Француза. Старају се за све што шаљу Французи, као и да њихове пошиљке стигну у Бриндизи уредно.
Старају се за транспорт наших бегунаца и сазнају да је колера међу заробљеницима у Подгорици. За бегунце су уверени да немају колеру. Бегунци из Медове моле, да се транспортују у Француску.
Ако је истина, да се има намера, да се сва наша војска из Албаније што пре транспортује, желе знати, где би ми желели, да се она пренесе. Молим у овом правцу за детаљнија обавештења“.
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Пов. Бр. 435 од 31. децембра 1915. године
„Наређење ваше ОБр. 25848 предао сам у преводу ђенералу Сарају, 24 часа касније предао ми је опет лично ђенерал Сарај својом руком написан одговор, који у преводу гласи: „Француско -Енглеске трупе заузимају Солун на 10 – 20 километара испред овога. Дуж целе одбранбене линије израђени су отпорни центри.
Тешка артилерија почиње да се намешта; пољска артилерија је сва на положајима. „Ово је цео одговор. Предајући овај одговор рекао ми је: „Хоћу да будем искрен, не могу да вам дам тражене податке, још је рано“. Пројектована линија има да претрпи измене, па нећу да ми се из Париза пребаци за нетачности и да ме питају за објашњења“.
На моју жалбу за толико неповерење уверавао ме је о противном, а за доказ позвао ме на карту и онда прстом показао целу познату утврђену линију, цитирајући сва места куда пролази, са објашњењима чија опширност прелази овде обим, а која сам доставио у депешама Пов. 423 и 428.
Даље ми показао како је Вардар променио корито и приближио се Солуну, што условљава утврђивање или вештачко плављење и на десној обали његовој. Показао ми неке тачке дуж фронта где се одбрана има помаћи у напред.
Ваљда, да би ублажио мучан утисак, позвао ме је да га пратим по подне при обиласку штабова 57. и 122. дивизије, аеро – станице и трупних логора. Том приликом, наредио је музици да свира српску химну.
Све разговоре са командантима дивизије и остале, водио је предамном: О местима за постављање тешке артилерије на одбранбеној линији; о последњем њиховом одступању и учињеним грешкама том приликом; о изгубљеним митраљезима и кривицама појединаца итд.
Како да разумем све ово? И долазим до уверења, да је или пуковник Фурније или наш посланик у Паризу, учинио индискрецију, која је ђенералу Сарају донела непријатности, па нам се сада то свети.
После свега овога, да допуним свој ранији извештај податцима добивеним од официра тумача, у колико сам их до сада примио:
122. дивизија држи од Брати до коте 246. На утврђеној линији је 243. и 90. бригада са избаченим пуком и брдском артилеријом код Кара – сула и Деташ Круни на мостовима код Топчина. 20. бригада је у резерви код Топчина.
156. дивизија: 311. бригада са штабом у Вапи Луку, држи фронт са 1. зуавским пуком и 175. пуком од коте 246 до села Нареша, Јанеш?
312. бригада: 2. зуавски пук са коњичком бригадом и 3 батерије, избачени су код Јеникеја; 176. пук у резерви.
57. дивизија формирана из 113. и 114. бригаде, свака од 3 пука по 2 батаљона.
Пукови су у једној: 235., 242. и 260.; а у другој: 244., 271. и 372.
Детаљан распоред непознат.
На фронту ништа ново.
Јутрос летела 2 аероплана над Солуном и бацили бомбе у логор. Штете незнатне; једна пала у Грчки логор. Гоњени су артилериском ватром успешно“.
Од Г. Министра Војног
Строго Пов. ОБр. 7 од 4. јануара 1916. године
„На данашњој Министарској седници прочитан је меморандум члана француске војне мисије потпуковника г. Бруно, који је достављен Министарству војном под Пов. Ар. 28188 лично од 4. јануара тек. год. и Министарски Савет донео је следећу одлуку:
1) Да се за заштиту Драча, Љеша, Сан Ђовани ди Медуа и Скадра остави 4.000 војника са потребним старешинским кадром.
2) Да се овај број пешадије наоружа са 4.000 српских брзометних пушака.
3) Да се поред овога остави још 1.000 српских брзометних пушака у Љешу или Скадру за резерву, из које би се имале заменити изгубљене или неисправне пушке, као и наоружавати и оне војнике, који би евентуално пристизали, после извршеног транспорта наше војске за Тунис.
4) Да се за све пушке остави 3.000.000 метака.
5) Да се за наоружање ове пешадије остави: 16 српских митраљеза са прибором и потребном муницијом.
6) Да се од товарних коња образује једно одељење муниционе колоне од 400 коња за пешадиску муницију.
7) Да се поред пешадије напоменуте у тачци 1, остави један дивизион пољске артилерије од 12 топова кал. 75 м/м. Мод. 907 са одговарајућом муницијом, као и сви брдски брзометни топови, са одговарајућом муницијом, која би артилерија имала да са пешадијом образује војску за заштиту Драча, Љеша, Сан Ђовани ди Медуа и Скадра.
8) Да се привремено остави на употребу Црногорској војсци сва остала артилерија са муницијом с тим, да се на случај поновних наших операција има вратити на наш захтев.
9) Да се привремено остави на употребу Есад паши сва брдска Дебанжова артилерија са муницијом, с тим да се у случају наших поновних операција има вратити на наш захтев.
10) Да се сви наши пољски Дебанжови топови који се налазе у Драчу, пренесу за Француску.
11) Да се образују два одељења мунициске колоне за артилерију, свако одељење од по 400 коња, за снабдевање разног материјала.
12) Да се све брдске аустријске хаубице кал. 105 м/м. транспортују за Тунис.
13) Да се сав јахаћи и запрежни материјал и остали кожни прибор, као и самари, који би преостали после онога што је потребно за формирање остављених батерија, понесе за Тунис.
14) Да се у Елбасану остави 1.000 војника из пешадије, са потребним старешинским кадром и митраљезима (4 на броју) и артилеријом, која има да остане доцније у Драчу, на расположење Есад паши, а остатак трупа из Елбасана да се повуче ка Драчу за укрцавање у бродове.
Овај број пешадије и митраљеза улази у онај број пешадије, који је предвиђен у тачци 1 и 5 овог наређења.
Према овоме Врховна команда предузеће одмах потребне мере према овој одлуци Министарског савета и меморандума ппуковника француске војне мисије Бруно а и приступити одмах извршењу.
Ово наређење одржати у највећој тајности, нарочито остављање наше војске у овој области, а саопштити га у последњем моменту“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 26464
Команданту Тимочке војске
„Покушајте и последњи пут код ђенерала Герини, да из хумних и човечанских обзира дозволи резервним трупама да продуже пут за Валону и ту се укрцају.
Предузете су мере и дејствују се и са друге стране. Ако у овоме не успете, молим наредите извршење постојећег наређења“.
ОБр. 26456
Команданту I., II., III. армије, Тимочке војске, трупа Нове Области
„На основу одлуке Министарског Савета, достављене од стране Г. Министра Војног, са стр. Пов. ОБр. 7 од 4. јануара тек. године, по којој се за заштиту Драча, Сан Ђовани ди Медуа и Скадра има оставити ниже одређени број наших трупа, Врховни Командант наређује:
1) Да се за заштиту Сан Ђовани ди Медуа и Скадра остави један здружени одред од 3 батаљона, сваки са по 1.000 пушака, један дивизион од 3 пољске брзометне батерије од 12 топова Мод. 97 год. са 24 каре и одговарајућим бројем муниције. Запрега волујска.
Сваки батаљон од 1.000 пушака српских брзометних Мод. 99 – 907 и 910 са припадајућим људством за неборачке дужности, као и прописном комором по формацији ратнога доба.
Људство за два батаљона даће III. армија и ови ће служити за заштиту Скадра, а 3 батаљона за заштиту Љеша даће II. армија.
Јачина чета и штабова батаљона по формацији ратнога доба I. позива с тим, да свака чета има по 1 командира чете и 2 водна официра.
Овоме одреду, који ће носити назив „Скадарски одред“ имају се придати и сви брдски брзометни топови са одговарајућом муницијом. Брдске топове за овај одред узети из I. армије, сем оних остављених у Црној Гори и сем брдских аустриских хаубица калибра 105 м/м. II. и III. армије. Од броја брдских топова, којих има сада у I., II. и III. армији, ⅔ дати одреду у Скадру, ⅓ у Љешу.
2) Састав штаба „Скадарског одреда“ одређен је посебним прилогом.
Овоме одреду има се придати половина телеграфско – телефонског одељења I. армије, са потребним телефонским материјалом.
3) За заштиту Драча образоваће се 1 батаљон по формацији ратнога доба са 1.000 пушака, који ће остати у Елбасану. Овај батаљон са потребним старешинским кадром и сразмерним делом бојне, пртљажне и профијантске коморе, одредиће командант Тимочке војске.
Овоме батаљону имају се ставити и сви брдски брзометни топови са муницијом, која се налази код Тимочке војске и трупа Нове Области.
Сем овога командант Тимочке војске оставиће овом батаљону:
Једно телефонско одељење.
20 ордонанса коњаника, са једним коњичким официром.
Батаљон ће бити административни орган III. степена, те му према томе треба одредити и благајника.
4) Да се поред тога, што ће се за напред изнесене одреде употребити 4.000 пешака наоружаних искључиво са српском брзометном пушком Мод. 99 – 907 оставити још 1.000 српских брзометних пушака истога модела, од којих 600 да се остави у слагалишту у Скадру а 400 у Љешу.
Ове ће пушке служити као резерва за замену изгубљених и неисправних пушака, а са њима ће се наоружати и они војници, који би евентуално пристизали после извршеног транспортовања наше војске.
Начелник артилериског одељења ове команде наредиће, из којих ће се дивизија ове пушке узети, како пренети и образовање убојних слагалишта са потребним персоналом.
5) Да се сваком батаљону прида по једно митраљеско одељење од по 4 митраљеза са прибором, комором и потребном муницијом. Два митраљеска одељења за два батаљона за Скадар даће III. армија, једно за Љеш даће II. армија а једно за Елбасан даће Тимочка војска.
6) Да се за све пушке, које остају код овога одреда, остави 3.000.000 метака. Да сви војници наоружани пушкама, имају прописну количину муниције на руке и у бојној комори, а остатак да се пренесе у слагалиште у Скадру, у Љешу и Драчу.
7) Да се поред прописне бојне коморе по ратној формацији, коју морају имати батаљони, образује и једно одељење муниционе колоне од 400 товарних коња са прописним самарима за пешадиску муницију.
Ова одељења поделиће се на 4 вода, сваки вод од по 100 коња.
Два вода и штаб одељења даће I. армија и он ће бити у Љешу, а један вод даће трупе Тимочке војске, и он ће бити у Елбасану, односно доцније у Драчу.
8) Да се образују два одељења муниционе колоне за артилерију за снабдевање разног материјала. Свако одељење јако по 400 коња са самарима.
Једно цело одељење да буде у Скадру и образоваће га I. армија; ½ одељења да буде у Љешу а образоваће га II. армија и ½ одељења у Драчу и образоваће га трупе Нових Области. Одељење у Скадру, Љешу и Драчу биће административни орган III. степена.
9) Да се привремено остави на употребу Црногорској војсци сва остала пољска артилерија са муницијом, с тим да се за случај поновних наших операција има иста на наш захтев вратити.
Запрега свуда волујска.
Од стране ове команде учињено је питање Црногорској Врховној команди, где да јој се ставе батерије на расположење, ко ће их примити, означујући место, где се сада налазе.
Имати на уму да их треба предати комисиски. Ако би укрцавање трупа раније отпочело, онда те батерије оставити код Скадра и Љеша.
Наређено је команданту места у Подгорици, да све топове, који се тамо налазе, као и оне, који још нису прешли преко Скадарског језера, врати у Подгорицу, где ће се предати Црногорској војсци.
Сви ови топови предаће се са волујском запрегом без старешинског кадра и послуге.
10) Да се привремено остави на употребу Есад паши у Драчу сва брдска Дебанжова артилерија са муницијом, с тим, да их на случај наших поновних операција има нама вратити на наш захтев. Где ће се ови топови предати и како, учињено је питање Есад паши преко команданта Тимочке војске.
11) Сви пољски Дебанжови топови, који се налазе у Драчу (и они који ће ту доћи из Тимочке војске) пренеће се из Драчког пристаништа у Француску, према овоме и груписати их код Драча.
Умољен је начелник штаба Црногорске војске, да нареди да се две брдске заплењене аустриске хаубице кал. 105 м/м. одмах упуте у Скадар, у састав I. армије, које ће их собом укрцати у бродове.
12) Да се сав јахаћи и запрежни материјал и остали кожни прибор (упртачи, ремници, опасачи, вискови), који би преостао после овога, што је потребно оставити пешадији и артилерији, која остаје у Скадру, Љешу и Драчу, понесе за Тунис.
Француска је јако оскудна у овом материјалу, нарочито у запрежном и јахаћем, зато код свих батерија, које се остављају, оставити волујску запрегу.
13) Све трупе из Елбасана одмах повлачити Драчу, ради укрцавања у бродове, сем оних делова по тач. 3, 5, 7 овога наређења, који остају у Драчу.
14) Да би се одржало повољно здравствено стање код трупа, које остају у Албанији и Црној Гори, Начелник санитетског одељења ове команде наредиће:
а) Да у Подгорици и даље остане пољска болница Дринске дивизије II. позива.
б) Да у Скадру остане Моравска стална војна болница.
в) Да у Љешу остане Књажевачка резервна болница.
г) Да у Драчу остане једна пољска болница из Тимочке војске.
Све болнице да остану са потребним персоналом, санитетским материјалом и људством.
Поред овога начелник Санитетског одељења наредиће, да се сваком батаљону одреди по један старији медицинар и по известан број болничара, а батаљону у Елбасану да се одреди један лекар са потребним болничарима.
Пољском артилериском дивизиону у Скадарском одреду одредити такође за трупног лекара једног старијег медицинара.
15) У погледу снабдевања ових трупа, које остају у Скадру, Љешу и Драчу новцем и храном од дана, када наша војска буде транспортована, главни интендант треба ова питања одмах да регулише, и да их достави коме треба, као и да образује слагалиште и одреди потребно особље.
16) Главни интендант издаће наређење да сви борци, који по овоме наређењу остају у Скадру, Љешу и Елбасану, буду снабдевени логорским прибором, одузимајући овај од онога људства које ће се транснортовати, и које ће на месту искрцавања примити нов.
17) Начелник ађутантског одељења тражиће одмах од свију команданата, по извршењу овога наређења, бројно стање људства, остављеног у Албанији, и распоред официра, који са овим људством остају, а Начелник артилериског одељења бројно стање топова, пушака, митраљеза и муниције, коња и волова, које буде остављено у Албанији.
Исто тако у споразуму са начелником инжињериског, санитетског и судског одељења, предложиће ми официре за штаб Скадарског одреда, за муниционе колоне, за мунициона и профијантска слагалишта. Команданти пак армија попуниће сами старешинским кадром јединице, које дају.
18) Извршењу овога наређења приступити одмах али с тим, да се ово наређење одржи у највећој тајности, нарочито избећи у својим наређењима, да се саопшти нашем људству, да остаје у овој области. Ово се може саопштити тек у последњем моменту.
19) Са овом одлуком Министарског Савета решено је дакле:
Да се сви топови оставе, сем пољских Дебанжових и аустриских брдских хаубица кал. 105 м/м.
Да се сви митраљези носе са собом сем 16, који се остављају у Албанији, по тач. 5 овог наређења.
Да се сва муниција артилериска, за наше топове пољске и брдске брзометне као и за брдске Дебанжове топове, остави.
Да се сав јахаћи, запрежни и товарни материјал као и кожни носи собом, сем оног, што се мора оставити јединицама, које остају у Албанији.
Остало је још да се реши питање, где ће се претекли коњи и волови упутити, а где у бродеве укрцати.
Чим се решење по овом добије, доставиће се.
20) Молим за одговор о пријему овог наређења“.