I. армија
Трупе ове армије биле су 7. јануара прикупљене код Скадра:
Дринска дивизија I. позива на простору: Ренци – Бардањолт – Штој – Скадар. Артилерија и возови се још превозе од Плавнице ка Скадру, а стока је у покрету преко Хума ка Скадру.
Дунавска дивизија II. позива са два своја пука и осталим деловима налази се на линији: Брдица – Бушати. Пртљаг, митраљези и бојна комора још нису превезени преко Скадарског језера.
Трупе, остављене у саставу Комбинованог одреда код Андријевице и одред код Спужа, још нису стигли у састав својих дивизија.
Напомена. Комбиновани одред пуковника Плазине, био је у ово време на маршу из Андријевице ка Подгорици, где има да стигне 11. јануара. Одред из Спужа (9. пук II. позива) отпутовао је из Спужа за Скадар 7. јануара. Артилерија Спушког одреда стављена је на расположење Црногорској Врховној команди.
Остатак штаба армије пристиже у току 7. и 8. јануара у Скадар.
III. армија
Трупе ове армије предузеле су 7. јануара покрет у циљу извршења наређења команданта армије ОБр. 8957 од 4. јануара и заузимања линије: Плана – Маја Велс.
Трупе Одбране Београда
Трупе ове команде вршиле су у току 7. јануара припреме за покрет ка Драчу у духу наређења команданта Одбране Београда ОБр. 5496 од 6. јануара.
II. армија
У току 7. јануара укрцано је у Медовском пристаништу 316 војника и 36 официра Шумадиске дивизије II. позива; 56 рањених и болесних официра.
Трупе Нове области
У току 7. јануара није приспела ни једна лађа у Драчко пристаниште, нити је ко од војника ове команде укрцаван.
Тимочка војска
Трупе ове војске остале су 7. јануара непромењено у досадањем распореду у циљу обезбеђивања укрцавања у Драчу.
Командант Тимочке војске примио је овога дана од команданта Одбране Београда извештај ОБр. 548 у овоме:
Према наређењу Врховне команде ОБр. 26414 трупе Одбране Београда имају да одмаршују за Драч, то ће бити за 2 – 3 дана. Молим за одговор:
1) Какав је распоред трупа Нове Области и Тимочке војске и према томе на којој би просторији ја требао да разместим моје трупе.
2) Каква је ситуација на правцу ка Елбасану.
Командант Тимочке војске доставио је команданту Одбране Београда под ОБр. 1896 одговор ове садржине:
Трупе ове војске и сада држе на правцу Елбасан – Ђукус линију село Лабиноти – село Ланга.
Непријатељ на правцу Ђукус – Елбасан у току последњих дана неактиван је. Становништво Албанско треба сматрати као непријатељски расположено. Молим да се са својим трупама задржите код Базар Шијака на десној обали реке Арзена са обе стране пута Тирана – Драч.
Резервне трупе
Први ешелон резервних трупа кренуо се 7. јануара из Фијери за Валону.
Ситуација
Врховна команда примила је у току 7. јануара ове важније извештаје:
Од Војног изасланика у Италији
Бр. 204 од 5. јануара тек. год.
„Према наређењу ОБр. 25597, које сам данас добио тражио сам од шефа кабинета Министра Војног, да ми да састав и задатак Талијанских трупа у Албанији.
Одговорено је, да то не може казати, јер се све ово држи у тајности, да би што боље сакрили од непријатеља. Одговорио сам да ризумем све то, али је апсурдно да Српска Врховна команда и командант Тимочке војске не знају задатак и распоред савезничких трупа у њиховој близини. Да би наша Врховна команда знала како да се управља, безусловно је потребно, да јој се даду тражени податци, јер политички разлози, у чисто војничком питању, немају никакве вредности.
С тога је потребно да се талијанском ђенералу у Валони нареди, да обавести команданта Тимочке војске о своме задатку и распореду и да се саопшти и мени.
Шеф је признао да је мој захтев оправдан и обећао испунити га. Но ја сумњам да ће одржати реч, јер Талијани очигледно крију од нас њихов рад у Албанији и до крајности су затворени и неискрени у свему, што се на то односи. С друге стране пак врло су искрени односно главних операција на својим фронтовима“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 1872 од 5. јануара
„Ђенерал Герини писмом Бр. 301 од данас известио ме је да је главни командант Талијанске војске у Албанији одобрио да се наше резервне трупе у Фијери укрцају у Валони, а да се не морају враћати преко Шкумбе.
Инспектору наших резервних трупа у Фијери саопштено је ово и наређено да продужи пут за Валону“.
ОБр. 1891 од 7. јануара
„Први ешелон резервних трупа креће се за Валону 7. овог месеца“.
ОБр. 1886 од 6. јануара
„Данас 6. тек. месеца пре подне добио сам од талијанског ђенерала Гериниа под Бр. 301 акт, којим ме извештава:
1) Да ће се нашим резервним трупама из Фијери дозволити укрцавање у Валони.
2) Да ће данас 6. тек. месеца почети транспортовање наших трупа у Драчу на две лађе, које су донеле намирнице. Овај транспорт примиће наших 700 војника.
3) О наименовању савезничке комисије за укрцавање наших трупа у Драчу које сачињавају: француски пуковник Коларде, талијански мајор Винченци, италијански марински лајтнант Малусарди. Поред овога у овом акту захтевао је, на основи наређења свога главног команданта у Валони од мене, да одмах у току сутрашњег дана (7. тек. мес.) све српске трупе евакуишем на просторији око Драча обухваћене реком Арзеном, морском обалом и на југоистоку линијом, која од села Џедида на Арзену иде до ушћа реке Дарчи (безимена река јужно од Кавајске реке, карта 1 : 150.000 српско издање), тражећи да га још у току данашњег дана 6. тек. месеца известим о наређењима и извршењу овога његовог захтева.
На овај захтев одговорио сам му, да су за све покрете и распореде српских трупа потребна наређења Врховне команде и молио сам га, да свога главнога команданта у Валони, обавести о потреби да се за евакуацију ове означене просторије има споразумети са нашом Врховном командом.
Достављујићи предње, молим за упутства, са погледом на овакве захтеве од стране Талијанског команданта с тим, да ако би се овај захтев усвојио било би отежано укрцавање трупа и исхрана“.
Напомена: Врховна команда под ОБр. 26577 достављајући предњи извештај Г. Министру Војном молила је „за хитно дејство да се наше трупе не дирају и не премештају и тиме само излишно заморавају“.
Од председника комисије за укрцавање у Драчу пуковника Кушаковића
ОБр. 3
„Данас 6. ов. мес. укрцан је 10. кадровски пук, 9., 10. и 11. чета граничне трупе. Свега 700 људи. Слаби војници су издвојени, да се још опораве, и кренуће се идућим транспортима. До сада није авизиран долазак никакве лађе“.
Од комисије за укрцавање трупа у Медови
Пов. ОБр. 2 од 6. јануара
„По наређењу ОБр. 26155 од 4. тек. месеца стигли смо са одељењем у Медову и са члановима комисије потпуковником г. Миланом Недићем и мајором Светиславом Милосављевићем одмах по доласку отишли смо код гувернера Медовског пристаништа адмирала г. Трубриџа.
Изложили смо г. Адмиралу задатак ове комисије молећи га, да од своје стране учини све што је потребно, те да комисија овај рад може тачно отправљати и да укрцавање трупа тече брзо и на време.
Г. Адмирал, пошто је саслушао председника у присуству свију чланова, изложио је своје стручно мишљење и прочитао нам депешу коју је послао 2. овог месеца Начелнику штаба и Господину Министру Војном под ОБр. 191.
Уједно је свима члановима комисије, шематички уцртавајући пред нама, објашњавао стручњачки све тешкоће техничке, и немогућиости које воде „катастрофи“ ако би се, и после данашњег несрећног случаја, покушало да се приступи извођењу укрцавања трупа у Медови пре него што се учине све потребне стручњачке и техничке припреме те да се обезбеди укрцавање и пребацивање трупа, односно пре док се не учини све да се случајности сведу на минимум.
Његово је мишљење:
1) Основица Аустријске флоте је Котор, који је тако близу Медове да непријатељски аероплани долећу у Медову за пола часа, а сумарени за 1.45 часова и да, докле год не буде постављен од стручних довољан број топова нарочите конструкције за тучење аероплана и, докле пристаниште Медова не буде минирано потпуно тако, да улаз лађа у пристаниште буде омогућен једино извесним правцем и на извесном месту, које треба и мора да буде тајна и да лађе у пристаниште уводи нарочито лице, које ову тајну зна; као и докле год Которско пристаниште, као основица аустриске флоте, не буде потпуно блокирано одговарајућим лађама нарочитог типа и то, са што јачом снагом, која ће увек моћи да прими борбу и против стане непријатељској флоти из Котора све дотле он г. Адмирал скида са себе сваку одговорност и тврди, да ће укрцавање трупа у Медови зависити сваког момента од евентуалности, да лађе буду нападнуте непријатељском флотом и са људством на њима уништене.
Разлози су му за ово:
а) Што лађе не могу да уђу у само пристаниште због плитке воде, већ се морају задржати даље од пристаништа, те ће утовар људи трајати много дуже времена чиме се даје могућност непријатељу да сазна и предузме потребне мере.
б) Што је талијанска флота, која је у Бриндизи толико далеко, да је техничка немогућност да благовремено стигне и парира дејство непријатељске флоте.
в) Што је непријатељ у могућности да због близине Котора пушта мине, на које савезнички бродови наилазе и страдају, као што је био данас случај (9 час. јутро) са Талијанском лађом „Бриндизи“ која је наишла на непријатељску мину и потопљена на даљини око 4 – 5 км. од пристаништа.
Лађа је била натоварена са око 400 тона разног профијанта и преко 450 људи од којих се око 150 удавило. Од лађе вири само врх катарке из воде.
г) Што непријатељ за време утовара баца масу бомби са аероплана на само пристаниште и сплавове којим се људи укрцавају, што производи масу непотребних жртава, ствара неред и забуну и чини да се време за утовар још више продужује, чиме се и лађа доводи у опасност.
д) Што непријатељ, у самој ствари још није предузео правилан и организован напад на транспортне бродове и пристаниште, па је ипак до сад од 8 приспелих лађа 4 потопљено и преко 20 једрилица, а кад буде предузео офанзиван напад, жртве ће бити још веће, за које неко треба и мора да одговара, и коју одговорност он неће да прими на себе, јер вели, да као стари марински официр, који је већ вршио слична транспортовања војске већих маса, тражи да се најпре огарантује укрцавање и превоз трупа и случајности сведу на минимум.
Он каже да су то основи поморства, које сваки поморац мора да зна.
ђ) Драчко пристаниште и ако нема све услове доброг и осигураног пристаништа ипак је боље, јер је дистанција од Котора до Драча равна удаљењу од Драча до Бриндизи, где стационира Италијанска ратна флота.
Он предлаже: да би најсигурније укрцавање и превоз трупа било из Валоне, јер је исто на толиком удаљењу од Котора да Аустриска флота неби смела толико ризиковати да се удаљи од своје базе Котора.
Али како је Валона толико удаљена од Скадра и Драча, да је одлазак трупа толико тежак и скоро немогућан, – то он безусловно тражи да се укрцавање свију наших трупа врши у Драчком пристаништу.
Напад Аустриске флоте на Драчко пристаниште био би увек благовремено спречен, јер би се са Ловћена бежичном телеграфијом могло увек одмах авизирати излазак непријатељске флоте из Котора, као и извршити јављање Италијанској флоти у Бриндизи.
Овим би се катастрофе избегле и евентуалности свеле на најмању меру.
е) Г. Адмирал рачуна да се после данашњег потапања ове лађе, не може надати доласку бродова за укрцавање трупа ни доноса даљег профијанта.
Комисија је молила г. Адмирала да настане по сваку цену, док се по његовој напред наведеној депеши Бр. 191 од јуче и по овом комисиском реферату Врховној команди, не буде донело решење, да се довољна количина профијанта довлачи и даље у Медову и Драч, те да, ако би се узео Драч за утовар трупа, у Медови односно Љешу, буде довољна количина хране за пролазеће трупе за Драч.
Комисија дели мишљење г. Адмирала Трубриџа у свему и налази, да после свестране процене свију чињеница, ако се не жели да се трупе изложе сигурној катастрофи, онда молим де се Драч одреди као пристаниште за укрцавање свију трупа.
Предњи извештај достављен је 9. I. под ОБр. 26560 шефу Француске Мисије г. ђенералу Мондезиру на знање“.
Од контра – адмирала Е. Т. Трубриџа
Писмо од 7. јануара – С. Ђовани ди Медуа
„Г. пуковнику Живку Павловићу, помоћнику Начелника штаба Врховне команде
Господине,
Будите потпуно уверени, да ћу укрцавање трупа потпомагати свим својим силама, ако ваша војска стигне у Медову.
У исто време не могу примати ма какву одговорност за тај посао.
Прилажем препис писма упућеног пуковнику Душиу, представнику ђенерала Мондезира у коме сам изложио моје погледе у тој ствари.
Биће од вредности за вашу војску, којој ја сав припадам и у којој сам ја био поносит да служим, кад би Ви учинили оно што би најбоље било, да се трупе укрцају у пристаниште, које је удаљеније од непријатеља, које је боље заштићено и које има боља средства.
Укрцавање велике војске пред очима непријатеља је такав војни посао, који превазилази средства ма које земље“.
Писмо адмирала Трубриџа упућено француском пуковнику Душиу
„Приликом посете г. генерала Мондезира добио сам утисак, као да је укрцавање српске војске било поверено Французима.
По томе очекивао сам и долазак Ваших поморских официра.
Од како сам јуче сазнао, да је то мени поверено, сматрао сам за своју дужност, да известим Српску Врховну команду да је укрцавање 88.000 војника у Медови један војнички посао и неумесан и непрактичан.
Главни услови за извршење једног таквог посла захтевају да се потражи пристаниште угодније и удаљеније од непријатеља.
Средства у пристаништу за укрцавање су: 1 мали Црногорски реморкер, 10 једрилица од 25 – 30 тона, 1 парна лађа одприлике 2.000 тона, може радити у пристаништу.
У Медови не постоји никаква одбрана од непријатеља нити има подводна лађа која обезбеђује пристаниште, напади аероплана су врло чести; исто тако непријатељ поставља мине где год хоће.
Под оваквим околностима, чим трупе овде стигну, ја ћу их подпомагати у колико год могу али сам известио Српску Врховну команду, да се не примам одговорности ни у колико за такав један војни посао.
Са највећим уважењем ја сматрам, да је то укрцавање рђаво удешено и, да ће се и свршити рђаво“.
Контра – адмирал Трубриџ помоћнику Начелника штаба Врховне команде пуковнику Живку Павловићу
„У одговору на ваше писмо част ми је известити вас да су опасности, које се у Медови морају отклонити:
1) Аероплани.
2) Подводне лађе.
Да се први избегну предлажем, да се укрцавање трупа отпочне у 17 часова и да се заврши у 23 часа.
Де се избегне друго предлажем да се транспортна лађа крене из пристаништа у поноћ.
Могуће време за укрцавање људи је свега 6 часова, за које се време може укрцати 1.000 људи.
Пуковник Недић ће учинити потребне припреме за подизање логора трупа, које ће чекати на укрцавање“.
Напомена: Предња два писма адмирала Трубриџа доставила је Врховна команда са ОБр. 26597 Г. Министру Војном с молбом, да се што пре учини представка Француској и Енглеској влади, да нас њихове флоте обезбеђују приликом укрцавања. Иначе, ако се ослонимо на Италијанску флоту, онда, поред шиканирања, које они чине сада у погледу дотурања хране, можемо доживети и катастрофу приликом укрцавања наших трупа у Медови, које ће бити недовољно спремљене и не заштићене. Молим, да се овоме поклони озбиљна пажња и учини све што треба.
Од делегата код Црногорске Врховне команде ђенерала Јанковића
Пов. Д. Бр. 2309
„Стање на фронтовима Црногорске војске у току 5. јануара:
1) Код Санџачке војске:
а) На северном делу њенога фронта јака артилериска ватра без резултата.
б) На источном делу фронта на Ђаковачком правцу непријатељ је нападао безуспешно.
в) На правцу Сухи дол – Беране и Рожај – Беране цео дан непријатељ је врло енергично нападао на наше положаје: Годујево, Годуша, Влах, Турјак са снагом од 7 батаљона, 10 топова, 6 брдских хаубица, 6 митраљеза; сви непријатељски напади одбијени су.
2) На фронту Херцеговачког одреда артилериска борба; примећује се јаче груписање непријатеља код Билећа и Требиња.
3) На фронту Ловћенског одреда слаба артилериска ватра. Један непријатељски немачки аероплан пао је у Мркојевиће.
Заробљени авијатичари тврде да је главни напад на Црну Гору требао бити 3. јануара, али је одложен за Божић.
4) Код Старо Србијанског одреда без промене“.
Пов. Д. Бр. 2317
„Стање 6. јануара:
1) Код Санџачке војске непријатељ је предузео енергичан напад на цео северни и источни део њенога фронта, од Нефер Таре до Ругова. Напад је извршен са највећом жестином према Мојковачком одсеку, а тако исто непријатељ је енергично напао правцем Сухи дол – Беране и Рожај – Беране. Непријатељ је развио 20 батаљона, 16 топова, више митраљеза.
У борби вођеној цели дан било је великих губитака са обе стране, нарочито непријатељских. Борба је престала пред ноћ, али је ноћу понова продужена.
Непријатељ је освојио село Гадушу и Годијево, положај Влах и леви одсек Турјака. На осталом делу фронта сви су положаји одржати.
2) На фронту Херцеговачког и Ловћенског одреда вођена је артилериска борба без резултата.
По исказу двојице заробљених авијатичара, непријатељ је решио енергично да нападне Црну Гору о Божићу, те се, изгледа, ове вести потврђују, јер је од јучер отпочео напад на целом фронту. По овим авијатичарима за главног команданта трупа против Црне Горе постављен је фелдмаршал Кевеш.
3) Код Старо Србијанског одреда без промене“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 26533
Команданту Тимочке војске
„Пошто се још незна време укрцавања, ни његово трајање, и пошто је могућно, да се још неке трупе упуте у Драч ради укрцавања, то Елбасан не напуштајте до даљег наређења.
Заштиту укрцавања наших трупа у Драчу, по молби Италијанског ђенерала Бертоти, извршите у заједници са тамошњим Италијанским трупама, по предходном споразуму са ђенералом Геринијем“.
ОБр. 26539
Талијанском војном изасланику мајору Де Сери
„У вези вашег извештаја од 6. јануара тек. године молим да изволите известити команданта Италијанских трупа у Албанији ђенерала Бертоти, да је начелник штаба издао команданту Тимочке војске, ђенералу Гојковићу следеће наређење:
Извештавајући команданта Тимочке војске о дозволи Талијанске владе за укрцавање наших резервних трупа у Валони, наређено му је да Елбасан не напушта до даљег наређења и да заштиту укрцавања наших трупа у Драчу има извршити у заједници са Италијанским трупама, по предходном споразуму са ђенералом Геринијем“.