Операције аустриске војске
Време се опет погоршало: падала је киша са снегом. Па ипак, све аустриске колоне гониле су Србе са оном брзином, коју су дозвољавале теренске околности.
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада, која је била на левом крилу корпуса, заузела је у току овог дана Обреновац и борила се око прелаза преко реке Тамнаве. 29. дивизија заузела је друмски и железнички мост преко Тамнаве источно од с. Пиромана. 7. дивизија наступала је преко р. Тамнаве и р. Уба ка одсеку Провалија североисточно од с. Богдановца, који је био поседнут деловима Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије.
Дејство 8. корпуса
21. ландверска дивизија, чија је главна колона наступала путом од Бањана, ступила је у борбу против левог крила српских трупа код Уба, док је њена споредна колона дошла овде директно преко с. Совљака. 9. дивизија, на захтев команданта 13. корпуса VI. армије, упућује 91. пешад. пук против виса Караула (302), а са главнином дивизије тежила је ка с. Тврдојевићу јз. од Уба, али у току овог дана није могла узети учешћа у борбама код Уба. 71. бригада 36. дивизије, под командом ђенералмајора Салиса, која је и даље остала у саставу V. армије, образовала је код Бањана армиску резерву.
Командант V. армије ценио је, да се између Уба и виса Караула вероватно налази главна снага армије Степе Степановића (Моравска I., Тимочка I. и II. позива), док је држао да се пред Комбинованим корпусом налази Шумадиска дивизија I. позива и Коњичка дивизија.
Операције VI. армије
Лево крило ове армије (13. и 15. корпус) у току 14. новембра нападало је на фронт: Јаутина – Близански висови. Српске трупе, које су изгледа припадале Комбинованој дивизији, биле су јаке: 15 батаљона и 20 топова и браниле су упорно Јаутину, тако да су стрељачки стројеви аустриских трупа напредовали веома споро.
13. корпус нападао је са 42. хонведском дивизијом Јаутину са севера, док је 36. дивизија наступала у обилазак Близанских висова. Овог дана заузети су неки предњи положаји Јаутине и заробљен 1 официр са 70 војника.
15. корпус нападао је са 40. хонведском дивизијом Јаутину са запада, напредујући постепено уз нагиб ка коти 416, западно од Јаутине, али ипак до јуриша на главни српски положај овог дана није дошло. За ово време 48. дивизија нападала је на вис Мартиновић (469) и успела је, да га око 16 часова заузме; док је 1. дивизија, ојачана 10. брдском бригадом (из 48. дивизије) нападала на висове источно од Каменице и заузела их.
16. корпус, са Комбинованом дивизијом, садејствовао је у нападу 1. дивизије 15. корпуса на положаје источно од Каменице, тако да је Комбинована дивизија у току овог дана заузела Велико брдо (372).
На фронту Близански висови – Јаутина – Каменица, на који је нападало лево крило VI. армије (13. и 15. корпус и Комбинована дивизија 16. корпуса) Срби су имали три дивизије (Дринска I. и II. позива и Моравска II. позива), које су се са ових положаја повукле делимично у нереду. Овом приликом заробљено је 340 војника и заплењен 1 митраљез. Слаба отпорна снага Срба на овом положају објашњава се тим, што су се овде бориле Дринска и Моравска дивизија II. поз. које су биле стално у заштитници, те су већ имале осетне губитке.
Десно крило VI. армије (50. и 18. дивизија 16. корпуса) водило је 14. новембра борбу око заузимања пута: Рогачица – Ваљево, тако: 50. дивизија, која је изводила главни напад на Совачки кик, заузела је читав низ положаја, али до мрака није могла постићи потпун успех. Тек доцкан у ноћ заузета је и последња отпорна тачка српског положаја на Совачком кику. 18. дивизија имала је овог дана лепе успехе: 8. и 13. брдска бригада, заузеле су Кутањ и заробиле 180 Срба; а 5. брдска бригада појачана одредом из 4. брдске бригаде (самосталне) заузела је најзад Боровњак и продрла до висова Дебело брдо – Столице на путу Рогачица – Ваљево. Међутим мајор Турудија је заузео Јабланик.
4. брдска бригада (самостална) успела је да протера Србе са Јасеновца и да га заузме.
Операције српске војске
Операције II. армије
Ноћ 13./14. новембра проведена је на миру.
У току дана 14. новембра имало је се извести насилно рекогносцирање трупама ове армије и Коњичке дивизије а по наређењу команданта армије ОБр. 3538, но ово је обустављено телефонским наређењем Врховне команде у 3.30 час. због ново створене ситуације код I. и III. армије. Поводом овог наређења командант армије у 3.45 час. са ОБр. 3554 послао је наређење командантима дивизија ове садржине: „Обуставите извршење наређења ОБр. 3538 и известите ме о обустављању“. О обустављању овог наређења извештена је III. армија и Обреновачки одред.
Од команданта Ваљевске железничке станице под ОБр. 793 добивено је ово саопштење: „По наређењу Врховне команде ОСБр. 1299 има се одмах предузети рушење објеката на прузи Обреновац – Лајковац. Међутим штаб I. армије са ОБр. 669 од 13. тек. месеца наређује: да се не врши никакво онеспособљавање објеката. Пошто ова команда има да да воз за ову цељ, то молим за хитно наређење, хоће ли се одмах приступити рушењу“. Поводом овога, а како командант II. армије није имао никаквог наређења за ово, то је команданту Ваљевске железничке станице депешом у 1.35 час. наређено са ОБр. 3544: „Обраћајте се команданту I. армије и од њега примајте наређења у овом смислу“. Но пошто је железничка инспекција наредила, да се за евакуисање возног парка и материјала стара командант II. армије, то је са ОБр. 3546 у 3.15 часова наређено команданту Ваљевске желез. станице ово: „Наредите да се возни материјал на прузи Обреновац – Лајковац одмах превуче у позадину“.
У 3.50 часова командир 2. железничке чете на основи наређења начелника Саобраћајног одељења Врховне команде са ОСБр. 1299 пита, кад ће отпочети рушење објеката на прузи од Обреновца до Лајковца. У 4.30 час. поводом овог питања, послато је наређење ОБр. 3555 командиру 2. железничке чете у Лајковац: „Моменте за рушење пруге одредите сами, кад се Коњичка дивизија и Обреновачки одред почну повлачити. Стога код њих треба да имате потребно људство за овај рад. Штаб је Коњичке дивизије у Бргулама. Претходно се известите, је ли возни материјал извучен у позадину, као што сам наредио“.
У 7.30 часова послато је командиру 2. железничке чете наређење ОБр. 3566 у Лајковац: „Пожурите са рушењем железничке пруге: Лајковац – Обреновац. Св. ОБр. 3555 ове команде“.
У 8 часова послат је извештај ОБр. 3570 Врховној команди као и наређење командантима дивизија ове армије ове садржине: „Са оперативним одељењем полазим данас у 8.30 ч. из Бајевца у Лазаревац где ми је штаб“.
У 12.30 часова послата је депеша команданту Коњичке дивизије ОБр. 3571 ове садржине: „Наређено је, да вам се упути Јадарски четнички одред, 1 батаљон 2. пука III. позива, и 1 батаљон 12. пука III. позива у Бргуле и да вам се ставе под команду. Ове трупе употребите према своме нахођењу, ради одбране праваца, који између с. Шарбана и Колубаре воде ка Лајковцу и Лазаревцу. Доцније упутићу тамо цео 4. пук I. позива „Стев. Немање“ са 1 брзометном батеријом“.
Овога дана примљени су извештаји од команданата дивизија о стању дивизија и о моралу а према наређењу ове команде ОБр. 3515 од 13. тек. месеца. Из примљених извештаја види се:
1. Морално стање код официра и војника није на оној висини, на којој је било и после офанзивних операција. Узроци су томе повлачење без већих бораба, те војници ово одступање различно коментаришу и лако примају лажне и узбудљиве вести из позадине. Поколебаност се повећала са продужењем повлачења, које војници нису могли да схвате а које операције нису у прошлим ратовима вршили. Недовољна артилериска муниција за коју већ сваки војник зна, а ово се очигледно није могло сакрити и често се чује да војници кажу: „Одступамо само зато, што немамо муниције за топове“.
2. Физичка отпорност код војника је ослабила врло дугим и ноћним маршовима при повлачењу и непрекидним радовима на утврђивању положаја, извлачењем на рукама артилерије и возова итд. Недовољан број обуће и одеће и шатор. прибора нарочито сада за време честе кише и зиме, што сасвим изнурава војнике који ово немају. Предузете су мере којима се располаже, да се морално стање одржи на висини: стални додир официра са војницима и објашњавања, да се повлачење врши по плану, да противника навучемо на такве положаје, где ћемо га једнога дана потпуно уништити. Говорено је војницима, да ће се артилериска муниција дотурити и да ћемо се за све ово љуто осветити непријатељу. Војницима је одобравано, да могу подизати у заклону земунице, колибе и да се ватра може ложити, но ипак то није довољно због широких фронтова, готово је већина војника у рововима, где се ватре не могу ложити.
У погледу морала и стања у целој армији најгоре је стајао 13. пешад. пук I. позива тако, да се на њега не може ништа рачунати, јер теже ударе овај елеменат не може издржати, и друго, овај је пук претрпео катастрофу на Чеврнтији, којом је приликом био скоро цео уништен а новим формирањем хетерогеног материјала, није се могла постићи никаква целина. Приликом повлачења готово све дивизије у овој армији имале су губитака у материјалу, но то није утицало на даље операције, јер су губитци били незнатни.
У 17.30 час. питао је командант армије начелника штаба III. армије, да ли је заиста наређено повлачење Тимочке дивизије II. позива? Начелник штаба одговорио је, да је повлачење наређено, и да ће се Тимочка дивизија II. позива повући, кад на њу ред дође, у току ноћи или најдаље у јутру. Одмах је командант армије добио везу са Врховном командом у 17.45 час. и о свему горњем саопштио помоћнику начел. штаба Врховне команде ђенералу Мишићу са додатком, да он о томе нема никакав извештај, међутим Моравска дивиз. I. позива због тог повлачења остаје сад у ваздуху са огољеним боком и позадином. За време тога говора, јавио се на телефон начелник штаба Врховне команде, коме је такође престављен незгодан положај Моравске дивиз. I. позива у односу на раније одређене тачке прелаза на Колубари, јер мора да одступа дуж свога положаја и тражено је, да се дозволи да Моравска дивизија I. позива може користити и прелаз код Словца. У исто време питање је, да ли и II. армија при оваквој ситуацији треба да почне повлачење. Начелник штаба је тада упутио команданта II. армије: да се за ово све обрати III. армији и да се са њом споразумева. Командант II. армије му је тада одговорио: да нема шта да се о овоме споразумева са III. армијом, већ тражи наређење од Врховне команде. Начелник штаба је са изразом „збогом“! прекинуо говор. Према оваквом стању командант армије решио се, да нареди одступање. Како се ово могло најсигурније извести у току ноћи, то је командант преко телефона издавао наређење командантима дивизија, те да би имали времена, да своја наређења доставе трупама и да се ова изврше у току ноћи. Доцније је издато и писмено наређење.
У 16 часова командант армије са ОБр. 3581 наређује командантима дивизија: „По исказу заробљеника на десном крилу од коњице види се, да је према фронту ове армије највећим делом развијен ландштурм. Нужно је, да се пред фронтом те дивизије ухвати који заробљеник и испита о стању трупа. Извештај о ухваћеним и испитаним заробљеницима доставити ми одмах“.
У 18.20 часова примљено је наређење ОБр. 6292 из Врховне команде: „Повлачење ваше армије удешавајте по III. армији. Трупе размештене на фронту: Караула – Близански висови, прећиће Колубару код Словца тако, да мост код Словца користи и III. армија“.
У 22.30 час. на основи овог наређења командант армије под ОБр. 3589 издао је заповест ове садржине: Командантима: Моравске, Тимочке и Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије.
„На основи наређења Врховне команде ОБр. 6253 од 11. новембра ове године и ОБр. 6292 од 13. новембра наређујем: да се II. армија повуче на десну обалу Колубаре, поседне и брани положаје овако:
1. Моравска дивизија I. позива повлачи се путовима који воде са њеног положаја на село Непричево, на друм Кладничка механа – Лајковац и њиме на друм Ваљево – Словац; прелази Колубару код Лајковца, а делом возова код Словца заједно са деловима III. армије. По прелазу на десну обалу Колубаре поседа и упорно брани положај између Љига и потока, који води кроз село Стубицу, хватајући лево везу са трупама III. армије на левој обали Љига, а десно са трупама Тимочке дивизије I. позива.
2. Тимочка дивизија I. позива повлачи се путовима који воде са њеног положаја на Бели Брод и Петку, а и друмом Уб – Лајковац; прелази Колубару код Белог брода и Петке а код Лајковца само делом своје артилерије и возова, пошто ће тамо вршити прелаз и трупе Моравске дивизије I. позива. По прелазу на десну обалу Колубаре поседа и упорно брани положај између потока који пролази кроз село Стубицу и реке Пештана одржавајући везу лево са Моравском дивизијом I. позива а десно са Шумадиском дивизијом I. позива.
3. Шумадиска дивизија I. позива повлачи се путовима, који воде са њеног положаја на Дабин брод и село Скобаљ; на тим местима прелази Колубару и по прелазу на десну обалу поседа и упорно брани положај између реке Пештана и Турије, везујући се лево са Тимочком дивизијом I. позива а десно са Коњичком дивизијом.
4. Коњичка дивизија повлачи се правцима који воде са њеног положаја ка Колубари и исту прелази и то: са пешадијом и артилеријом код Скобаља, а са коњицом на мостовима низводно, а ако то не би било могуће, онда и њоме код Скобаља, пропуштајући приликом прелаза трупе Шумадиске дивизије I. позива. По прелазу на десну обалу Колубаре груписаће се код Конатице и са придатом јој пешадијом и четничким одредом спречава непријатељу прелаз преко Колубаре на простору између Шумадиске дивизије I. позива на положају: Волујак и Обреновачког одреда, и штити им крила и бокове.
5. 4. пешадиски пук I. позива „Стевана Немање“ са 4. батеријом Шумадиског артилериског пука прелази Колубару код Скобаља, а по прелазу на десну обалу Колубаре групише се код села Дрена (378) где ће бити на моме расположењу.
6. Јадарски четнички одред прелази на десну обалу Колубаре код Скобаља и ставља се под команду команданта Коњичке дивизије на Конатици.
7. Повлачење предузети одмах једновремено остављајући јаче заштитнице и то: Моравска дивизија I. позива на Караули, а остале дивизије на досадашњим положајима. Заштитнице ће се почети повлачити сутра 15. тек. месеца у 4 часа јутра, одржавајући тесну везу међу собом; заштитница Моравске дивизије I. позива одржаваће везу са заштитницом Тимочке дивизије II. позива са којом ће се и паралелно повлачити.
8. Приликом повлачења кварити железничке објекте, путове; рушити мостове и телеграфске и телефонске линије (нарочито линију Уб – Ваљево); и отежавати на све могуће начине даље напредовање непријатељу. По прелазу свих трупа на десну обалу Колубаре, сталне мостове на њој порушити а понтонске дићи и одвући.
9. Моравска дивизија I. позива порушиће железнички мост код Лајковца, а ако не би дошла друга која команда да то учини до времена кад буду све трупе Моравске дивизије I. позива и Тимочке дивизије I. позива исти прешле.
10. По доласку на одређене положаје постојећа утврђења поправити и допунити и положаје што боље утврдити.
11. Одмах по извршеном прелазу на десну обалу Колубаре поднети ми кратак извештај најкраћим путем у Лазаревац.
12. По прелазу ухватити што пре везу са армиским штабом и подићи телефонску везу.
13. Возови у колико нису до сад пребачени на десну обалу Колубаре, да се одмах најбржим начином пребаце.
14. Магацини хране и муниције биће у Даросави.
15. Комуникациски правци:
а) За Моравску дивизију I. позива друм Лазаревац – Даросава и пут с. Шушњар – село Стубица – Старача (к. 379) – Разбојиште на друм Даросава – Калањевци и њиме до Даросаве.
б) За Тимочку дивизију II. позива пут: село Барошевац – село Црљенци – село Рудовци до Даросаве.
в) За Шумадиску дивизију I. позива пут: Волујак – село Стрмово – Равањ (к. 315) – Медведњак (к. 365) – Даросава.
16. Армиски штаб биће пре подне у Лазаревцу а потом у Даросави.
17. Ово наређење издато је у главноме телефоном лично командантима дивизија и то: Моравске дивизије I. позива у 18.07 часова; Тимочке дивизије I. позива у 18.17 часова; Шумадиске дивизије I. позива у 18.25 часова и Коњичке дивизије у 18.30 часова.
18. О пријему наређења одговорити“.
Како се положај „Човка“ пружао на запад клинасто и био изложен обухватној ватри противничкој – то се је командант надао, да ће III. армија оставити на левој обали Љига, при утоку његовом бар предстраже чиме би се бар донекле отклонила опасност обухватања Човке – па је стога наредио, да Моравска дивизија I. позива тражи везу са трупама III. армије на левој обали Љига.
У поноћ 14./15. новембра примљена је депеша из Врховне команде ИОБр. 1100, да се благовремено нареди повлачење свију мостовних тренова ове армије у колико јој нису потребни. Наређено је Великом мостовном трену у Аранђеловцу, да продужи марш за Ћуприју и јави кад стигне. Шумадиски и Моравски мостовни трен упућени су у Аранђеловац.
Овог дана командант армије преко телефона из Лазаревца наредио је команданту 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“, да одмах продужи марш са пуком и 4. батеријом Шумадиског артилериског пука за Бргуле, где да се јави команданту Коњичке дивизије и стави се под његову команду. Ако је за батерију тежак пут, онда да командир батерије остане на раскрсници друмова и јави ми се одатле. Возове, да командант пука упути на десну обалу Колубаре служећи се путом између Вреоце и Скобаља.
Мајору Војину Поповићу команданту Јадарског четничког одреда, који се јавио команданту II. армије у Лазаревцу а по повратку са лечења, наређено је, да са одредом одмах оде у Бргуле и стави се под команду команданта Коњичке дивизије.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У 4.10 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3554, којим се обуставља извршење наређења ОБр. 3538.
У 4.20 часова послат је команданту II. армије извештај ОБр. 1731 санитетског пуковника Др. Мих. Петровића ове садржине: „Командант дивизије ђенерал Илија Гојковић осећајући се рђаво већ неколико дана добио је, због великих штрапаца и преморености, јаку малаксалост срца, која га спречава да моментано предузме командовање“.
У 5.35 часова са ОБр. 3553 командант армије наређује: „Ако је ђенерал Гојковић болешћу спречен, нека га заступа заступник по правилу службе“.
У 8.45 часова под ОБр. 1737 наређено је команданту 4. пешадиског пука I. позива „Стев. Немање“, да са пуком поведе и 4. батерију Шумадиског артилер. пука у Лазаревац и јави се команданту армије. Тако је овог дана 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ и 4. Шумадиска батерија изашла из састава ове дивизије и отишла у армиску резерву.
У 9.30 часова командант армије са ОБр. 3567 наређује: „Упутите своју инжињерску алатну колону у Лазаревац, да се стави под команду начелника инжињерије пуковника Милојковића. Ако вам је колона потребна, онда упутите један део њен и о томе ме известите“.
У 12.45 часова командант Тимочке дивизије I. позива јавља: „Вођа официске патроле из Слатине у 9.45 час. јавља: „Дошао сам у додир са непријатељем; он је на положајима код општинске зграде, наступа у великом стрељачком строју лево од реке Уба а у правцу села Докмира. Испред стрељачког строја избацио је патроле. Моја патрола са њиховом се пушкарала, јачина непријатеља је 1 пук, наступа у правцу нашем и Моравске дивизије. Ухватио сам везу са патролама Моравске дивизији I. позива“.
У 13.45 часова добивена су два извештаја од вођа официрских патрола, по којима непријатељ наступа друмом од Коцељева у развијеном фронту захватајући и село Радуше, Голу Главу и друм за Ваљево; да су непријатељске коњичке и пешадиске патроле прошле кроз с. Радушу и дошле пред с. Слатину. Непријатељ наступа брзо; коњичке патроле ојачане пешадијом наступају висовима а пешадија друмом. По исказу заробљеника јачина непријатеља је 5 – 600 коњаника и два батаљона пешадије. У ово исто време и командант Тимочке дивизије II. позива са ОБр. 1065 доставља исти извештај са додатком, да лично види, како од Пресади друмом за Уб, преко Памбуковице пролази 1 ескадрон коњице, пешачка колона у двојним редовима око 1 батаљона и 44 артилериска воза. Колона је стала а он и даље мотри и извештај ће послати.
У 13.55 часова командант 1. пука јавља, да га је командир чете са Бобије известио, да је се око 12 часова на 2.000 м. испред његових предстража, развила једна непријатељска чета, затим се повукла мало уназад и отишла у правцу 2. пука нашег.
У 15.20 часова командант Тимочке дивизије II. позива јавља: да се непријатељ према његовој дивизији спушта и прелази р. Уб и да је од команданта коњице Дринске дивизије II. позива дознао: да непријатељ наступа у четири колоне, свака јачине по 1 пук пешадије и то: једна колона преко Коњског гробља, друга преко Дружетића, трећа преко Пресади и Умке и четврта преко Слатине. Лично је осмотрио колону преко Пресади, која има један дивизион артилерије.
У 16 часова примљено је наређење команданта армије ОБр. 3581. У 16.55 часова на ово наређење послат је овај извештај под ОБр. 1754. „Из исказа заробљеника Стевана Шепе, родом из Лике, који је данас заробљен, обвезника 13. чете 4. батаљона 79. пука сазнало се: да су преко Вел. Бошњака и Коцељева прошли ови пукови: 6., 7., 91. и 102. ландштурмски 25., 26. и 27. домобрански и 53. и 79. пук; овај последњи је од 2 батаљона са 800 људи и 2 са 500 људи, остатак је отишао раније према Вишеграду. Од коњице је прошло 5 – 600 коњаника. Артилерија је позади пешадије, али не зна јачину. Пукови су попуњени трећи пут рекрутима. Сад вежбају младиће од 18 – 20 година и сви они који нису вежбани од 21 – 37. године. Официра има мало а подофицира доста“.
У 17 часова командант 3. пешад. пука са ОБр. 246 јавља: „Видео сам, да непријатељска пешадија у јачини око 3 батаљона наступа према левом крилу овог пука и десном крилу 15. пука II. позива. Његови предњи делови виђају се на 2.000 метара испред предње линије овог пука. Непријатељска артилерија дејствује на лево крило овог одсека. Официрска патрола из овог пука, послата у правцу Коцељева, известила ме је овога часа, да се противник у јачини 1 пука рокира према десном крилу овог пука. Коњице има до 2 ескадрона“. Командант 1. батаљона овога пука, који је на десном крилу овога пука, јавља: да се је један непријатељски вод спустио из с. Слатине и упутио на к. 230 западно од Докмира. Непријатељ јачине једног батаљона спушта се са к. 267 на леву обалу реке Уба.
У 17.50 часова „нахитније“ послат је команданту армије извештај: „У 17.15 часова случајно сам на телефону дознао, да се Тимочка дивизија II. позива повлачи у 17.30 час. лево крило, а десно у 18 часова, заштитнице у 21 час. Молим за најхитније наређење, шта треба према овој ситуацији да радим“. У 18.30 часова командант армије лично телефоном наређује команданту дивизије, да одмах предузме повлачење до положаја Човка између Љига, Колубаре и Лукавице, а доцније је наређено и писмено са ОБр. 3598.
У 18.35 часова послато је наређењу ОБр. 1761:
„1. Командиру трупне коморе: Крените се одмах са целокупном трупном комором преко Словца за Лазаревац и на вашаришту иза Лазаревца зауставите се и очекујте даље наређење. Са вашом комором крените одмах војну пошту и месарску чету, које такође зауставите у Лазаревцу“.
„2. Командиру Моравске болнич. чете. Крените се одмах са четом и санитетском колоном преко Словца за Лазаревац и на вашаришту иза Лазаревца очекујте даље наређење“.
Телефоном издате заповести:
3. Команданту артилериског пука, да се одмах артилерија крене преко Попучке, Словца, Лајковца на Човку.
4. Команданту 3. пешад. пука, да колску комору упути преко Словца – Непричеве – Рубрибрезе до Петке и ту чека наређење.
5. Команданту 16., 2. и 1. пешад. и дивизиског коњич. пука, да колску комору одмах упуте за артилеријом а бојну комору преко Карауле – Врховине – Степање – Непричеве – Белог брода, где да очекују даље наређење. Да се пукови крену и то: 2., 1. и 3. до Карауле, одакле ће 16. пук образовати заштитницу. Правац кретања: Вровина – Степање до Белог брода, где да очекују наређење за поседање положаја. 16. пук да одржава везу са заштитницом Тимочке дивизије II. позива, коњички пук да иде као заштитница 3. пука до Карауле а потом са заштитницом 16. пука“.
У 19.15 часова командант армије телефоном саопштава, да је правац повлачења за дивизију преко моста код Словца за Ратковац – Стрмово – Боговађу – Прњавор – Жупањац к. 232 где да сачека даље наређење.
У 19.30 часова на питање команданта 1. пука, наређено му је, да упути једног официра који зна где су рекрути и да их доведе на зачеље пука, те да са пуком иду даље. 16. пешад. пуку послата је нотица преко 2. пука: „Са вашим пуком остаћете као заштитница дивизије на Караули до 5 часова јутра, потом ћете се кренути за дивизијом правцем Вровина – Степање – Непричава – Рубрибреза – Лајковац и прећи мост на Колубари код Белог брода. Кад последњи делови пука пређу гвоздени мост, известићете командира одељења који се тамо налази да поруши мост. По доласку на пут за Петку добићете наређење од команданта дивизије за даљи рад“.
У 22.30 часова примљено је писмено наређење команданта армије ОБр. 3598 за одступање дивизије.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 3 часа примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3554, којим се обуставља извршење наређења ОБр. 3538.
У 13.17 часова примљен је извештај од вође деснокрилне официрске коњичке патроле писан у 11.35 часова у Совљаку и гласи: „Према добивеном задатку извиђао сам непријатеља на правцу Уб – Совљак – Калиновац – Тулари. Са патролом дошао сам до испред с. Совљака, где сам наишао на непријатељске патроле нешто јаче од 1 вода пешадије и 20 коњаника; они су заузели косу источно од с. Совљака. Овом приликом било је пушкарања између наше предстраже 11. пешад. пука као и коњич. патроле Шумадиског дивиз. коњичког пука и наших комита са овим непријатељским деловима. Ја и даље са патролом осматрам ово непријатељско наступање или повлачење, јер је он и јуче довде дошао па се повлачио са овим деловима“. У исто време примљени су од команданта десног одсека ови извештаји, од којих је први послат у 13.10 часова, а други у 13.15 часова са положаја: „Према фронту десног одсека на даљини од 10 км. на позадњој ивици с. Совљака види се једна непријатељска колона која се креће гребеном косе, која се продужује и излази ка Шумадиској дивизији. Јачина се не може оценити, зато што маршују по један све поред врзине. На челу се види један штаб са 10 коњаника“. „Више школе с. Совљака гребеном види се једна непријатељска колона, која се спушта низ падине. На тај циљ се сад гађа“.
У 18.17 часова наредио је командант II. армије лично преко телефона овом команданту, да дивизија одмах одступи на десну обалу Колубаре, користећи зато путове на одређеном комуникациском правцу и заузме положај код Лазаревца, између реке Пештана и Лукавице; да се друм Лајковац – Лазаревац употреби само за артилерију и возове, пошто ће се њиме кретати и Моравска дивизија I. позива, а сви остали делови, да се упуте преко Белог брода код Петке; заштитнице да остану на положају до 4 часа јутра идућег дана; да се по преласку трупа мостови дигну, односно поруше и да се нови положаји утврде. На основи овог наређења одмах су позвати на телефон команданти одсека и пукова и усмено им је наређено:
1. Коњички пук, 6. пук III. позива, 15. пук и 4. батаљон 13. пука маршују путом преко Гвозденовића до Кладничке механе, затим друмом до пред Лајковац, одавде скрећу на североисток сеоским путом на Бели брод где прелазе Колубару преко понтонског моста. Затим излазе на друм, па друмом преко с. Петке и Лазаревца, где 15. пук поседа варош Лазаревац за одбрану, хватајући везу: десно са 20. пешад. пуком, а лево са Моравском дивизијом I. позива на левој обали Лукавице реке. 6. пук III. позива маршује друмом на село Дрен, где се ставља на расположење начелнику армиске инжињерије пуковнику Милојковићу. Коњички пук, који ће се кретати на челу, има најенергичније да рашчишћава пут од избеглица. У селу Дрену добиће даље наређење. 4. батаљон 13. пука. по доласку у Лазаревац да сачека свој пук и уђе у његов састав.
2. 20. пешад. пук креће се са свог положаја колонским путом, кога је данас инжињерски капетан Дреновац израдио на Кладничку механу па друмом до пред Лајковац, скреће сеоским путом на Бели брод, где прелази Колубару преко понтонског моста и даље преко с. Петке и Лазаревца маршује на с. Дрен, где заузима одсек између реке Пештана и вароши Лазаревца. Десно ухватити везу са Шумадиском дивизијом I. позива а лево са 15. пешад. пуком, који брани варош Лазаревац.
3. 13. пешад. пук маршује преко Гвозденовића до Кладничке механе, затим друмом до пред Лајковац; одавде скренуће на североисток сеоским путом и окреће на Бели брод, где прелази Колубару преко понтонског моста и путом за с. Дрен где улази у састав опште резерве.
4. 14. пешад. пук остаје као заштитница на досадањем одбранбеном положају до 4 часа и штити повлачење дивизије старајући се да ухвати везу са заштитницом Шумадиске дивизије I. позива у правцу Вучјака, а са заштитницом Моравске дивизије на Караули. У 4 часа повлачи се правцем (као општа резерва), где улази у састав опште резерве.
Са ОБр. 1379 команданту трупне коморе наређено је, да се са трупном комором одмах крене преко Лајковца – Лазаревца – Барошевца у село Рудовце, где ће добити даље наређење. То исто наређено је и команданту борног дела 1. степена колонске коморе но с том разликом, што ће отићи у с. Црљенци. Командиру болничарске чете наређено је, да се са завојиштем (болничарском четом и санитетском колоном) крене одмах и преко Лајковца и Лазаревца оде у с. Барошевац, где да чека даље наређење.
Команданту дивизиске инжињерије са ОБр. 1379 у 19.30 часова наређено је: „Ноћас ће дивизија да одступи на положаје код Лазаревца. Ви ћете руководити прелазом преко мостова и то: железничког код Лајковца, понтонског код Белог брода. Постарајте се за све мере ради уредног прелаза трупа, као и да прелаз буде обезбеђен у погледу издржљивости мостова. Пошто трупе пређу мостове, ови ће се порушити и то ћете ви извести. Последњи део трупа ове дивизије, који прелази мостове, биће 14. пешад. пук I. позива, који ће бити заштитница и кренути се са положаја сутра, 15. тек. месеца у 4 часа јутра. Инжињерске делове, који су вам потребни за одржавање, поправку и рушење мостова, задржите на месту где вам је потребно. Све остало крените преко Лајковца и Лазаревца у Барошевац, где ћете остати до даљег наређења. Исто тако порушићете и мост код с. Петке“.
Одмах по издатом наређењу – 19 часова – кренула се артилерија а одмах после ње пешадија. Штаб дивизиски кренуо се у 20.30 часова. Пут је био јако блатњав због пале кише и саобраћај, односно кретање возова било је веома тешко нарочито на путу Гвозденовић – Кладничка механа. Материјална спрема је непотпуна. Здравље је доста добро. Исхрана је добра.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Ноћ 13./14. новембра проведена је на миру, сем што је на десном крилу било пушкарање.
У 4 часа примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 3554 којим се обуставља извршење наређења ОБр. 3538 а које је горе изнето и о овоме је извештен командант Коњичке дивизије. На основи овога под ОБр. 2214 у Паљуви наређено је у 4 часа команданту 12. пешад. пука ово: „Саопштите одмах најхитније команданту Шумадиског коњичког пука, да одмах упути ордонанса у штаб Коњичке дивизије у с. Бргуле и да команданта Коњичке дивизије извести, да је командант II. армије са ОБр. 3554 од јутрос наредио, да се обустави извршење наређења ОБр. 3538 од јутрос и да командант Коњичке дивизије одговори о пријему овог наређења“. Команданту Коњичке дивизије под истим бројем и у исто време послат је извештај. Командант армије са истим бројем извештен је о обустави наређења ОБр. 3538.
У 9.50 часова командант дивизије на основи прикупљених извештаја под ОБр. 2216 шаље извештај команданту армије, Тимочке дивизије I. позива и Коњичке дивизије: „Непријатељ је слабијим деловима дошао до р. Уба на десном одсеку ове дивизије. Мост преко Тамнаве код Црвене Јабуке на путу Уб – Обреновац није порушен, а дрвени мостови на Убу према десном крилу десног одсека и на путу Шарбани – Црвена Јабука порушени су синоћ између 17 и 17.30 часова. Исто су тако синоћ око 21 час порушена и 3 моста преко Тамнаве (2 дрвена и 1 камени) на правцу Уб – Врело. Предњи делови десног одсека у току ноћи слабије су се пушкарали са непријатељским предњим деловима. Сем тога примећено је око 300 непријатељских ватри око села Такова и Црвена Јабука. Ради веће сигурности крајњег десног крила а на тражење команданта Шумадиског дивизиског коњичког пука упутио сам му ноћас једну чету пешадије из 10. пешад. пука. Од 8 час. данас две непријатељске групе од по 4 оруђа отвориле су ватру од Такова и Црвене Јабуке, на које су отпочеле дејство такође две батерије десног одсека ове дивизије. У 8.20 час. примећена је једна непријатељска батерија у покрету од Такова ка Црвеној Јабуци. Сем тога у то време примећено је, да непријатељ развијен за борбу наступа према нашем десном одсеку у јачини једног пешадиског пука. Према средњем и левом одсеку у току ноћи није било ничег значајнијег. Патроле ових одсека које су истурене до реке Тамнаве и Совљака нису дошле у додир с непријатељем. У току ноћи било је свега 2 војника из 12. пешад. пука рањено. Положаји се и даље утврђују“.
У 10.50 часова са ОБр. 2222 из Паљуве наређено је команданту Шумадиског коњичког пука I. позива у Шарбани ово: „Јаче патроле и извиђачке делове вашег пука истурите до саме обале р. Уба са задатком, да осматрају сваки непријатељски покрет и спрече му како приближавање реци тако и прелаз преко исте. О извршењу известите ме као и о јачини коју сте истурили на непосредну обалу р. Уба. Десну обалу посести за одбрану“.
Под истим бројем у 10.55 час. наређено је команданту десног одсека (12. пук): „Наређено је команданту 10. пешад. пука, да одмах упути један свој батаљон са водом митраљеза ради поседања и одбране положаја од десног крила 19. пешад. кадров. пука па у десно. Команданту пак Шумадиског дивиз. коњичког пука наређено је, да извиђачким деловима поседне непосредно десну обалу Уба за одбрану“. Под истим бројем и у исто време команданту 10. пука – Стубленица: „Три чете оног батаљона, од кога је прошле ноћи упућена чета Шумадиском коњичком пуку, упутите одмах са командантом батаљона и водом митраљеза да поседне крајње десно крило дивизиског положаја од десног крила 19. кадров. пешад. пука па у десно. И чета упућена Шумадиском дивиз. коњичком пуку да уђе у састав батаљона. Положај што боље утврдити, посести и огарантовати одбрану његову. Наређено је команданту Шумадиског дивиз. коњичког пука да извиђачким деловима поседне непосредно десну обалу Уба за одбрану“.
Командант 2. коњичке бригаде под ОБр. 1003 у 8.45 часова јавља: „Непријатељ са снагом од 1 пешад. пука наступа правцем од Црвене Јабуке ка Шарбану. На осталом фронту још нема никакве појаве противника. Бојазан је, да непријатељ не пробије положај Шарбан и одвоји нас од трупа Шумадиске дивиз. I. позива“.
У 11.45 часова на основи овога под ОБр. 2224 послат је команданту Коњичке дивизије овај извештај: „Извештај команданта Коњичке дивизије ОБр. 1003 од данас примио сам. Са трупама ове дивизије поседнуто је најјаче десно крило положаја ове дивизије и пук, који се налази у резерви, такође се налази позади десног одсека. Молим команданта, да мостове на р. Тамнави и Убу испред свог фронта поруши и непријатељу спречи прелаз од с. Шарбана до с. Лиспоља, а правац Црвена Јабука – Шарбани браниће трупе ове дивизије. Наредио сам, да се подигне још у току данашњег дана телефонска линија између штаба ове дивизије и штаба Коњичке дивизије. Молим понова команданта, да ми пошаље извештај о распореду својих трупа, распореду и стању код Обреновачког одреда, у колико му је познато, као и о непријатељу, његовој јачини и правцима кретања“.
У 14.10 часова на основи добивених извештаја од команданта средњег одсека и Коњичке дивизије, под ОБр. 2227 послато је команданту II. армије ово извешће: „По добивеном извештају непријатељ је се у јачини једног батаљона у наступању од Црвене Јабуке ка Шарбану задржао у 11 часова на левој обали Уба и да се постепено појачава ширећи свој стрељачки строј ка баруштинама. Сем тога једна непријатељска колона у јачини једног непријатељског пука наступа правцем од Бањани за Обреновац. Командант средњег одсека опет јавља да је непријатељ у подне избио предњим деловима на Совљачку косу одакле се један стрељачки строј јачине једне чете креће ка Убу, а за њим се креће и једна колона јачине једног батаљона. Предстраже средњег одсека дошле су у сукоб са непријатељем. Непријатељска артилерија отпочела је у 12.30 часова да дејствује“.
У 14.30 часова команданту десног одсека, дивизиског коњичког пука и 10. пука: „По добивеном извештају непријатељ је у подне избио предњим деловима на Совљанску косу, одакле се један стрељачки строј јачине једне чете креће ка Убу; за њим колона од једног батаљона. Предстраже средњег одсека дошле су у сукоб са непријатељем. Непријатељска артилерија почела је у 12.30 часова да дејствује. Сем тога командант Коњичке дивизије јавља, да је се непријатељ јачине једног батаљона у наступању од Црвене Јабуке ка Шарбани задржао у 11 часова на левој обали Уба и да се постепено појачава ширећи свој стрељачки строј ка баруштинама. Сем тога једна непријатељска колона у јачини једног пешаднског пука наступа правцем од Бањана за Обреновац. Предње се доставља командантима ради знања с тим, да командант десног одсека ово достави и команданту Шумадиског коњичког пука, који да провери овај извештај и поднесе што тачније податке о непријатељу“.
У 18.30 часова командант армије авизирао је преко телефона повлачење армије на десну обалу Колубаре, а овој дивизији повлачење на Волујак. Командант дивизије наредио је пуковима, да одмах почну повлачење и оставе заштитнице, које ће се повући сутра у 4 часа. У исто време наређено је и командиру болничарске чете да се повуче. У исто време командант дивизије са ОБр. 2246 издао је и писмену заповест за повлачење ове садржине: „Дивизија ће још ове ноћи извршити покрет према наређењу команданта II. армије преко Колубаре ради поседања положаја Волујачког између р. Турије и Пештана, стога наређујем:
1. Сва артилерија да се одмах повуче правцем друм Лајковац – Лазаревац и даље преко с. Шопић – Вреоци на Радошине (Волујачки положај), где да очекује даље наређење.
2. Команданти одсека оставиће на досадањим положајима заштитнице довољне јачине од пешадије и митраљеза, а главнине кренути одмах и то: 10. пешад. пук који ће од батаљона распоређеног на десном крилу положаја оставити такође потребну заштитницу – да се крене са главнином правцем Стубленица – Радљево – Скобаљ – мост на Колубари – Вреоци – Радошине, где ће привремено посести центар положаја; 12. пешад. пук са 19. кадров. пешад. пуком да крене главнину одмах правцем за 10. пешад. пуком до с. Вреоци и даље на с. Црљенци, одакле привремено да поседне десно крило положаја; 11. пешад. пук правцем: Трњаци – Паљуви – Д. Јабучје – мост код Дабиног брода – Шопић – Медошевац, одакле привремено посести лево крило положаја; 19. пешад. пук I. позива правцем: Мургаш – Паљуви – Д. Јабучје – мост код Дабиног брода – Шопић – Вреоци – Волујак, где ће очекивати даље наређење.
3. Заштитнице да се крену са досадањих положаја у 4 часа изјутра за својим главнинама одржавајући тесну међусобну везу као и везу десно са Коњичком дивизијом, а лево са заштитницама Тимочке дивизије I. позива.
4. Шумадиски дивизиски коњички пук пре почетка повлачења заштитница да истури патроле испред фронта дивизије, које да ухвате додир са непријатељем и пошто пропусти заштитнице, да се за њима крене осигуравајући правце извиђачким одељењима, како правац од Шарбани и Богдановице на Радљево – Скобаљ – мост на Колубари, тако и правац: Трњаци и Мургаш -Паљуви – Г. и Д. Јабучје – мост код Дабиног брода. Овај ће се пук задржати на левој обали Колубаре све док се и Коњичка дивизија не пребаци преко Колубаре, а потом ће се и овај пук пребацити преко мостова на Колубари и кад последње његове патроле буду прешле преко мостова код Скобаља и Дабиног брода, командири извиђачких одељења као и команданти заштитница издаће писмено наређење старешинама мостова, да су све трупе прешле и да сталне мостове могу порушити.
5. По доласку на положаје поднети ми извештај о доласку својих трупа.
6. Шумадиски коњички пук по преласку преко Колубаре осматраће десну обалу Колубаре од реке Пештан па до Турије. Ухватити десно везу са Коњичком дивизијом, а лево са Тимочком дивизијом I. позива.
7. Телеграфско одељење да подигне дивизиску телефонску станицу у с. Сакуљи, коју везати са армиском телефонском станицом; пукови пак одмах да се вежу са дивизиском телефонском станицом.
8. Пионирски полубатаљон и трупе III. позива и последње одбране доћиће на Волујак, где ће добити даље наређење од команданта дивизиске инжињерије.
9. Дивизиски штаб, телеграфско одељење и војна пошта биће у селу Сакуљи.
10. За време покрета ја ћу се налазити на правцу Д. Јабучје – Дабин брод – Вреоци – Сакуља. О пријему овог наређења одговорити“.
У 18.45 часова накнадно је наредио усмено командант армије овој дивизији: да ће на мосту код Скобаља прелазити Коњичка дивизија са пешадиским деловима, а при томе Шумадиска дивизија има првенство. – Да се поквари телеграфска линија Уб – Ваљево. – Да 4. пешад. пук „Ст. Немање“ не иде за Бргуле, него да пређе Колубару код Скобаља, па одатле оде на Дрен, где да се прикупи и извести га.
У 19.30 часова под истим бројем (ОБр. 2246) издато је наређење команданту дивизиске инжињерије: „Према наређењу команданта II. армије дивизија се још ноћас има повући преко Колубаре на Волујачки положај тако, да ће заштитнице остављене на положају почети покрет у 4 часа 15. тек. месеца. Командант ће издати потребно наређење пионирском полубатаљону као и трупама III. позива и последње одбране, који су радили на изради мостобрана, да се понтонски мостови дигну чим главнина дивизије пређе и одвуку у позадину, а остали мостови минирају. Чим и последње заштитничке коњичке патроле буду прешле преко Колубаре, команданти заштитница издаће писмено наређење старешинама одељења код мостова, да су све трупе прешле преко Колубаре и да сталне мостове могу порушити. Да би се трупе ноћас лакше кретале ка мостовима, наредити да се код мостова наложе ватре. По извршеном рушењу мостова пионирски полубатаљон као и трупе III. позива и последње одбране да дођу на Волујак, одакле да се употребе за утврђивање положаја и оправку и израду путова и мостова на положају и у позадини дивизије, а по упуству команданта дивизиске инжињерије. О пријему овог наређења одговорити“.
У 19 час. под истим бројем издато је наређење по ордонансу команданту колонске коморе, командиру трупне коморе и командиру болничарске чете: „Дивизија у току ноћи извршиће покрет на десну обалу Колубаре а на положај између р. Турије и Пештана, стога наређујем:
1. Сва колонска комора како борни део, тако и остатак 1. степена и 2. степен да се крене одмах правцем (друмом): Лазаревац – Барошевац – Даросава, где да се убивакује и очекује даље наређење. Борни део 1. степена колонске коморе да се повуче преко с. Јабучја и моста код Дабиног брода на Лазаревац и даље за Даросаву.
2. Трупна комора да се крене одмах правцем с. Д. Јабучје преко моста код Дабиног брода – с. Шопић – с. Барошевац одакле да се крене лево на косу преко Змијања и даље на с. Стрмово, где да се убивакује поред пута не спуштајући се у долину реке Турије.
3. Болничарска чета да се крене одмах правцем Д. Јабучје – мост код Дабиног брода – Шопић – Барошевац, где поред пута да се убивакује и очекује даље наређење. О пријему овог наређења одговорити“.
Писмено наређење команданта армије ОБр. 3598 примљено је у овој команди тек 15. новембра у 6.50 часова јутра а ово је горе у целини изнето.
Дејство Коњичке дивизије
Ситуација код трупа Коњичке дивизије у току ноћи 13./14. новембра остала је непромењена, као и распоред трупа Коњичке дивизије на десној обали р. Уба и Тамнаве од с. Шарбана па низводно до Котора. Непријатељ се задржао на левој обали р. Уба и Тамнаве и у току ноћи није ништа предузимао.
У 1.35 час. примљено је наређење од команданта армије ОБр. 3529: „Ако Коњичка дивизија буде принуђена на повлачење, да руши и квари железничку пругу, путове, мостове и телеграфске линије“.
Командант II. армије са ОБр. 3541 саопштава, да ће Шумадиска дивизија I. позива вршити насилно рекогносцирање, ради утврђивања јачине непријатеља и наређује, да Коњичка дивизија садејствује. Командант Шумадиске дивизије под ОБр. 2241 доставио је, да је наређење команданта армије ОБр. 3541 обустављено.
У 7.40 часова командант армије са ОБр. 3563 на ранију представку ове дивизије ОБр. 1784 горе изнету саопштава, да батаљон пешадије не може послати, јер је извештај примљен тек у 5.20 часова. Четнички одред је на путу за ту команду. Кабла телефонског по тражењу те команде – нема.
У 8.25 час. са ОБр. 274 командант 3. коњичког пука јавља:
„Непријатељ је око 8 часова отпочео напад правцем Милорци – Шарбани обухватајући и ширећи се између р. Уба и Тамнаве. Јачина непријатеља према овом пуку је 1 батаљон, 1 ескадрон и 1 батерија. Мостови су порушени. Молим, да ми се да пешадија, јер коњички пук неће моћи да издржи“.
У 11.10 часова послат је извештај са ОБр. 1812 команданту Шумадиске дивизије: „Једна непријатељска колона, јачине 1 пука пешадије наступа правцем Бањани – Обреновац. Један пак непријатељски батаљон, који наступа од Црвене Јабуке Шарбану, задржао се на левој обали р. Уба. Непријатељ се ојачава постепено. Потребно би било, да се Шарбански положај бар са једном четом појача, јер немам ни једног војника у резерви. Командант 1. коњичке бригаде известио ме је телефоном, да због повлачења Обреновачког одреда на десну обалу Колубаре на Мислођински положај његове трупе доведене су у незгодан положај“. Као одговор на то послато је у 11.25 часова наређење ОБр. 1813 ове садржине: „Ситуација захтева, да трупе Коњичке дивизије остану на десној обали Тамнаве. Да бисте имали што чвршћу везу са трупама Обреновачког одреда, повите ваше десно крило и наслоните се на лево крило његово, на р. Колубари. У случају, да вас непријатељ јаком снагом нападне, правац повлачења је: Лисопоље – Конатица, но стим, да се десна обала Колубаре има најупорније бранити“.
Командант Шумадиске дивизије I. позива са ОБр. 2218 известио је: „Да се непријатељ више групише према десном крилу његове дивизије и моли, да му се по сваку цену осигура десни бок“. Одмах му је под ОБр. 1817 достављено: „У вези мога тражења ОБр. 1812 од данас, а нарочито с обзиром на извештај тога команданта ОБр. 2218 од данас неопходно је потребно, да се појача положај Шарбани са једном четом“.
У 11.30 час. командант 3. коњичког пука извештава, да га непријатељ напада са 2 батаљона. Од Црвене Јабуке појављује се нова колона у јачини 1 батаљона. До сада су одбивена два напада, али због појачања непријатељског, биће му немогуће, да се одржи. Овог момента 3 чете III. позива стигле су као појачање. Ове чете су јаке са 50 стараца. По извештају, митраљеско одељење 3. коњичког пука упућено је из 2. бригаде. Ове три чете 5. пешад. пука, које су биле растурене приликом повлачења 12./13. новембра, прикупиле су се код дивизиског штаба у Бргуле, са њима је и командант батаљона резервни капетан I. кл. Стева Бели. Одмах је позват командант батаљона и под његовом командом упућене су команданту 3. коњичког пука код с. Шарбане, а телефоном је наређено команданту 2. коњичке бригаде, да команданту 3. коњич. пука упути митраљеско одељење. Ове 3 чете и митраљеско одељење стигло је на време и са њима је заједно са 3. коњичким пуком мајор Илић извршио контра напад. Непријатељ је одбивен са знатним губитцима. Положај је одржан до 3 часа 15. новембра, кад је стигло наређење из армије за повлачење дивизије на десну обалу Колубаре.
У 12.45 часова командант 2. бригаде јавља: „Једна непријатељска колона у јачини до једног пешад. пука, креће се кроз с. Трстеницу за Пироман. Затим њихови предњи делови су се вратили од Пиромана и продужили ка с. Стублини. У колони има артилерије и коњице“.
Овога дана примљено је наређење ОБр. 3571, којим су упућени Јадарски четнички одред и 1 батаљон 12. пеш. пука III. позива у Бргуле овој команди, с тим, да се употребе за одбрану праваца, који између Шарбана и Колубаре воде ка Лајковцу и Лазаревцу. Доцније упутиће се цео 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ са 1 батеријом.
Командант 1. коњичке бригаде са ОБр. 440 извештава: „Непријатељ на фронту Пироман – Стублинска механа наступа у три колоне, свака јачине од по једног батаљона, а позади њих се види још маса непријатељске пешадије. На мом одсеку отпочела је пешадиска и митраљеска ватра. Наша артилерија дејствује“.
У 15.40 часова напао је непријатељ на десно крило ове дивизије снагом од 1 пука пешадије, 1 батеријом и 2 ескадрона правцем: Стублина – Лисопоље, и после огорчене борбе, десно крило морало је се повући због незгодног положаја и око 17 часова пребацило се на десну обалу Колубаре код Конатице. Непријатељ има преко 1.000 губитака. Трупе ове дивизије имале су доста губитака у људима и коњима. Дивизија се повукла и пребацила на десну обалу Колубаре у потпуном реду. Овакав је извештај послао командант Коњичке дивизије са ОБр. 1837 команданту II. армије.
У 18.30 часова командант II. армије лично му је наредио телефоном повлачење дивизије на десну обалу Колубаре а писмено наређење добивено је тек у 2.05 часова 15. новембра под ОБр. 3598 на маршу штаба за Степојевац.
У 20 часова на основи телефонског наређења команданта армије са ОБр. 1835 издао је командант Коњичке дивизије ову заповест на блоку: „Према наређењу команданта II. армије Коњичка дивизија са придатим јој трупама има се повући у току ноћи на десну обалу реке Колубаре са задатком, да брани непријатељу прелазе на реци Колубари од Шумадиске дивизије I. позива на положају Волујак, па низводно до Обреновачког одреда. Стога наређујем:
1. Десни одсек од Обреновачког одреда (Благоја конак), па до Врбовице потока, командант пуковник Живојин Бабић, упорно бране ове трупе: 1. и 4. коњички пук, 1 батаљон 6. пука III. позива, 1 батаљон 5. пука III. позива и 1. коњичка батерија.
2. Леви одсек од Врбовице потока, па до десног крила Шумадиске дивизије I. позива (Волујак), командант пуковник Милан Туцаковић, упорно бране ове трупе: 1 батаљон 5. пука III. позива, 2. коњички пук и 2. коњичка батерија.
3. Одржавати најтешњу међусобну везу као и са суседним трупама.
4. При повлачењу оставити заштитнице потребне јачине, које ће почети повлачење сутра 15. тек. месеца у 4 часа, одржавајући непрекидно везу са заштитницама Шумадиске дивизије I. позива. Заштитнице ће по прелазу на десну обалу Колубаре порушити мостове на истој.
5. Општа резерва 3. коњички пук доћиће у село Степојевац.
6. Мунициска колона одмаршоваће у село Степојевац и збиваковаће се на северној ивици села код механе.
7. Трупна комора одмаршоваће у село Црљенци и збиваковаће се на северној ивици села код механе.
8. Штаб дивизије, пионирско и телеграфско одељење и војна пошта биће у селу Степојевцу.
9. Прелаз трупа 2. коњичке бригаде извршиће се на мосту код Скобаља“.
Коњичка дивизија са придатим јој трупама, истурена на 15 до 20 км. пред десним крилом армије од 9. до 13. новембра закључно, повлачила је се непрестано под борбом, према предњим деловима трупа 17. непријатељског корпуса, који је по свему судећи наступао правцима ка Колубари од Скобаљског моста до њеног утока у Саву. На тај начин, она је свој тежак задатак извршила стварајући Шумадиској дивизији I. позива потребно време, да се повлачи у реду неузнемиравана од непријатеља са њеног десног крила и да се на одређеним јој положајима у миру распоређује и утврђује. У исто време, она је својим дејством осигуравала повлачење и леви бок Обреновачког одреда, који је на тај начин успео, да се у реду пребаци на десну обалу Колубаре. Вршећи тако свој задатак Коњичка дивизија са придатим јој трупама такође се је повукла ноћу 13./14. новембра на десну обалу Колубаре у потпуном реду, не изгубивши ништа од материјала и ако су услови за ноћно повлачење коњице били страховито тешки због теренских и елементарних незгода и масе бегунаца мештана. Губитци: погинуло подофицира, каплара и редова 17, рањено 60 пешака и коњаника. Погинуло коња 4 а угинуо 1. Утрошак муниције: шрапнела 604, разорних зрна 21 и 18.850 митраљеских и карабинских метака.
Овог дана командант дивизије са ОБр. 1670 подноси извештај по наређењу команданта II. армије ОБр. 3265: „Наређење команданта армије ОБр. 3265 од 6. тек. месеца примио сам к знању. У исто време ради свог оправдања мени је част изложити ово: кад је потписати 22. септембра примио наређење Врховне команде да брани фронт од реке Думаче до села Ушћа у дужини од 40 км. са 2 батаљона 5. пука III. позива, 2 топа и својом изнуреном дивизијом са 2.000 карабина онда, с обзиром на ситуацију, а нарочито снагу непријатељску према мом фронту, а имајући у виду општу оскудицу у трупама нашао сам, да ћу моћи поверени ми задатак извршити. Кад је непријатељ у неколико махова снажном ватром нападао Шабац, а нарочито 29. септембра, и кад је на простору Шабац – Орашачка – Мрђеновачка ада непријатељ почео груписати јаче снаге но што пре тога беху, онда сам с обзиром на ову промењену ситуацију чинио усмену представку Врховној команди, да би лево крило мог одсека требало појачати и Врховна команда упутила ми је 30. септембра 19. кадровски пук и 6. брзометну батерију Шумадиске дивизије. Ове трупе употребио сам на појачање трупа на положајима од Думаче до Добраве. Кад је наређено од стране Врховне команде, да овај командант настане да се Мишарски положај утврди и да га он има упорно бранити, онда сам ја, кад је утврђивање Мишарског положаја било готово довршено, учинио представку Врховној команди под ОБр. 1416 од 26. октобра, да за упорну одбрану Мишарског положаја треба три пешадиска пука, 3 пољске и 1 хаубичка батерија. По овој представци Врховна команда није потписатом ништа одговорила.
Кад је овај командант стављен под команду команданта II. армије и добио исти задатак, који је и раније имао односно одбране додељеног граничног фронта, онда сам под ОБр. 1559 од 3. тек. месеца чинио представку и команданту II. армије у погледу потребних трупа за одбрану Мишарских положаја, под којима разумем положаје све до реке Добраве.
Кад је Шабац напуштен и заузет од стране непријатеља, онда сам због промењене ситуације у односу на леви одсек мога фронта учинио представку команданту II. армије под ОБр. 1555 од 3. тек. месеца, да се Мишарски положај у ужем смислу, тј. до Безименог потока, стави под команду команданта Шумадиске дивизије I. позива, но с тим, да се овом команданту остави 6. брзометна батерија и батаљон 6. пука III. позива, који је раније командант II. армије упутио био на појачање поверених ми трупа за одбрану прелаза код Орашачке и Мрђеновачке аде. Командант II. армије поверио је Мишарски положај до Безименог потока Шумадиској дивизији, али је од потписатог одузео 6. брзометну батерију и батаљон 6. пука III. позива.
Кад је непријатељ почео јаче груписање и нападе на десно крило Шумадиске дивизије, онда сам опет, с обзиром на промењену ситуацију у односу на леви одсек свог фронта, тражио, да ми се ради ојачања истог упути једна брзометна батерија, нашта је следовало наређење команданта II. армије ОБр. 3265 од 6. тек. месеца, којим се потписатом замера што није ова појачања раније тражио. Међутим из напред изложеног види се, да је потписати потпуно разумевајући стање целокупне војске и потребе на осталим војиштима увек разложио и само онда, кад је ситуација на његовом фронту то неизоставно захтевала, тражио појачања, а никад ради тога да би био сигурнији или боље речено из неког страха од одговорности. Према томе потписати и опет налази да је с обзиром на ситуацију његовог одсека потребно га појачати бар са још једном батеријом, али потписати потпуно разуме, да кад се нешто нема не може се ни дати, само у том случају молим, да се при процени успешног и неуспешног рада овог команданта то има у виду“.
Тешка артилерија II. армије
Батерије су биле постављене 14. новембра на десној обали Колубаре на положајима: Човка, Шушњар, Дрен, Главица, Пољчина. Командант артилерије лично је у Лазаревцу изложио команданту армије распоред тешке артилерије, који је нашао, да је батерија на к. 232 код Човке изложена опасности, те не би могла дуже дејствовати, па је наредио да се скине. Како на другим тачкама није било велике потребе за њу, а пролазност на путовима и терену била је до крајности отежана, то је наредио да се врати у Лазаревац.