У 1.30 час. командант III. армије издаје заповест ОБр. 2634 у овоме: „После одбране Ваљева 12., 13. и 14. новембра тек. год. на положајима Каменица – Осладић – Јаутина, трупе III. армије одмаршоваће на десну обалу реке Љига и тамо заузети положаје на фронту Чибутковица – Моравци (Виноградине – Округло поље) између II. армије, која ће бити десно и I. армије која ће бити лево од ње. Путови за овај покрет ови су:
За Комбиновану дивизију I. позива: друм Ваљево – Дивци – мост на Колубари и од овог моста сеоски пут Доња Топлица – Дудовица па на одсек река Оњег – Липовица.
За Дринску дивизију I. позива: исти пут до Доње Топлице као и за Комбиновану дивизију, а од Доње Топлице се одваја и иде за Моравце и на одсек Липовица – Качер.
За Дринску дивизију II. позива: Камењар – Јасеновачки вис – к. 153 на друму за Уб – Словац – мост на Колубари – Боговађа – Чибутковица, па на одсек од Црне реке до Грабовице.
За Тимочку дивизију II. позива: пут Међаши – Забрдице – Дивци – мост код Словца – Боговађа – Чибутковица уз Љиг и Смрдљиковац.
Овај покрет обезбеђиваће се од непријатељског надирања са западне стране заштитницама дотичних оперативних јединица, а од покушаја удара са северне стране, штитиће се оперативне јединице међу собом, јер су у степенастом поретку, сем тога заштићаваће их и јединице II. армије, које се налазе на Близанским висовима и источно од њих. Сам покрет извршиће се овако: Са положаја, које трупе заузимају 14./15. новембра, одашиљати извиђачка и осигуравајућа одељења што даље ради одржавања додира са непријатељем и успоравања његових покрета. Главнине осигуравајућих делова да буду што јаче и да своје положаје што упорније бране тако, да се ноћ 15./16. новембра дочека на новој линији Боричевац – Крушик – Камењар – Јасика – Међаши, позади које ће бити на довољном удаљењу дивизиске пешадиске трупе приправне и дефинитивно уређене и спремне за покрет. Поседање, односно заузимање ове линије код Ваљева, извршиће се овако: колико се делови Дринске дивизије I. позива буду кретали под борбом уназад, делови Комбиноване дивизије I. позива прикупљаће се ка Рађеву селу и свити у колону на друму Ваљево – Дивци и одилазити – маршовати друмом.
Дринска дивизија II. позива повија лево крило на Камењар, Дринска дивизија I. позива заузима одсек Крушик – Кличевац – Камењар искључно. Чим падне мрак дивизије ће се свијати у колону с лева у десно тако, да Тимочка дивизија II. позива образује заштитницу у правцу друма и једну побочницу у правцу Луковац – Кланица – Лозница – Гола Глава.
Делови Моравске дивизије I. позива (из II. армије) треба да држе редом линије Караула – к. 344 – Чот – Вровине и Степањске положаје.
I. армија свиће се у току сутрашњег дана на десну обалу Градца.
Ноћ 15./16. новембра употребиће се дакле на покрет од означених положаја код Ваљева ради пребацивања на десну обалу Колубаре код сталних мостова, што треба да у току ове ноћи буде извршено. Овом приликом упутити у њихове дивизиске команде све одкомандоване трупне јединице, пешад. пукове, батаљоне итд. За брзо и правилно извршење овог марша претходно је потребно, да команданти развију највећу активност у одржању реда и дисциплине на маршу, нарочито код коморе. Ради овог нека одреде довољан број ордонанс коњаника, жандарма и официра из штабова, да комору уређују и упућују где треба и сметње на путу отклањају.
Почетак повлачења означеног у овој заповести може бити и раније, што ће зависити од надирања непријатељевог и одласка – евакуисања возова. Штаб армије биће у Ваљеву, а у вече од 18 часова у Мионици“.
У 14.05 час. из II. армије са ОБр. 3600 добивен је овај извештај: „По вашем захтеву ОБ. 2630 од 14. ов. месеца немогуће ми је поступити, јер ми је доцкан саопштен. Моравска дивизија I. позива је у повлачењу и не могу да јој на време доставим наређење. Њена заштитница остаће на Караули данас 15. тек. месеца до 4 часа јутра. Молим да сами предузмете потребне мере за обезбеђење свога марша“.
Овај извештај изазвао је велико изненађење у овој армији. Од 4 часа чак ни заштитнице Моравске дивизије I. позива неће више бити на Караули, а I. и III. армија још се налазе са западне стране Ваљева. Словачки мост био је сад изгубљен за III. армију и сви ће делови морати ићи преко мостова код Диваца и Шушеоке ка Мионици, где ће неминовно настати мешавина са деловима I. армије. Чак и они возови, који су већ били упућени ка Словачком мосту, а нису према њему довољно одмакли, морали су се сад враћати на мост код Диваца. Није се смело више губити ни једног момента и одмах је почето са шиљањем извештаја и издавањем наређења, по реду како је то било најважније.
Пре свега, сматрало се као најнеопходније, да се о томе одмах извести I. армија, те је она одмах о свему извештена телефоном усмено, а у 4.15 часова са ОБр. 2636 послат јој је и овај писмени извештај: „Командант II. армије јавио ми је данас са ОБр. 3600, да не може да поступи по моме захтеву да обезбеђује у току данашњег дана покрет ове армије до Словачког моста, јер ће и заштитници Моравске дивизије данас 15. новембра остати на положају Караули до 4 часа јутра. Због овако прераног повлачења II. армије правац одступања преко моста код Словца овој армији потпуно је онемогућен и она је принуђена, да се што пре пребаци на десну обалу Колубаре на мосту код с. Шушеока и с. Диваца, Покрет трупа ове армије са положаја с. западно од Ваљева биће одмах наређен и оне ће бити упућене на означена два моста, а напред послати возови биће скренути на мост код Диваца. О овоме част ми је известити команданта армије ради знања“.
Да би се ипак организирала ма каква бочна заштита од непријатељских налета са линије Бабина Лука – Караула – Степање, стојала је на расположењу Тимочка дивизија II. позива, која је била на крајњем десном крилу ове армије. У тој цељи одмах су телефоном издата потребна наређења Тимочкој дивизији II. позива, а у 5.30 час. са ОБр. 2637 издата је тој дивизији ова заповест: „Због тога што су се делови II. армије повукли са Карауле, потребно је да вашом дивизијом заштитите леви бок армије у току њеног повлачења ка Дивцима и Словцу и пребацивања преко Колубаре. У тој цељи два ваша пука одмах упутите тако, да заузму к. 344 и Чот. На тој линији да остану у току дана тако, да се тек до мрака могу повући ка Колубари и преко ње. Мостова код Колубаре има наспрам Диваца два стална, а наспрам Табановаца и Веселиновца по један понтонски. Ваш 13. пук остаће на садањем месту и осигуравати додељени вам одсек, са кога ће се повући заједно са десним крилом Дринске дивизије II. позива ка одређеном месту“. Накнадно је решено, да се и сви коњички дивизиони пошаљу на линију к. 311 – Караула – Степање, што је и наређено у општој заповести за целу армију.
У 5.45 час. I. армија са ОБр. 2781 јавља, да је у 5.15 часова наређено, да одмах отпочне повлачење I. армије и да при томе трупе држе везу са трупама III. армије.
Дивизијама је телефоном објашњена нова ситуација и наређена спрема за покрет, чим је добивен извештај из II. армије, а у 6.20 часова са ОБр. 2639 издата је трупама III. армије ова заповест: „Због тога што су трупе II. армије раније отпочеле своје повлачење, у вези мога наређења ОБр. 2634, а за марш III. армије и прелаз на десну обалу Колубаре, наређујем:
1. Да се повлачење трупа ове армије отпочне одмах по пријему овог наређења. Повлачење ће почети Дринска дивизија I. позива и Комбинована дивизија I. позива. Са запада овај покрет обезбеђиваће заштитница Дринске дивизије I. позива, која ће свој даљи рад подешавати раду заштитнице Моравске дивизије II. позива. Са севера обезбеђиваће овај покрет Дринска дивизија II. позива и Тимочка дивизија II. позива, које ће отпочети покрет ка мостовима онда, кад дивизије које су лево од њих последњим деловима својим буду отпочеле покрет.
2. Дринска дивизија I. позива прелази Колубару на мосту који је на ушћу реке Рабаса, а ту прелази доцније и Дринска дивизија II. позива. Комбинована дивизија I. позива прелази Колубару на мосту код Диваца, а ту прелази доцније и Тимочка дивизија II. позива.
3. Колонски возови и артилерија упућена јуче 14. ов. месеца на мост код Словца прећиће Колубару на томе мосту, ако су већ тамо стигли или су у близини његовој, да га до подне могу прећи, а остали ће кренути на понтонске мостове код Табановића и Веселиновца, или на мосту код села Дивци. За уређивање и упућивање возова на ове мостове биће послати официри из армиског штаба, но нека и команданти дивизије пошљу одмах своје ордонанс официре за тај циљ.
4. По преласку Колубаре команданти дивизије ће најенергичније настати, да се што пре трупе споје са својим возовима и да дођу на свој правац и пут означен мојим ранијим наређењем за одлазак на десну обалу Љига.
5. Преноћиште дивизија на десној обали Колубаре биће: Дринске дивизије II. позива у околини Наномира; Тимочке дивизије II. позива у околини Стражаре; Комбиноване дивизије I. позива у околини Миљевића, а Дринске дивизије I. позива код Беле стене. Дивизије у предњој линији осигураће се предстражама на линији утока Рибнице – с. Табановић – с. Веселиновци – Оштриковац.
6. Ако би непријатељ гонио, онда ће га заштитница задржавати на подесним положајима, а нарочито на линији Боричевац – Кличевац – Јасика – Међаши, одржавајући везу са заштитницом Моравске дивизије II. позива. Кад заштитнице пређу означене мостове, онда ће их обезбедити још за извесно време за прелаз заосталих војника и возова, а потом ће ови мостови бити порушени по наређењу начелника инжињерско – саобраћајног одељења армиског штаба.
7. Команданти дивизија ће упутити одмах своје коњичке дивизионе на линију к. 344 – Караула – Степање ради извиђања непријатеља и његовог задржавања, ослањајући се на Тимочку дивизију II. позива, чија ће се два пука налазити на правцу Чот – Кланица – Дивци. Кад се дивизиони на терену нађу, ставиће се под команду најстаријег команданта дивизиона. Они ће прећи Колубару на једном од означених мостова, тек кад на то буду нагнани.
8. Армиски штаб биће вечерас од 18 часова у Мионици, где упутити ордонансе за пријем заповести“.
Међутим, било је потребно да они возови, који ће прелазити на мосту код Словца, добију и директно осигурање од могућих налета непријатељских, па како је 5. пук I. позива тада пролазио кроз Ваљево, то је његовом команданту у 7.20 часова са ОБр. службено издато ово наређење: „Са пуком се крените одмах друмом за Словац и тамо заштитите наше возове, који тамо треба да пређу мост. Има вероватности, да наших трупа на линији Караула – Степање нема и да тамо искрсну непријатељска одељења, која треба протерати и задржавати док возови не буду сигурни. На простору Попучке – Кланице – Чот упућена су два пука Тимочке дивизије II. позива и дивизиска коњица. Команданту Дринске дивизије I. позива наређено је, да пошаље за вама и вод коњице“.
Са овим је армиски штаб завршио свој посао и кренуо се за Мионицу. Поред возова ове армије, на путу је било маса возова избеглица, а и део возова I. армије кренуо се овим путом. Возови су ишли у три реда, а негде и у четири. Трупе и товарна стока кретали су се са стране пута. Дугих застајкивања бивало је веома често, а пред Дивачким мостом морало се сасвим стати, пошто су преко њега могла пролазити само по једна кола. Остали су мостови махом избегавани од стране трупа, пошто је киша њихове прилазе учинила сасвим несигурним. Пут од Дивачког моста преко Беле стене био је за возове сасвим неупотребљив, па је зато већина возова ишла кроз Мионицу. Официри, како из армиског тако и из дивизиских штабова, развијали су највећу енергију, да се на мостовима, раскрсницама и окукама одржава ред и да возови што брже одилазе.
У 20 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 2642 у овоме: „Трупе ове армије у току данашњег дана у главноме све су прешле на десну обалу Колубаре на линију: Стрмово – Наномир – Бела стена – Мионица. Два пука Тимочке дивизије II. позива још су на правцу Чот – Кланица – Попучка – Дивци и до сутра изјутра и они ће прећи Колубару. 5. пешад. пук има наређење да остане на Оштриковцу. О непријатељу се још немају поуздани податци, али се зна толико, да је на правцу од Каменице и Јаутине споро наступао. У 11 часова на Близанске висове није био избио, а око 16 часова није га било ни око Колубаре. Своје даље покрете на означену линију команданти ће тако подешавати, да се трупе прикупе, да се коморе уреде и одмах од трупа одмакну. У тој цељи да се одржава чврста међусобна веза, а тако исто да се добије веза десно са II. армнјом, а лево са I. армијом. Команданти дивизија сами ће подешавати своја осигурања како за време стајања тако и за време покрета. Дринска дивизија I. позива у току ове ноћи осигураће и правац Дивци – Мионица. По доласку на своје одсеке команданти дивизија одмах ће предузети организацију положаја. Магацини су у Белановици (Калањевци). Армиски штаб биће сутра у Белановици, где послати официре ордонансе за пријем заповести. Ови официри треба да су упознати са ситуацијом и распоредом дивизија, те да могу дати потребна обавештења.
У 23 час. Врховној команди и II. армији са ОБр. 2643 послат је овај извештај: „Трупе ове армије, у току данашњег дана, у главном све су прешле на десну обалу Колубаре на линију Стрмово – Наномир – Бела стена – Мионица. Два пука Тимочке дивизије и дивизиске коњице још су на правцу Чот – Кланица – Попучке – Дивци до сутра изјутра и они ће прећи Колубару. О непријатељу се још немају поуздани податци, али се зна толико, да је од Каменице и Јаутине споро наступао. У 11 часова на Близанске висове није још избио, а око 16 часова није га било ни око Колубаре. Даљи покрети дивизија на одређену линију подешаваће се тако, да се трупе прикупе, коморе уреде и одмах од трупа одмакну. За време покрета на путу је била велика криза због закрчености пута, зато што се Словачки прелаз није могао користити, у главном све је морало ићи преко Диваца, сем тога на путу је била и маса исељеника. Колонски возови раније су били послати у позадину што је јако допринело, да се ова криза умањи и да се из ње успешно изађе. Резервну мунициску колону и известан број цеви тешке артилерије послао сам преко Словца, пре но што сам сазнао да се Караула не држи. Предузео сам потребне мере да се и они осигурају, али за сад о њима још нема извештаја. Са I. армијом у току овог покрета одржавала је се стална веза. Армиски штаб сад је у Мионици а сутра прелази у Белановицу“.
Око 23 часа из I. армије са ОБр. 2794 добивен је извештај да је Моравска дивизија II. позива заноћила код с. Клинаца, Дунавска дивизија I. позива код с. Рајковића, Дунавска дивизија II. позива код с. Буковица, а Рогачички одред вероватно у висини Дунавске дивизије II. позива, но о томе још нема извештаја. Овога дана штаб I. армије стигао је у Мионицу, те је са њиме држана стална веза.
Пукови Комбиноване дивизије заноћили су овога дана у Доњој Топлици; Дринске дивизије I. позива позади линије Табановић – Веселиновац, а Дринска дивизија II. позива била је у прикупљању ка Наномиру као што се види из њеног извештаја ОБр. 1384 од данас. Тимочка дивизија II. позива са главнином још је била на левој обали Колубаре. Армиски интендантски воз је на маршу из Жупањца за Белановицу. 4. одељењу резервне мунициске колоне наређено је, да оде у Калањевац, где ће добити даље наређење.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Рано у јутру 15. новембра, а на основи армиске заповести, командант Тимочке дивизије II. позива је издао усмену заповест за повлачење. Трупе су одмах почеле одступати и 13. пешад. пук је стигао пред Чот око 16.30 часова. Како је било већ доцкан, а командант дивизије је видео, да су остале дивизије стигле скоро да се пребаце преко Колубаре, то је наредио да цео пук не иде на Чот, него да тамо пошаље један батаљон, а остатак да остане северно од села Клинци. Ово је се смело учинити стога, што је коњица утврдила, да на Караули има само непријатељских коњичких патрола. 15. пешад. пук је маршовао ка коти 344 (Јелсика) и тамо стигао у 17 часова. 13. пешад. пук је изашао на положај под његовом заштитом. Како је се око 17 часова чула пушчана паљба у правцу Словца, то је наређено 13. пешад. пуку да упути једну чету на Лозницу, а команданту 15. пешад. пука одређен је мост код Веселиновца. Али кад је командант дивизије сам видео, да мост код Веселиновца није добро постављен, јер има много да се гази, то је наредио команданту 15. пешад. пука да иде на мост код Дивца, али овај то није извршио.
Дивизија је била подељена у три самостална одреда, који су били у врло лабавој вези. У току ноћи сва три пука су према усменом наређењу маршовала ка Стражари. Непријатељ није гонио. Командант дивизије целе ноћи није имао дивизију у рукама, јер је било немогуће, пошто је све било у кретању и без телефонске везе. 14. пешад. пук је стигао сав развучен тек у 19 часова. Дакле још је била дивизија са главнином на левој обали Колубаре.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Дринска дивизија II. позива прикупљала се у току ноћи на Наномиру.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
Комбинована дивизија I. позива одступила је и заноћила у Доњој Топлици.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Око 5 часова упућен је 5. пешад. пук I. позива у Ваљево, где има да се јави команданту III. армије, од кога ће добити наређење. У 7 часова од команданта III. армије добивена је друга заповест за повлачење, ОБр. 2639. Због ове измене и командант Дринске дивизије I. позива издаје заповест ОБр. 1403 у овоме: „Због измењене ситуације, повлачење трупа III. армије отпочеће одмах. Наређујем:
Дринска дивизија I. позива прелази мост на Колубари на ушћу реке Рабаса.
Главнина, командант ппуковник Алекса Стојшић (3. прекобројни, 17. пешад. пук и делови Дринског артилер. пука) кренуће се одмах друмом на ушће Рабаса, где прелази мост на Колубари. 6. прекобројни пешад. пук остаће у саставу главнине до прелаза реке Рабаса, а потом ће ући у састав Комбиноване дивизије која прелази Колубару на мосту код Диваца.
Заштитница, командант пуковник Душан Туфегџић (6. пук I. позива, 2 брдске батерије, Дрински дивизиски коњички пук и пионирски полубатаљон) кренуће се правцем: Кличевац – ушће Рабаса; на случај непријатељског гоњења заштитница ће повлачење извршити са прихватом, омогућавајући својим отпором на линији Кличевац – Крушик – Боричевац, прелаз дивизије на десну обалу Колубаре на ушћу Рабаса.
5. пешад. пук II. позива кренуће се са свог садашњег положаја одмах друмом за Крушик, где ће на линији: Кличевац – Крушик прихватити 4. пешад. пук у случају, ако непријатељ буде јако надирао, а одатле ућиће у састав Дринске дивизије II. позива, која тако исто прелази Колубару на ушћу реке Рабаса.
Заштитница ове дивизије подешаваће свој рад заштитници Моравске дивизије II. позива, са којом ће одржавати везу. Преноћиште Дринске дивизије I. позива на десној обали Колубаре биће код Беле стене на десној обали Рибнице реке. Предстражу дивизије на преноћишту образоваће 17. пешад. пук на линији ушћа реке Рибнице – Табановић – село Веселиновац, где ухватити везу са Дринском дивизијом II. позива. Сви остали пукови Дринске дивизије биће у главнини код Беле стене (јужно).
Кад заштитница пређе мост на ушћу Рабаса, онда ће обезбедити још за извесно време и прелаз заосталих војника и возова, а потом ће сви мостови бити порушени по наређењу начелника саобраћајног одељења армиског штаба. Дивизиски штаб кретаће се са главнином и заноћиће код Беле стене“.
У 14 часова кренуо се Дрински коњички пук I. позива, доцније је прошао 3. батаљон 6. пешад. пука; 5. пешад. пук II. позива у 16 часова кренуо се са Крушика у одступном маршу правцем Луковац – Дивци – мост на Колубари – Мионица. За време целог покрета од Ваљева непријатељ није наваљивао.
У 22.53 часа заштитница је стигла на одређени јој положај. 17. пешад. пук је на предстражи а на линији ушће реке Рибнице, село Табановић и Веселиновац са 3 батаљона, а четврти је у резерви на коти 211. О непријатељу се нема података, зна се само да се од Каменице и Јаутине споро креће. При повлачењу било је огромних тешкоћа, због тога што се Словачки прелаз није могао користити, а путови рђави и претрпани комором и избеглицама. Одступање је вршено без узнемиравања од стране непријатеља. Дивизија је заноћила позади линије Табановић – Веселиновац.