Операције Ужичке војске
Упућени батаљон 4. кадров. пука са 2 брдска топа и 2 митраљеза, стигао је на Главицу 15. новембра у 7.30 час. Поред овог батаљона, стигла је као појачање и 1 чета из 12. кадровског пука. На овај начин на дан 15. новембра на одсеку Главица – Вртаче било је 3 батаљона, 2 митраљеза и 4 брдска топа. Десни одсек (Главица) поседнут је са 2 кадровска батаљона, 4 топа и 2 митраљеза, а леви (Вртаче) са 1 батаљоном III. позива. Под заклоном јаке магле, непријатељ је прикупио своје делове и у 16. час. предузео напад, нападајући са 2 батаљона на фронт а са једним батаљоном на десни бок. Његов фронтални напад одбивен је јаком пешадиском и митраљеском ватром а непријатељски батаљон, који је упућен на бок, благовремено је примећен, те је око 18 часова извршен са резервом против њега испад тако, да је овим испадом овај батаљон изненађен и растројен и он се повукао претрпевши при овом знатне губитке.
Око 22 часа непријатељ је опет поновио напад на фронт са 3 чете, у циљу насилног извиђања, али је и овај напад снажно одбивен. Уопште, при нападу у току 15. новембра непријатељ није имао никакав успех, а претрпео је знатне губитке; на положају оставио је око 200 мртвих; тешко је остао рањен на положају аустриски капетан Емил Драгатин, један командир чете је погинуо; 1 резервни официр и 16 војника заробљено. И при овоме нападу учествовала је 4. брдска бригада.
На фронту од Рогачице до Бајине Баште била је само артилериска борба. Но и поред овог задобивеног успеха, трупе Ужичке војске морале су се повлачити пошто се и одред са Дебелог брда већ био повукао и пошто су све три армије, после неуспешне одбране Ваљева, биле у повлачењу. По усменом наређењу из Врховне команде (преко телефона) издата је авизо заповест за прикупљање и повлачење трупа Ужичке војске, а у 16 час. добивена је директива из Врховне команде ОБр. 6475, која је изнета у наређењима Врховне команде за 15. новембар. На основи ове директиве, командант Ужичке војске издаје у 19 час. диспозицију ОБр. 1539 за овако груписање снаге за одбрану Ужица:
1. Коњички дивизион Шумадиске дивизије у Косјерићу, те да извиђа у правцу Маковишта, Радановаца и Ражане и да преко Субјела и Тометиног поља одржава везу са левим крилом I. армије.
2. Ужичка бригада (4., 5. и 12. кадровски пук, 7 брдских и 4 пољска брзометна топа) да поседне и брани одсек: Црни врх – Годановац – Вис (Игњатовићи), поседајући и предње тачке Варду, Возник и Јаорину (к. 943). Варда као истакнута тачка, а важна због затварања правца Дебело брдо – Маковиште – Сјеча река, да се поседне и брани са једним батаљоном, два брдска топа и два митраљеза. Један батаљон III. позива са 2 брдска топа, као десна побочница, да поседне Цикоте, избацујући по једну чету на Мандин гроб и Солила;
3. Шумадиска дивизија II. позива (10., 11. и допунски пук и 4. пук III. позива, 1 хаубичка, 2 пољске брзометне, 2 пољске Дебанжове, 1 брдска брзометна и 1 брдска Дебанжова батерија), да поседне и брани фронт: В. Приседе – Ђаков камен – Кадињача – Буља – Поникве, поседајући за одбрану и предње тачке: Оштру стену и Грађевинар. 1 батаљон 4. пука III. позива, који је био дуж Дрине северно од Таре планине, као лева побочница да поседне Јарчево брдо, а 1 батаљон допунског пука да поседне Бранову главу – Главицу, ради заштите правца Мокра Гора – Ужице. 4. пук III. позива (3 батаљона са потребном артилеријом) остаје на фронту: Вис – Кик – Шарампов – Мусино брдо – Главица. Одступање на фронт: Буља – Поникве, може бити само по наређењу команданта Ужичке војске. На Шаргану Шумадиска дивизија II. позива оставља вод коњице, ради извиђања у правцу Мокре Горе.
4. Општа резерва: Лимски одред: 2. прекобројни пук III. позива и Ибарски пук (6 чета) са брдском Дебанжовом батеријом, у Ужицу. На Палисадима оставља један батаљон III. позива, док се не испразни слагалиште у Чајетини, а потом долази у састав свог пука.
5. Одељење Главног интендантског воза и резервне мунициске колоне, мостовни трен, брдска пекарска чета и пољске болнице у Чачку. Пољска болница из Дуба долази у Ужице.
У вези са покретима, ради груписања трупа на горе изложени начин, предузете су одмах и мере, да се слагалиште хране и муниције у Кремни, Дубу, Чајетини и Ужицу евакуишу у позадину. На фронту: ушће Лима – Вишеград, непријатељ је у току овог дана отпочео пребацивање својих трупа преко Дрине и код ушћа Лима заузео Голу Главу. Једна чета Црногораца са нашим двема граничним четама и одељењем добровољаца водили су борбу са непријатељским пребаченим деловима, а непријатељ је под борбом продужио и даље пребацивање својих трупа.
Операције Обреновачког одреда
Непријатељ је покушао у току ноћи слабим пешадиским деловима да се докопа мостова на Колубари, али дочекан митраљеском, пушчаном и шрапнелском ватром повукао се. Југрос на Колубари су омање чарке између патрола.
У 10.05 час. наређено је команданту десног одсека: „Ојачајте посаду Чардака до једне чете и известите о томе команданта средњег одсека. Две чете 4. батаљона спремне су, да вам се пошаљу у случају потребе. Чета са Барина треба да има јаче одељење на ушћу Колубаре где и пре. На тражење команданта левог одсека, упућена му је једна чета из 4. батаљона 7. пука II. позива.
У 10.25 час. командант десног одсека јавља, да је непријатељ отпочео да утврђује ивицу Обреновца – Вашариште. Командир 4. ескадрона извештава, да и даље држи чврсту везу са 1. коњичком бригадом; да је за ослонац својим патролама на левој обали Колубаре поставио један вод на простору између реке Марице и Велен потока. У 11.15 час. чула се јака пушчана ватра у правцу Вашаришта, те је наређено 8. батерији да отвори ватру.
У 12.10 час. непријатељ са једним одељењем од 15 коњаника, потпомогнут ватром своје пешадије, покушао је да овлада гвозденим мостом на Колубари, али је одбивен нашом пешадиском и митраљеском ватром и артилериском ватром са Кика.
У 14.45 час. командант средњег одсека јавља, да се према Мислођинској брани на 1.000 – 1.200 м. непријатељ пребацује у групицама од 4 – 5 људи из шумице у шумицу; до сад пребачено је до две чете.
У 15.25 час. командир 4. ескадрона јавио је, да су његове извиђачке патроле са леве обале Колубаре биле принуђене због јаке ватре омањих противничких делова да се повуку на десну обалу Колубаре, коју сад држе потпомогнуте нашим пешадиским патролама. 1. коњичка бригада има на левој обали Марице 1 ескадрон и једно митраљеско одељење и са њим се држи чврста веза. Поводом овога извешћа телефоном је наређено команданту левог одсека и командиру 4. ескадрона, да чешћим и јачим патролама извиђају простор на њиховом одсеку између Пештана и Колубаре. Напоменуто им је, да ће се вероватно вечерас послати добровољци из 10. кадров. пука, да са бомбама учине препад на непријатељске делове на левој обали Колубаре и да стога треба припремити људе, који ће провести ове добровољце преко газова.
У 18.30 час. командант средњег одсека извештава, да је Дебанжов вод са Баћевице избацио на непријатељску пешадију, која се утврђивала на левој обали Колубаре, 35 шрапнела. Непријатељ се цело пре подне под заштитом јаке магле пребацивао на простору између Тамнаве и Колубаре у групицама од 5 – 6 људи у правцу Мислођинске бране и војничког моста, за 1.000 м. далеко од леве обале Колубаре. Наша артилерија спречавала је овај прелаз, али је непријатељ ипак успео, да по шумицама на овом простору пребаци до 1 батаљона пешадије. На левој обали Колубаре према Чардаку око 14 час. примећен је један вод непријатељске коњице и растеран је пешадиском ватром.
У 24 часа Врховна команда јавља шифрованом депешом да је наређено, да се одреду упути из Лазаревца 1 батаљон 14. кадров. пука. Батаљон ће се у Лазаревцу преоружати руском пушком. Одред је заноћио у јучерашњем распореду с разликом: што је леви одсек ојачан са једном четом из 4. батаљона 7. пука II. позива из одредске резерве.
Операције Одбране Београда
Без важнијих догађаја, сем што је непријатељ дејствовао са својом артилеријом на наше положаје Велику и Малу Аду Циганлију, Чукарицу и Баново брдо.