После дуготрајног ружног времена, 16. новембар се одликовао лепим јесењим временом.
Операције аустриске војске
Операције V. армије
У циљу извршења добивеног наређења командант V. армије наређује 16. новембра ово: Комбиновани корпус наступа ка фронту Обреновац – река Пештан и то: 104. ландштурмска бригада против висова код Обреновца. 29. дивизија, за којом ће се доцније кренути 71. пешад. бригада као армиска резерва, напада на одсек јужно од Обреновца до р. Бељанице. 7. дивизија (14. пешад. и 107. ландштурмска бригада) напада на одсек између реке Бељанице и р. Пештана. 8. корпус (21. ландверска и 9. пешад. дивизија) напада на фронт: између р. Пештана ушће реке Љига.
У току 16. новембра све нападне колоне груписале су се на Колубари, где су нашле све мостове из основа порушене. 7. дивизија, која је била код с. Бргула, прешла је р. Колубару код с. Цветковац, али је наишла на не мању препону на р. Лукавици (отока Колубаре). 29. дивизија и 104. ландштурмска бригада у току 16. новембра остале су на својим дотадањим местима, спремајући прелаз преко Колубаре.
Операције VI. армије
У циљу извршења добивеног задатка командант армије наређује: 13. корпус наступа на фронт ушће р. Љига ушће реке Рибнице. 15. и 16. корпус прикупљају се код Ваљева у циљу одмора и уређења трупа, с тим, да 18. дивизија 16. корпуса остане код с. Тубравића за заштиту бока и позадине армије. Извиђачки ескадрони упућени су ка вододелници између Колубаре и западне Мораве, на превоје Сувобора, Маљена и Козомора. У току овог дана само је 36. дивизија 13. корпуса прешла Колубару код Словца и заузела висове на десној обали реке, одржавајући додир са српским трупама.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току дана 16. новембра трупе II. армије заузеле су одређене им положаје и исте уређивале за одсудну одбрану. У 11.55 час. примљено је наређење Врховне команде ОБр. 6521, које је ниже изнето у наређењима Врховне команде.
У 16.15 час. команданту III. армије послат је извештај ОБр. 3646 ове садржине: „Лево крило II. армије налази се на положају између р. Грабовице, Љига и Колубаре до Лазаревца, те је тиме изложено обухватном нападу непријатеља са обе стране Колубаре и са леве обале Љига, чиме је тај положај јако угрожен. Да би се паралисала ова незгодност положаја и помогла одбрана овог крила, молим, да распоред вашег десног крила подесите тако, да уздужном ватром помогнете одбрану левог крила Моравске дивизије I. позива, а Моравској дивизији наређено је, да својим распоредом помаже одбрану десног крила III. армије. Молим за извештај, шта по овоме будете наредили“.
У 17.20 часова са ОБр. 3647 постављен је коњички пуковник Стеван Рекалић за команданта места у Аранђеловцу и за инспектора свију путова од Даросаве – Аранђеловца и за главног надзорника свију возова II. армије пласираних у и око Аранђеловца са наређењем, да настане свим силама и свом енергијом, да се одбеглице најбрже и за најкраће време евакуишу са просторије Даросава – Аранђеловац, те како би сви путови на тој просторији служили само за саобраћај трупа, установа и возова II. армије а саобраћај дању и ноћи био слободан. Пуковнику Рекалићу се стављају све власти: војне, цивилне и општинске за ту цељ. Ово је саопштено свима командантима дивизија и начелнику среза Јасеничког ради управљања.
У 14.45 час. наређено је са ОБр. 3625 команданту 2. батаљона 4. кадровског пука ово: „Пошто је по вашем извештају ОБр. 154, ваш батаљон преоружан и попуњен рекрутима 4. пешад. пука I. позива то ћете се на основи наређења Врховне команде ОБр. 6481 кренути данас 16. овог месеца јутро за с. Мислођин најкраћим путом, где ћете се ставити на расположење команданту Обреновачког одреда“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току ноћи 15./16. новембра под ОБр. 1782 послат је команданту II. армије овај извештај: „Непријатељ је синоћ ушао у Лајковац у јачини око 1 батаљона и 1 батерије. Батерију је пласирао источно од железничке станице. По извештају од коњичких патрола, непријатељски предњи делови ушли су у с. Д. Јабучје, а од с. Паљуви ка Вису креће се 1 пук непријатељске пешадије са 1 батеријом. На десном крилу ухваћена је веза са Тимочком дивизијом I. позива. На левом крилу веза са трупама III. армије није ухваћена, јер на Љигу патроле нису нашле трупе III. армије. Непријатељ није нападао“.
У 13.15 час. са ОБр. 1787 достављено је команданту Тимочке дивизије II. позива ово: „Према заповести команданта II. армије ОБр. 3598 ова дивизија посела је положаје на десној обали Колубаре од потока који протиче кроз Стубицу па до утока Љига у Колубару. С трупама III. армије, по тој заповести треба да ухватим везу на левој обали Љига. Молим да ми што пре пошаљете распоред ваше дивизије и да ухватите везу“.
У 14.05 часова начелник артилериског одељења II. армије са Ар.Бр. 2452 извештава, да се трупе ове дивизије снабдевају муницијом из оперативног слагалишта у Аранђеловцу. Резервна мунициска колона налази се у Аранђеловцу. У 14.30 часова командант Дринске дивизије II. познва са ОБр. 390 јавља: „Према наређењу команданта III. армије ОБр. 2634 овој дивизији додељен је положај Виноградине, на десној страни р. Љига између Црне реке и р. Грабовице. Дивизија је данас у 10 часова отпочела покрет од села Наномира преко манастира Боговађе са задатком да поседне одређени положај. У овом моменту 1 пук и артилерија већ су прешли мост на Љигу и хитају да поседну десни одсек Виноградина: 1 пешад. пук (4. пук II. позива) остао је на десној страни Колубаре десним крилом (предстражног распореда) за 2 км. северно од моста Словачког ну с тим, да овај пук чим Дринска дивизија I. позива стигне на фронт Колубаре заузме линију Стрмово – Пепељевац и тиме огарантује десни бок и десно крило Дринске дивизије I. позива, која ће држати фронт с. Ратковац – мост код Диваца. Задатак је Дринској дивизији I. позива да огарантује заузимање положаја осталих дивизија III. армије. Кад дивизије III. армије заузму своје положаје и 6. пук II. позива доћиће у дивизиску резерву иза дивизије. Јутрос је послат један коњички официр ове дивизије, да ухвати везу са том дивизијом. Коњички дивизион налази се сада на линији с. Придворица – с. Ратковац.
Напомена. Привремено, док цео 6. пук II. позива не дође на линију Стрмово – Пепељевац, овај ће положај држати 1. батаљон 6. пука II. позива и 1. батаљон 15. пука II. позива“.
У 14.50 часова под ОБр. 1790 послат је овај извештај команданту армије: „По свима изгледима III. армија неће поседати десну обалу Колубаре па чак ни десну обалу Љига већ чак положај Виноградине. Тиме је леви бок и крило дивизије потпуно откривено и изложено унакрсној ватри. Да би се колико толико заштитио бок дивизије и да би се могле предузети одмах одговарајуће мере, командант дивизије наредио је (пошто сам лично због слабости није могао) начелнику штаба, да са командантима 16. пешад. пука и коњич. пука изрекогносцира положаје Ћелиску косу и Жупањачке положаје до реке Грабовице. Од 14 – 16 часова ово је извршено и начелник штаба усмено је поднео извештај команданту дивизије. У то доба непријатељ је већ био заузео небрањено Пепељевачку косу и једну чету спустио у долину Љига. Од стране Боговађе још се нису видела јача одељења, али су коњичке патроле већ биле откривене. Да би се благовремено заштитио већ потпуно откривени леви бок дивизије, командант дивизије у 16 часова наредио је команданту 16. пука, да са своја два батаљона поседне положај Жупањачку косу на правцу Жупањац – Боговађа“.
У 16.10 час. на питање команданта дивизије, командант левог крила 2. пука јавља: да непријатељ има на левој обали Љига 1 чету и да је стање за сад добро. Наређено му је, да на случај непријатељског подилажења преко Пепељевца према Жупањцу, може да се повуче левим крилом уназад, како би се добио фронт и на тој страни од Врачег брда – Ћелије ка Жупањцу, где би дошао и 16. пешад. пук.
У 16.30 часова командант инжињерије са ОБр. 215 извештава, да је од порушеног моста код Белог брода материјал извучен на обалу иза железничке пруге и то 4 полупонтона, моснице и нешто патосница; 4 полупонтона бомбама су разорени, привучени и привезани су уз нашу обалу и да је наређено, да се материјал извуче иза железничке пруге, исече и запали. Под ОБр. 1795 достављено је команданту армије.
У 16.35 часова добивено је од команданта II. армије наређење ОБр. 3638: „Положај који имате да браните остаје исти који вам је одређен: од реке Љига до потока који пролази кроз с. Стубицу, повијајући своје лево крило дуж десне обале Љига до саставка са III. армијом, која је на левој обали реке Грабовице. Учињен је корак код команданта III. армије, да распоредом свог десног крила, помогне одбрану левог крила те дивизије, као што се и са вашег левог крила може помоћи одбрана десног крила III. армије“.
У 17.35 час. са ОБр. 1796 командант Моравске дивизије обраћа се команданту II. армије оваквом депешом: „Да бих могао да поступим и извршим наређење ОБр. 3638 молим, да ми се најхитније упути 4. пук I. позива „Стев. Немање“, који ми је лично од команданта армије, код гвозденог моста на Колубари 15. ов. месеца обећан“.
У 18.15 часова командант дивизије издаје заповест ОБр. 1796 у овоме: „Пошто III. армија држи положаје на десној обали Љига десним својим крилом до р. Грабовице, то на основи наређења команданта II. армије ОБр. 3638 по коме дивизија има да заломи своје лево крило дуж реке Љига и да се веже са III. армијом код Грабовице наређујем:
1. 16. пешад. пук посешће одмах одсек од Грабовице до Ћелије везујући се лево са трупама III. армије и десно са 2. пешадиским пуком.
2. 2. пешад. пук посешће западну страну Врачег брда и Ћелиску косу до потока, који са Човке силази у Љиг везујући се лево са 16. пешад. пуком а десно са 1. пешад. пуком. Чук користити као предњи положај.
3. Командант артилериског пука распоредиће две батерије садашњег левог одсека на нови леви одсек, тако да се осигура брисање предтерена на левој обали Колубаре и Љига.
4. Командант коњичког пука осигураће са ескадроном међупростор Враче брдо – Жупањац, док 2. пук не изврши поседање, па потом ће одржавати везу између левог крила ове и десног крила Дринске дивизије II. позива.
5. Распоред овај извршити одмах у току ноћи, положај утврдити и упорно бранити.
6. Одмах по извршењу овог распореда послати ми извештај“.
У 19 час. послат је извештај команданту II. армије са ОБр. 1797 у овоме: „По прикупљеним извештајима од коњичких патрола и од команданата одсека: непријатељ је око 12.30 часова почео напад од Лајковца и Лајковачке станице ка левом крилу средњег одсека и целом фронту левог, али је убрзо нашом јаком пешадиском и артилериском ватром заустављен са великим губитцима код железничке пруге. Јачина непријатеља је 3 батаљона. У 10 часова пре подне један непријатељски коњички пук био је се прикупио у шљивару близу саме железничке станице. Дејством наше артилерије пук је потпуно растеран – разбивен. У 11 часова спустила су се 2 брд. непријатељска топа друмом кроз Лајковац и на 200 м. ји. од станице поред пута пласирана су и отпочела дејство. Убрзо после тога нашом артилериском ватром не само да су ућуткана, него изгледа и демонтована, јер су потпуно напуштена. Око 15 час. једна непријатељска чета прешла је Колубару код Пепељевца са намером, да заузме Пепељевачку косу или да се пребаци преко Љига и да дејствује у бок и позадину ове дивизије, но једна чета послата са нашег левог крила зауставила је и вратила непријатеља, сем једног вода, који се и сад налази у кључу између Љига и Колубаре. По наређењу ОБр. 3638 наредио сам, да се лево крило дивизије заломи и ухвати везу са трупама III. армије на левој обали Грабовичке реке. За то поседање употребио сам дивизиску резерву 16. пешад. пук, који поседа од Грабовичке реке до потока који протиче кроз Ћелију и 2. пешад. пук са левог одсека, који сад поседа западну страну Врачег брда и Ћелиску косу до потока Ћелиског са предњим положајем на Чуку. Две батерије са левог одсека преместиће се у току ноћи на нови положај – леви одсек. По извештају изаслате коњичке патроле, непријатељски предњи делови пушкарали су се са коњицом Дринске дивизије II. позива код шуме манастира Боговађе. Да би се положај заламањем крила и хватањем везе са III. армијом могао одржати, потребан је тражени пук пешадије“. Како је команданту дивизије ђенералу Гојковићу сваким даном све горе, то је под Пов.Ђ.Бр. 267 умољен командант II. армије, да се пуковник Милан Туцаковић упути, да прими дужност команданта дивизије.
У 20.40 часова командант 1. пешад. пука са ОБр. 360 јавља: „Да су предстраже на десној обали Колубаре приметиле код непријатеља неко кретање и да свакако непријатељ ово кретање врши у циљу приближавања Колубари под заклоном мрака“.
У 22.15 час. командант 16. пука јавља телефоном, да је лево преко р. Грабовице ухватио везу са 5. пуком II. позива а испред моста на Љигу избацио је један вод.
Положај дивизије био је врло незгодан, јер заламајући лево крило дуж Љига, а поседајући Ћелиску и Жупањачку косу, дивизија је продужила свој фронт за неколико км. и због тога остала без резерве са дугачком и врло ретком линијом и добила клинасти положај, који непријатељу даје могућности, да га са три стране обухвати и стави под унакрсну ватру са фронта и оба бока.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Ноћ 15./16. новембра прошла је на миру. О непријатељу није добивено никаквих података. У току дана 16. новембра продужено је утврђивање заузетих положаја и израда заклона, у колико то прошлог дана није урађено. Одређен је командант опште резерве, да одмах предузме утврђивање друге главне линије за одбрану (Зеоке – Дрен – Кременица – Стубички вис) као и на поправци путова за везу са позадином. Њему је придодат за ову сврху и командант дивизиске инжињерије. А за разчишћавање путова и гурање избеглица у позадину, одређен је командант коњичког пука са 1 батаљоном III. позива и неупотребљеним до сад коњаницима. Од стране непријатеља, пред фронтом ове дивизије примећене су само патроле и слабија одељења на линији Скобаљ – Јабучје – Лајковац, а у 15 час. са десног одсека примећен је 1 ескадрон коњице у кретању од Радљева ка Скобаљу; мало потом виђена је и једна чета пешадије, која се кретала у колони по четири од Г. Јабучја ка Дабином броду и на коју је 1 батерија десног одсека избацила неколико метака.
У 19 час. командант десног одсека извештава, да се један мањи део непријатељске снаге пребацио на десну обалу Колубаре јужно од Скобаља и потиснуо стражарећа одељења Шумадиске дивизије I. позива, као и да су се предстраже поменуте дивизије на левом крилу повукле на десну обалу р. Пештана, због чега је откривен бок предстража десног одсека ове дивизије. Поводом те представке, наређено је одмах команданту одсека ове дивизије: да десно крило својих предстража повије уназад тако, да се добије фронт Дабин брод – мост на Пештану, на месту где пада слово „е“ од речи „Пештан“ и ухвати везу са предстражама Шумадиске дивизије I. позива.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Ноћ 15./16. новембра прошла је на миру. На Волујачком положају трупе ове дивизије распоређене су овако: Десни одсек 12. пешад. пук I. позива са 3 пољске и 1 хаубичком батеријом; средњи одсек 19. кадровски пук са Дебанжовом батеријом на безименој коти код северних кућа с. Вреоци и леви одсек 10. пешад. пук I. позива са 2 пољске батерије. У резерви су 19. и 11. пук I. позива на јужној падини од Радошине и коте 160. Коњички пук је на десном крилу до р. Турије. Јака предстражна одељења истурена су до Колубаре за непосредну одбрану прелаза. Позадње установе ешелониране су на комуникациском правцу ове дивизије, сем санитетске колоне, која је остала у Барошевцу и 1 пољске болнице у Даросави, због њихових великих возова и стрмих и каљавих путова. Предузете су све мере, да се комуникациски правац иначе врло тежак, успособи за возове ове дивизије. Дивизиски штаб је у с. Сакуљи.
У 17.20 часова командант армије са ОБр. 3643 пита, докле се пружа леви одсек и да ли уопште ова дивизија брани просторију на десној обали Пештана и од савијутка његовог, где скреће северу па до Колубаре, јер југозападно од тога је рејон одбране Тимочке дивизије I. позива? Ако сте овакву одбрану пропустили, одмах поправите и известите је ли ухваћена веза са Тимочком дивизијом I. позива. У исто време командант армије са ОБр. 3649 наређује: да 19. кадровски пешад. пук још ноћас одмаршује у с. Степојевац и стави се под команду команданта Коњичке дивизије. Са ОБр. 2276 издато је наређење команданту 19. кадровског пука.
У 22.50 часова командант дивизије са ОБр. 2278 извештава: „Лево крило левог одсека ове дивизије пружа се до моста преко Пештана на друму за Лазаревац, одакле низводно десну обалу држе трупе ове дивизије за непосредну одбрану прелаза. На десној обали Колубаре нису остали јачи делови за одбрану, сем патрола стога, што је наређење ОБр. 3604 примљено у 14 часова а мостови на Колубари, Лукавици и Пештану спрам с. Вреоца већ су били порушени у 17 часова. Сем тога непосредну десну обалу Колубаре не могу држати за одбрану трупе ове дивизије ни стога, што је Пештан река и Лукавица веома тешко пролазна без мостова, те би према томе ови делови за одбрану десне обале Колубаре били препоном раздвојени од својих трупа и положаја и били би у опасности да не буду уништени. Са ових разлога осигуравајући делови ове дивизије налазе се на десној обали р. Пештана и Лукавице као и Баре, а са командантом Тимочке дивизије I. позива споразумео сам се, да и он своје десно крило повуче уназад у висини левог крила ове дивизије. Са Тимочком дивизијом I. позива трупе левог одсека у тесној су вези на мосту преко реке Пештана. Свеза ОБр. 3643“.
У 22.40 час. са ОБр. 2277 послат је извештај команданту армије, Тимочке дивизије I. позива и Коњичке дивизије: „Због подводног терена долином реке Лукавице, порушених мостова на Лукавици и Колубари и врло тешког прелаза преко Лукавице и Колубаре без мостова, и заштитнице ове дивизије приликом повлачења морале су се пребацити као и њене патроле на десну обалу Лукавице пре рушења мостова. Због овога и наређење команданта II. армије ОБр. 3604 од 15. тек. месеца није било могуће у потпуности извршити, јер осигуравајући делови нису могли бити истурени до саме Колубаре, већ само до реке Пештана и Лукавице. Поводом овога споразумео сам се са командантом Тимочке дивизије I. позива, да и он своје десно крило од Дабиног брода па у десно повије уназад и ухвати везу на Пештан р. са левим крилом ове дивизије. Никакве опасности нема од тога, ако би се непријатељ на моме делу пребацио преко Колубаре, јер би био укљештен између две пиштољине и стављен под јаку унакрсну артилериску ватру са положаја Тимочке и ове дивизије. Јаче патроле упућиване преко Лукавице ради извиђања извештавају, да је прелаз преко баруштина отежан и да би се непријатељ преко исте морао кретати отворено под јаком ватром са наших положаја, пошто не би могао да се укопава. Како Пештан тако и Лукавица тешко су пролазне ако нема мостова, као што је случај сад због стрмих обала и велике дубине. У току данашњег дана око 11 часова непријатељске пешадиске патроле доспеле су до Брзака, одакле су их наша стражарећа одељења ватром отерала, а око 11.30 часова непријатељ је успео све два по два да пребаци преко Лукавице спрам левог крила левог одсека ове дивизије до једне чете пешадије, са којом су дошла у додир стражарећа одељења левог одсека ове дивизије, која се налазе на десној обали реке Пештана, а од 4.50 часова извиђачки делови десног одсека, који су били на л. обали Лукавице дошли су у додир са непријатељем а у 5.15 часова прешли су на десну обалу Лукавице и јављају, да су видели једну непријатељску колону јачине око 1 батаљона у покрету низ реку. По исказу неких мештана, у с. Цветовцу налази се известан део непријатељске пешадије са два до три ескадрона коњице. И према предстражама средњег одсека у 14.50 час. појавила су се два вода непријатељске пешадије. Код моста на р. Пештану ухваћена је тесна веза са Тимочком дивизијом I. позива, а исто тако и на реци Турији са Коњичком дивизијом“.
Дејство Коњичке дивизије
Ноћ 15./16. новембра прошла је на миру. Због добивених појачања (2 батаљона III. позива, из 12. и 2. пука и четнички одред), као и због промене команданта 2. коњичке бригаде издата је са ОБр. 1859 ова заповест: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 3598 армија се повукла на десну обалу Колубаре. Коњичка дивизија по преласку на десну обалу Колубаре, груписала се на Конатици са задатком да брани прелазе на реци Колубари од Благојевог конака па до утока р. Турије, одржавајући тесну везу десно са трупама Обреновачког одреда, лево са трупама Шумадиске дивизије I. позива на реци Турији. Према томе наређујем:
1. Десни одсек од Благојева конака па до утока реке Грабовице у реку Лукавицу, бране трупе: 1. и 4. коњички пук, 3. батаљон 6. пука III. позива, 2. батаљон 2. пука III. позива, 3. батаљон 12. пука III. позива и дивизион коњичке артилерије под командом команданта 1. коњичке бригаде пуковника Живојина Бабића. Командант десног одсека обратиће нарочиту пажњу на извиђање праваца, који изводе на његов одсек.
2. Леви одсек од утока реке Врбовице до утока реке Турије бране трупе: 2. коњички пук, 1. батаљон 5. пука III. позива под командом команданта 2. коњичке бригаде ппуковника Николе Цоловића. Командант левог одсека чим прими команду над одсеком одмах ће ме известити.
3. Општа резерва: 3. коњички пук, 1. батаљон 5. пука III. позива и четнички одред под мојом командом на простору између Степојевца и Врбовине.
4. Мунициска колона оставиће један део у селу Бељини, под командом једног официра, а остатак у селу Дучини.
5. Трупна комора свију јединица ове команде биће у селу Дучини.
6. Пионирско одељење кренуће се одмах и оправљаће пут од друма Лазаревац – Београд код села Врбовине, па преко Борка – Слатине до села Дучине, где ће остати до даљег наређења.
7. Исхрана биће из магацина, у колико је то могуће, а поглавито месним средствима, у вези са месном реквизицијом са накнадом.
8. Штаб дивизије и телеграфско одељење биће у селу Степојевцу“.
У 20.20 час. са ОБр. 1873 послат је извештај команданту II. армије у овоме: „Непријатељ је у току дана тукао артилеријом Конатичке положаје. Према добивеним извештајима непријатељ је око 16 часова покушао јачом снагом прелаз код Конатице, али у овоме није успео, спречен дејством наше артилерије. Сем овога примећено је, да непријатељ извесне своје делове у јачини око 2 батаљона рокира низводно према Обреновачком одреду. Данас пре подне, око 11 часова летела су два непријатељска аероплана дуж положаја од утока Колубаре до реке Турије, баш у то време, када је 14. кадровски пук пролазио кроз Степојевац и Врбовину. Трупе ове дивизије заноћиле су на десној обали Колубаре на линији Благоја конак до утока реке Турије са предњим деловима на непосредној обали реке Колубаре и реке Пештана“. У исто време добио је командант Коњичке дивизије од команданта II. армије саопштење ОБр. 3649, да је наређено команданту Шумадиске дивизије I. позива, да упути Коњичкој дивизији 19. кадровски пук и 1 брзометну батерију.
У 22.30 часова са ОБр. 1875 извештени су команданти одсека, да 19. кадровски пук и 7. Шумадиска батерија стижу ноћас. 19. кадровски пук биће у општој резерви код с. Врбовне а 7. батерија ставља се команданту десног одсека с тим, да је пласира на Брекињи кота 147. Штаб дивизије помера се сутра у јутру код с. Врбовне“.
У 23 часа са ОБр. 1876 командант Коњичке дивизије учинио је команданту II. армије ову представку: „Као што се из мога извештаја ОБр. 1873 од данас види, предњи делови моје дивизије на реци Пештану имали су сукоба са непријатељским предњим деловима и вероватно сутра непријатељ може извршити покушај прелаза ради заузећа Конатичког положаја. Да бих са ово мало трупа на оволиком положају могао правилно решити поверени ми задатак, веома је потребно да знам какве намере за сутра дан има II. армија и какву ће улогу имати Коњичка дивизија у току даљих операција исте армије. Пошто ми у заповести команданта II. армије ОБр. 3598 од 15. тек. месеца није стављена упорна одбрана мога положаја као осталим дивизијама, то се може десити да будем принуђен на повлачење са поседнутог положаја. Ако и даље треба да држим везу са Шумадиском дивизијом I. позива и штитим њен бок, онда је мени неопходно потребно да држим по сваку цену у својој власти правац одступања на село Борак – Бељина, у ком случају морам предузети нужне мере, да се тај правац осигура. Ако би непријатељ заузео село Степојевац пре него бих успео концентрисати своје трупе са, за њихову снагу веома развученог положаја на простору Вровина – Лесковац, онда бих морао тражити наслон на Обреновачки одред. На ваше питање ОБр. 3649 могу дати прецизан одговор, кад ми буде дата опредељена инструкција по овој представци. Ако армија има намеру да бије одсудну битку на овим положајима, онда је потребна цела дивизија I. позива за одсудну одбрану овог положаја. Но у сваком случају молим, да ми се батерија упути још ноћас преко Медошевца и Црљенца у Степојевац“.