16. новембар, Операције српске I армије

16. новембра армија је продужила повлачење ка Г. Топлици.
Моравска дивизија II. позива: под заштитом 8. кадровског пешад. пука на Церу отпочела је повлачење око 6 часова, главнином 1. и 3. пешад. пук II. позива правцем: Цер (код с. Пауни) -Боблија – Јакшевац – Мионица – Топлица, а 2. пешад. пук II. позива преко Мрчића на Родобић. Артилерија још преко ноћи упућена је друмом преко Рајковића – Томића – Мионице ка Топлици, а коњица је остављена позади заштитнице. Колонски делови упућени су правцем Мионица – Гукош – Бољковац.
Дунавска дивизија I. позива под заштитом 9. пешад. пука I. позива на Великом брду, отпочела је око 7.30 часова повлачење у једној колони правцем Рајковића – Пландиште – Паштрић – Рибничко брдо – Попадићи – Топлик – Глушац. Артилерија је цела још у току ноћи 15./16. новембра упућена истим правцем, а колонски делови од Мионице продужили су даље ка Гукошима и Бољковцима. Због закрчености пута преко Мионице 2. батерија Дунавског артилер. дивизиона II. позива, која је дотле била у саставу Дунавске дивизије I. позива, упућена је правцем: Брежђе – Баћиновац у састав своје дивизије. Заштитница 9. пешад. пук I. позива отпочела је повлачење са Великог брда тек у 9 часова. Непријатељ је око 8.30 часова напао заштитницу, а по одступању њеном са Великог брда непријатељ је избио на овај положај, гонећи заштитницу само артилериском ватром и патролама до линије: Заруба – Рајковић.
Дунавска дивизија II. позива: под заштитом делова на линији: Млађеви – Ћебино брдо отпочела је повлачење од Буковца преко Осеченице – Брежђа – Гор. Марковца ка Баћиновцу, а
Рогачички одред преко Крчмара ка Руду.
Тешкоће, које су у току прошлог дана ометале повлачење трупа, још су се више увећале пристизавањем све већег броја избеглица, које су се тискале и увлачиле у колонске делове дивизија. Пут Рајковић – Мионица, којим су се кретали возови Моравске дивизије II. позива и Дунавске дивизије I. и II. позива био је закрчен, а од Мионице ка Топлици, просто загушен, јер је на томе делу, а са правца од Диваца пристизала и комора Дринске и Комбиноване дивизије I. позива из III. армије. Све се било сручило на мост на Рибници код Мионице; комора је просто милела; у колони се није знао ред. Колонски делови појединих јединица, артилерија, избегличка кола, све се измешало. Само један топ или појава најмањег непријатељског одељења са правца од Диваца, који је био потпуно празан и одголићен, произвео би најстрашнију панику. Од команданта III. армије тражено је, да у циљу обезбеђења бока ове армије остави бар један свој пук на линији Бела Стена – Светњак, док заштитне трупе ове армије не стигну на Рибницу, али то није учињено. Пук из III. армије остао је на Белој Стени само до подне, а затим продужио повлачење за главнином, и ако возови Дринске и Комбиноване дивизије I. позива још ннсу промакли Мионицу. На тај начин десни бок ове армије и позаднна њених заштитних делова, били су стално угрожени, са правца преко Диваца и Табановића. Срећа је, те је непријатељ плашљиво гонио, а нарочито је био по све неенергичан на правцу ка Дивцима. Сви возови, сем нешто поломљених кола, са великим напорима пребачени су преко Рибнице и одвучени у правцу Горње Топлице. Исто тако са великим тешкоћама успело се, да се у току овог дана доведу у ред делови појединих јединица, који су са свих страна силазили Мионици, упућујући их својим трупним јединицама. Да би се заштитило извлачење возова на закрченом делу пута: Рајковић -Мионица – Топлица, наређено је у 9.15 час. Моравској дивизији II. позива, која се налазила на спољном и угроженом крилу армије, да као армиска заштитница остане на фронту: Јаревац (к. 252) – Пуришевац (384) фронтом према Рибници, одржавајући везу са Дринском дивизијом I. позива (из III. армије), која је на фронту Бела Стена – Светњак и са Дунавском дивизијом II. позива, која ће бити на Баћиновцу. Штитећи извлачење возова кроз Мионицу, Моравска дивизија II. позива са своја два пука заузела је најпре положај на левој обали Рибнице, на линији: Радовић – Санковић – Кључ, остала два пука, која су до подне прошла кроз Мионицу, задржала су се на десној обали Рибнице ка линији: Светњак – Орловац, где су имали да пропусте сву комору, па затим да се повуку ка Гукошима. Дунавској дивизији I. позива наређено је: да један пук (9. пеш. пук I. позива) задржи на предстражи на линији: Разбојиште – раскрсница путова из Мионице за Гукош и Струганик. Заштитнички делови Моравске дивизије II. позива и Дунавске дивизије I. позива остали су на левој обали Рибнице све до 20 часова, док сви возови нису прошли кроз Мионицу.
У току повлачења трупа, стигло је армији наређење Врховне команде ОБр. 6521, којим ранију своју директиву ОБр. 6253 мења и допуњује у толико, што је I. армија имала сад да поседне и брани линију: Маљен (997) – Јељак – Рудо – Баћиновац (700) – Берковачки вис (700) – Вис (707) – Гукоши – до реке Качера, од које је даље на север настајао фронт III. армије. Поводом овог, наређено је телефоном дивизијама, да своје пукове свију постепено у маршевске колоне и продуже даље одступање још за време ноћи 16./17. новембра ка својим положајима десне обале Љига. Моравска дивизија II. позива да дође код Гукоша, а један свој пук да остави на предстражи леве обале Љига. Дунавска дивизија I. позива, да повуче свој пук са десне обале Рибнице, одступи ка својим новим положајима, а један пук да остави као предстражу на греди Гуњачки вис – Вис (707). Заштитни делови Моравске дивизије II. позива и Дунавске дивизије I. позива остављени на левој обали Рибнице повукли су се за осталим трупама око 20 часова на десну обалу, и трупе I. армије за ноћ 16./17. новембра заноћиле су у оваквом распореду:
Моравска дивизија II. позива са предстражом на линији: Орловац – Разбојиште – кота 384, а са главнином код Ракара, артилерија на Орловцу. Дивизиски штаб је у Горњој Топлици, а колонски делови су у покрету ка Бољковцу.
Дунавска дивизија I. позива са предстражом на Петловачи, а главнином код Горње Топлице и Орловца, артилерија код Гукоша, градска батерија код Дића, дивизиски штаб у Горњој Топлици, комора на правцу Гукош – Бољковац.
Дунавска дивизија II. позива са предстражом на линији: Говеђе брдо – Локва, коњица на линији: Брежђе – Струганик, главнина јужно од Баћиновца, а комора на правцу Струганик – Брајић.
Рогачички одред на Рудо.
Везе са III. армијом није било, јер се она у току данашњег дана већ повукла на десну обалу Љига и Колубаре, остављајући само своје заштитне делове на левој обали Љига и десној обали Колубаре. У састав трупа ове армије, према наређењу Врховне команде ОБр. 6222 од данашњег, командант III. армије имао је да упути најближу своју дивизију, а по наређењу ОБр, 6525 Рогачички одред имао је престати да дејствује чим армија стигне на нову браничку линију. Све трупе Дунавске дивизије I. позива из састава Рогачичког одреда имале су се вратити својој дивизији, а 12. пешад. пук II. позива и 15. прекобројни пешад. пук III. позива са њиховом артилеријом, да уђу у састав Дунавске дивизије II. позива. Армиски штаб стигао је вечерас на преноћиште у Гукоше. У току данашњег дана непријатељ је допро на правцу Ваљево – Ужице једном слабијом колоном до села Драчића, избацив коњичке патроле на линију Пријездић – Раван – Заруба; 2 ескадрона његове коњице ушла су у Мионицу, а извесни делови прешли Колубару код Диваца и Словца. По извештају команданта коњице Ужичке војске, непријатељске патроле стигле су до леве обале Повљенске реке, а тако исто непријатељ се појавио и западно од Бољевца, где је имао слабију борбу са заштитним деловима Рогачичког одреда у правцу села Крчмара. Од непријатељских трупа према фронту I. армије било је по извештају коњице око 6 брдских бригада.