Лепо јесење време, које је почело 16. новембра, било је кратког века, тако да благотворни утицај топлоте и сунчане светлости није преживео 17. новембар, те није ни могао створити промену у очајним приликама, у погледу земљишта и путова. Ноћу 17./18. новембра почела је да пада јака киша.
Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада води борбу код Обреновца. 29. дивизија, прешавши са 58. бригадом Колубару код Лисопоља, имала је да одбија јаке нападе Срба. 7. дивизија распоређивала се код с. Цветовци између Колубаре и Лукавице. Обзиром на српске трупе, које су на фронту овог корпуса поселе десну обалу р. Лукавице, није могуће било прећи ову реку без понтонских мостова. Мостовни тренови пак, нису још били стигли због испроваљиваних путова, баровитог и делимично поплављеног земљишта тако, да је требало више дана па да Комбиновани корпус предузме извршење свог задатка.
Дејство 8. корпуса
Јаке борбе развиле су се у току овог дана код Лазаревца, тако: 21. ландверска дивизија успела је, да пребаци преко Колубаре и Очага (отока Колубаре) свега три батаљона који су посели шумарак западно од Лазаревца и ту се одржали одбивши српске против нападе. 9. дивизија, у своме наступању ка порушеном мосту код Белог брода источно од Лајковца, имала је пре свега, да протерује Србе из шумарка на левој обали Колубаре код Лајковца.
Операције VI. армије
Дејство 13. корпуса
36. дивизија, која је прошлог дана извршила прелаз преко Колубаре код Словца, предузела је напад на српску заштитницу која је бранила правац: Словац – Стражара (254). Са 5 батаљона и 1 батеријом под командом пуковника Луксардо, предузет је напад на десно српско крило. Борба је ускоро узела повољан ток, те је донела 400 заробљеника, више коморских кола и знатну количину муниције. Пуковник Луксардо, ојачан са 4 батаљона, упућен је затим ка прелазу преко реке Љига према Жупањцу, у циљу садејства 102. пешад. пуку (из 9. пешад. дивизије), који се мучио око прелаза р. Љига на његовом ушћу у Колубару, те како би заједнички извршили бочни напад на Враче брдо и Човку, и тиме олакшали прелаз 9. дивизији преко Колубаре код Белог брода, источно од Лајковца. 42. хонведска дивизија прешла је овог дана Колубару код с. Дивци и дошла без борбе до Мионице.
Трупе 16. корпуса сем послатих извидничких одељења ка вододелници Колубаре и Западне Мораве, у току овог дана нису ништа предузимале, већ су се одмарале и уређивале код Ваљева.
Операције српске војске
Операције II. армије
Преко целе ноћи 16./17. новембра непријатељске патроле покушавале су, да се приближе Колубари, али су их наше трупе одбивале. У 2 часа непријатељ је пребацио извесне делове на десну обалу р. Лукавице, на газу код Конатице, који је бранила чета 12. пука III. позива. У току дана 17. новембра трупе ове армије остале су на истим положајима, на којима су и прошлог дана биле. Веза са Дринском дивизијом II. позива (из III. армије) постигнута је.
У 14.14 часова од команданта Обреновачког одреда добивен је извештај ОБр. 1450 ове садржине: „У току прошле ноћи непријатељ је извлачио храну из Обреновца, која је била у приватним магацинима. Да би сакрио ово извлачење хране, непријатељ је немилице отварао пушчану ватру са ивице вароши, те да се путом кола не чују. Око 10 часова за време обиласка положаја, приметио сам кретање једног непријатељског батаљона, у три реда стрељачких стројева из шумице западно од слова „м“ од речи „Тамнава“, а североисточно од крајњег „а“ речи „Абулађа“. Стрељачки строј у јачини једног батаљона кретао се ка Тамнави, са које је јуче био протеран. Непријатељ је на десној обали Тамнаве имао само патроле, које су се цело пре подне носиле са нашим патролама на левој обали Колубаре. Прецизном артилериском ватром и ватром наших стрелаца, овај је батаљон за непун сат натеран на повлачење, оставив на положају преко 200 војника избачених из строја. У исто време непријатељска артилерија отворила је ватру на наше положаје и то једна батерија од 4 топа на положају код слова „е“ од села „Стублине“. Два топа западно од слова „В“ Велико поље; до 12 час. прва 4 топа била су ућуткана. Са 3 топа непријатељ је са положаја од Циганског села тукао Баћевицу, Чардак и Кик без успеха. Непријатељска пешадија утврђивала је леву обалу Тамнаве на ивици Обреновца. Данас пре подне око 11 часова примећене су на путу из Фенека ка Бољевцу 2 – 3 чете са тријестак кола, на којима су били понтони и чамци. Код 1. коњичке бригаде такође се водила борба цело пре подне око р. Колубаре, на чију десну обалу непријатељ је тежио да пребаци своје патроле“.
У 16.50 часова командант II. армије са ОБр. 3692 доставља команданту III. армије: „У вези депеше ОБр. 3592 јављам, да ћу задржати 1 вод 12 см. и 15 см. брзометних хаубица са свом муницијом, коју имају, а сву осталу тешку артилерију, која се налази код Трбушнице, остављам вам на расположење с молбом, да се што пре уклони са правца ове армије, који је сасвим закрчен и саобраћај по све отежан. Остатак хаубичке артилерије не могу употребити, јер јој је запрега сасвим изнурена. Молим да ме хитно известите о вашој наредби за остатак артилерије, која се има уклонити са овога правца“.
У 17.07 час. послата је под истим бројем Врховној команди депеша ове садржине: „У вези депеше ОБр. 3691 од данас јављам, да ћу задржати по један вод 12 см. и 15 см. брзометних хаубица, са свом муницијом што је имају, а за остатак ступио сам у споразум са командантом III. армије, да се што пре уклони са правца ове армије. Тај остатак не могу употребити зато, што нема муниције, а код Крупове хаубичке батерије што је стока сасвим изнурена“.
У 20.10 час. од команданта 2. батаљона 14. кадровског пука добивен је овај извештај: „Данас у 15 часова стигао сам са батаљоном на Мислођин и јавио се команданту Обреновачког одреда“.
У 22.50 час. од команданта III. армије добивен је извештај ОБр. 2651: „Наредио сам да командант Дринске дивизије II. позива распоредом своје артилерије омогући фланкирање положаја левог крила II. армије као даљну његову одбрану, и за то је већ постављена 1 пољска батерија. За одбрану тог крила поставиће се хаубичка батерија 12 см. (турска батерија)“.
У 23.42 час. добивен је извештај команданта тешке артилерије под ОБр. 516: „Батерије тешке артилерије имају муниције на цев и то: градски топови: шрапнела 39, разорних зрна 55 и обичних граната 18. Мерзерске батерије: шрапнела 140, разорних зрна 96“.
Овога дана командант II. армије са ОБр. 3672 наредио је команданту 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“ који је био код Дрена у армиској резерви, ово: „Крените се одмах са пуком и одмаршујте ка с. Шушњару. Убивакујте се поред раскрснице, коју чине друм Лазаревац -Чибутковица и пут који води од Враче брдо косом преко безимене коте јужно од с. Шушњара. Батерију упутите у Сакуљу да се стави на расположење команданту Шумадиске дивизије I. позива. По доласку на одређено место известите команданта Моравске дивизије I. позива и мене. Постарајте се, да што пре добијете телефонску везу са армиским штабом. У погледу употребе остајете и даље под мојом командом“.
Представка команданта 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“ ОБр. 50 команданту II. армије: „Овај пук је до сада често извршавао усиљене маршеве по добивеним заповестима. Вршио је и ноћне маршове. У сваком таквом случају предузимане су све мере, да се што боље и потпуније одржи маршовска дисциплина, ипак је било физичке немогућности, а нарочито по мрачној ноћи, да се она одржи. Због замора и неспавања при оваквом маршовању природна је последица била попуштање у дисциплини, а с друге стране повлачење без борбе чини, да морална снага код војника попушта. Мислим, да ће једна од мера за одржавање дисциплине бити та, да се маршује само дању и то не више од 35 километара. Са овога разлога молим команданта, да би изволео приликом предстојећих покрета овога пука, наредити, да он само дању маршује и то до 35 км., кад то ситуација буде допуштала“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току ове ноћи (16./17. новембра) непријатељске патроле према целом фронту под заклоном мрака покушале су да се приближе Колубари, али су их у томе наше предстраже спречавале. Употребом дивизиске резерве како је то са ОБр. 1797 извештено, дивизија је остала без једног војника у резерви, а поседањем и проширењем фронта, учињено је, да се ни на једној тачци не може дати одсудан отпор. О овоме је извештен командант армије са ОБр. 1809.
У 6 часова командант дивизије са ОБр. 1806 наредио је команданту инжињерије, да са одређеним му трупама предузме оправку и уређење путова: Шушњар – Вис – Кременица – Лазаревац – Аранђеловац.
У 7.10 часова командант армије са ОБр. 3674 јавља: да је Моравској дивизији упућена 7. батерија Тимочког артилер. пука у с. Шушњар, да исту употреби према нахођењу, или је прида 4. пешад. пуку I. позива „Ст. Немање“, ако му није потребна. Батерија је пласирана одмах на левом крилу.
У 7.45 часова наређено је командиру трупних комора, болничарске чете и дела мунициске колоне да са возовима одмаршују одмах из Лазаревца у Трбушницу и код к. 261 да се комора упаркира а да може да врши снабдевање трупа. У с. Трбушници на згодном месту оставити завојиште. У исто време је добивено наређење команданта армије ОБр. 3657, да се становништво не тера да се сели, већ да му се саветује да остане на своме дому. Ово је наређено.
У 9.45 час. вођа коњичке официр. патроле јавља: „Непријатељ је прешао Колубару у јачини до једног батаљона до утока Љига за 1.500 м. узводно и заклањајући се иза шуме, креће се стрељачким стројем и тежи косама Пепељевачким“. У 9.55 час. командант 3. пешад. пука са ОБр. 257 извештава, да пук трпи оскудицу у старијим активним официрима. Четама, без мало, командују резервни официри. Два капетана II. класе командују батаљонима и моли, да му се за команданте и командире упуте активни официри. У 10.35 час. на фронту Чук – Ћелија развија се борба. За сад се уочавају три групе артилерије: на Лајковачкој коси између Лајковца и Пепељевца и на Пепељевачкој коси. Јачина пешадије за сада је до једног пука.
У 11.30 час. вођа коњичке официрске патроле извештава: „Да се противник утврђује према крајњем левом крилу 2. пешад. пука, на одстојању 7 – 800 метара. Према том фронту дејством пешад. и артилер. ватре, непријатељево наступање је заустављено, али се опажа кретање ка с. Стрмову. Јачина због покривеног терена се не може оценити“.
У 13 часова у штаб дивизије дошао је новоодређени командант дивизије ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић и примио дужност од оболелог ђенерала Гојковића. У 14 часова командант дивизије са ОБр. 1826 подноси извештај команданту армије: „Стање у дивизији у 14 часова овакво је: Према десном одсеку непријатељска артилерија дејствује на цео фронт и позадину јаком ватром. Непријатељска пешадија направивши мост на самом углу (од положаја најудаљенијем месту – 3 км.) Колубаре, почела је прелаз. Јачина непријатељске пешадије због покривености терена не може да се оцени. Код средњег одсека непријатељски предњи делови пришли су до железничке пруге, одакле дејствују јаком пешадиском и митраљеском ватром на наше предстраже према железничком мосту. На целом фронту овога одсека непријатељ дејствује јаком артилериском ватром, како против наших пешадиских ровова, тако и против наших батерија фронтално са положаја Лајковачког и бочно са Пепељевачког положаја. Ова бочна артилериска ватра је нарочито успешна и поред тога што јако омета дејство наше артилерије, од ње већ имамо доста губитака како код артилерије тако и код пешадије. Код левог одсека поред јаке артилериске ватре, непријатељ у јачини једног пука у наступању свом дошао је испред десног крила тог одсека „Чук“ до на 3 – 400 метара, где је почео да се укопава а испред левог крила слабијом снагом до на 1.500 метара. Стање је код дивизије доста озбиљно.
4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ са једном батеријом стигао је“.
У 14.30 часова командант 16. пешад. пука телефоном јавља, да су се мртве страже 15. пука I. позива повукле због јаче непријатељске снаге. Упитан по овоме командант Тимочке дивизије I. позива известио је, да је ово повлачење наступило због повлачења мртвих стража 3. пешад. пука и да је ово поправљено. У 16.15 час. вођа коњичке официрске патроле извештава: „Да непријатељска пешадија која наступа од Пепељеваца у стрељачком строју (јачина 2 чете) десним крилом обухвата положај у средини Пепељевца, а левим обалу Љига. Позади њих виде се још два стрељачка строја, јачине 3 чете“.
У 20.10 часова, пошто су прикупљени извештаји од команданата пукова, послат је команданту армије са ОБр. 1833 овај извештај: „Стање у дивизији овакво је: Код десног одсека непријатељски делови који су прешли Колубару рокирали су се ка десном крилу тога одсека и левом крилу Тимочке дивизије I. позива. Према левом крилу тога одсека виђала су се само омања одељења. Код средњег одсека према центру и левом крилу непријатељ у јачини до 1 батаљона укопао се је на три до четири стотине метара од леве обале Колубаре, дејствујући непрестано јаком пешадиском и митраљеском ватром; према десном крилу тога одсека видело се кретање само јачих патрола. Код левог одсека према десном крилу непријатељски стрељачки строј приближио се је до на 3 – 400 метара и ту се укопао, а према центру и левом крилу непријатељ се је задржао на левој обали Љига дејствујући у току целог дана, нарочито према десном крилу, јаком пешадиском и митраљеском ватром. Јачина непријатеља према овоме одсеку износи 4 батаљона. Према фронту ове дивизије до сад је откривено 5 артилериских група и то: 3 на положају леве обале Колубаре, и две на положајима леве обале Љига. Ватра тих група била је у току целог дана јака и успешна, јер згодним распоредом својих група, непријатељ је успео да средњи одсек и десно крило левог одсека туче јаком унакрсном и анфиладном ватром. Непријатељ се је развио највише према фронту Чук – Ћелија а слабије на фронту Лазаревац – Чук и Ћелије – Грабовица, и ако је пред вече показивао тенденцију за јаче надирање правцем Боговађа – Жупањац. Веома јаким артилериским дејством од Стрмова, Пепељевца и Лајковца непријатељ у току целог дана тукао је испадни угао положаја ове дивизије који поседају средњи и леви одсек, унакрсном и уздужном ватром, зашта му се нуди дубоко увучен језик, који образује положај ове дивизије. Нарочито са Пепељевачке косе згодно бије позадину предњег положаја (Чука) и средњег одсека (Враче брдо), што чини осетну ману положаја дивизије. Због такве изломљености предњег положаја, у току ноћи тај ће се положај евакуисати, што ће непријатељу сутра дати згодан артилериски положај. Губитак има, но тачан број још се не зна“.
У 20.20 час. командант армије са ОБр. 3654 доставља ово наређење: „Врховна команда под ОБр. 6254 од 16. тек. месеца наређује: У позадини оперативних трупа запажене су гомиле војника, који су се удаљили из команде и под разним изговорима одлазе у позадину. Они су измешани са избеглицама, мештанима и крећу се ван путова. Потребно је, да армиска и дивизиске команде односно команде одреда предузимају најстрожије мере против одбеглих из команада, да одашиљањем коњичких и жандармериских одељења у позадини армија и одреда, бегунце хватају и враћају натраг и уопште треба предузети мере, да се удаљавање војника из команада по сваку цену спречи. Ово зло, које прети да нанесе недогледне последице војсци, треба најенергичнијим мерама сузбити. Све старешине у овом погледу треба да се заложе, да се сачува углед и морал наше војске. За даљу позадину издана су наређења надлежним командама“. Изволеће командант поступити по овом наређењу Врховне команде и предузети најстрожије мере, да се одашиљањем мањих одељења коњице па и пешадије ово стање што пре поправи, јер и сам имам личног сазнања, да је број оваквих војника доста велики. И од стране ове команде предузеле су се потребне мере да се овом злу стане на пут“.
У 22.45 час. штаб дивизије стигао је у с. Шушњар. У току ноћи 17./18. новембра трупе које су држале предњи положај Чук имале су се повући на Ћелиску косу, јер им је даљи останак на Чуку био онемогућен. При свем том, што је данашња унакрсна и анфиладна ватра непријатељске артилерије била веома јака и врло се тешко подносила, ипак морал код трупа био је задовољавајући.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Продужено је и овог дана ојачавање положаја и наствљено утврђивање друге линије за одбрану Зеоке – Дрен – Кременица и уређење путова за позадину.
У 10 час. примећено је са десног одсека: да једна непријатељска батерија улази маршовском колоном у с. Скобаљ, а да непријатељска пешадија у развијеним фронтовима наступа од Г. Јабучја ка Дабином броду. Наређено је 4. батерији, да отвори ватру на ту непријатељску пешадију. Око 11 часова примећено је са десног одсека опет, да је једна непријатељска колона од 2 – 3 батаљона ушла челом у с. Скобаљ и ту се зауставила. Непријатељски балон подигнут је на простору Мургаш – Трњаци код Уба. У 13.10 часова отпочела је дејствовати непријатељска артилерија (10.4 см. хаубице) прво на позадину, а потом на први борбени ред левог одсека. Ватра је била ретка и трајала је до 16.45 часова кад је престала, не учинивши никакве штете. У 14 часова са десног одсека примећена је једна непријатељска колона воловских кола са понтонима у кретању од Скобаља ка Колубари јужно од тога села, а иза колоне креће се пешадија у колони по два. У 14.45 часова примећено је са десног одсека: да је у с. Скобаљ ушла још једна пешадиска колона по четири и једна батерија запрегнута коњима, који се воде. Непријатељ је покушао слабијим одељењима да пређе Колубару на Дабином броду, али су та одељења одбивена ватром.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 16./17. новембра сем омањих чарки између предстражних делова ове дивизије и непријатељских патрола на р. Лукавици није било ничег значајнијег. Према десном крилу десног одсека, а на левој обали Лукавице, непријатељ у јачини око једног батаљона утврђује се. У 8.35 часова примећен је непријатељски балон код цркве с. Бргуле. У 9 часова непријатељ је од М. Борка на десно крило и центар овог положаја избацио неколико артилериских метака, без сумње, да нас натера, да откријемо свој распоред.
Овог дана због тога, што је упућен 19. кадров. пук и једна батерија команданту Коњичке дивизије у Степојевац, командант дивизије издао је ово наређење: „Командант II. армије наредио је: да се још прошле ноћи упути команданту Коњичке дивизије 19. кадров. пешад. пук и једна пољска батерија у Степојевац – што је већ упућено – и да се припреми један пешад. пук ове дивизије, да би напао непријатеља у бок и олакшао одбрану Коњичке дивизије, кад се овај пук буде затражио. Поводом овога мењам у неколико распоред трупа за одбрану положаја ове дивизије и наређујем:
1. Да командант 10. пешад. пука I. позива са својим двема четама смени чете 11. пешад. пука на свом левом крилу и по смени, чете 11. пука упути одмах у састав њиховог пука.
2. Да командант 19. пешад. пука I. позива поседне средњи одсек, који је до сад држао 19. кадровски пешад. пук са потребном снагом, а остатак пука држи у резерви.
3. Да командант 11. пешад. пука I. позива крене одмах свој пук на место, где је до сад био у резерви 19. пешад. пук I. позива тј. јужно од коте 160 и да буде приправан, да се може одмах кренути најкраћим правцем, да непријатеља који напада Коњичку дивизију нападне у бок чим се буде наредило. Две своје чете упућене на лево крило левог одсека, чим буду смењене са двема четама 10. пешад. пука, довести у састав пука.
4. Да командант десног одсека са својом артилеријом потпомаже у колико више може, како одбрану Коњичке дивизије тако и акцију 11. пешад. пука I. позива приликом његовог дејства у бок непријатељски.
5. Да командант 11. пешад. пука I. позива проучи путове, који воде левом одсеку Коњичке дивизије, као и терен за случај дејства у непријатељски бок. Леви одсек Коњичке дивизије протеже се од утока Врбовице потока до утока р. Турије у реку Лукавицу и бране га ове трупе: 2. коњички пук и 1 батаљон III. позива, а од Врбовице потока па у десно налазе се трупе Коњичке дивизије, које бране десни одсек и то: 2 коњичка пука, 3 батаљона пешадије III. позива и дивизион коњичке артилерије.
6. О извршењу известити ме“.
Под истим бројем у 8.30 часова команданту Коњичке дивизије послат је овај извештај: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 3649 и ОБр. 3669 од ноћас упућен је јутрос у 5.15 час. 19. кадровски пешад. пук а ускоро за тим и једна пољска батерија за Степојевац. Молим за извештај, кад буду приспели. Сем тога наредио сам према горњем наређењу команданта армије да 11. пешад. пук буде приправан за покрет у бок непријатељу, који би нападао Коњичку дивизију, кад ми командант исти буде затражио; стога молим команданта за што чешће извештаје о ситуацији, јачини непријатеља који напада, распореду његових нападних колона и правцима напада, како би и командант 11. пешад. пука могао о свему бити оријентисан ради што правилнијег покрета свог пука и дејства у непријатељски бок“.
У 11.50 часова примљено је наређење команданта армије ОБр. 3687: „Да се изрекогносцирају путови: Јунковац – Змијан – Стрмово – Равањ – Венчане – с. Раниловић – Крчаник, а нарочито пут: Јунковац – Араповац – Миросаљци – Тулеж – Венчане – Раниловић – Боришинац и извештај поднети односно њихове употребљивости и пролаза свих родова оружја“.
У 15.15 час. примљено је наређење ОБр. 3690 команданта II. армије: „Полубатаљон стараца последње одбране отпустите кућама“. На основи овога издато је наређење команданту полубатаљона последње одбране са ОБр. 2307, да одмах крене свој полубатаљон у Аранђеловац, ту да сви обвезници полубатаљона предаду оружје и муницију начелнику станице а комору ставе на расположење команданту колонске коморе ове дивизије. Да обвезницима изда објаве и потом отпусти кућама. Командант и командир да оду у штаб армије у Даросаву, коме су стављени на расположење. О извршењу известити.
Напомена. Ово отпуштање стараца наређено је из Врховне команде на представку команданта II. армије.
У 19.30 часова командант дивизије са ОБр. 2303 подноси овај извештај команданту II. армије, Тимочке дивизије I. позива и Коњичке дивизије: „У току данашњег дана на левом одсеку биле су слабије чарке наших и непријатељских патрола на левој обали р. Пештана због пребачених и послатих патрола наших да непријатељске патроле сузбију. На Брзаку пак, а на путу од Вреоци за Цветовац, непријатељска слабија одељења укопавају се. Према десном одсеку пак, као и испред Шумадиског дивиз. коњичког пука, непријатељ је у 15 часова успео да потисне предстраже коњичког пука и ту је преко Лукавице на десну обалу пребацио до једног батаљона пешадије, поводом чега је и десно крило предстража 12. пешад. пука I. позива заломило крило и повукло се мало уназад. Ну наређено је, да се непријатељ са тог дела протера и предстраже опет истуре до р. Лукавице. Уопште наспрам овог десног одсека примећује се, да непријатељ левом обалом Лукавице у групицама пребацује своје трупе на север у правцу положаја Коњичке дивизије, а да је према овој дивизији према досадањим податцима оставио слаб застор. 11. пешад. пук I. позива проучио је правце и терен за рад према наређењу ОБр. 3669, али телефонска веза са Коњичком дивизијом ни до овог часа није постављена, због чега не знам каква је ситуација код Коњичке дивизије, да бих га могао благовремено упутити. Чим будем добио везу са Коњичком дивизијом и сазнам ситуацију која влада тамо, наредићу потребно у погледу употребе 11. пешад. пука. На положају ове дивизије ради се и даље на утврђивању“.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 16./17. новембра било је пушкарање предњих делова са непријатељем. У 2.50 час. непријатељ је пребацио извесне делове на десну обалу р. Лукавице на газу код Конатице, који је бранила чета 12. пука III. позива. Наређено је, да се предузму мере да се непријатељ врати натраг.
Командант II. армије са ОБр. 3669 доставио је: Да II. армија има задатак, да одсудно брани положаје које поседа. Коњичка дивизија има задатак, да II. армији осигура бок и позадину. Команданту Шумадиске дивизије I. позива наређено је, да вам упути батерију са пешадиском заштитом. Вашу одбрану потпомоћиће командант Шумадиске дивизије I. позива са једним пуком, само треба благовремено да му се обратите“.
У 8.30 часова командант Шумадиске дивизије I. позива са ОБр. 2282 извештава: да је у 5.15.час. упућен 19. кадров. пук и једна пољска батерија команданту, а да је наређено команданту 11. пешад. пука, да буде приправан за напад у бок непријатеља и тиме потпомогне напад Коњичке дивизије“.
У 13.10 часова појавило се чело 10. кадровског пука код Осредка, кога је послао командант Обреновачког одреда команданту десног одсека као појачање на његово тражење телефоном. У 15.35 часова са ОБр. 1898 саопштено је команданту десног одсека, да му се упућује 19. кадровски пук, да замени трупе III. позива сем батаљона 5. пука, који је упућен као појачање. Наређено му је, да команданта 19. пешад. пука упозна са ситуацијом, тако да сутра у свануће изврши смену.
У 20.10 часова са ОБр. 1901 послат је овај извештај команданту II. армије: „Непријатељ је од 2 часа па до 11 часова нападао на фронт ове дивизије правцем: Задњак – Вилина бара снагом од једног батаљона, али је био одбачен и враћен на леву обалу Лукавице. Правцем Лисопоље – Конатица нападао је такође снагом од једног батаљона, где је успео да пређе на десну обалу, где се задржао и почео да се утврђује. Овај свој напад непријатељ је потпомагао са 6 топова. Како изгледа, ово су његови предњи делови. Трупе Коњичке дивизије и овога дана задржале су своје положаје. Губитци: погинуо, коњички ппоручник Жарко Џунић, 3 каплара и редова коњаника. Рањено, ппоручник Ђура Ђуровић, 1 подофицир и 3 каплара коњаника.