Груписање армије на положаје Маљена – Сувобора и десне обале Љига
Ноћ 16./17. новембра прошла је без борбе и трупе су остале у распореду у коме су и заноћиле. Пошто је III. армија успела, да се још у току 16. новембра пребаци свом снагом на десну обалу Љига, остављајући на левој обали само слабе заштитне делове, то је руководило команданта I. армије, да 16. новембра у вече нареди, да се покрет дивизија, нарочито возова, продужи још у току ноћи 16./17. новембра, те да се путови што пре рашчисте од коморе, како би трупе у току 17. новембра могле избити на одређене им одсеке. Коморски делови дивизија продужили су незадржано даље пут одступним правцима одређеним за њихове дивизије, а покрет трупа продужен је зором 17. новембра.
Моравска дивизија II. позива продужила је покрет правцем: Гукоши – Дић. Маршовски поредак главнине био је: артилерија, 2. пешад. пук II. позива, 8. кадровски пук, 1. пешад. пук II. позива; заштитница: 3. пук II. позива са ескадроном коњице кренула се у 7 часова правцем за главнином. Колонски делови упућени су на правац Бољковци – Горњи Милановац.
Дунавска дивизија I. позива продужила је покрет преко Гукоши ка Лисини и Букви у оваквом маршовском поретку: артилерија, 9. пешад. пук II. поз. и 4. прекобројни пешад. пук. На Разбојишту 9. пешад. пук I. позива који је био на предстражи отпочео је покрет у 7 часова истим правцем за главнином. Још у току ноћи 16./17. новембра упућен је из 9. пешад. пука II. позива 1 батаљон на одсек Гуњачки вис – Вис (707) – кота северозападно од Медника.
Дунавска дивизија II. позива предузела је 17. новембра зором покрет у циљу заузимања положаја: Баћиновац – Руда – Орловача – Маљен и пре подне овог дана посела је одређени одсек, са оваким распоредом: Десни одсек: 1 батаљон 8. пука II. позива на Берковачком вису. Средњи одсек: 3 батаљона 8. пешад. пука II. позива и батаљон рекрута на Баћиновцу. Леви одсек: 18. пешад. пук I. позива и чета пионира на Руду са ослонцем на Орловачи. Маљенски одред на Маљену са пред положајем Јељак – Узуновац, за заштиту правца који од Мељака води преко Риора за Сувобор. У Маљенски одред ушао је 12. пешад. пук II. позива, 1 ескадрон коњице, 3 брдска и 2 Дебанжова топа. Артилерија на главном положају груписана је на одсеку Берковачки вис – Баћиновац – Рудо. Коњица је остављена испред Баћинца за осматрање правца ка Ваљеву – Мартишићу и Баћинцу. Резерва: 8. пук I. позива и све трупе III. позива, батаљон Крушевачких резервних трупа, допунски батаљон 7. пука II. позива на Конџурском брду (594) у близини друма. Колонски делови на правцу: Сувобор – Брајић – Горњи Милановац.
Трупе Дунавске дивизије I. позива, а нарочито Моравске дивизије II. позива, наишле су у току овог дана на исте, па још и на веће тешкоће. Киша, која је још 16. по подне почела падати, продужила је целе ноћи, те се пут преко Гор. Топлице – Гукоши још више раскаљао. Све даље повлачење трупа повукло је за собом све веће масе избеглица, које су се тискале и увлачиле у колону. На путу ка Гукошу могло се често видети, поред свега настојавања за што правилнији покрет возова, два па и три реда кола. Све то, као и временска непогода, ометала је кретање возова, тако, да су возови просто милели, а тиме је јако успоравано повлачење трупа, нарочито заштитничких делова, који су се морали често задржавати, док комора одмакне. У циљу заштите извлачења возова, морала се заштитница Моравске дивизије (3. пешад. пук II. позива са 1 батеријом) зауставити одмах на положају изнад Горње Топлице, упућујући један батаљон код села Ракара, а за прихват заштитнице морао се на Орловцу задржати и 1. пешад. пук II. позива. До подне 17. новембра није било додира са непријатељем на фронту Моравске дивизије II. позива. Тек око подне почеле су се појављивати непријатељске пешадиске и коњичке патроле код Гор. Топлице и Дучића, те је између њих и заштитничких делова дошло до слабије чарке. Око 14 часова пут је био прилично рашчишћен, те је 1. пук II. позива са Орловца повучен на десну обалу Љига, а 3. пешад. пук II. позива остављен на левој обали Љига на положају Миловац (254), са једним батаљоном на сеоском путу који из Горње Топлице води на Гукош. На Орловац дошао је 1 батаљон Дунавске дивизије II. позива. По прелазу Мионице и Горње Топлице, а поглавито са отпочетим пребацивањем трупа на десну обалу Љига, престала је опасност, која је грозила трупама I. армије на левој обали Рибнице. Положај трупа у односу распореда III. армије није био сад тако истакнут, веза крила између армија постојала је све чвршћа, распоред трупа у колико се ближио новим положајима све прикупљенији и сређенији, па тиме и опасност мања.
План команданта I. армије и базирао је на томе, да иначе дугачак фронт, за чије је поседање снага била недовољна, не поседа целом дужином, нарочито да не поседа позадњу линију одбране Сувобор – Рајац, која је имала ући тек у доцнијем току у комбинацију за рад, већ да довољним снагама огарантује крила положаја, држећи извесну снагу у резерви и очекујући моменат да се непријатељ утисне између крила у правцу Сувобора и Рајца, па да га са бока нападне. На основи ове одлуке распоред трупа на новој одбранбеној линији према наређењу команданта I. армије био је:
Моравска дивизија II. позива имала је да поседне десну обалу Љига – Осоје – Доње брдо – Спасојевина са предстражом од једног пука и једне батерије на предњем положају код Миловца.
Дунавска дивизија I. позива са једним пуком на центру армије, поседајући Боблије, а са једним батаљоном Јовића бару. Остатак трупа на Дићској главици као резерва десног крила армије.
Дунавска дивизија II. позива са 2 пука на линији: Берковачка главица – Баћинац – Рудо – Орловача.
Одред од једног пука, 3 брдска и 2 пољска Дебанжова топа и 1 ескадрон на Маљену. Резерва један пук I. позива и све остале трупе на Конџурском брду.
Као што се из овога распореда види, он је имао у главном две групе: једну на путу Бољковац, другу на путу за Сувобор. За безбедност левог бока образован је специјалан здружен одред на Маљену. На центру на одсеку: Гуњачки вис – Медник – Боблије, а за везу крила, остављен је само један пук. Најзад испред главне линије одбране на линији: Миловац – Јовића баре остали су предстражни делови, чији је задатак био, да заштите пребацивање заосталих возова преко Љига и да створе потребно време осталим трупама за развој, а команданту прибаве потребне податке за одлуку. Под заштитом ових предстража све трупе I. армије до ноћи 17. новембра искупиле су се на својим одсецима и распоред трупа за ноћ 17./18. новембра био је овакав:
Десно крило: Моравска дивизија II. позива на одсеку: Јасика – Дићска главица и то: 8. кадров. пук са 2 брзометне и 2 Дебанжове батерије: Осоје – Доње брдо. 2. пешад. пука II. позива са 2 брзометне батерије: Спасојевина и коса до Драгобиљске реке. 1. пешад. пук II. позива у резерви на Мајдану (1 Крупова батерија, која је остала без муниције упућена је у Г. Милановац). 3. пешад. пук II. позива, 1 батерија и ескадрон коњице као предстража на Миловцу.
Центар: 9. пешад. пук II. позива (из Дунавске дивизије I. позива) на Боблијама, са предстражом на Јовића баре. Остатак трупа Дунавске дивизије I. позива: 4. прекобројни пешад. пук и 9. пешад. пук I. позива на Дићској главици (1 батаљон 9. пешадиског пука I. поз. остављен је као ззштитница, источно од Орловца). Артилерија: 3 батерије на Прострузи, 1 пољска и 1 градска батерија код Лалинаца. Дивизиски штаб је код Дићске механе.
Лево крило: Дунавска дивизија II. позива у овом распореду: Десни одсек: 1 батаљон и 1 митраљез 8. пука II. позива поседа Берковачки вис од изворног дела Микића потока до изворног дела Берковачке реке. Средњи одсек: 3 батаљона са остатком митраљеза и батаљоном рекрута 8. пешадиског пука II. позива поседа положај Баћинац од изворног дела Буковачке реке до потока који одваја Рудо од Баћинца. Леви одсек: 18. пешад. пук I. позива поседа Рудо наслањајући лево крило на Орловачу. Маљенски одред: 12. пешад. пук II. позива, 1 ескадрон коњице, 3 брдска и 2 пољска Дебанжова топа поседа Маљен (997) са предњим положајима Јељак – Узуновац (886) штитећи правац, који од Маљена преко Риора води за Сувобор. Артилерија на положају Берковачки вис – Баћинац – Рудо. Коњица остаје на досадањем месту одржавајући додир са непријатељем, а под притиском повлачи се у с. Планиницу.
Општа резерва: 8. пешад. пук I. позива, батаљон 5. и 10. пука III. позива, батаљон резервних Крушевачких трупа и допунски батаљон 7. пука II. позива на Конџурском брду (594).
Трупе досадашњег Рогачичког одреда остале су у саставу Дунавске дивизије II. позива, која је иначе имала да брани широк фронт: Берковачка главица – Баћинац – Рудо – Орловача – Јељак -Маљен и да гарантује оба правца од Мионице и правац Повљенском косом, на којима су се већ били појавили непријатељски делови. Затварајући оба ова правца, Дунавска дивизија II. позива гарантовала је и закриљавала једновремено лево крило и бок осталих трупа ове армије. Трупе III. армије заузеле су биле такође положаје на десној обали Љига и предузеле утврђивање, а предстраже пред њеним левим крилом (3. прекобројни пук) остале на Миловцу, одржавајући везу са 3. пешад. пуком II. позива Моравске дивизије II. позива. Непријатељ пред фронтом III. армије задржао се на левој обали потока Кацапе, а пред фронтом ове армије слаби његови делови примећени су у покрету од Мионице ка Струганику. Извесни слабији делови, упућени ка Орловцу и Миловцу, пушкарали су се са нашим заштитним деловима. Према левом крилу слаби непријатељски делови допрли су до Брежђа, а једна колона од 1 батаљона и нешто артилерије примећена је у покрету од Бачевца, тако да је непријатељ на фронту Дунавске дивизије II. позива дошао до линије: Паштрић – Попадићи – Брежђе.
Закључак
После четвородневног марша у току од 14 – 17. новембра, армија је дакле под најнеповољнијим приликама успела да, готово неузнемиравана од стране непријатеља, достигне одређени јој циљ – положаје код Гукоша и на Сувобору, успев, да спасе све своје возове, само бројно стање трупа, и ако није било борбе, знатно се смањило. Број несталих достизао је огромне размере. Ранији непрекидни неуспеси, замор, рђаво време, рђава исхрана, неспавање, изгубљена нада на успех, изазвале су дубоку клонулост и растројство код трупа. Последице тога беху жалосне. Поједини војници па и читава одељења изостајала су намерно и предавала се без икаквог отпора чак и непријатељским патролама. Бацање оружја, протести, намерио изостајање и самоосакаћење били су постали већ редовне појаве, нарочито код трупа Дунавске дивизије II. позива. У позадини армије придружени избеглицама, па и иначе по свима путовима и правцима, виђала се маса војника, чак и са оружјем, где узмиче, не знајући и не могући дати одговора, куда и зашто иде. Срећа је, што је и непријатељ имао да савлађује исте па можда и веће тешкоће, те није у стању био, да енергично гони. Енергично његово гоњење, особито мостовима источно од Ваљева и планинском гредом Повљен – Маљен, могло је имати тешких последица, а у најмању руку, компромитовати наш отпор на Сувобору и Гукошким положајима, који би био брзо савладан. По доласку на нове положаје успело се, да се бар остатак трупа прикупи, уреди и одмори. Код људи, нарочито код трупа Моравске дивизије II. позива и Дунавске дивизије I. позива, почела се постепено будити свест, сваки је почео постепено увиђати, коме ће крају одвести, ако се и даље продужи овако повлачење, и расположење, а са њим дух и дисциплина почели су се лагано враћати.