Операције Ужичке војске
На фронту Бајина Башта – Рогачица ноћ 16./17. новембра, сем обичног пушкарања, прошла је у главном на миру. У току 17. новембра од команданта коњичког дивизиона добивени су ови извештаји: Патрола, упућена правцем друмом ка Ваљеву, јавља, да је једна непријатељска колона јачине од једног батаљона у покрету преко Ластре ка Буковима; да је заноћио на Буковима са истуреном предстражом на гребену Букова, северно од Ражане. Патрола, упућена правцем Маковиште – Дебело брдо, јавља, да се према Годочеву налази један непријатељски пук и да се његове предстраже налазе дуж реке Рогачице. Да се код механе у близини Дебелог брда налази један непријатељски батаљон и комора бар једног пука, а на самом Дебелом брду до два батаљона, чије патроле долазе до села Зарожја. Патрола, упућена правцем Радановци – Таор, јавља, да је приметила непријатељске коњичке патроле у правцу Таора. Патрола, упућена правцем преко Козомора, јавља, да није наишла на јаче непријатељске делове. Официр за везу са I. армијом јавља, да је 12. пук II. позива са 3 брдска и 3 пољска топа посео Маљен, ради заштите правца Маљен – Сувобор, а 18. пук I. поз. да је посео вис „Руда“.
На основи ових извештаја, а у циљу одбране правца Ваљево – Косјерић и заштите бока и позадине трупа ове војске послата су ова наређења:
Команданту Лимског одреда. Да 2. прек. пук III. позива са 4 брдска топа крене преко Карана ка Косјерићу на Црнокос, те да поседне и утврди одсек Сјеровача – Кик – к. 802. Ради одбране правца Црни врх – Поглед – Душковац да упути један батаљон 2. прек. пука III. позива са 3 пољска Крупова топа да поседне, утврди и брани одсек Субјел – Биљег, одржавајући лево везу са својим пуком, а десно преко Тометиног поља са трупама код Маљена. Крупова батерија, под заштитом једне чете, кретаће се од Ужица старим пешачким путом правцем: Трешњица – Тврдићи – Пожега – лева обала Скрапежа – Врановина – Јежевац – Душковац – Биљези. Да упути 1 чету Ибарског пука, најстаријих година, у Чајетину, ради одбране правца преко Златибора. Ова чета извиђаће у правцу Шаргана и Виогора. Остатак Ибарског пука (5 чета) одмаршоваће 18. новембра на Црнокос.
Команданту инжињерије. Да један део последње одбране са делом пионирског полубатаљона отпочне утврђивање Црнокоса и да остатак обвезника последње одбране и део пионирског полубатаљона отпочне утврђивање одсека: Зелени брег – Зајчица.
Од команданта 4. пука III. позива са одсека: Бајина Башта – Рогачица, добивен је овај извештај: „Непријатељ наступа јужно од Рогачице; његови предњи делови до 10 час. посели су Јелин и к. 719. На овом положају непријатељ се задржао и почео да се утврђује. Јачине је до 6 чета. Тако исто од изаслатих патрола сазнало се, да се непријатељ утврђује на линији: Јасеновац – Звезда и да је са предњим деловима заузео Главицу, Благојевића и Годечево. Са Градине, непријатељ је 17. новембра по подне избацио до 10 граната на караулу Рачу, а кратко време дејствовао је пешадиском ватром против наших стражара код Бајине Баште и Шарампова“.
Према овом извештају, а да би се појачала одбрана одсека: Бајина Башта – Рогачица, наређено је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да са Кадињаче упути једну брдску Дебанжову батерију ка Дубу, одакле ће један вод отићи долином реке Дервенте на положај Вис (к. 822), где има један батаљон III. позива, а остала 4 топа преко Главице (к. 785) и преко с. Недића на Кик (к. 856), где такође има један батаљон III. позива. Команданту Ужичке бригаде наређено је, да преко Возника и Голог брда упути један Крупов брдски брзометни топ на Вис (к. 822). Од коњичког вода са Шаргана добивен је извештај, да се на правцу: Мокра Гора – Вардиште, непријатељ није још појавио. Ради јаче безбедности трупа Шумадиске дивизије на Кадињачи наређено је, да се једна чета из пука са Бранове Главе, упути са једним водом пионира на Шарган. Вод пионира да изврши квар на путу Мокра Гора – Шарган и онемогући прелаз возова. Коњички вод да избаци једну објавницу код Милошевца, ради осматрања праваца од Заовине и Дервенте. Хаубичка батерија, која је била на Гредици, кренута је у току ноћи 17./18. новембра ка Пожези са задатком, да заузме положај источно од Гугаљског моста, да се утврди и припреми потребне елементе ради дејства и тучења праваца ка Пожези и просторије између Ђетиње и Моравице.
Пошто је према извештају официра, известиоца, лево крило I. армије било на Маљену и јачине једног пука, то су одмах предузете мере за безбедност десног бока и позадине Ужичке војске, прикупљање за одбрану Ужица на Јеловој Гори и Кадињачи, упућујући трупе у правцу Косјерића, као што је горе већ изнето, а које су, као што ће се у току даљег излагања видети, према развоју догађаја, све више појачаване.
На фронту Шумадиске дивизије II. позива вођена је 17. новембра слаба борба. Непријатељ се појављивао и према Лимском одреду, али борбе није било. У току овог дана дошли су у састав својих пукова: батаљон 10. пука II. позива са Дрине и допунски батаљон 11. пука са Плоче.
Операције Обреновачког одреда
Сем омањег пушкарања између наших и непријатељских патрола на левој обали Колубаре, ноћ је прошла на миру. У 1.45 час. из Врховне команде јављају, да је управи Војно – Техничких завода наређено, да један пољски брзометни топ Мод. 907. год. без предњака са целокупним прибором пошаље одреду. По овоме је наређено командиру 2. Дринске батерије II. поз. да прими овај топ.
У 7.30 час. примљен је извештај команданта левог одсека: „Борба се води јужно од воденице на Очаги код Конатице. Од команданта 1. коњичког пука извештен сам, да је се непријатељ према 4. коњичком пуку јужно од с. Конатице пребацио преко р. Пештана“.
У 10 час. пре подне послат је извештај Врховној команди Обр. 1474: „Командант 1. коњичког пука извештава ме телефоном: да је непријатељ прешао на десну обалу реке Пештана, јужно од с. Конатице и да он води с њим упорну борбу. Моли да се преко Врховне команде извести II. армија, да му је потребна помоћ и да му се појачање хитно упути. Пуковник Бабић нема тачног извештаја, колико је бројно јак непријатељ према њему, али га цени укупно 4 батаљона пешадије, 6 топова и 1 ескадрон коњице. У исто време напомиње, да је предузео мере да тачно провери снагу непријатеља“.
На фронту Обреновачког одреда борба се води. У 10.10 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона: „Борба се води на преласку код воденице на Очаги, непријатељ рокира на север ка Дражевачкој воденици“. Наређено је команданту левог одсека, да појача пажњу на свом левом крилу.
У 10.50 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, где јавља, да је непријатељ незнатним деловима прешао преко р. Пештана према Конатичкој цркви, и да је наређено, да се исти по сваку цену пребаци; да око подне долази у коњичку бригаду 19. кадров. пук, и да се штаб Коњичке дивизије премешта у с. Врбовну. Према наређењу из Врховне команде, упућен је 1 батаљон 10. кадров. пука, да се одмах крене путом од Јасенка ка Конатици и да се на к. 189 – Разбигуз јави команданту 1. коњичке бригаде за привремену одсечну резерву као помоћ. По свршеном задатку вратиће се у састав одреда.
У 12.45 час. примљен је извештај од команданта левог одсека, да је у 9.20 час. отпочела борба на левом крилу одсека и трајала је до 10.40 час. Наређено му је, да одмах јави, са коликом га је снагом напао непријатељ, где се задржао и шта је предузето, да се десна обала Колубаре задржи у нашој власти, као и да ли се она држи. На ово је у 13.30 час. стигао одговор, да је непријатељ напао на лево крило са 2 вода пешадије и задржао се на левој обали Колубарине отоке Очаге, а према ушћу Марице па на север. Ја држим десну обалу Очаге са пет водова. Одред је заноћио у истом распореду као и јуче с том разликом, што је 1. батаљон 10. кадров. пука послат као појачање 1. коњичкој бригади и заноћио код Конатице.
Операције Одбране Београда
Ноћас 16./17. новембра после пола ноћи предузето је било енергично рекогносцирање са Топчидерског одсека у правцу Земуна и Бежаније. Рекогносцирање су изводили четници и одабрани војници пешаци. Успели су, да се приближе до непријатељских ровова код Земунске железничке станице и Бежаниске косе бацајући у ровове бомбе. Непријатељ је одговарао само ватром: пешадиском и артилериском из свију оруђа па и 1 монитора. После пушкарања од 2 часа наши извиђачки одреди повукли су се у реду са врло малим губитцима. Ово рекогносцирање помагала је и сва наша артилерија са ограниченим бројем метака, тукући њихова нова подигнута утврђења на Бежаниској коси, касарну у Земуну, варош Земун и железничку станицу у Земуну.
У исто време добио је телефонским путом и командант Остружничког одсека наређење, да са својим трупама на свом одсеку, потпомогне ово насилно извиђање. Резултат овога рада, доставио је командант Остружничког одсека са извештајем ОБр. Службено од данас у овоме: Правац извиђања био је Фенек – Јаково – Сурчин. Извиђачка одељења наишла су на непријатељски стрељачки строј у јачини до једне чете, и то на правцу Остружница – Јаково. Рекогносцирање се претворило у борбу, која је отпочела у 5.30 час. и трајала је до 12.30 час. Исход ове борбе био је тај, што су се наше предстражне трупе морале повући. Непријатељ је успео, да према Умци протера наше патроле са леве на десну обалу Саве, а наше предстраже на нашем десном крилу задржале су своје положаје. Наша артилерија са Остружнице нанела је велике губитке непријатељу.
Под ОБр. 1364 наредила је Врховна команда, да се изврши минирање железничког моста на Сави, тако, да се у случају напуштања Београда потпуно поруши и онеспособи за железнички саобраћај. Наређења за рушење издаће командант Одбране Београда, кад и ако потреба за ово наступи. По овоме наређено је шта треба. Других важнијих догађаја овог дана није било.