18. новембар, Операције српске III армије

До овога времена армиски положај био је дефинитивно заузет и у велико су се изводиле мере за упорну и одсудну борбу. Рекогносцирањем се сазнало да је положај одговарао саставу армије, која је у овом времену имала 4 дивизије, јако смањеног састава; да је тактички довољно јак и за одбрану подесан. Облик му је у виду потковице, са крилима наслоњеним десно на II. армију, а лево на I. армију тако, да док су у нашим рукама групе Човка – Враче брдо и Осоје – Спасојевина – Главица – Мајдан, непријатељ би све своје нападе према III. армији морао изводити фронтално, што би било скопчано са великим губитцима. Мостови на Љигу порушени су и чим река јаче набуја, постаје непријатељу озбиљнија препона; али је зато препона и нашим оганзивним покретима. Велика и тешка мана положаја била је недостатак комуникација. Десни одсек није имао за возове никакве директне везе са позадином, већ се морало ићи преко Бугарског брда, Смрдљиковца и Кика на Чикор – преко одсека Комбиноване дивизије. Пут долином Качера и пут Бугарско брдо – Смрдљиковац – Чикор – Белановица, званично су носили назив „срески друм“, али они то у стварности нису били, пошто махом нису имали подлоге, или је она била сасвим недовољна, те су се путови убрзо испроваљивали у толикој мери, да су постајали неупотребљиви. Сеоски путови толико су били пролокани кишом и лапавицом, да су топови и каре њима кретани поглавито на рукама војничким. Најслабији део армиског фронта био је према утоку Оњега, па је зато Тимочка дивизија као армиска резерва и постављена код Смрдљиковца (Брајковца), одакле је релативно брзо могла притећи у помоћ и крилима и центру, а ако потреба захтева и левом крилу II. армије.
У 1.30 часова II. армија шаље извештај, у коме између осталог јавља, да ће се Враче брдо у току ноћи евакуисати, јер је тучено унакрсном ватром у позадину. О овоме је одмах обавештена телефоном Врховна команда и тада је пуковник Живко Павловић одговорио, да то неће допустити, а у 9.30 часова добивено је под ОБр. 6604 наређење, које је изнето горе у наређењима Врховне команде. Одмах је зват на телефон начелник штаба II. армије у цељи споразума и обавештења. Он је тада изјавио да положај Човка трпи за сад само од артилериске ватре, да је пешадиски напад још слаб, али ће вероватно бити још јачи. После овога командант III. армије наређује ово:
1. Да се артилерија Дринске дивизије II. позива тако групише, да може тући анфиладном ватром Човку. У том циљу ојачана је једном турском хаубичком батеријом и једном аустриском пољском батеријом.
2. Да се 13. пешад. пук II. позива упути у Моравску дивизију I. позива преко Стубице, где ће га очекивати наређење за даљи покрет и употребу.
3. Да резерва Дринске дивизије II. позива буде на крајњем десном крилу, те да може и активно помагати Моравску дивизију I. позива.
О свему је извештена телефоном Врховна команда. Том приликом је командант III. армије питан, да ли треба и сада да се једна дивизија из ове армије упути у састав I. армије. Напоменуто је, да оно давање помоћи час I., час II. армији слаби ову армију и чини да она неће имати снаге да штогод предузме, а нарочито сад кад су јој дивизије сасвим смањеног састава. Најзад, за сад би још требало размислити, да ли ће бити упутно, да се још једна дивизија увлачи у планине код I. армије, и да ли није вероватније да ће непријатељско надирање у будуће бити више на наше десно крило, те да одсече Београд и продире Крагујевцу. После кратког времена пуковник Живко Павловић из Врховне команде јавио је телефоном, да су одобрене све предузете мере за одбрану Човке, да се дивизија за сад не шаље у I. армију, но задржи у армиској резерви, и да се што пре сазна шта има пред фронтом III. армије и где је главна маса непријатељева, да ли према II. или III. армији. По свима извештајима о непријатељу од прошлог и овог дана могло се закључити, да непријатељ подилази фронту ове армије двама правцима: од Словца преко Стрмова и Брачевића и од Мионице па преко Топлице ка Бабајићу и Цветановцу. Додира је било само са његовим мањим предњим деловима, али се још није ништа знало о груписању његових јачих снага.
У 15 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 2522 у овоме: „О непријатељу пред фронтом ове армије имају се непотпуни податци. За сад се зна, да непријатељ има само предње мање делове са два брдска топа пред предстражом Дринске дивизије I. позива која је на Пландишту, мања извиђачка одељења на левој обали Љига према Комбинованој и Дринској дивизији II. позива и јачу артилерију код Пепељевца, одакле туче лево крило Моравске дивизије I. позива. Наша заштитничка одељења, пешад. и коњичка, повукла су се без потребе и јачег притиска на главни положај не доневши тачније податке о непријатељу, сем предстраже Дринске дивизије I. позива, која је код Пландишта. За даље операције и сагласан рад са I. армијом потребно је што пре имати подробније податке о непријатељу пред фронтом и огарантовати правац у офанзиви левог крила ове армије. Наређујем:
1. Дринска дивизија I. позива да што дуже и упорније брани предњи положај Пландишта и одржава што тешњу везу са предњим трупама Моравске дивизије II. позива на Миловцу. Дивизиски коњички пук да одмах одашље на Пландиште, те да овај ослањајући се на посаду овог положаја по сваку цену и што дуже остане у служби извиђања непријатеља, у правцу Мионица – Дивци – Г. и Д. Топлица – Табановић. Врло је важно да се што пре сазна, колика је непријатељска снага у Мионици а колика у Д. Топлици.
2. Комбинована дивизија посешће једним батаљоном и митраљезима Тополско брдо и одржавати одатле везу са трупама Дринске дивизије на Пландишту. Батаљон да се на овом положају утврди што јаче и упорно га брани. Организовати прелаз преко Љига и прихват батаљона на случај принудног повлачења. Артилеријом са Закинца анфиладно тући падине Кацапа потока и помоћи што дужу одбрану Тополског брда и Пландишта.
3. Дринска дивизија II. позива и Комбинована дивизија скупиће своје коњице под командом команданта Дринског коњичког дивизиона II. позива код Дудовице. Овде ће коњица прећи Љиг, изаћи испред фронта армије и остати у извиђању, докле надмоћном снагом не буде приморана на повлачење. Ако би код Дудовице било немогуће прећи Љиг због техничких тешкоћа или дотле већ прикупљеног јачег непријатеља, коњица ће прећи Љиг код Моравца или код Бабаића на мостовима позади предстраже Дринске дивизије I. позива и изаћи у извиђање непријатеља правцем: Доња Топлица – Маркова црква – Словац и Сикирача – Врачевић – Пепељевац – Словац – Уб. Врло је важно што пре сазнати шта има непријатељ у околини Д. Топлице, а шта око Пепељевца.
4. Одашиљање коњице ради извиђања по овој заповести извршити одмах. Под личном одговорношћу команданата коњичких дивизиона, коњица се не сме враћати на главни положај докле год не буде на то приморана огромном снагом непријатељевом. Даљне официрске патроле треба и могу да се пробију и кроз врло густ распоред непријатељевог осигурања, а у толико пре, када непријатељ има још само врло мале предње делове пред нама. Очекујем највећу активност и пожртвовање коњице у овом њеном раду.
5. О пријему заповести известити.
6. Комбинована дивизија саопштиће ову заповест телефоном Тимочкој дивизији II. позива, а ова Дринској дивизији II. позива“.
У 15.15 часова Тимочка дивизија II. позива јавља, да се 13. пук II. позива кренуо у 12.30 часова на одређено му место у састав II. армије.
Тимочка дивизија II. позива. Није се ништа особито десило, сем што је, као што је и горе речено, 13. пешад. пук II. позива упућен у Жупањац у састав Моравске дивизије I. позива, а коњички дивизион је имао да затвори уток Оњега. Пукови су код ове дивизије у јачини око 3.000 људи.
Дринска дивизија II. позива. На левој обали Љига примећене су непријатељске пешадиске патроле, које су од предстражних делова растеране. Са одсека ове дивизије примећена су два батаљона непријатељске пешадије са неколико митраљеза и одатле отварају ватру. Једна непријатељска батерија пласирана је на коси села Пепељевца и дејствовала је данас потив Човке и Жупањца. Укупан број бораца 5.814.
Комбинована дивизија упутила је према наређењу армије један батаљон 2. прекобројног пука правцем Гај – ушће Липовице потока – Тополско брдо. Батаљон је добио задатак, да поседне Тополско брдо као предњу тачку фронтом ка реци Кацапи и да ухвати везу са трупама Дринске дивизије I. позива на Пландишту и са 5. прекобројним пуком. Патроле да шиље преко Кацапе ка селу Латковићу. У случају непријатељског напада јачим снагама а пошто се непријатељ натера на развијање, и пошто приђе на ближе одстојање, батаљон ће се прихватом повлачити на лево крило 5. пука, а потом у састав свог пука. Пошто је Љиг био надошао и батаљон није могао да пређе на газу код ушћа Липовице, то је отишао на Гукош, да тамо пређе Љиг на мосту.
Напомена. Батаљон је стигао тек 19. новембра у 12 часова на Тополско брдо и посео га.
Непријатељ је у 15 часова почео стрељачким стројевима да силази у долину Кацапе, али је задржат ватром на 400 – 600 м. испред наших стрељачких ровова. Јачина један батаљон и једна брдска батерија. Око 16.30 часова, непријатељ је на десни одсек избацио око 100 метака из два брдска топа. У 18.30 часова чула се пуцњава на левој обали Љига. У селу Латковићу налазио се непријатељ у јачини једног пука пешадије и једне батерије. О непријатељу у току 18. новембра сазнало се: дивизије 13. корпуса кренуле су напред, и то 36. дивизија прикупила се на линији Латковић – Лајковац – Боговађа, покушавајући да пребаци предње делове на десну обалу Љига; 42. дивизија отишла је да потисне предстражне делове I. армије и Дринске дивизије I. позива са линије Пландиште – Миловац, а 40. дивизија према Орловцу.
Број бораца је око 9.000.
Дринска дивизија I. позива. На предстражи ове дивизије око 7 часова развила се слаба пешадиска ватра према фронту 3. батаљона 3. прекобројног пука. Два непријатељска брдска топа од јутрос су гађала Сикирачу. У 15 часова командант левог одсека извештава, да га је командир мртве страже № 1 известио, да се делови 3. прекобројног пешад. пука повлаче са предстражног на главни положај. На ово је одмах послата коњичка официрска патрола у сусрет одступајућим деловима 3. прекобројног пешад. пука и да најстарији официр преда наређење ОБр. 1451. 3. прекоброј. пешад. пук одређен је на дивизиску предстражу на линији Миловац, к. 254, 248 са задатком, да тамо остане, непријатеља борбом нагна на развијање, и са предстражног положаја дође на главни положај само у случају јаког надирања непријатеља. Међутим овога момента командант дивизије био је извештен од команданта левог одсека, да су 3 батаљона 3. прекоброј. пука одступила са предстражног положаја и дошла на главни, а на предстражи остао је само 1 батаљон. Овај рад 3. прекобројног пука противан је био изричној заповести команданта дивизије, те је наредио да се цео 3. прекоброј. пешад. пук одмах врати на своје место – предстражни положај – а о целокупном данашњем раду да командант предстраже поднесе извештај по доносиоцу наређења. Још се ова патрола није вратила са одговором, а у 14.30 часова командант дивизије прима извештај од команданта предстраже: „Због непријатељевог притиска на леви бок 3. пеш. пука II. позива, који је био на предстражи лево од Миловца и отпочео повлачење на мосту на реци Љигу, а из узрока, што на реци Љигу само тај један прелаз има и што је река надошла и сад није нигде газна, отпочињем постепено повлачење са предстражног положаја“.
Од команданта III. армије добивена је заповест ОБр. 2722, која је горе у целини изнета. Према овој заповести командант Дринске дивизије I. позива издао је заповест команданту предстраже и Дринског дивизиског коњичког пука ОБр. 1453 у овоме: „Заповешћу ОБр. 2722 од 18. ов. месеца командант III. армије наређује: Дринска дивизија I. позива да што дуже и упорније брани предњи положај Пландишта и одржава одатле везу са предњим трупама Моравске дивизије II. позива на Миловцу. Дивизиски коњички пук да одашље одмах на Пландиште, те да овај ослањајући се на посаду овог положаја, по сваку цену и што дуже остане у служби извиђања непријатеља у правцима: Мионица – Дивци и Доња Топлица – Табановић. Врло је важно, да се што пре сазна, колика је непријатељева снага у Мионици а колика у Д. Топлици. Комбинована дивизија посешће једним батаљоном и митраљезима Тополско брдо и одржавати везу са трупама Дринске дивизије на Пландишту. Артилеријом са Закинца анфиладно ће тући падине Кацапа те тако и потпомоћи што дужу одбрану Тополског брда и „Пландишта“. Наређујем:
1. Да командант предстраже ппуковник Стојшић коју сачињавају 3. прекоброј. пук, два брдска топа и Дрински дивизиски коњички пук, истраје на предстражном положају до крајњег самопожртвовања, и да се само под притиском јаких непријатељских снага повуче на главни положај.
2. Да командант Дринског дивизиског коњичког пука посредством даљних официрских коњичких патрола дође до сазнања, колика је непријатељска снага прикупљена око Мионице, а колика око Доње Топлице. Даљне официрске патроле треба и могу да се пробију и кроз врло густ распоред непријатељског осигурања у толико пре, кад непријатељ има врло мале делове пред нама. Очекујем највећу активност и пожртвовање од коњице у овом раду. Командант Дринског дивизиског коњичког пука отићиће одмах по пријему овог наређења на Пландиште у састав дивизиске предстраже“.
У 22 часа командант предстраже доставио је: „Мојим извештајем од 14.30 часова имао сам част известити команданта због чега сам наредио повлачење. Овом приликом била је потиснута и 3. чета 1. батаљона 3. прекобројног пеш. пука, која је одржавала везу са 3. пешад. пуком II. позива. Због тога сам наредио да левокрилни батаљон заломи своје лево крило и образује фронт и ка селу Бабаићу. Доцније известио сам, да сам ступио у везу са командантом 3. пешад. пука II. позива. Сем тога, после овога споразума, послао сам ордонанса и наредио да се оба батаљона са десне обале Љига врате у Бабаић. Сад по наређењу од данас ОБр. 1451 упутићу један батаљон на коту 248, а преко ноћи ћу и резерву са батеријом привући ближе тако, да у зору буде на положају ближе десном крилу. У овом случају молим само, да ми се нађе прелаз на реци Љигу ван моста, јер је у питању да ли ће 3. пешад. пук II. позива моћи осигурати прелаз преко моста, пошто по извештају извиђача и овдашњих мештана Љиг се ван моста, сада, нигде не може газити. Молим да се има у виду да 3. прекобројни пешад. пук није пук, већ батаљон од 800 пушака и да је његово одржање овде под питањем“. Ноћ је прошла без икаквих важнијих догађаја. Укупан број бораца у дивизији је 5.559.